Category Archives: Novosti

U susret novembarskim izborima za Savete nacionalnih manjina u Srbiji

Vlaška nacionalna manjina iz Krajine sumnja u regularnost izbora

Predsednik Udruženja za očuvanje kulture i tradicije Vlaha ”Gergina” i nosilac Izborne liste – Udruženje „Gergina“ Negotin, primarijus dr medicine Siniša Čelojević, „Da ne zaboravimo ko smo“,  predstojeće neposredne izbore za članove Nacionalnog saveta vlaške nacionalne manjine, raspisane za 4. novembar,  već sada ocenjuje neregularnim, navijačkim i obojenim politikom. Iako je verovao da će treće po redu izjašnjavanje pripadnika manjina u Srbiji biti bolje organizovano i u skladu sa aktuelnim republičkim zakonima, već sada je izvesno da tako neće biti i da će se zapravo voditi mrtva trka s obzirom da je politika dovela u sumnju regularnost predstojećeg izjašnjavanja, poručuje Čelojević. “ Mislim da političari imaju preča posla za koja su dobro plaćeni i smatram da Nacionalni savet Vlaha treba da ostave nama Vlasima. Mi ćemo se za prava koja nam zakonom pripadaju boriti bez partijskog uplitanja, koje je, već sada više nego očigledno”.

Članovi Udruženja “Gergina” u Beogradu, povodom predaje liste

Na pitanje šta je dovelo do ovakvih tumačenja i poruka javnosti , Čelojević kaže:

“Očigledno je da je aktuelna vlast u Srbiji dala sebi zadatak da “pod svoju šapu” stavi svaki segment društva, od vrtića do republičkog Parlamenta. U realizaciji tog zadatka, očigledno je, moraju da učestvuju svi, kojima je vladajuća elita dala deo “kolača”. Svedoci smo da, ovih dana, i perjanice aktuelne negotinske vlasti, očigledno, nemajući prečeg posla, izvršavaju svoj deo “domaćeg zadatka” u vezi sa predstojećim izborima za Nacionalni savet Vlaha. Jer, kako drugačije objasniti činjenicu da predsednik opštine i njegova zamenica, organizuju sastanke po selima, u kojima žive Vlasi, kako bi tamošnje žitelje ubedili da svoj glas daju “njihovoj listi”!? 

No, pošto oni, očigledno, ne znaju kojim poslovima treba da se bave i da im se posvete, red je da ih neko podseti da su im birači dali glas ne da se mešaju u izbore koji se tiču, isključivo, Vlaha, već da se bore da poboljšaju uslove živote svih građana opštine Negotin, da dovode investitore, da otvaraju nova radna mesta, da asfaltiraju puteve, da se bore za zdravu životnu sredinu. Dakle, u spisak njihovih aktivnosti, svakako ne spada zloupotreba političkih funkcija koje su dobili zahvaljujući slepoj partijskoj poslušnosti.

Nadamo se da će jednog dana morati da objasne zbog čega su, u svrhu ove besmislene i ogoljene partijske agitacije, koristili skupocene, službene, automobile kupljene parama stanovnika opštine Negotin, pa i parama Vlaha, koje obmanjuju da sve to rade u njihovom najboljem interesu, mada o Vlasima ne znaju gotovo ništa. Niti bi ovi izbori, koji su, isključivo, stvar pripadnika vlaške nacionalne manjine, trebalo da se tiču političara. Oni već imaju funkcije koje su im stranke dodelile. 

Oni kao da nisu čuli i ne znaju da postoji Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, koji predviđa njihovu depolitizaciju? Lokalni političari  direktno krše taj Zakon, a to je kažnjivo i to treba da znaju”.

Predaja Izborne liste Udruženje „Gergina“ Negotin, RIK Beograd, septembar 2018.

 

Uočena aktivnost negotinskih lokalnih čelnika koji na terenu, prema rečima Siniše Čelojevića, agituju za listu “Vlasi za Srbiju”, na kojoj među 23 kandidata gotovo i da nema Vlaha iz Negotinske Krajine, a čiji je nosilac Novica Janošević, predsednik Opštine Kučevo, je daleko od regularnog toka stvari u susret izborima. Ta lista je, misle mnogi pripadnici vlaške zajednice u Krajini, skrojena po meri Srpske napredne stranke, a ne po meri  vlaške manjine.

“Nema potrebe da naši lokalni političari prednjače u širenju neistina o razlozima zbog kojih članovi Udruženja “Gergina” nisu želeli da se nađu na nekoj  takvoj listi.  Poručujemo im da jednostavno na tim njihovim, partijskim kružocima objasne ljudima da su želeli da ponize “Gerginu”, nudeći njenim članovima mesta u drugom delu liste, umesto da budu na vrhu, gde im je i mesto. Logično je bilo da takvu “nepristojnu ponudu” odbijemo.

Mi političare ne možemo sprečiti da se bave ovim nečasnim radnjama, ali smo sigurni da naši mudri Vlasi znaju ko zaista brine o njihovim interesima i da će, na predstojećim izborima, dati svoj glas listi broj 2 - Udruženje „Gergina“ Negotin-Primarijus dr Siniša Čelojević – jer je to lista koja će zaista zastupati interese Vlaha.”

Fotografija sa predaje liste ili plakat

 

Kako će praktično izgledati izborni dan 4. novembra u Srbiji u Udruženju “Gergina” već sada pretpostavljaju, jer nadležni nisu baš ništa preduzeli da pozitivno odgovore na zahtev tog Udruženja i povećaju broj biračkih mesta u opštini Negotin, u skladu sa  brojem opredeljenih i upisanih građana u Poseban birački spisak.

" S obzirom da su predstojeći izbori za nas pripadnike vlaške nacionalne manjine veoma važni, mi smo kao Udruženje  blagovremeno uputili dopis Vladimiru Dimitrijeviću, predsedniku Republičke izborne komisije, čelnicima Opštine Negotin,načelniku Borskog okruga i javnosti, nastojeći da utičemo na otklanjanje jednog od najvećih nedostataka koji su bitno uticali na loše rezultate prethodnih izbora. Uprkos našim zahtevima u opštini Negotin ostaju samo četiri biračka mesta i to na lokacijama koje su potpuno promašene, što su pokazali prethodni izbori. Na našem sajtu smo o ovom problemu opširno pisali u tekstu od 17. jula ove godine, pod naslom: „Vlaška nacionalna manjina u Krajini predlaže bolje uslove za predstojeće izbore”.

Vlaška nacionalna manjina u Krajini predlaže bolje uslove za predstojeće izbore

Mi smo ovih dana dobili dopis načelnice Opštinske uprave kojim se izražava saglasnost da u opštini Negotin ostanu četiri biračka mesta što uopšte nije ni bila suština naših predloga i zahteva. Nije u pitanju saglasnost za nešto što već postoji, a uzgred i daje loše rezultate. Mi smo se obratili sa zahtevom da se razmotre naši predlozi zasnovani na praksi koji bi dali bolje rezultate izbora za nacionalne savete. Zbog toga je za nas u „Gergini“ ovaj dopis neprihvatljiv, ali mi nažalost ne možemo da promenimo stvari, tako će umesto s naše strane traženih 10 biračkih mesta, na izborima ponovo biti otvorena samo četiri. 

Dopis opštine o broju biračkih mesta

 

Sve što sam do sada naveo upućuje na zaključak da se otvoreno lobira za listu o kojoj sam već govorio, a na kojoj naših Vlaha nema. Nama sramno ne pružaju mogućnost da imamo veći broj mesta na kojima ćemo se izjašnjavati, a za to vreme u drugim opštinama lokalna administracija i bez zahteva tamošnjih ljudi, za predstojeće izbore dodatno pojačava broj biračkih mesta. Uprkos činjenici da je i ranije u ostalim opštinama Timočke Krajine njihov broj bio mnogo veći u odnosu na broj upisanih u Poseban birački spisak. U opštini Majdanpek je bilo 6 biračkih mesta za upisanih 1.924 lica, u Zaječaru  na 1.770 upisanih  bilo je 7  biračka mesta, a u Boljevcu na  2.806 upisanih, 11 biračkih mesta. Ne treba prenebregnuti podatak s početka ovog razgovora da je kod nas u opštini Negotin, u PBS bilo upisano čak 2 487 građana. Svojski smo se zalagali i trudili da nam se u negotinskoj opštini omoguće bolji uslovi ali za to nije bilo sluha a očigledno ni dobre volje.“  

Zbog toga, nagoveštava Čelojević, postoji mogućnost bojkota izbora 4. novembra?

“Iako želimo da iskoristimo zakonsko i Ustavom zagarantovano pravo , onako kako to rade i pripadnici drugih manjina, mislim da ćemo razmotriti mogućnost bojkota predstojećih novembarskih izbora, jer su nam i bukvalno uskraćeni povoljniji uslovi za izjašnjavanje i ravnopravan tretman. Time nećemo na gubitku biti samo mi već i Srbija s obzirom da ćemo i dalje imati nepotpune podatke, jer zvaničnih  o stvarnom broju Vlaha koji žive u Srbiji-nema. Mi nismo spremni da učestvujemo u nekorektnoj i nezakonitoj izbornoj farsi prema scenariju vladajuće partije”, kategoričan je Siniša Čelojević, nosilac Izborne liste – Udruženje „Gergina“ Negotin, primarijus dr medicine Siniša Čelojević, na neposrednim  izborima za članove Nacionalnog saveta vlaške nacionalne manjine, zakazanim za 4. novembar.

Rešenje izborne komisije o predaji i potvrdi liste

 

U Poseban birački spisak vlaške manjine, prema podacima iz 2014. godine, bilo je upisano samo 27.694 Vlaha, što ne odgovara pravom stanju, jer se procenjuje da u Srbiji živi oko 500 000 pripadnika vlaške zajednice. Šta će doneti predstojeći izbori i da li će proteći bez Vlaha iz Negotinske Krajine, koji su podržali listu Udruženja “Gergine”, zavisiće i od odgovora koji se očekuje iz Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave i ministra Branka Ružića, kome je upućen dopis o svim uočenim nepravilnostima i problemima koji prate pripreme Vlaha za prestojeće izbore. Dopis je takođe upućen i RIK-u,Kancelariji za ljudska i manjinska prava,Zaštitniku građana i kancelariji OEBS-a u Beogradu.

