U Domu kulture “Stevan Mokranjac” počeo je 13. Internacionalni festival vlaške muzike “Gergina”. Prve festivalske večeri mlade nade vlaškog melosa nadmetale su se za festivalske nagrade.

Stručni žiri 13. Internacionalnog festivala vlaške muzike „Gergina“ u sastavu: profesor dr Dimitrije Golemović, etnomuzikolog i kompozitor, Marija Vitas, etnomuzikolog i Maja Stojanović, profesor klavira u negotinskoj Umetničkoj školi „Stevan Mokranjac“ jednoglasno je doneo odluku da titulu najboljeg takmičara Festivala uruči mladom violinisti iz Bora, Veljku Stupareviću.

Veljko koji violinu već sedam godina uči od violinista Željka Čikarevića i Vladimira Mariokovića, dobitnik je plakete “Božidar Janucić” u spomen na legendarnog krajinskog violinistu iz Veljkova.

„Gledao sam da izabranim kompozicijama pokažem kako sviram, da pokažem tehniku, melos kome naginjem, svoj neki senzibilitet, da stručni žiri vidi da sam dostojan nagrade. Konkurencija je zaista bila velika, bilo je sjajnih mladih muzičara, pa mi ova nagrada zaista puno znači. Planiram da nastavim da se usavršavam, da snimim još neko kolo i da nastavim da se bavim violinom i muzikom“, kaže Veljko Stuparević, učenik drugog razreda borske Tehničke škole, na smeru rudar.

U konkurenciji od 15 instrumentalista na violini, fruli, duduku, saksofonu, trubi i harmonici iz Vrbnice, Slatine, Osanice, Kladova, Donjeg Milanovca, Niša, Podvrške, Vlaola, Zaječara, Bora, Majdanpeka, Osnića, Radenke i Stamnice titulu najboljeg instrumentaliste poneo je petnaestogodišnji Nenad Mladenović iz Beča, poreklom iz Kladova.

„Truba mi je nekako prirasla za srce. Sviđa mi se tehnika koja može na njoj da se razvije. Živim u Beču i redovno vežbam onako kako me uči moj učitelj Mikan Njegušić. Kad dođem u Kladovo vežbam sa Dejanom Šolkotovićem i mojim bratom Stefanom, koji svira saksofon. Volim muziku, volim da sviram i moram da priznam da sam srećan zbog ove nagrade“, kaže Nenad, kome je ovo drugo učešće na festivalu i čiji je brat Stefan takođe bio jedan od takmičara.

Najbolja vokalna solistkinja je Natalija Karalić iz Prahova, koja je u kategoriji sedmoro vokalnih solista iz Tande kod Bora, Negotina, Male Kamenice, Osanice kod Žagubice, Kladova i Zaječara, po oceni žirija pokazala najveće umetničke domete.

„Pevam, inače, od malih nogu. Deo sam Etno grupe „Marinika“, zajedno sa profesorkom Danijelom Marković sam, od nekoliko, i izabrala ovu pesmu „Jonje, Jonje“, jer je nekako i najbolje osećam i interpretiram i eto, izbor je pravi. Mene vlaški melos privlači pre svega zbog melodije i jako mi je bitno da osetim pesmu, vlaški govorim, bitne su mi i reči i to je, videlo se, dobitna kombinacija“, kaže Natalija, učenica Negotinske gimnazije.

Ove godine se za nagrade nadmetao 21 takmičar koje je prve festivalske večeri pratio orkestar Bobana Pecića.

“Ova “Gergina” je za 50 odsto bolji festival od svih ostalih izdanja, a ova deca i mladi su ti koji je vuku i daju veliku nadu da je ova muzika, koja je tradicionalna, dobila pravo od građanstva da živi danas i da će živeti i u buduće”, kaže profesor doktor Dimitrije Golemović, predsednik žirija.

Prvo festivalsko veče koje je besedom uveličala Marija Vitas, etnomuzikolog, muzički kritičar i urednik časopisa „Etnoumlje“, efektno je interpretirajući vlaške pesme “Gergina” i “La izvor” otvorio Vlaški hor “Wallachia” sa umetničkim rukovodiocem Draganom Marinović Simonović, a publici u sali negotinskog Doma kulture igrama iz ovog kraja predstavili su se i članovi Kulturno-umetničkog društva “Stevan Mokranjac”.

Takmičarskom programu predhodila je i promocija kompakt diska „Ljubodrag Radulović la festivalu „Gergina“, koji je predstavio Nenad Kamidžorac, muzički urednik Prvog programa Radio Beograda.

