Традиционална музика Тимочке Kрајине носи у себи један посебан духовни став према песми и игри. Конгломерат народа, обичаја и веровања, као да је створио посебну музичку стилистику, изражену неoбичним лествицама и украсима. Ту се преплићу и допуњују српски, влашки, торлачки али и многи други начини свирања и певања. То је стил развијене мелодије, експресивне динамике и темпа, те парних и неправилних ритмова.

Име Божидара Јануцића везује се за влашки народни мелос. Међутим, он је са истим жаром, подједнако добро, изводио српске мелодије и торлачка ора . Његова уметничка личност била је синтеза свих тих фолклорних стилова, музичких лествица и мелизама. То је музика Тимочке Kрајине, пуна енeргије, заноса и лепоте. Она је јединствена и аутохтона.Музички опус Божидара Јануцића био је разноврстан и импресиван. Његова музика носи печат креативног ствараоца, врхунског свирача и фолклорног композитора. Његове мелодије, мотиви, импровизација, биле су део једне ретке природе надахнуте средином краја из кога је потекао. То су његове емоције, звуци виолине, то су приче „из давнина“. Начин свирања овог народног уметника разликовао се у многоме од других виолиниста. Његов тон, оштар, треперав али топао, као да је у себи садржао старе гусларске и гајдашке призвуке што је овом начину свирања давало посебну лепоту. Мелодија у свом понављању, као по неком правилу, има своју варијацију . Тај импровизујући елемент и богата мелизматика чини суштину музичког стила овог уметника.

Прошло је много година од физичког нестанка Божидара Јануцића, али је и даље његов стил свирања традиционалне влашке музике остао узор свим потоњим солистима на виолини. Стога сматрам да је у знак сећања потребно учинити још један искорак, тиме што би нека улица, трг, састајалиште или парк у Неготину понело његово име. Тиме бисмо га учинили бесмртним, а он је то и заслужио проносећи сопственим стилом интерпретације музику Неготинске Kрајине свуда по земљи и Свету.

Слободан Домаћиновић је најзаслужнији вокални солиста Неготина. Познавали су га сви и било га је свуда по Тимочкој крајини. Било га је и свуда по свету, али се ипак увек враћао Неготину. Прославио је својом интерпретацијом и „Влашком бисерницом“ песме овог краја. Нико као он није владао посебним стилом певања влашких песама. Није знао ноте и није могао да мелографише многе унгурјанске песме које је чуо у разним влашким селима од старијих талентованих певача, али он их је отпевао , снимио и тако им продужио век отргавши их од заборава. Многе песме је и сам створио и оне су подједнако лепе као и народне.

Слободан Домаћиновић је остварио 45 годишњу певачку каријеру и до последњег тренутка представљо је солисту кога ће тешко неко успети да замени. То признање су му одали готовo сви виђенији музичари Тимочке Kрајине.

Слободан Домаћиновић ће вечито остати у сећањима својих суграђана, али и свих љубитеља лепе изворне влашке песме. Сигуран сам да би такође његово име требало да обележи неки трг, парк, неку јавну чесму или улицу у Неготину чиме би се у овом граду сећања на њих учинила бесмртим и непролазним.

Председник Удружења “Гергина”
Прим.Др Синиша Челојевић

Неготин, 05. август 2015г.