Dopis Ministru Branku Ružiću

O UDRUŽENJU “GERGINA”

                                УДРУЖЕЊЕ „ГЕРГИНА“  НЕГОТИН

Удружење „Гергина“, формирала је група грађана, 15. децембра 2009. године у Неготину, са жељом да очува културно наслеђе (традицију, говор-језик, музику, обележја) Влаха у Неготинској и Тимочкој Крајини, али и на читавом простору Републике Србије, као и околним државама у којима живе припадници влашке националне мањине.

Потреба за формирањем једне овакве, пре свега културолошке организације, утемељена је на чињеници да је влашка етничка групација, на подручју Србије, најраспрострањенија у њеном источном делу, где, према незваничним подацима, живи преко 300 хиљада њених припадника.

Своја права у области образовања, културе, информисања, службене употребе језика и писма, у оквиру Србије, Влашка национална мањина, од 2010. године, реализује у оквиру Националног савета Влаха, који, између осталог, има задатак да одржава односе са романофонима, ван граница Републике Србије, који говоре неки од језика из романске групе језика.

Влашка национална заједница, својом културом, традицијом и обичајима чини посебност на територији Србије, чија је популација размештена у многим њеним источним деловима, претежно у приобаљу Дунава. Богатство влашке традиционалне музике и њена самосвојност јасно указују да је реч о посебној култури, што потврђује њена мелодија, звучна обојеност, начин извођења и интерпретација.

Управо на темељу тих вредности, препознали смо потребу да оформимо невладину организацију „Гергина“, која има за циљ да ради на очувању културног наслеђа, које укључује и музичку и језичку традицију Влаха у Неготинској и Тимочкој Крајини, као и у читавој Републици Србији.

Удружење  је до сада успешно  реализовало  девет  Фестивала  влашке  музике  у Неготину (Први Фестивал је организован пре формирања Удружења).

Од  пре шест година, овај  Фестивал  носи назив “Гергина”.

Етно  група „Гергина“ формирана је у оквиру НВО Гергина из Неготина,2011.године са циљем очувања влашке изворне песме.

Реализовани пројекти Удружења “Гергина“ :

  1. Други,трећи, четврти, пети, шести, седми, осми ,девети и десети Фестивал влашке музике (2010,2011, 2012, 2013, 2014, 2015,2016,2017.2018. године) – уз помоћ Министарства културе Републике Србије;
  2. Пројекат : „Афирмација мултикултуралности кроз   инклузионо  образовање  влашке националне мањине“ – уз помоћ Фонда за отворено друштво Београд;
  3. Мултимедијални пројекат (Неготин, 14.02.2013. године) : „Прво писање и читање - СКРИЈАТУ ШИ ЋИЋИТУ АЛ ДЈИН ТЙЈ“, у оквиру кога  смо промовисали прва издања на влашком  писму.

Издавачка делатност :

2.Удружење Гергина је самостално или у сарадњи са Саветом до сада издало следеће књиге:

1.Ворбјеск љимба Влахă- Говорим влашки

2.Ворбјеск румйњештје  Говорим влашки

3.Панда йнвацă кунг фу -   Бојанке за децу на Крајинско-Тимочком дијалекту

4.Панда йнвацă кунг фу    Бојанке за децу на Хомољско-Браничевском дијалекту

5.Повјестјиј дје копиј -     Басне за децу са аудио носачем звука

6.Повјестјиј дје копиј пйнтру нуаптја бунă-Бајке за децу

7.Елвис алу Ћобану- Влашке приче  

8.Вуорбарју           Влашко-српски речник

9.Граматика влашког језика

10.Аша а ворбит ај бăтйрњ-    Тако су говорили стари

11.Вуорба ши култура Влахă/  покровитељ Фондација за отворено друштво Србија/

12.Сто најлепших влашких песама  са пратећим аудио носачем звука

13.Монографија Слободан Домаћиновић са пратећим аудио носачем звука

14.Монографија Станиша Пауновић са пратећим носачем звука

15.Монографија Божидар Јануцић са пратећим носачем звука

16.Монографија Миле Пауновић  са пратећим носачем звука

17.Моноградија Ика Петришоровић са пратећим носачем звука

18.Нотни записи 25 кола Слободана Божиновића /увод на влашком,српском и енглеском/ са пратећим носачем звука

19.Кйнтјеће дје драгостје  Кйрста алу Јовăњењу

  1. Приручник „Да се разумемо-сă ње йнцăљеђем-Lasst uns verstehen“

Музичка издања :

ЦД Кйнтјећиљи нуаштје     етно група Гергина

ЦД Кйнтјећиљи нуаштје     Љиљана Несторовић-Ђокић

ЦД  Уориљи нуаштје           Витомир Станојевић флујер

ЦД  Уориљи нуаштје  Спасоје Јовић флујер,кăвал ши окарина марје

ДВД  Уориљи нуаштје       Витомир Станојевић

ЦД  Божа Јануцић       Уорј ши вјерсурј

ЦД  Уориљи дји ла Мокрањ

ЦД Уориљи дји ла Јабуковăц

ЦД Кйнтјећиљи Влахилор кйнтатје йн дуој

ДВД  Фрумушаца дјин Крајна ши Уомољ.

Наступи  Етно групе „Гергина „:

-5, 6, 7, 8, 9, 10  Фестивал влашке музике „Гергина 2013,2014,2015,2016,2017,2018“Неготин

-На промоцији првих издања на влашком писму 15.02 2013. Неготин

-Вече са Гергином у оквиру Неготинског лета,2013,2014,2015

-Балкан фолк фестивал Китен Бугарска,јун 2014

-Етно фестивал у Кладову 2014г, 2016

-Фестивал у Брестовачкпој бањи 2014г.

-49.Мокрањчеви дани  НИТИ ТРАДИЦИЈЕ  Мокрање

-. Фестивал националних мањина НИШ    2014 ,2016 ,2017г

-48.Хомољски мотиви Кучево 2015г

-Међународни фестивал Капитановци Бугарска , 2015г

-Фестивал Дунавски цвет  Голубац , 2015г

-11.Фестивал влашке изворне песме БОР  2015

-Међународни фестивал-Дунавски таласи  Видин 2016г.

-Међународни фестивал  И Фестивал Волна Република Оцхотницка  15.08 2016 Пољска  Оцхотница Горна

15.Оларијада  Слатина(Бор).

В МЕЂУНАРОДНИ ФЕСТИВАЛ ФОЛКЛОРА МОСНА 2016  11.09 2016

-1. И 2.Сајам националних мањина Мозаик Србије Београд  .2016,2017

-Сабор дијаспоре у Љубичевцу  8.07 2017

Етно звук-Неготинско лето 2017

Саборовање  2017    Михајловац             29.јули

Дан Флоричике  2017  Јабуковац

Рановачка ракија  2017 Рановац

Сабор игре Слатина (Бор)    28.08 2017

54.Опленачка берба Топола  6.октобар

14.10 БЕЧ  14.Јесењи сабор фолклора

2.12 2017  КРИВЕЉ  Дани изворног стваралаштва

„Етно звук“ Мајске свечаности   12.мај 2018

Плашинтијада   Рудна Глава13.мај 2018

46.Kрајински обичаји  Штубик 19.јуни 2018

У оквиру пројекта „Најлепше влашке песме“ група је снимила две песме.

2015 године група је снимила ЦД са 11 изворних влашких песама у сарадњи са Националним саветом Влаха.

Етно групу  чине: Слободанка Петровић, Снежана Челојевић, Елизабета Дајић, Жикица Максимовић, Данијела Станковић и Љиљана Несторовић-Ђокић. Инструментални део : Јовица Миљковић хармоника, Витомир Станојевић-фрула и Бојан Борвичановић –бубањ. 

Удружење Гергина је добитник МАЈСКЕ НАГРАДЕ Општине Неготин 2013.године  у области заштите и очувања идентитета и културног наслеђа Влаха.  

Председник Удружења Гергина

Прим.др  Синиша Челојевић    

Novi projekat “Gergine” na vlaškom jeziku

NA KRAJU NEDELJE -   LA ISPRĂVITU STĂMÎNJI

 

Na konkursu za dodelu sredstava iz budžetskog fonda za nacionalne manjine Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, za realizaciju programa i projekata iz oblasti informisanja na jezicima nacionalnih manjina u 2018. godini, Udruženju za očuvanje kulture i tradicije Vlaha „Gergina“ iz Negotina je odobren projekat pod nazivom: NA KRAJU NEDELJE-LA ISPRĂVITU STĂMÎNJI“.

U skladu sa odobrenim Projektom, na Regionalnoj televiziji Istok iz Salaša, već od jeseni trebalo bi da počne realizacija informativnih emisija na vlaškom jeziku. Projektom je utvrđeno da se one emituju jednom nedeljno. Uz Vesti na vlaškom jeziku koje će gledaoci moći da prate svake subote od 19 sati, biće snimljeno i šest tridesetominutnih emisija koje će prikazati bogatstvo kulture, običaja, tradicije i jezika Vlaha.

Primarijus dr Siniša Čelojević, predsednik Udruženja „Gergina“ o ideji za ovaj projekat čija realizacija uskoro predstoji, kaže:“ Na prostoru između Morave, Timoka i Dunava, već više od 2000 godina kao najstariji narod žive Vlasi. Ima ih u 19 opština i 154 etničkih vlaških naselja. Pretpostavka je da se broj etničkih Vlaha kreće od 250.000 – 300.000, a to je daleko veći broj ljudi u odnosu na  35.330 Vlaha i 42.340 građana Srbije čiji je maternji  jezik vlaški. Toliko ih se naime, na taj način, izjasnilo na poslednjem popisu stanovništva u Srbiji.

Uprkos tome, ističe Čelojević, informisanje građana na vlaškom jeziku još uvek nije deo medijske prakse, pa čak ni na javnom servisu. “Nedopustivo je da javni nacionalni, kao servis svih građana Srbije, nema informativne emisije na vlaškom jeziku”.

Uvidom u programske šeme RTS-a ali i drugih medija sa nacionalnom frekvencijom, može se zaključiti da su emisije na vlaškom jeziku marginalizovane, tačnije, one uopšte ne postoje. S druge strane, na pojedinim regionalnim televizijama, mada veoma retko, čuje  se tek neka reč na vlaškom jeziku. Kao rezultat takve medijske zapostavljenosti, rođen je i ovaj projekat jer Vlasi, kako kažu, “žele da budu potpunije informisani na svom maternjem-vlaškom jeziku i zaslužuju da gledaju i druge emisije različitih žanrova na vlaškom jeziku”. Otuda je Projektom, već tokom izrade, za partnera u ovom pionirskom poduhvatu predviđena regionalna televizija koja bi ispunila očekivanja Vlaha, na širem području Krajine.