Ovogodišnji festival je inače i posvećen nedavno preminulom legendarnom trubaču iz Urovice, a promociji kompakt diska prisustvovali su i članovi njegove porodice.

Autor teksta: Suzana Mihajlović Jovanović

Tradicionalni, Internacionalni festival vlaške muzike „Gergina“ posle dve godine pauze vraća se u svoj uobičajeni termin, vaskršnji ponedeljak i utorak. Večeras će se mladi takmičari, u konkurenciji za festivalske nagrade, nadmetati u izvođenju vlaške izvorne muzike, a sutra će na revijalnoj večeri, promocijom CD-a „DUNĂRE, DUNĂRE“ biti obeležena decenija rada etno grupe „Gergina“ i prikazan kratki film o trubaču Ljubodragu Raduloviću, kome je posvećen ovogodišnji festival.

Negotinsko udruženje “Gergina” svojim aktivnostima od koncertnih, preko edukativnih, do sadržajne izdavačke i muzičke delatnosti široj zajednici predstavlja vlašku nacionalnu manjinu sa osobenim kulturnim identitetom i radi na očuvanju tradicije i tog kulturološkog bogatstva i različitosti.

Jedna od vidiljivijih aktivnosti po kojoj se i prepoznaje rad ovog negotinskog udruženja je Internacionalni festival vlaške muzike “Gergina” koji počinje večeras. Festival, inače 13. po redu, posvećen je nedavno preminulom legendarnom trubaču Ljubodragu Raduloviću iz sela Urovice.

-Ponosni smo na to da imamo veliko interesovanje mladih takmičara,iz svih krajeva Srbije gde žive Vlasi, što nas posebno raduje, jer su oni budući čuvari vlaške izvorne muzike.Svi se oni takmiče za prestižne nagrade festivala „Gergina“:najbolji vokalni solista, najbolji instrumentalista i apsolutni pobednik 13.Festivala, koji će dobiti plaketu „Božidar Janucić“ po čuvenom violinisti Božidaru Januciću iz sela Veljkova kod Negotina – kaže predsednik udruženja „Gergina“ dr Siniša Čelojević.

Od njega saznajemo da će besednik 13. Festivala „Gergina“ biti etnomuzikološkinja, urednica časopisa „Etnoumlje“ i potpredsednik WMAS-a Marija Vitas, a specijalni gosti prve, inače takmičarske večeri su hor Valahia i KUD „Stevan Mokranjac“ iz Negotina.

Ovogodišnja „Gergina“ ima 21 učesnika 15 instrumentalista i šest vokalnih solista, a o festivalskim nagradama odlučuje stručni žiri koji čine Prof.dr Dimitrije Golemović-etnomuzikolog iz Beograda, Marija Vitas , etnomuzikološkinja iz Beograda i Maja Stojanović profesorka u UŠ „Stevan Mokranjac“ Negotin.

Druge, reviijalne festivalske večeri biće promovisan CD „DUNĂRE, DUNĂRE“ etno grupe „Gergina“ a povod je obeležavanje deset godina rada ove etno grupe na očuvanju vlaške izvorne pesme i prikazan kratki film o trubaču Ljubodragu Raduloviću, kome je posvećen ovogodišnji festival, rekli su Danasu u udruženju, dodajući da će tokom revijalne večeri nastupiti 21 reprezentativni vokalni solista i instrumentalista,Etno grupa „Gergina“ i duvački orkestar Braneta Jovanovića, kao i gošća iz Rumunije nastupa Anika Gancu.

Deo bogate kulture vlaške nacionalne zajednice predstavljen je tokom prethodne nedelje različtim sadržajima u okviru „Dana Gergine“ čineći svojevrsan uvod u internacionalni muzički festival. Vlaški jezik, običaji, tradicija prožimali su izložbe, književne promocije i filmske projekcije.

Publika “Dana Gergine” bila je u prilici da pogleda etnološki film „Magični svet Vlaha- Lumja maestruasă a Vlahilor“, autora Aleksandra Repedžića,etnologa-antropologa i Anđele Đermanović, vizuelne umetnice.

– Serijalom kratkih dokumentarnih filmova, među kojima je i “Magočni svet Vlaha” želeli smo da publiku upoznamo sa bogatom narodnom i duhovnom kulturom bez senzacionalizma gde su različiti fenomeni prikazani kakvi zaista jesu. Nadamo se da će ovi filmovi pomoći u očuvanju kulturne baštine i prenošenju lepote društvenih raznolikosti sa osvetljavanjem svih retkih i kulturnih čudnovatosti- kazao nam je etnolog Aleksandar Repedžić.

“Dane Gergine” otvorila je izložba narodnih nošnji, ali i tkanih ponjava i prekrivača Zorice i Dragana Petrovića iz Mokranja koji su narodne nošnje koje su nasledili od predaka predstavili javnosti.

-Ono što je sreća, za kraj iz koga smo, to je ta multikulturalnost i multinacionalnost koja je prihvatila sve ono što je najrespektabilnije i što je najizuzetnije i verovatno okom obuhvatile svu lepotu one tkalje i vezilje iz svog okruženja i rukom vrlo umešno izvela, manipulativno, na svim tim komadima – rekla je na otvaranju ove zanimljive izložbe akademska slikarka i primenjena umetnica, Dušanka Botunjac.

Predstavljene sui fotografije majstora fotografije, člana Umetničkog saveta Foto saveza Srbije Dragoslava Ilića, na izložbi “Seoska arhitektura u Negotinskoj krajini“, a posebno interesantne bile su promocije dve najnovije knjige na vlaškom jeziku – “Erotske vlaške priče” i „Izvorne vlaške pesme.

Knjigu “Izvorne vlaške pesme” čini 60 pesama iz severoistočne Srbije, među kojima i dve iz vlaških sela u Bugarskoj i kako je prezentovano na promociji, pesme su zapisane kako ih lokalno stanovništvo prenosi, autentično i sa minimalnim jezičkim intervencijama zapisivača kako se duh mesnog govora ne bi izgubio. Priređivač obe knjiga je dr Siniša Čelojević koji zajedno sa Slobodanom Cvetićem potpisuje “Erotske vlaške priče”.

– Knjiga sadrži 40 priča. Sakupljali smo ih po selima severoistočne Srbije uglavnom od starijih kazivača i deo su bogate vlaške kulturne baštine. Pojedine su stare više od 50 godina i prenosile su se usmenim putem. Ponekad smo imali problem sa kazivačima uglavnom kod starijih žena jer su se stidele da ih ispričaju u originalu – objašnjava za Danas dr Siniša Čelojević.

Među kazivačima je bio i Janko Nikolić iz Majdanpeka.

-U knjizi čiji izdavača je udruženje “Gergina” objavljeno je i nekoliko priča koje sam ja kazivao i izuzetno mi je drago što sam na ovaj način i ja učestvovao u očuvanju vlaškog jezika i kulture. Štampanjem knjiga na vlaškom jeziku i vlaškom pismu čuvamo ono što se vekovima prenosilo usmenim putem – rekao nam je Janko Nikolić.

Svi programi “Dana Gergine” bili su dobro posećeni što je organizatorima podstrek da nastave sa radom na očuvanju vlaške kulturne baštine.

– Vlaška kulturna baština nedovoljno je istražena i preko “Dana Gergine” i našeg sveukupnog rada promovišemo vlašku kulturu i pokušavamo da je istražimo što više, da je zabeležemo i prikažemo kako vlaškom, tako i većinskom, srpskom narodu – kaže dr Čelojević.

Izložbama narodne nošnje, fotografija Dragoslava Ilića o seoskoj arhitekturi i promocijama novih izdanja na vlaškom pismu i etnološkog filma, u Negotinu je minulih pet dana u okviru manifestacije „Dani Gergine– Zîljilji Gerginji“ promovisana kultura i tradicija vlaške nacionalne zajednice.

Prikazivanjem etnološkog filma „Magični svet Vlaha- Lumja maestruasă a Vlahilor“, autora Aleksandra Repedžića,etnologa-antropologa i Anđele Đermanović, vizuelnog umetnika završeni su ovogodišnji Dani Gergine – Zîljilji Gerginji“.

„Vlaška mitologija je privukla znatan broj posetilaca, a nakon projekcije vodila se izuzetno zanimljiva diskusija o njoj. Sve promocije su, inače, uspešno organizovane, privukle su pažnju posetilaca, što nas ohrabruje da i dalje radimo na očuvanju vlaške kulturne baštine“, kaže dr Siniša Čelojević, predsednik Udruženja za očuvanje kulture i tradicije Vlaha „Gergina“.