„Projekat „Na kraju nedelje“ predviđa informativne emisije na regionalnoj televiziji TV Istok iz Salaša i one će biti emitovane jednom nedeljno, u trajanju od 15 minuta,  na vlaškom jeziku. Iz redovnih informativnih sadržaja TV Istok, tim Udruženja „Gergina“, pripremaće prevode, po njima najvažnijih medijskih sadržaja i prevoditi ih na vlaški. Te emisije biće emitovane u premijernom terminu subotom  od 19 sati i repriznom, dan kasnije, u nedelju.

Projekat, inače, predviđa i snimanje šest polusatnih emisija, koliko će biti moguće u skladu sa skromnim ali značajnim sredstvima. U tim emisijama biće prikazano bogastvo kulture, običaja, tradicije i jezika Vlaha.

„Za TV Istok smo se opredelili zato što ta televizija pokriva gledanošću celu severoistočnu Srbiju i skoro veliki deo teritorije Srbije gde živi vlaško stanovništvo, a preko satelitskog programa  i Evropu. Naša ciljna grupa su pripadnici vlaške manjine  koji žive na području severoistočne Srbije  i drugih delova, pokrivenih signalom TV Istok, kao i Vlasi u dijaspori.

Sadržaji šest  emisija koje bi prikazale bogatstvo kulture, običaja, tradicije i jezika Vlaha   BOGASTVO VLAHA-BOGĂCÎJA VLAHILOR

Prema predviđenoj dinamici učesnici prve emisije biće članovi Etno grupe „Gergina“ i oni će snimiti splet izvornih vlaških pesama. Tokom emisije biće prikazan video materijal u produkciji TV Istok, snimljen  na različitim turističkim destinacijama severoistočne Srbije, na kojima Etno grupa „Gergina“ izvodi izvorne vlaške pesme. Time bi se promovisalo bogato kulturno nasleđe Vlaha i prirodne lepote ovog dela Srbije.

Druga emisija će se baviti običajima  Vlaha. Za potrebe tog tridesetominutnog filma, u predelu Vratnjanskih kapija – jedinstvenog prirodnog dragulja  severoistočne Srbije, članovi AKUD „Floričika“ iz Jabukovca izvešće na vlaškom jeziku običaj AŽUNU-BADNJI DAN. Cilj emisije je prikazivanje lepote i značaja  vlaških običaja, kulture i tradicije Vlaha ali i promocija čuvene turističke destinacije.

Treća emisija baviće se promocijom knjiga Udruženja „Gergina“, štampanih na vlaškom pismu. Udruženje „Gergina“ je do sada samostalno ili u saradnji sa Nacionalnim savetom Vlaha izdalo 20 knjiga na vlaškom pismu. Ova emisija koja bi promovisala izdavačku delatnost na vlaškom pismu biće realizovala u studiju TV Istok.

U četvrtoj emisiji biće prikazana vlaška kola iz Kobišnice. Emisija će biti snimljena u dvorištu rodne kuće velikog  srpskog kompozitora, Stevana Stojanovića Mokranjca, čiji preci potiču iz vlaškog sela Mokranja. Akteri su članovi KUD „Voja  Čurić“ iz Kobišnice, kojima će biti povereno izvođenje spleta vlaških igara iz tog sela.

Petu emisiju “Gergina” posvećuje delu nastave predmeta „Vlaški govor sa elementima nacionalne kulture“. Biće realizovana u Osnovnoj školi „Stevan Stojanović Mokranjac“ u Kobišnici,  u kojoj deca već pohađaju nastavu na vlaškom jeziku kao izborni predmet. Deca sa svojim predavačima pokazaće način sprovođenja nastave. Emisija  će imati veliki značaj  jer će promovisati pomenuti izborni predmeti i očekuje se da bude podsticaj roditelja da upišu svoju decu radi učenja vlaškog govora.

Stara vlaška  jela su tematska celina šeste emisije iz pomenutog projekta. Naime, svaka nacionalna manjina ima svoju kuhinju, pa tako i vlaška. Odlikuju je specifična jela i upravo ona, biće promovisana tokom tog segmenta od 30 minuta. Vredne domaćice će jela pripremati u izabranom seoskom domaćinstvu vlaškog sela.

Sve emisije biće sačuvane na nosačima zvuka i biće deo arhivske građe Udruženja „Gergina“ iz Negotina. Realizacija Projekta je oročena na 8 meseci, a odobrena sredstva iznose 200 000 dinara. Za finansiranje projekata, novac je dobilo 77, u veoma jakoj konkurenciji čak 163 udruženja nacionalnih manjina u Srbiji.

 

                                                                                                 Jovanka Stanojević

Vlaška nacionalna manjina u Krajini predlaže bolje uslove za predstojeće izbore

Pred predstojeće izbore za Savete nacionalnih manjina u Srbiji, jedan od funkcionera NSV, primarijus dr medicine Siniša Čelojević, koji je donedavno bio i na čelnoj poziciji Vlaške stranke, dugogodišnji predsednik Udruženja za očuvanje kulture i tradicije Vlaha ”Gergina”, ukazuje na dve činjenice koje mogu presudno uticati na same izborne radnje i ishod predstojećih izbora.

“Predstojeći izbori su za nas pripadnike vlaške nacionalne manjine veoma važni, te sam zbog toga dobio jednoglasnu podršku članova našeg Udruženja da   blagovremeno  uputim dopis Vladimiru Dimitrijeviću, predsedniku Republičke izborne komisije, čelnicima Opštine Negotin i javnosti, u želji da krajnje dobronamerno, na osnovu višegodišnjeg iskustva, ukažem na neke nelogičnosti i moguće probleme koji bi mogli da utiču na ishod izbora za Savete nacionalnih manjina, s obzirom na ogromno iskustvo koje je Nacionalna manjina Vlaha u opštini Negotin imala na izborima za Savete, 2014. godine”.

Na pitanje koji podaci najbolje ilustruju iskustvo ali i mogućnosti da se negativni trendovi preduprede, Čelojević kaže: ”Upoređujući  broj upisanih birača u Poseban birački spisak (PBS) - 2487, sa brojem onih koji su glasali, samo njih 396, zaključili smo da to čini svega 15%, što je daleko manje od republičkog proseka.     Ovako mali odaziv birača, po mom ličnom uverenju, je bio rezultat nedovoljnog broja biračkih mesta. U opštini Negotin ih je bilo, to navodim i rečima i brojem, samo četiri, a očigledan je bio i pogrešan izbor lokacija, zbog čega tadašnji izbori u našem kraju nisu prikazali pravo stanje stvari.

Da bih ilustrovao ove zaključke, navodim primer sela Prahova, gde je u PBS bilo upisano 200 birača. Oni ne samo da nisu mogli da glasaju u svom selu, već ni u Negotinu, udaljenom 9 kilometara. Morali su da idu u 15 kilometara udaljenu Kobišnicu. Birači iz Dušanovca nisu mogli da glasaju u 6 km udaljenom Negotinu, već su bili prinuđeni da glasaju u Urovici udaljenoj 20 kilometara. I to nije sve! Birači iz sela Dupljana, umesto u 7 kilometara udaljenom Negotinu, trebalo je da idu na glasanje u 15 km udaljeni Štubik. Ništa bolja situacija nije bila ni u selima na drugom kraju opštine Negotin. Mislim na sela: Kovilovo, 15 km udaljeno od Kobišnice,  Aleksandrovac,  20 km od Kobišnice i Crnomasnicu, 23 km udaljenu od biračkog mesta u Kobišnici.

Ko je na taj način organizovao izjašnjavanje - ne znam, nije mesto da iznosim svoja tumačenja, ali upravo zato na vreme smo reagovali jednim ovakvim dopisom kako bi se ogromni propusti od pre četiri godine uklonili“, izričit je Siniša Čelojević.

Udruženje „Gergina“ predlaže 10 biračkih mesta

Imajući u vidu da će u oktobru biti održani novi izbori za Nacionalne savete, u „Gergini“ imaju želju i nadaju se da će svi pripadnici Nacionalne manjine Vlaha, sa teritorije opštine Negotin, pod jednakim uslovima, moći da ostvare svoje Ustavom zagarantovano pravo. Oni se, pre svega, zalažu za povećanje broja biračkih mesta i sačinili su najracionalniju mapu, koja bi omogućila mnogo bolji odziv birača. Prema njima, za naredne izbore za NSV, opština Negotin treba da ima deset biračkih mesta. Prvo bi bilo u Negotinu, a na njemu bi glasali birači iz Negotina i najbližih sela: Miloševa, Vidrovca, Dušanovca, Čubre i Dupljana. Drugo mesto bi bilo u Prahovu za izjašnjavanje meštana Prahova, Radujevca i Samarinovca.  U Slatini bi glasali birači tog i obližnjih naselja: Mihajlovac i Mala Kamenica, dok bi biračko mesto u Jabukovcu prihvatalo glasove svojih i, meštana Vratne. U Urovici bi glasali samo birači iz tog sela, a u Aleksandrovcu, iz Veljkova, Kovilova, Crnomasnice, Rajca, Rogljeva, Tamniča, Braćevca i Smedovca, dakle, iz sela timočkog dela opštine, računajući i Aleksandrovac, naravno. Biračko mesto u Plavni opslužilo bi i birače iz Štubika, a u Kobišnici, meštane Bukovča i Srbova. Mokranjci bi u svom selu glasali zajedno sa biračima iz Rečke, dok bi u Malajnici mogli da se izjašnjavaju birači iz Šarkamena, Brestovca, Jasenice, Karbulova, Popovice, Sikola i Trnjana.