U istom ambijentu, Muzeju Hajduk Veljka, dan ranije promovisana je 32. knjiga Udruženja „Gergina“ na vlaškom pismu „Kînćeće bătrînje đin lumje – Izvorne vlaške pesme“, priređivača dr Siniše Čelojevića, dr Sină alu Čeloju.

„Knjiga sadrži 60 pesama koje sam zapisivao po selima severoistočne Srbijea a dve pesme, „Ljeljišuara“ i „Mărije” zapisane su u vlaškim selima u Bugarskoj. Naravno namera nam je da nastavimo da i dalje radimo na istraživanju bogate usmene književnosti našeg naroda, zapišemo je i objavljivanjem u narednim publikacijama sačuvamo za potomstvo”, dodaje dr Čelojević.

Publika je bila u prilici da u interpretaciji Snežane Čelojević čuje i pesmu „A njins, muncîlji albit“ i prepev na srpskom, kao i „Pesmu iz tuđine“ (Kînćeku đin strinătaće), koju je na ratištu u Prvom balkanskom ratu (1912 – 1913) napisao Paun Strainović iz Gornjana, bolničar Timočke divizije. Ovu pesmu je od Paunove ćerke Drage, zapisao Dragoslav Zajkesković.

„Ova zbirka predstavlja izbor 60 reprezentativnih izvornih vlaških pesama zapisanih vlaškim pismom. Neke od njih imaju imenovane zapisivače: Amară frunza đe nuk, Fuaje vjerđe peljinjică, Kînćeku đin strinătaće i druge, dok za druge samo stoji da potiču iz naroda „Đin lumje“. Pesme su zapisane onako kako ih lokalno stanovništvo prenosi, autentično i sa minimalnim jezičkim intervencijama zapisivača kako se duh mesnog govora ne bi izgubio. Ta sačuvana originalnost govora Osnića, Jabukovca, Jasikova, Gornjana, Duboke, Leskova i drugih sela odakle ove pesme potiču značajan je izvor za proučavanje vlaškog govora i njegovih varijanti. Iz ovih zapisa se može primetiti koliko su fonetika i leksika vlaškog govora, jezika heterogene i kompleksne i da zahtevaju veliku pažnju proučavalaca“, kaže o ovoj knjizi njen recenzent Milica Stevanović, profesor srpskog jezika i kniževnosti.

Promociju je na fruli i duduku uveličao i naš najstariji čuvar tradicije, Spasoje Bulbić iz Kobišnice.

Autor teksta: Suzana Mihajlović Jovanović

U okviru ovogodišnjih „Dana Gergine – Zîljilji Gerginji“ javnosti je predstavljeno 31. izdanje Udruženja „Gergina“ na vlaškom pismu, knjiga „Erotske vlaške priče – Povješć đe rušinje” Slobodana Cvetića i dr Siniše Čelojevića, a otvorena je i izložba fotografija “Seoska arhitektura u Negotinskoj krajini – Arhitektura satuluj đin Krajna nuastă“ Dragoslava Ilića.

Knjiga “Erotske vlaške priče – Povješć đe rušinje” zajedničko je delo Slobodana Cvetića iz Zaječara i dr Siniše Čelojević iz Negotina, a posvećena je narodnom stvaralaštvu koje se usmeno prenosilo kroz vekove. Iako uz epitet erotske ove su priče, naglasio je to i jedan od priređivača ovog dela Slobodan Cvetić na promociji koja je organizovana u Muzeju Hajduk Veljka, zapravo ljubavne, vrcave i višeslojne.

„Kod ljudi koje opisujemo u ovim divnim pričama vidimo neverovatan smisao za humor. Ja tu ne vidim ništa bezobrazno, naprotiv… Te reči nam olakšavaju život, navode nas na slobodu življenja i ponašanja, na poziv da i u nečem lošem vidimo samo dobro. Likovi iz svih priča su biseri za sebe. A ovo što je zapisano je jedno veliko bogastvo vlaškog govora i to činimo da ostavimo u nasleđe našoj deci i u amanet da svoj govor-jezik nikad ne zaborave ma gde da budu na kugli zemaljskoj“, kaže Cvetić.

“Erotske vlaške priče – Povješć đe rušinje” 31. je naslov nastao u okviru bogate izdavačke delatnosti Udruženja za očuvanje običaja, kulture, tradicije, jezika i identiteta Vlaha.