Želeli smo da saznamo u čemu se još ogleda argumentacija za predlog koji je iz Negotina upućen RIK-u u Beogradu i opštinskoj vlasti u susret  predstojećim izborima za Savete nacionalnih manjina u Srbiji, a evo i odgovora. „ Osim rezultata prethodnih izbora kojima sigurno iz navedenih razloga nismo bili zadovoljni u objašnjenju potrebe da se poveća broj biračkih mesta za predstojeće izbore za Nacionalne savete, konkretno kada smo mi u pitanju za Nacionalni savet Vlaha u opštini Negotin i njihovoj prekompoziciji, navodimo da je u ostalim opštinama Timočke Krajine broj biračkih mesta bio mnogo primereniji broju upisanih u Poseban birački spisak. U opštini Majdanpek je bilo 6 biračkih mesta za upisanih 1.924 lica, u Zaječaru  na 1.770 upisanih  bilo je 7,  a u Boljevcu na  2.806 upisanih, 11 biračkih mesta. Ne treba prenebregnuti podatak s početka ovog poziva građanima da je kod nas u opštini Negotin, u PBS bilo upisano čak 2 487 građana. Dakle, izneli smo sasvim opravdan predlog za koji iskreno verujemo da će naići na nužnu podršku“, zaključuje Siniša Čelojević.

Činjenica je da bi treći po redu izbori za Savete nacionalnih manjina mogli da donesu mnoge kvalitativne pomake, a jedan od njih ponuđen je iz Negotina od strane pripadnika vlaške zajednice, koja je zaključila da realno stanje na terenu uopšte ne odgovara izbornim rezultatima i statistici. Izneti predlozi trebalo bi da stimulišu Vlahe da u što većem broju izađu na izbore. To bi omogućilo uspešniji rad NSV u svim segmentima života i rada, u skladu sa pravima zagarantovanim najvišim pravnim aktom Republike Srbije.

 Na izborima – samo građani upisani u poseban birački spisak

Procedura za upis građana u PBS je jednostavna i besplatna. Potrebno je da popune zahtev i predaju ga nadležnoj opštinskoj službi.

U Udruženju “Gergina” ističu da ovo izjašnjavanje nema nikakve veze sa politikom, već predstavlja izjašnjavanje o pripadnosti svojoj nacionalnoj manjini, onako kako je to naša matična država Srbija, propisala za sve, pa i za vlašku.
“Želimo da podsetimo sve pripadnike Vlaha da ne postoji ni jedan razlog koji bi nas sprečio da iskoristimo zakonsko i Ustavom zagarantovano pravo koje i mi Vlasi treba da koristimo, onako kako to rade i pripadnici drugih manjina. 
Na teritoriji Srbije, kako se pretpostavlja, živi oko 500 000 Vlaha. Zvaničnih podataka o tome nema, a na nama je da dokažemo koliko nas stvarno ima.
U Poseban birački spisak vlaške manjine, prema podacima iz 2014. godine, bilo je upisano samo 27.694 Vlaha, što ne odgovara pravom stanju.

Činjenica je da smo mi Vlasi starosedeoci na prostorima Srbije, posebno na istoku, i to je još jedan razlog koji nas obavezuje da se tako i izjasnimo. Time stičemo uslov da koristimo sva ona prava koja imaju ostale nacionalne manjine, sa kojima već decenijama živimo u miru i slozi, na prostoru zajedničke države Srbije”, zaključuje predsednik Udruženja “Gergina” koje se veoma angažovalo oko priprema za predstojeće izbore Saveta nacionalnih manjina.

                                                              Jovanka Stanojević, novinar

“Gergina” prosledila izveštaj Kancelariji za ljudska i manjinska prava

Kancelarija za ljudska i manjinska prava Vlade Republike Srbije je nedavno, povodom priprema za izradu Četvrtog periodičnog izveštaja o sprovođenju Okvirne konvencije za zaštitu nacionalnih manjina,  uputila poziv Udruženju za očuvanje kulture i tradicije Vlaha „Gergina“, da svojim izveštajem ili prilogom uzme učešće u izradi ovog važnog dokumenta.  Udruženje „Gergina“ se odazvalo pozivu i na adresu Kancelarije za ljudska i manjinska prava prosledilo izveštaj u rokovima predviđenim za dostavu radnog materijala.

Udruženje  „Gergina“ iz Negotina je formirano 2009. godine,  radi očuvanja običaja, kulture, tradicije , jezika i identiteta Vlaha  u Republici Srbiji i na čitavom   Balkanu. Uvek smo polazili od stava da je  Vlasima matična domovina Srbija, a maternji, vlaški jezik.

Podaci poslednjeg popisa iz 2012. godine su ukazali su da je na teritoriji Republike Srbije bilo 35 330 Vlaha. Broj lica koja govore vlaški jezik je daleko veći i prema statistici iznosio je  42 917. Međutim, ovi podaci su  daleko od realnog broja, kako broja Vlaha, tako i govornika vlaškog jezika. Članovi Udruženja „Gergina“ su pre popisa poslali dopis RIK-u, tražeći da  lica zadužena za popis  u vlaškim mestima moraju biti vlaškog porekla. Naši razlozi su sledeći: veliki broj Vlaha živi u inostranstvu i starije osobe koje su ostale u selima Krajine ne govore dobro ( neki čak- uopšte) srpski jezik. Takođe smo ukazali da je potrebno da se formulari iz popisnih lista rade hemijskom olovkom, na licu mesta, jer je uočeno da veliki broj popisivača na terenu koristi grafitnu olovku, što je kasnije moglo da posluži za razne dopune i prepravke.

Nažalost, predlozi Udruženja  „Gergina“ nisu prihvaćeni i to je veliki problem. Zbog toga ga ističemo u ovom izveštaju jer smatramo da se on do narednog popisa mora  rešiti, kao i da se uočene greške isprave. Smatramo da se konačno mora znati tačan broj Vlaha koji žive u Srbiji, jer se broj Vlaha  na dosadašnjim popisima uvek menjao shodno političkim situacijama. Ovo je za Vlahe od izuzetnog značaja, jer se već duže vreme, a s vremena na vreme, aktuelizuje „vlaško pitanje“,  naravano , uvek kada je to u interesu susedne i nama „prijateljske „ Rumunije i domaćih rumunofila.

Vlaška nacionalna manjina je najstarija manjina na ovim prostorima i uprkos tome  nema izgrađene obrazovne, kulturne, informativne, verske i druge institucije.

Od 2010. godine u Nacionalnom savetu Vlaha članovi Udruženja „Gergina“ daju veoma značajan doprinos u svim aktivostima Saveta. 

Na predlog Udruženja „Gergina“,  Nacionalni savet Vlaha (NSV) usvojio je vlaško pismo u ćiriličnoj i latiničnoj verziji,  24. januara 2012.godine. Nakon te odluke  od strane Rumunije i domaćih „rumunofila“ počela je izrazita kampanja protiv te odluke, najčešće uz navođenje da je vlaški, izmišljeni jezik, jer je po njima maternji jezik Vlaha-rumunski. Prema njima, vlaški jezik je samo dijalekt rumunskog jezika, ali naravno, mi Vlasi, te njihove stavove apsolutno odbijamo, jer su za nas neprihvatljivi.

Takođe, na sednici Nacionalnog saveta usvojena je odluka o standardizaciji vlaškog  jezika i ta odluka je objavljena u Službenom glasniku Republike Srbije br.088/2015 od 23. oktobra 2015.godine.

U standardizaciji vlaškog jezika Republika Srbija treba da nađe isti način finansiranja kao i bunjevačkoj manjini i da omogući lingvistima i poznavaocima vlaškog jezika rad na ovoj problematici.

Na osnovu ove dve odluke Nacionalni  savet Vlaha (NSV) pokrenuo je inicijativu za dopunu  zakona o ratifikaciji Evropske povelje o regionalnim i manjinskim jezicima. Dokument je poslat Skupštini Republike Srbije na usvajanje.

Nažalost i ova odluka Nacionalnog saveta Vlaha, kao i mnoge druge, je ispolitizovana aktuelnom političkom situacijom. Odgovor od strane Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave koji je prosleđen Nacionalnom savetu Vlaha je neprihvatljiv (011-00-00434/2016-25). Smatramo da nepriznavanje nezavisnosti Kosova, „prijateljska“ Rumunija, izuzetno koristi kako bi aktuelizovala nazovi „vlaško pitanje“.

Smatramo da ova inicijativa Četvrtim izveštajem  mora da bude prihvaćena i da konačno vlaški  jezik  postane regionalni odnosno manjinski jezik.

Od  usvajanja vlaškog pisma Udruženje „Gergina“  samostalno ili u saradnji sa Nacionalnim savetom Vlaha izdalo je više od 25 knjiga na vlaškom pismu.

Udruženje je izdalo i osnovnu verziju vlaške gramatike.

Imamo  spremno nekoliko knjiga,  ali nedostatak  finansijskih sredstava nas sprečava da izdavačku delatnost učinimo još dinamičnijom i značajnijom.

I pored usvajanja vlaškog pisma i postojanja zakonskih uslova, vlaški jezik nije u službenoj upotrebi ni u jednoj jedinici lokalne samouprave. U tri opštine: Boljevac, Kučevo i Žagubica,  prema rezultatima popisa, broj izjašnjenih Vlaha je veći od 15%. Uprkos tome vlaški jezik nije u službenoj upotrebi. To je nedopustvo i u narednom periodu ovo se mora ispraviti. Za početak primene treba imena gradova i sela gde živi vlaško stanovništvo obeležavati dvojezično, a lokalna dokumenta objavljivati i na vlaškom jeziku.

Predškolsko  obrazovanje na vlaškom jeziku ne postoji.

Obrazovanje na vlaškom govoru  je uvedeno u obrazovni sistem, ali mi u „Gergini“ smatramo da je nastava uvedena u veoma malom broju škola. Smatramo da je tako zato što školske vlasti nisu bile ni aktivne, a ni spremne da uradimo ovaj veliki posao. To je za nas nedopustva indiferentnost i smatramo da u narednom periodu  ovom pitanju treba posvetiti mnogo veću pažnju kako bi se što većem broju vlaške dece omogućilo da pohađaju ovaj predmet.Takođe,  smatramo da je standard broja učenika  za formiranje odeljenja od 15 đaka nerealan i previsok i da je u našim okolnostima za formiranje i rad odeljenja za nastavnu na vlaškom jeziku dovoljno imati i 10 opredeljenih đaka.

Informisanje na vlaškom jeziku je nedovoljno. Pojedini lokalni mediji realizovali su projekte  u vezi informisanja na vlaškom jeziku ali je to nedovoljno.

Na javnom servisu ( radiju i televiziji)  još uvek nema emisija na vlaškom jeziku, poput drugih manjina (romi) koje imaju emisije  i na radiju i na televiziji. Neophodno je da javni servis  uvede nedeljne emisije na vlaškom jeziku, jer  sve manjine moraju imati ista prava. Naravno da i mi Vlasi plaćamo pretplatu za javni servis i želimo za početak jednom mesečno da imamo na javnom servisu emisiju na vlaškom jeziku.

Štampani mediji (dnevni, nedeljni ili mesečni) ne postoje. Nedopustivo je da tabloidni mediji  o Vlasima jedino pišu u kontekstu  vlaške magije ili nekih drugih izmišljenih običaja i time se  o nama  Vlasima  piše  na, rekli bismo, nedopustiv način, jer nas ti mediji  izjednačavaju sa nekim primitivnim plemenima.

Smatramo da je potrebno da se promocija vlaške kulture  pojača na svim nivoima, od lokalnih sredina do Republike.

Veliki problem sa kojim se mi Vlasi srećemo  je nekanonsko delovanje Rumunske pravoslavne crkve. Nažalost ni Srpska pravoslavna crkva ni Vlada Republike Srbije  nisu uspele da spreče nekanonsko delovanje Rumunske pravoslavne crkve, koje ima za cilj da se Vlasi iz vlaškog identiteta prevedu u rumunski identitet.Takođe, to delovanje treba shvatiti kao izrčiti vid rumunskih geopolitičkih pretenzija prema severoistočnoj Srbiji.

Predstavnici Nacionalnog saveta Vlaha i Udruženja „Gergina“  razgovarali su sa Sinodom Srpske pravoslavne crkve o početku bogosluženja na vlaškom jeziku. I dalje imamo nadu će Sabor SPC doneti pozitivno mišljenje o tom izuzetno važnom problemu za vlaško stanovništvo.

Smatramo da je važno navesti da u velikom broju opština još uvek nisu formirani saveti za međunacionalne odnose, a to je po nama nedopustvo.

Kao veoma aktuelan ističemo i problem broja glasačkih mesta za predstojeće izbore za Nacionalni savet Vlaha. Naime, broj biračkih mesta je neadekvatan u pojedinim opštinama, kao što su Negotin, Majdanpek ili Kladovo. Taj problem se mora rešiti na taj način što se mora povećati broj biračkih mesta. Time bi se omogućilo pod jednakim uslovima pripadnicima vlaške manjine u svim opštinama da ostvare svoje Ustavom  zagarantovano pravo da glasaju.

O mnogim od ovih problema pisali smo i u prošlom periodičnom izveštaju, ali je veoma malo učinjeno na njihovom rešavanju. U međuvremenu nastaju novi, tako da apelujemo na nadležne kao i tražioce ovih izveštaja da ozbiljnije pristupe rešavanju mnogih problema. Nedopustivo je da se oni s vremenom gomilaju, da raste broj izveštaja, ali da reakcije na uočene negativne trendove, redovno izostaju.

Predsednik Udruženja „Gergina“,

prim. dr med.  Siniša Čelojević

 

U prilogu objavljujemo dopis Kancelarije za ljudska i manjinska prava

Festival vlaške muzike “Gergina” obeležio desetogodišnji jubilej

Negotin je i ove godine na vaskršnji ponedeljak i utorak bio u centru pažnje kulturne javnosti, a pre svih ljubitelja dobre pevane i svirane vlaške muzike, kao i bogatog kulturnog nasleđa Vlaha. Upravo takve objedinjene sadržaje ponudilo je Udruženje za očuvanje kulture i tradicije Vlaha „Gergina“, organizator istoimenog festivala vlaške muzike, koji je ove godine, zajedno sa brojnim učesnicima, gostima i publikom iz svih krajeva Srbije i susednih zemalja, obeležio desetogodišnji jubilej.

“Gergina” praznik pesme i dobre muzike

Pobednici 10. Gergine - mladost i talenat

Prve takmičarske večeri festivala pobedu je slavio mladi Dalibor Pandurević, solista na saksofonu iz Velike Jasikove u opštini Zaječar, kome je odlukom žirija pripala Povelja „Božidar Janucić“, prestižno priznanja Festivala vlaške izvorne muzike „Gergina“, kao i novčani iznos od 15 000 dinara. Za najboljeg vokalnog solistu proglašen je Danijel Baronović iz Dušanovca u opštini Negotin, a najbolji instrumentalni izvođač je Irena Marić, solistkinja na fruli iz Osanice u opštini Žagubica. Njih je sponzor svih novčanih nagrada, “Aleksandrović”, darovao sa po 10 hiljada dinara. Po prvi put u tradiciji festivala dugoj 10 godina, dodeljena je i zahvalnica stranom državljaninu za izuzetno zalaganje i doprinos razvoju vlaške muzike i ovoj muzičkoj manifestaciji. “Uveli smo priznanje za čuvare baštine van granica Srbije i verujemo da je to korak napred u cilju razvijanja i budućnosti festivala.

Dalibor Pandurević, solista na saksofonu, sveukupni pobednik 10. Gergine
Danijel Baronović iz Dušanovca najbolji vokalni solista
Irena Marić iz Osanice najbolji solista na instrumentu

Prvu Zahvalnicu naš žiri je dodelio mladoj i talentovanoj vokalnoj solistkinji Lori Asenovoj iz Bregova u susednoj Bugarskoj. Smatram da muzika nema granice i da spaja ljude i kulture”, izjavio je u obraćanju publici i učesnicima takmičarske večeri poznati srpski kompozitor, profesor dr Dimitrije Golemović, šef odseka za etnomuzikologiju na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, koji je predsedavao petočlanim žirijem, a prethodno svojom besedom označio početak 10. “Gergine”. “Prisustvovao sam prazniku pesme i dobre muzike, u spoju mladosti i tradicije. Odluku je bilo teško doneti, pobednici su svi ali je naš zadatak bio da se odlučimo, a to smo učinili prateći nijanse u nastupima. Sudeći po reakciji publike mislim da nismo pogrešili”.

Dimitrije Golemović, kompozitor i etnomuzikolog na proglašenju pobednika 10. festivala Gergina

Nastupe 19 mladih takmičara, 6 vokalnih interpretatora i 13 instrumentalnih izvođača iz Srbije, Rumunije i Bugarske, sa profesorom Golemovićem je ocenjivao žiri u kome su bili Maja Stojanović, profesor klavira u Umetničkoj školi “Stevan Mokranjac” u Negotinu, Marija Vitas, etnomuzikolog, urednik u muzičkoj redakciji i muzički kritičar Radio Beograda 2 i dvojica doajena vlaške muzike, saksofonista Živa Dinulović i trubač Dragan Gune Njegušić. Sve takmičare, prve festivalske večeri, pratio je orkestar mladog i perspektivnog harmonikaša Bobana Pecića u kome su, ljubiteljima vlaške muzike, bili dobro znani muzičari Goran Čurić- saksofon, Lazar Jovanović - truba, Nikola Mišić- gitara, Srđan Stanojević - klavijature i Miloš Pančić-bubnjevi.

Tokom prve večeri 10. Festivala “Gergina” u Negotinu posebno zapažen tridesetominutni nastup imali su članovi Omladinskog narodnog orkestra Beograd, osnovanog pre nekoliko godina pri muzičkoj produkciji RTS, koji danas radi pod pokroviteljstvom Centra za kulturu i obrazovanje Rakovica.

Omladinski orkestar Beograd

Sa orkestrom su nastupile Vesna Dimić i Biljana Petković, u duetu, solistkinja Marija Vučković, ali i pevač Boban Janošević iz okoline Bora, već poznat ovdašnjoj publici, koji je otpevao dve vlaške i veoma popularne pesme: „Staj, staj“ i „Jonje, Jonje“.

Publika je lepo prihvatila gostujući program pod nazivom “Muzika naroda Balkana”, koji je za predstavljanje u Negotinu priredio umetnički rukovodilac, maestro Slavko Mitrović Cale.

Prve festivalske večeri nastupio je i KUD “Đido” iz Brestovca u opštini Bor, koji ove godine obeležava sedam decenija uspešnog trajanja. Na samom otvaranju festivala nastupili su najmlađi čuvari tradicije i kulture Hor “Vivak – 2015”, pod upravom Dragane Simonović-Marinović. Ovaj hor radi pri Umetničkoj školi “Stevan Mokranjac” i do sada je imao veoma zapažene nastupe u Srbiji, Rumuniji i Austriji.

Najmlađi učesnici 10. Festivala Gergina - Hor Vivak iz Negotina

 

Poznati doajeni vlaške muzike podigli publiku na noge

U desetoj jubilarnoj sezoni Festival vlaške muzike “Gergina” bio je posvećen legendi vlaške pesme Slobodanu Domaćinoviću (1951-2015), a njegovi prijatelji muzičari su tokom druge, inače, revijalne večeri kao obaveznu izvodili neku od čuvenih Domaćinovih pesama, instrumentalisti, takođe. Publiku su, u prepunoj sali negotinskog Doma kulture, na noge podigli naši već afirmisani izvođači vlaške muzike, posebno Živa Dinulović, za koga neko s razlogom reče da je čovek- saksofon, Dragan Gune Njegušić, čuveni trubač, Ljubiša Božinović, harmonikaš, Staniša Radosavljević, ali i drugi pevači među kojima su bili Dragan Domaćinović, Danijela Pražić, Žika Cvetković, koji se nakon izvođenja spleta pesama Slobodana Domaćinovića, nadahnuto obratio publici, Velja Kokorić jedan od najboljih frulaša u vlaškoj muzici, koji redovno nastupa u pratnji poznatog harmonikaša Branislava Ikonića – Brke, Etno grupa “Gergina”, Duvački orkestar “Dar-mar” iz Knjaževca i još desetak poznatih izvođača vlaške muzike. Među učesnicima druge festivalske večeri su bili: KUD “Voja Čurić” iz Kobišnice, osnovan daleke 1951. godine, koji danas broji oko 50 članova, sa igračima omladinske i starije izvorne folklorne grupe i solistima, Milanom Nikolićem, na duduku i sjajnom vokalnom solistkinjom Slobodankom Petrović. Posle njihovog prikaza spleta izvornih vlaških igara svima je bilo jasno zbog čega se to igre iz vlaške Kobišnice igraju u mnogim gradovima Srbije kao i u zemljama EU u kojima žive naši zemljaci. “Vredno je navesti da su poseban ton jubilarnom festivalu “Gergina” u Negotinu dali i Vlasi iz Makedonije, grupa “Gramosteanji” iz Skoplja, tako da smo povezali geografske prostore i spojili tradicije sa Cincarima, što nam je odavno i bila namera. Zadovoljan sam prikazanim, a orkestar maestra Slobodana Pecića je i ove godine blistao punim sjajem, baš kao i svi učesnici za koje je publika imala samo reči hvale.