“Knjiga sadrži 40 priča. Sakupljali smo ih po selima severoistočne Srbije uglavnom od starijih kazivača i deo su bogate vlaške kulturne baštine. Pojedine su stare više od 50 godina i prenosile su se usmenim putem. Ponekad smo imali problem sa kazivačima uglavnom kod starijih žena jer su se stidele da ih ispričaju u originalu”, kaže dr Siniša Čelojević, jedan od autora i predsednik Udruženja “Gergina”.

Ovogodišnje „Dane Gergine“ uveličala je i izložba fotografija “Seoska arhitektura u Negotinskoj krajini – Arhitektura satuluj đin Krajna nuastă“, autora Dragoslava Ilića, majstora fotografije, člana Umetničkog saveta Foto saveza Srbije (FSS) i autora knjiga fotografija „Nadgrobni spomenici Negotinske Krajine“, „Šarkamen“, „Moja Krajina“, kao i fotografija za monografiju „Negotin i Krajina“.

Izložbu u galeriji Doma kulture „Stevan Mokranjac“ koju je, pored autora, otvorio mr Milan Radosavljević, urednik likovnog programa čine 34 fotografije iz bogatog opusa majstora fotografije Dragoslava Ilića, na kojima su prikazane seoske kuće iz prošlog veka, prepoznatljivog umetničkog senzibiliteta.

Na programu „Dana Gergine“ večeras od 19 sati je promocija knjige „Kîntjeće bătrînje đin lumje – Izvorne vlaške pesme“, autora Siniše Čelojevića, koja će biti održana u Muzeju Hajduk Veljka.

Autor teksta: Suzana Mihajlović Jovanović

Ovogodišnju manifestaciju kulture Vlaha Negotinske krajine “Dani Gergine – Zîljilji Gerginji“ u organizaciji Udruženja za očuvanje kulture i tradicije Vlaha „Gergina“ otvorila je izložba vlaške nošnje porodice Petrović iz Mokranja („Puortu djin Mokranj- fămiljija alu Pătruc“).

Zorica i Dragan Petrović iz Mokranja otvorili su svoje škrinje i ormane i vredne komade narodnih nošnji koje su nasledili od predaka predstavili su u okviru ovogodišnjih “Dana Gergine” na izložbi koja je otvorila ovu manifestaciju.

Muška i ženska narodna nošnja, svakodnevna i svečana, ukrasni prateći komadi koji su odeći Vlaha davali dodatnu lepotu, ali i oni koji su bili deo kućnog dekora, kao što su ponjave i prekrivači proveli su publiku u foajeru Doma kulture “Stevan Mokranjac” kroz prošlost, pripovedajući kako se živelo nekad i koliko se cenila i domaća radinost i ručni radovi.

„Floralni momenat je ovde uveliko prisutan. Na ponjavama se radi u različitim tehnikama recimo na vlaškom to je tehnika aljes, tehnika kupašic sa čistim poljima i vidimo izuzetnim podlogama vatreno crvenom, jednom izuzetnom tirkiznom od komada koji su ovde izloženi sa tim floralnim motivima na crnim poljima. Mimo toga srećemo se i sa raznim komadima muške i ženske narodne nošnje a posetioce ove izložbe će uživati u lepoti vlaških suknja, takođe, rađenih u različitim tehnikama. Ono što je sreća, za kraj iz koga smo, to je ta multikulturalnost i multinacionalnost koja je prihvatila sve ono što je najrespektabilnije i što je najizuzetnije i verovatno okom obuhvatile svu lepotu one tkalje i vezilje iz svog okruženja i rukom vrlo umešno izvela, manipulativno, na svim tim komadima“, kaže Dušanka Botunjac, akademski slikar i primenjeni umetnik.

Zanimljivost izloženih nošnji su i geometrijski motivi koji su česti i na tradicionalnoj odeći drugih naroda. Ono što, međutim, ove komade izdvaja je tehnika, među kojima su i štampujit, poznat kao vez nad vezovima, izuzetno dekorativan i raznobojan a vezen na crnom plišu.

„Ovom manifestacijom promovišemo celokupnu vlašku kulturu jer je, nažalost, vlaška kulturna baština nedovoljno istražena i preko svih ovih promocija pokušavamo da je istražimo što više, da je zabeležemo i prikažemo kako vlaškom, tako i većinskom, srpskom narodu“, kaže Siniša Čelojević, predsednik Udruženja za očuvanje kulture i tradicije Vlaha „Gergina“, koji je i organizator ove manifestacije u susret 13. Internacionalnom festivalu vlaške muzike „Gergina“, koji će 25. i 26. aprila biti održan u Negotinu.

Autor teksta: Suzana Mihajlović Jovanović

Сутра почињу “Дани Гергине – Зйљиљи Гергињи 2022”. У горњем холу Дома културе “Стеван Мокрањац” у Неготину у 19 сати, приредићемо изложбу влашке ношње из Мокрања, из ризнице породице Петковић. О лепоти влашке ношње говориће Душанка Ботуњац, академски сликар и примењени уметник.

Драги посетиоци добро дошли!

Мйње йнћепе “Зйљиљи Гергињи 2022”. Ла 19 часурј йн Дому дје културă йн Њигоћин , сă дјешкјидје йнширарја “Пуорту дјин Мокрањ- фăмиљија алу Пăтруц”.

Биње ац вењит!

 I ove godine Internacionalnom festivalu vlaške muzike “Gergina 2022“ prethodi manifestacija „ZÎLJILJI GERGINJI – DANI GERGINE“, kojom Udruženje „Gergina“ čuva celokupnu vlašku kulturnu baštinu.

GERGINA RECORDS, 2021

ŠIROKA, IZRAŽAJNA VLAŠKA MUZIČKA LEPEZA

Autor: Slađana Mitić

Muzički putevi od izvorišta Timoka preko ravnica Crnorečja ili visina Homolja neizostavno će namernika dovesti do Negotina. Iako ovaj grad nije linija kojom počinje ili se završava areal vlaške zvučne magije, jedan je od centara čuvara vlaške kulturne tradicije.

U Negotinu se od 2009. godine odvija značajna manifestacija – uskršnji/prolećni festival vlaške muzike. Gergina, prvobitno osmišljena kao smotra izvornog zvuka, potom festival vlaškog melosa, vremenom dobija internacionalni karakter.

Udruženje za očuvanje identiteta, jezika, kulture i tradicije Vlaha Gergina, kao organizator je raslo zajedno sa festivalom. Poslednjih godina svoje aktivnosti nadgrađuju vrednim publikacijama i muzičkim izdanjima. Nakon objavljivanja etnomuzikološke studije prof. Dimitrija O. Golemovića Vlasi: tradicionalna narodna muzika/ Muzika Vlahilor djin lumje (2019), usledio je 2021. godine dvostruki CD Vlaška muzička magija, kao prikaz festivalskih jednodecenijskih dešavanja.

U vremenskoj perspektivi, koreni vlaške muzike sežu daleko u prošlost. U napisima o folkloru pominje se da rani pisani tragovi o igračkoj tradiciji u istočnoj Srbiji datuju iz 19. veka.

Olivera Mladenović, u studiji Narodne igre đerdapskog stanovništva, ukazuje na autohtonost kola tipa četvorka. Dr. Slobodan Zečević u članku Igre iz istočne Srbije sačinio je pojedinačne spiskove srpskih i vlaških igara. Tako je tipičniji predstavnik četvorke i rasprostranjena igra Stara Vlainja (Stara Vlahinja) svrstana u vlaške, a njen pandan Vlainja u srpske igre.

Članak „Gergina, više od festivala”

Stara Vlahinja je već početkom 20. veka beležena i na gramofonskim pločama. U izvođenju D. Krunića na zvonu, uz orkestar, snimljena je još 1910. godine, potom kao segment na ploči violiniste Josipa Mlinka – Joce Mimike i njegovog Tamburaškog orkestra Lira. Najznačajnijim snimcima ovog kola možemo smatrati izvođenja Muzike konjičke divizije, pod upravom Dragutina Pokornog i orkestra violiniste Stevice Nikolića (Vlaško kolo). Stara Vlahinja snimljena je i u zanimljivom instrumentalnom sastavu: fligerhorn uz pratnju salonskog orkestra. I na repertoaru čuvenih Cicvarića se nalazila orska igra iz istočne Srbije (Negotina kolo, Homoljka kolo…).

Pronalaženjem svih gramofonskih ploča, i upoređivanjem, dobila bi se potpunija slika o odsviranom materijalu, njegovim sličnostima ili različitostima od izvornog kola Bătuta. Posebna zanimljivost u ranoj diskografiji su snimci orkestra iz Kladova. Ovaj vokalno-instrumentalni sastav je 1913. godine snimio 12 pesama i ima indicija da su dve pesme snimljene na vlaškom jeziku, pod nazivom Vlaška svađa i Guska mala, guska velika. Ovi snimci su i najraniji zapisi muzike jednog orkestra iz timočke regije.