Slobodan Pecić, Ljubodrag Radulović, Predrag Janković Peda i ostali članovi Pecinog ansambla

Pripreme za naredni festival počinjemo odmah, jer smo sada u obavezi da u narednoj sezoni budemo još uspešniji i bolji”, rekao je zatvarajući deseti jubilarni Festival “Gergina” u Negotinu, prim. dr Siniša Čelojević, predsednik Organizacionog odbora festivala i Udruženja “Gergina”, njegovog organizatora.

Prim. dr med. Siniša Čelojević, predsednik Udruženja Gergina na zatvaranju jubilarnog festivala

Festivalskim večerima prethodili programi “Dani Gergine”

Desetogodišnji jubilej, internacionalni Festival vlaške muzike obeležio je, inače, višednevnim dešavanjima. Manifestacija „Dani Gergine“ je počela promocijom CD izdanja 15 najlepših dueta vlaške muzike. Promovisano je i DVD izdanje „Lepote Krajine i Homolja“, koje potpisuju Vitomir Stanojević, naš čuveni virtuoz na fruli i novinar Miroslav Rajčić – Biser Rale.

Na „Danima Gergine“ bilo je mesta i za predstavljanje najnovijih štampanih izdanja. U zanimljivom programu, uz učešće učenika Negotinske gimnazije, troje autora: dr Siniša Čelojević, Elizabeta Dajić-Grimplinović, profesor nemačkog jezika i Snežana Čelojević, članice Etno grupe “Gergina” i istoimenog udruženja, govorilo je o priručniku pisanom na vlaškom, srpskom i nemačkom jeziku „Da se razumemo“ - SĂ NJE ÎNCĂLJEĐEM-LASS UNS VERSTEHEN“. Tokom festivala otvorena je Likovna izložba “Gergina 2018”, tematskog naziva “Savremena vlaška umetnost”. Ljubitelji vlaške tradicije i kulture mogli su da razgledaju i izložbu „Vlaška nošnja iz Kobišnice". Povodom festivala, privatnu zbirku Verice Todorović otvorili su, kako bi je prikazali široj publici, Muzej Krajine, KUD “Voja Čurić” iz Kobišnice i Udruženje za očuvanje kulture i tradicije Vlaha “Gergina”. Priređeno je i veče ljubavne poezije - promocija najnovije knjige poznatog Negotinca Krste Stankovića.

Na Festivalu- Episkop timočki, predsednik NSV i brojne zvanice

Na Gergini Episkop timočki Ilarion sa sveštenstvom

Otvaranju Festivala vlaške muzike “Gergina” prisustvovao je Episkop timočki gospodin Ilarion sa sveštenstvom, Radiša Dragojević, predsednik Nacionalnog saveta Vlaha, predstavnici opštine Negotin i drugi brojni gosti i zvanice iz mnogih gradova Srbije i naši ljudi iz rasejanja, koji su tokom vaskršnjih praznika boravili u zavičaju. Zapaženo je bilo prisustvo članova porodice Domaćinović iz Beča i Negotina, ali i Dragane Vojinović, veoma uspešne Prahovljanke u Francuskoj.

Festival su svojim prisustvom podržali i Dragiša Golubović, predsednik Saveza i Sindikata estradnih umetnika Srbije i Rade Jorović, istaknuti estradni umetnik, potpredsednik Saveza i promoter vlaške muzike.

Pokrovitelji i prijatelji festivala

Pokrovitelji Desetog festivala vlaške muzike “Gergina” i ove godine su bili Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Nacionalni savet Vlaha, Opština Negotin, Kompanija Elixir-IHP Prahovo, Nikolić prevoz, Aleksandrović marketi Samarinovac i Alu fenster Negotin. Medijski pokrovitelj je bila TV Istok iz Salaša, a festival su pomogli i drugi brojni prijatelji Udruženja “Gergina”. Suorganizatori festivala su bili Dom kulture „Stevan Mokranjac“ i Turistička organizacija opštine Negotin.

Jovanka Stanojević, novinar – Press centar “Gergine”

Fotografije: Dragan Trikić Bale

Lepota vlaške nošnje u privatnoj zbirci Verice Todorović iz Kobišnice

Vlaška nošnja iz zbirke Verice Todorović
Vlaška nošnja

Povodom Festivala vlaške muzike “Gergina”, održanog 9. i 10. aprila u Negotinu, nošnje iz svoje privatne zbirke izložila je Verica Todorović iz Kobišnice. Izložbu “Vlaška nošnja” u Domu kulture “Stevan Mokranjac” priredili su, kako bi je prikazali široj publici, KUD “Voja Čurić” iz Kobišnice, Muzej Krajine i Udruženje za očuvanje kulture i tradicije Vlaha “Gergina”, organizator Festivala.

Otvaranje izložbe vlaške nošnje u Negotinu

Cvetni dezeni, košulje sa izvezenim prelepim motivima, jarke boje, od kojih dominira crvena, seljačko platno, ali i pliš i somot, izloženi su u vatrometu lepote, nazvanom “Vlaška nošnja iz Kobišnice”, koji je povodom festivala vlaške muzike “Gergina” odlučila da podari ljubiteljima lepog i tradicionalnog, Verica Todorović iz nadaleko čuvenog gastarbajterskog sela u Krajini.  

Vezena raznim bojama, stilizovana - vlaška nošnja

Na brojne čestitke i izraze oduševljenja publike na otvaranju izložbe Verica je skromno izjavila da joj je drago što može da otrgne tu lepotu od zaborava i da će to i ubuduće raditi. “Predstavlja mi veliko zadovoljstvo da mlađe naučim da cene to što su im preci ostavili u nasleđe”, kaže Verica, koja u Kobišnici živi od svog rođenja 1965. godine, a koja je prema sopstvenom sećanju tradiciji i njenom očuvanju posvećena od kada zna za sebe, a posebno od trenutka kada je kao devojčurak zaigrala u kulturno- umetničkom društvu svoga sela. Kada se sve to presabere nije ni čudo što je Izložba “Vlaška nošnja” izmamila uzdahe oduševljenja svih onih koji su se zatekli u Domu kulture na dan njenog otvaranja.

Ivica Trajković, direktor Muzeja Krajine otvara izložbu Verice Todorović

Reč je o izložbi koju bi, definitivno, poželela da postavi svaka ustanova kulture, a u slučaju Negotina poklonjena je ljubiteljima tradicije i lepog zahvaljujući Muzeju Krajine, Kulturno-umetničkom društvu “Voja Čurić” iz Kobišnice i Udruženju za očuvanje kulture i tradicije Vlaha “Gergina”.

Nošnja koja mami uzdahe
Nošnja koja mami uzdahe

Izloženo je više kompletiranih nošnji, razni delovi tradicionalne odeće Vlaha, a na pitanje otkuda joj sve to bogatstvo koje je otkrila pogledima oduševljene publike Verica kaže: ” Moja nošnja je nasleđena od majke i svekrve. One su ih nasledile od svojih majki i baka. Nošnju sam zavolela još od malih nogu gledajući baku i pra baku kako tkaju i ulažu snagu i ljubav u cvetne dezene. Radile su najviše noću čak i posle vrlo napornih dana, kada su bile umorne.  Nošnju su marljivo čuvale od oštećenja, redovno su je provetravale i štitile ih lišćem oraha,  a kasnije i naftalinom. Neki delovi nošnje su stari preko 100 godina. Imam košulju koja je izvezena svilom dobijenom od svilene bube. Da, baš tako, od svilene bube! Odgajila ih je moja baka po majci, a izrađena je pretpostavljam, između 1937. i 1940. godine”, s ponosom ističe Verica, inače veoma aktivna članica KUD-a “Voja Čurić” iz Kobišnice, na čijem se čelu nalazi njen suprug Jova, kao predsednik i umetnički rukovodilac.

Jova Todorović, razgleda bogatstvo svoje supruge Verice

“Veoma sam aktivna u našem društvu u Kobišnici i staram se da naš ansambl bude odgovarajuće obučen za nastupe, posebno za takmičenja gde prisustvuju  stručni ljudi koji umeju da prepoznaju autentičnost nošnje. Nošnja nas Vlaha carana je karakteristična po cvetnim dezenima, kao što ste primetili, a uglavnom preovlađuju crvena i crna boja, kao podloga. Nošnja je vunena sa dodacima pliša i somota”.

Suknje, neizostavni deo vlaške nošnje

Verica Todorović koja od rođenja živi u Kobišnici, a koja nikada nije ni razmišljala da rodno mesto zameni inostranstvom, uz redovne poslove domaćice uspešno vodi brigu o svom domaćinstvu. Njena bračna zajednica sa suprugom Jovanom meri se decenijskim stažom od punih 37 godina, tokom kojih su izrodili dvojicu sinova (36 i 33 godine).

Verica i Jova Todorović, čuvari vlaške kulture i tradicije

Verica do sada nikada nije samostalno izlagala, ali kako navodi, žene uključene u KUD jesu i to najčešće  na tradicionalnim manifestacijama izvornog narodnog stvaralaštva “Susreti sela”. Ona kaže da je to bila njihova obaveza s obzirom da su meštanke Kobišnice darovale svom matičnom društvu nošnje i u međuvremenu je nastala solidna zbirka, koju je greota skrivati od očiju javnosti. U kući Verice Todorović, na bezbednom mestu, po strogo poštovanim pravilima preuzetim od starijih, nalazi se dvadesetak kompletiranih nošnji, koje samo čekaju trenutak da ukrase nečiju žensku figuru.

Ovako se nosi vlaška nošnja uz obavezne dukate oko vrata
Delovi nošnje, suknja, marama, bluza

“Prošle godine nekoliko naših nošnji bilo je korišćeno u okviru Majskih svečanosti u Negotinu i moram da kažem da smo dobili, kao Društvo, mnoge pohvale za njen izgled. Za ovu priliku i izložbu otvorenu u okviru festivala vlaške muzike nesebičnu pomoć je našem KUD-u i meni lično pružila Emila Petrović, etnolog-antropolog, viši kustos Muzeja Krajine u Negotinu”, kojoj sam veoma zahvalna za svaku ukazanu pomoć, kao i građanima Negotina, koji su prepoznali vrednost jednog ovakvog izlaganja”.