Posleratna diskografija započinje gramofonskim snimcima homoljskog virtuoza, trubača Miroslava Matušića, potom i maestra violine, Božidara Janucića iz Veljkova. Zahvaljujući folklornim smotrama i prof. Dragoslavu Deviću, zabeležene su i nenadmašne vokalne bravure Naste Stepanović, koja je vanserijskim talentom melopoetiku izvodila i bez teksta ili „pevala” svirajući u list (list od bukve).

Sedamdesetih paralelno gravitiraju tradicionalne melodije i moderni aranžmani narodne muzike. Tim putem krenuo je krajem šezdesetih harmonikaš i kompozitor Slobodan Božinović, sa bogatom diskografijom, kao izvođač vlaške muzike, ali i njen autor.

Osim čudesnih vratolomija u izvođenju instrumentalista, vlaški melos obiluje pastoralnim i lirskim tradicionalnim napevima

Jedno od značajnijih baladnih izvođenja izvornih pesama, sedamdesetih godina, snimila je Slavica Jović Kolerović. Od sredine sedamdesetih narodnu vlašku muziku obeležavaju i snimci kompozitora, pevača i tekstopisca Slobodana Domaćinovića. Njegovo izvođenje na festivalu Gergina zabeleženo je pesmom „Draga, cvete moj”. Sam naslov je i simbolika poetike jednog broja vlaških napeva, u kojima se osećanja, u ovom slučaju prema ženi i cvetu, poistovećuju i dovode na jednu estetsku, samim tim i emotivnu ravan.

Tradicionalna muzika se u vremenu modifikovala, prateći život koji je nezaustavljivo menjao ili dodavao pesmama novo obličje. Frulašima su se pridružili violinisti i harmonikaši, a u bleh orkestre uselili su se i saksofonisti, poput Žive Dinulovića. Priča ili legenda o počecima Živinog muziciranja – od kupovine saksofona u sredu, do prvog nastupa u subotu – postaje  java nakon upoznavanja njegovog izvođaštva. Nimalo ne čudi da se o njegovoj tehnici raspravljalo i na muzičkom forumu SaxontheWeb.net. Maestro Dinulović se tu našao kao saksofonista koji „možda izvodi najbrži stakato na svetu”, ali koji „možda i ne izvodi stakato, nego se koristi tehnikom prstiju” ili nečim trećim – neznanim. Živino temperamentno i izražajno muziciranje našlo se i na dvostrukom CD-u Vlaška muzička magija, kojim je obelodanjen probrani materijal sa revijalnog dela festivala Gergina.

Snimci nastajali u periodu od jedne decenije, slagani su sa ciljem da se izbegne monotonija instrumentalnog ili vokalnog, izvornog ili novofolklornog muziciranja na tradicionalnim, klasičnim ili savremenim instrumentima, izvođenja lokalnih muzičara ili veličina poput harmonikaša Ljubiše Pavkovića.

Urednik izdanja Vlaška muzička magija, uslovno i producent, Marija Vitas je ovim muzičkim odabirom dala slušaocima na uvid široku izražajnu lepezu vlaškog muzičkog melosa. Osnovne karakteristike, koje bi mogle da oslikaju ovaj uradak, su primat melodije i pravo bogatstvo instrumentalnih ili vokalnih ukrasa, tzv. cvetova.

Uz 51 numeru, koliko je smešteno na dvostrukom CD-u, zabeleženo je i muziciranje na danas malo korišćenom instrumentu, drombuljama. Slobodan Nedeljković, drombuljaš, svojim izvođenjem  „Gergine”, kao uvoda u „Hajdučko kolo”, vraća nam deo bogate tradicije vlaške muzike.

Preslušavajući kompilaciju, uprkos detaljnom objašnjenju u propratnom materijalu uz CD, ipak je promišljanje o odslušanom izazvalo radoznalost da se čuje dodatno tumačenje „neobičnosti” u instrumentalnim izvođenjima. Naime, primetno je prisustvo foršpila, poput „Gergine”, ili još posebnije, „Čežnje”, koja se u nekoliko navrata pojavljuje na repertoaru raznih muzičara i prethodi kolu. Harmonikaš i kompozitor Zlatko Toroglanović iz Valakonja ove minijature pojašnjava kao staru izvođačku tradiciju, ali i kao muziku koja kod slušaoca izaziva podjednaku emociju koju ima npr. sevdalinka. „Čežnja” stiže do iskona i budi prisutne za nadolazeću igru. Da je zaista tako, potvrđuje gajdaška „Čežnja” Tomislava Buljigića ili dudukanje Vojislava Bađikića, koji „Čežnju” vešto pretače u orsku muziku – „Kolo iz Jabukovca”.