Ženska vlaška nošnja

U selima negotinske opštine, u svakoj od kuća vremenu odoleva po neka nošnja ili njen deo, s obzirom da se one danas oblače samo povodom nekih tradicionalnih prilika i najčešće na manifestacijama na kojima se slavi i čuva tradicija, kako vlaškog tako i srpskog življa. Baš kao i za jezik i za nošnju se kažu da predstavlja dušu naroda. Zahvaljujući Verici Todorović i ženama poput nje koje su posvećene svom domaćinstvu i očuvanju tradicije, buduće generacije će znati od kakve je važnosti imati taj deo prošlosti na kojoj sigurno počiva i budućnost.

Verica Todorović i Emila Petrović, etnolog-antropolog na otvaranju izložbe

Etnolog o izložbi u Negotinu

“Konačno smo predstavili izložbu narodne nošnje iz privatne zbirke Verice Todorović, koju je ona nasledila od svojih baka, dobila na dar kada se udala i koju je nastavila vredno da sakuplja i dalje. Narodna nošnja je ručno izrađena, tehnikama tkanjem, vezom, raznobojnim koncem i perlicama. Izložbu čine delovi nošnje kao što su: suknje, kecelje, košulje, bluze, marame, ukrašene stilizovanim cvetovima i geometrijskim šarama. Izložbu je videla i delegacija američke Ambasade u Beogradu,  sa atašeom za kulturu Erikom Kin (Erika Kunne) na čelu, koja je nedavno boravila u Negotinu povodom otvaranja izložbe posvećene stogodišnjici diplomatskih i kulturnih odnosa Srbije i SAD-a, od 1918. do 2018. godine, autora Bore Dimitrijevića i Miladina Miloševića“, objašnjava Emila  Petrović.

Delovi opreme uz vlašku nošnju

KUD “Voja Čurić”-Kobišnica jedan od najaktivnijih u Krajini

Za oko pedesetak aktivnih članova KUD-a „Voja Čurić"“ iz Kobišnice u toku je aktivna sezona s obzirom da su od početka meseca akteri tradicionalne manifestacije izvornog narodnog stvaralaštva “Susreta sela”. Na početku ovogodišnjeg ciklusa bili su domaćini, a u završnici drugog kruga im predstoji gostovanje.  

O KUD-u Voja Čurić kroz vreme, deo izložbe

Repertoar Kobišničana je specifičan po spletu izvornih vlaških igara, a izvode ga i  Omladinska i Starija izvorna folklorna grupa. Folkloraši na najbolji i očigledan način stalno potvrđuju publici zbog čega se i zašto vlaške igre iz Kobišnice igraju u mnogim gradovima Srbije kao i u zemljama Evropske unije. Uz folkloraše veoma predano radi i ansambl društva sa solistima kao što su Slobodanka Petrović Dana, koja pleni svojim interpretacijama vlaških pesama, ali i mladi Milan Nikolić, solista na duduku i fruli čije vreme tek dolazi.

Solisti KUD-a Voja Čurić, Milan Nikolić, duduk i Slobodanka Petrović

KUD „Voja Čurić“ je jedno od najstarijih kulturno-umetničkih društava u negotinskoj opštini, budući da je sa radom počeo daleke 1951. godine. Ima 50 članova, a njegov predsednik i umetnički rukovodilac, Jovan Todorović, s ponosom ističe da je reč o društvu koje ima zapažene nagrade i osvojene visoke plasmane.

Vlaška nošnja pred očima javnosti

KUD iz Kobišnice promoviše i čuva foklornu tradiciju vlaške populacije, potvrđujući na taj način da su muzika i igra univerzalni jezici koje svi razumeju. Uz nošnju koja pleni i daje nužne atribute svakoj od žena na sceni, opravdano se veruje i očekuje da tradicija u spoju svega vrednog i lepog opstane i nastavi da živi. Verica je jedan od čuvara i promotera vrednosti vlaškog podneblja zbog čega joj treba odati posebno priznanje!

Press centar Festivala “Gergina” - Jovanka Stanojević, novinar

Fotografije: Dragan Trikić Bale

U voljenom Negotinu boravila uspešna Krajinka Dragana Vojinović

Ove godine, veliku muzičku manifestaciju, Festival vlaške muzike „Gergina“ i programe koji su prethodili prvoj muzičkoj večeri, pratila je naša Krajinka Dragana (Filčić) Vojinović, rođena u Prahovu, koja godinama već gradi izuzetno uspešnu karijeru u Francuskoj.

Dragana Vojinović, Srpkinja, žena vitez u Francuskoj

Draganino prisustvo je bilo zapaženo u publici na promociji CD i DVD izdanja Udruženja “Gergina”, kao i na takmičarskoj večeri mladih nada vlaške muzike. Bila je u publici sa suprugom Goranom i, naravno, novinarskoj pažnji nije promaklo njeno posvećeno praćenje događaja na scenama Doma kulture.

Dragana je, doista, više nego uspešna žena. Poznata je širom Francuske, ali skromno, svojim uspesima prosto kao da ne dopušta da poplave ovdašnju  javnost u rodnom kraju. A, kada bi htela, o njoj i njenim pregnućima moglo bi se pisati u nastavcima. Zadržaćemo pažnju izazvanu radošću zbog njenog prisustva na 10. jubilarnoj „Gergini jer, priznaćete, nije baš uobičajeno da u publici, skoro neprimetno sedi žena, nosilac jednog od najprestižnijih francuskih priznanja „ Vitez u Legiji za Nacionalnu zaslugu Francuske“.

Dragana Vojinović - svečanost povodom Dana oslobođenja Mortoa

Ko je Dragana – Srpkinja i ženski vitez u Francuskoj

Dragana Vojinović je posle završene osnovne u Prahovu, srednju školu i Pedagošku akademiju završila u Negotinu, a Učiteljski fakultet u Vranju. Dvadeset petog decembra 1991. godine, otišla je u Francusku kako bi naučila francuski jezik i vratila se u Negotin. Želja joj je bila da otvori dvojezični razred. Nažalost, nesrećni događaji devedesetih godina prošlog veka joj to nisu dozvolili. Svesna da u Francuskoj predstavlja Srbiju, želela je da o svojoj domovini da najlepšu moguću sliku. Nije htela da se zadovolji  „malim“ poslovima. Iako je u Industriji satova radila posao koji je veoma volela, učila je paralelno francuski jezik jer je želela da se makar tamo bavi pedagoškim radom. Nekoliko godina kasnije, nakon dugogodišnjeg volonterskog zalaganja u domu kulture njenog grada, upoznala je predsednika opštine susednog mesta koji joj je u slučajnom razgovoru rekao da roditelji dece nižeg školskog uzrasta ne znaju kako da organizuju njihovo čuvanje. Dragana mu je tada predložila otvaranje produženog boravka što je on odmah prihvatio. Zadužio je Draganu za taj projekat u skladu sa francuskim zakonima i godinu dana kasnije je otvoren prvi produženi boravak u mestu Les Fins koji i danas uspešno radi. Dvehiljadite godine u tom departmanu nije postojao niti jedan produženi boravak, a danas ih ima gotovo u svakoj školi. Za opštinskog odbornika na listi Žan Marija Binetrui-a, izabrana je 2001, a godinu dana kasnije, po njegovom odlasku na funkciju narodnog poslanika, predsedničko mesto je pripalo Ani Genevard. Tada je Dragana Vojinović ušla u opštinsko izvršno veće i dobila funkciju potpredsednika zaduženog za socijalna pitanja. Nekoliko godina kasnije, 2008. ponovo je izabrana za potpredsednika opštine, ali ovoga puta je dobila delegaciju za školstvo i kulturu. Građani opštine Morto i 2014. godine glasaju za listu Ani Genevard, tako da naša Krajinka po treći put biva izabrana za zamenika predsednika Opštine i postaje Anin najbliži saradnik. Predsednik je Komisije za školstvo, kulturu, omladinu i familijarnu politiku (obdaništa).

U Ministarstvu prosvete: ministar prosvete Francuske Žan-Mišel Blanquer, Dragana Vojinović i Anie Genevard

Predsednica Ani Genevard je pobedila na poslaničkim izborima 2012. godine što je doprinelo tome da Dragana Vojinović uđe, dve godine kasnije, u Nacionalnu komisiju za obrazovanje u Parizu, gde i danas zaseda. Zahvaljujući njenom radu i zalaganju, grad Morto je 2005. godine u Marseju dobio Povelju „Lovori bratstva“ za socijalnu politiku, pored 5 velikih francuskih gradova kao što su Pariz i Bordo. Nakon neumornog rada i mnogobrojnih projekata 2011. godine, Morto ulazi u lanac gradova kojima je dodeljen label UNICEF-a  „Grad, dečiji prijatelj“ i Dragana postaje zvanični predstavnik Opštine u UNICEF-u.

Noć Vode, Manifestacija u korist UNICEF-a

 Dragana je izuzetno aktivna i intenzivno promoviše kulturno i umetničko obrazovanje u svim školama i uzrastima. „Cilj je da svako dete u toku jedne školske godine prisustvuje, tokom školskog vremena, jednoj pozorišnoj predstavi, muzičkom koncertu, jednoj filmskoj projekciji i izložbi. Na taj način deca mogu da ponesu jednako kulturno obrazovanje nakon završene škole“, kaže naša sagovornica.

U društvu saradnika i prijatelja

 

Pored svih aktivnosti i zalaganja u svemu što radi, Dragana redovno prati političke i kulturne događaje u Srbiji, zemlji iz koje potiče. Ona redovno posećuje Negotin i svake godine u njemu provodi veliki deo svog godišnjeg odmora. I... uvek, diskretno. Vreme provodi uživajući u Suncu Negotina, okružena prijateljima i familijom.  Posećuje kulturne događaje i ne propušta ni jedan koncert. Kao bivšem folkloristi posebne emocije joj bude igre i pesme iz negotinskog kraja i zavičaja. S obzirom da je imala poziv organizatora festivala “Gergina” i predsednika Udruženja, prim. dr medicine Siniše Čelojevića,  Dragana je i ove godine podesila svoj godišnji odmor uklapajući ga u vreme održavanja „Dana Gergine“ i istoimenog festivala, kome je sa suprugom i prisustvovala prve večeri.

Dragana sa suprugom Goranom na prvoj festivalskoj večeri “Gergine” – foto: Zdenka Tomić

 

Ponosna Srpkinja se iz svog Negotina i Prahova, vratila u grad koji je usvojio. Sada nestrpljivo očekuje „Majske svečanosti“, koje takođe privlače njenu punu pažnju , a koje prati preko interneta i društvenih mreža. Poručila nam je da jedva čeka leto, kada će ponovo da se vrati u voljeni Negotin.

Dan oslobođenja Mortoa, 29.april

U međuvremenu Dragana Vojinović će biti u delegaciji koja svakog 29. aprila, na pijetetan način, obeležava Dan oslobođenja Mortoa u kome sa porodicom živi i radi. Inače, našu Krajinku je 11.  novembra 2010. godine, francuski predsednik Nikola Sarkozi imenovao “Vitezom u Legiji za Nacionalnu Zaslugu”, a jedno od najprestižnijih priznanja te zemlje uručeno joj je na svečanosti samo nekoliko meseci kasnije. Vitez u Legiji je drugi rang ordena Legije Časti, najvišeg  priznanja u Francuskoj.

 

Jovanka Stanojević, novinar

fotografije iz lične arhive Dragane Vojinović

 

 

Likovna izložba „Gergina 2018“

„Kolektivne izložbe su izuzetno važne i dragocene. One stvaraju percepciju i dobar ukus posmatrača, one kreiraju publiku“.

 

Praznična Likovna izložba „Gergina 2018“

 

Uoči početka Desetog jubilarnog festivala vlaške izvorne muzike „Gergina“, u ponedeljak 9. aprila u večernjim satima, u galerijskom prostoru Doma kulture “Stevan Mokranjac” u Negotinu, okupili su se ljubitelji likovne umetnosti u želji da prisustvuju otvaranju izložbe “Gergina 2018”, na kojoj su izložena dela nekoliko poznatih krajinskih stvaralaca.

Miloje alu Demiresku, grafički dizajner i slikar, selektor izložbe „Gergina 2018“ , prvi s leve strane

„Kao selektor izložbe „Gergina 2018“, imao sam lep ali nimalo lak zadatak da među mnogo dobrih vizualnih umetnika izaberem njih nekoliko koji bi predstavili likovnu scenu negotinskog podneblja. Negotin ima dugu i bogatu tradiciju, kako likovne, tako i kulture uopšte i kao takav predstavlja kulturni centar istočne Srbije. Festival „Gergina“ od svog nastanka u svom pratećem, sadrži likovni deo ali je ovo prvi put da je načinjen iskorak i da je predstavljena kolektivna izložba. Trudićemo se da to postane praksa ubuduće i da predstavimo umetnost svih onih krajeva gde žive Vlasi. Naravno, nije uslov da umetnici budu Vlasi i to nije važno. Važno je da je vlaška kultura oblikovala mentalitet i umetnost tog kraja“, ističe Miloje Demiresković, selektor Likovne izložbe „Gergina 2018“ i član Organizacionog odbora festivala.

Otvaranje Likovne izložbe „Gergina 2018“

Na izložbi „Gergina 2018“, publika je mogla da razgleda radove Dušanke Botunjac, Dragoljuba Stajkovića, Dragane Jaćimović, Nedima Hadžiahmetovića, Silvije Bogić, Dušana Stefanovića i Miloja Demireskovića.

Likovnu publiku i novinare u Galeriji Doma kulture okupila „Gergina“

Besedeći, Likovnu Izložbu „Gergina 2018“ otvorio je Saša Skalušević Skala, književnik, koji je napisao i tekst kataloga za praznično okupljanje ljubitelja likovne umetnosti. Osvrt na ovaj festivalski program završićemo, upravo, njegovim rečima:

„Kuriozitet i bogatstvo ove svakako vredne i zanimljive izložbe, pored samih istaknutih dela, je i taj što svi ovi autori iako različite životne dobi i umetničkih puteva, stvaraju i svojim delom obitavaju na teritoriji opštine Negotin, što je umetnost sama po sebi u ovom vremenu ogromnih migracija.“

O posebnosti i bogatstvu izložbe „Gergina 2018“, besedio Saša Skalušević, književnik

Svima onima koji nisu bili u prilici da razgledaju izložbu „Gergina 2018“ poklanjamo galeriju fotografija sa njenog otvaranja u Galeriji Doma kulture „Stevan Mokranjac“.

Press centar Festivala „Gergina“

Fotografije za galeriju: Dragan Trikić Bale

Jezik gradi mostove

U okviru “Dana Gergine” i programa priređenih u slavu 10. jubilarnog Festivala vlaške izvorne muzike, na promociji trojezičnog priručnika “Da se razumemo”, nadahnuto obraćanje publici u Galeriji negotinskog Doma kulture imala je Elizabeza Dajić-Grimplinović, profesor nemačkog jezika u Negotinskoj gimnaziji. Njeno izlaganje je izazvalo tople reakcije prisutnih i naša je želja da ga trajno sačuvamo na portalu Udruženja,  s obzirom da misija “Gergine” upravo i jeste  očuvanje tradicije, kulture i identiteta vlaške nacionalne manjine.

Elizabeta Dajić-Grimplinović, profesor nemačkog jezika sa đacima Negotinske gimnazije na promociji priručnika “Da se razumemo”

 "Ne znam kada sam tačno počela da pričam. Ali sasvim je sigurno da je vlaški moj maternji jezik. I sigurno je to, da je moja ljubav prema tom jeziku i dalje prisutna u ogromnoj meri, da će ta ljubav prema jeziku moje bake, prema vlaškoj tradiciji, muzici i folkloru zauvek živeti u meni, iako danas u svom profesionalnom životu koristim pretežno nemački i srpski jezik.
Moram priznati da razmišljam na srpskom jeziku, ali da sam vrlo često žrtva nedoumica koje su posledica poznavanja više jezika.

I pored trenutaka kada se suočavamo sa nesigurnošću, poznavanje više jezika i kultura treba posmatrati kao veliko bogatstvo i neprocenjiv imetak.

Jezik je jedan od bitnih elemenata kulture bez koga sama kultura ne bi, možda, ni postojala. Jezik je čudnovat i veličanstven u svom postojanju. Razvijen jezik u jednom narodu predstavlja njegovo biće i krv samog naroda. Jezik je maksimala onoga što jedna kultura može ostaviti za sobom.

Sam jezik je promenljiva materija jer je produkt života, a u različitim životnim dobima dolazi do različitih promena.Te promene su veoma značajne za jezik i one su potrebne svakom narodu. U tim promenama zapravo leži živa snaga i tendencija usavršavanja. Promene koje se dešavaju u kulturi jesu svedočanstvo da je jedan narod živ i napredan. Sve što jedan narod ima u svom umu i sve što je saznao na ovom svetu može iskazati svojim jezikom.

Što je jezik razvijeniji to je moćniji, to se njime može više stvari objasniti. Razvijen jezik je kao stihija, kao da sam sebe stvara i unosi promene u kulturu i kulturni život čoveka. Čovek je tu da pomogne tom razvoju, da kombinuje krupne i sitne tvorevine jezika i time teži što većem savršenstvu u jednom jeziku, toliko daleko do same virtuoznosti.

Kultura i jezik su veoma usko povezani. Sociološka i kulturološka pravila društva učimo, pre svega, kroz komunikaciju. Mnogo toga možemo da saznamo o drugim kulturama i pored toga što ne govorimo jezik njihovih pripadnika. Istovremeno, jedan bitan deo toga ostaje nerazjašnjen. Potpuno razumevanje ne može uslediti , na primer, isključivo prevođenjem knjige na određeni jezik. Prevedeno nikada ne odgovara u potpunosti originalu. Veliki značaj u čitavom procesu ima upravo kultura naroda sa čijeg ili na čiji jezik prevodimo.

Dublje razumevanje različitih kultura postiže se kroz višejezičnost. Stalno se postavlja pitanje, na koji način da najbolje komuniciramo sa ljudima sa drugog kraja sveta. Kako da ih razumemo? Ono što nam se kao odgovor na pitanje čini primamljivim i logičnim jeste učenje stranih jezika. Jer poznavanje više jezika je ono čemu bi trebalo da težimo kako pojedinačno tako i na globalnom nivou. Na taj način se poštuju i unapređuju specifičnosti i kulturni identiteti svih nas. Jer jezik je daleko više od sredstva komunikacije. On je istovremeno spona i faktor razdvajanja, on gradi mostove i stvara granice koje se našim zalaganjem daju prevazići.

Elizabeta Dajić-Grimplinović, profesor nemačkog jezika, prva s leve strane, na promociji priručnika “Da se razumemo”

Priručnik „Da se razumemo“ nastao je iz želje autora da svim ljudima koji se povremeno ili često susreću sa teškoćama pri korišćenju reči, izraza i fraza na srpskom, nemačkom i vlaškom jeziku, omoguće lakše i komfornije sporazumevanje u različitim situacijama.

Poznato je da živimo u višejezičnoj sredini, stoga nam se učinila interesantnom ideja, da je baš ovakva knjiga potrebna svima nama koji živimo na ovim prostorima. Da upravo jednom ovakvom sintezom, povezivanjem ova tri jezika, sačuvamo deo onoga što nas čini pripadnicima ovih kultura.”

Sa željom da se priručnik “Da se razumemo” nađe u rukama mnogih i da postane izvor razrešenja svih jezičkih nedoumica kada je to potrebno, Elizabeta Dajić-Grimplinović, izrazila je zahvalnost svima koji su prisustvovali promociji i bili deo male priče o jeziku koji nas je, kako je rekla, spajao i u prošlosti, koji nas i sada spaja, a nadamo se da će to i u budućnosti činiti”.

Organizator promocije bilo je Udruženje za očuvanje kulture i tradicije Vlaha “Gergina”.

Elizabeta Dajić-Grimplinović, profesor nemačkog jezika i članica Udruženja i Etno grupe "Gergina", jedan od autora priručnika "Da se bolje razumemo", promovisanog povodom Desetog festivala vlaške muzike Gergina”.

 

Press centar Festivala vlaške muzike “Gergina”