Tradicionalna muzika se reflektuje u današnjem komponovanju, iako je osavremenjen stvaralački pristup. Upotreba bogate ornamentike, poletne i skakutave melodije, zajednička su specifičnost starog i novog folklornog materijala. Marija Vitas je u svojoj trećoj ulozi, kao etnomuzikolog, izašla iz uobičajene forme pisanja bukleta i sačinila minijaturnu studiju o poreklu pojedinih pesama i melodija, o vokalnom manirizmu, preuzetom od majki ili baka, i instrumentalnoj, slobodnoj invenciji, koja miri tonalnu specifičnost novih instrumenata i muzičko nasleđe.

Uprkos dominaciji tradicionalnog, ekspanzija folklorizma, kao opšte tendencije na muzičkoj sceni, u Srbiji nije mimoišla sve izvođače na festivalu. Na CD-u se može čuti folklor i njegov proizvod – folklorizam, kao današnje viđenje ekspresivne muzičke kulture.

Raznolikost muzike i mnogobrojne izvođače na Vlaškoj muzičkoj magiji je nemoguće pojedinačno predstaviti. Posebnu dragocenost izdanja predstavljaju snimci doajena vlaške muzičke magije na fruli, Tihomira Paunovića, kao i pevača Staniše Paunovića i Desimira Parpanđelovića. Etno grupa Gergina predstavila se  tradicionalnim unisonim pevanjem, dok sjajna Jela Marjanović jeste zvezda vodilja lirskog vokalnog izraza, koji je očekivana i neophodna formula za buduće festivale vlaške muzičke magije.

Digitalna izdanja Magazina „Etnoumlje” mogu se kupiti na sajtu „Novinarnica”

Iskonska i tajanstvena „Gergina”, koju nam je na drombuljama odsvirao Slobodan Nedeljković, univerzalna je i bezgranična lepota – zovimo je pozivnicom za sledeće izdanje festivala Gergina u Negotinu.

Trinaesti Festival će se održati 25.i 26.aprila u Domu kulture „Stevan Mokranjac“ u Negotinu, i biće posvećen velikanu vlaške muzike  i virtuozu na trubi Ljubodragu Raduloviću.

Prvo veče  25.aprila je takmičarsko.Pozivaju se svi mladi vokalni solisti i instrumentalisti starosti do 25. godina da se prijave radi selekcije.

Prijave se primaju do  20. marta na tel-  065 44 28 201  Dr Siniša Čelojević predsednik Organizacionog odbora i   065 2626764  Boban Pecić-šef orkestra.

Nastup je u kompletnoj vlaškoj nošnji  sa opancima.

Prijaviti isključivo izvorne vlaške pesme,vlaške melodije i vlaška kola.

Vokalni  solisti nastupaju  sa jednom vlaškom pesmom  a instrumentalisti sa melodijom i kolom u trajanju od 4 minuta.

Dodeljuju se  četiri nagrade:

1.najbolji vokalni solista

2.najbolji instrumentailista

3.najbolji takmičar festivala  dobija plaketu „Božidar Janucić“.

4.najbolji takmičar van Srbije za negovanje vlaške izvorne muzike

Pobednici dobijaju i novčane nagrade.

Takmičare ocenjuje stručni žiri :

1.Prof.dr Dimitrije Golemović, etnomuzikolog, predsednik žirija,

2.Marija Vitas etnomuzikolog,

3.Maja Stojanović prof.UŠ „S.Mokranjac“Negotin

Sve takmičare  pratiće orkestar  Bobana Pecića.

Drugo veče Festivala 26.aprila je revijalno, gde nastupaju najbolji vokalni solisti i instrumentalisti vlaške muzike.

Prijave do 20.marta na tel   065 44 28 201  Dr Siniša Čelojević predsednik organizacionog odbora,  i  maestro Slobodan Pecić   061 1682211.

Vokalni solisti nastupaju sa dve izvorne vlaške pesme.

Instrumentalisti nastupaju sa melodijom  i kolom u trajanju od 5 minute.

Nastup u kompletnoj  vlaškoj nošnji  iz kraja učesnika.

Učesnike će pratiti festivalski orkestar maestra  Slobodana Pecića.