Bora Ilić: Lako je pisati na vlaškom kad imaš dušu

U Muzeju Hajduk Veljka promovisana je prva pesnička zbirka Vratnjanca i Negotinca Borivoja Bore Ilića „Injimă će drum aj luat“ (Kojim putem ideš srce).

Vratnjanca Boru Ilića život je vodio iz rodnog sela do Subotice gde se školovao, pa natrag u Negotin i voljenu Vratnu. Majstor svog zanata, poznati ugostiteljski radnik i veliki zaljubljenik u poeziju, ali onu autentičnu na svom maternjem jeziku, koju je dugo snevao, brusio i strpljivo, rimujući ih, stvarao neke od svojih malih remek dela.

„Pisati na maternjem, vlaškom jeziku je jako lako kad imaš dušu. Kad imaš inspiraciju, neku ljubav, ideju kojoj se treba posvetiti, da li detetu, ženi, prijatelju, roditeljima, ja sam pisao i o svojoj majci, o čežnji da je vidim“, kaže Bora, Borikă Vrăknjanu, kako je i poznat u Negotinskoj krajini.

Zahvaljujući Udruženju za očuvanje kulture i tradicije Vlaha „Gergina“ iz Negotina ovaj poeta publikovao je nedavno svoju prvu zbirku pesama „Injimă će drum aj luat“ (Kojim putem ideš srce).

„Meni je drago što su oni videli u ovim stihovima neku vrednost i poželeli da mi štampaju knjigu. Srećan sam zbog toga što je stvoreno vlaško pismo. Dugo sam razmišljao da štampam ovu zbirku al sam se dvoumio kako, gde, na kom jeziku. Na rumunskom pismu ko će da pročita. I onda se pojavila „Gergina“ sa vlaškim pismom i pokazala želju da mi štampa knjigu i konačno je moj san i dosanjan“.

Peva Bora o radosti, o ljubavi, svojoj majci, o selu, prepliće rime, slaže motive, narodne, opšte, svoje iz duše, onako „đe dor“ kako su se pevale nekad.

„Dugo, dugo je ova knjiga nastajala. Od 2002. povremeno zapišem neku svoju misao, kako mi već dođe inspiracija. Život me je podstakao da počnem da pišem, ono što sam doživeo, video. Kažu najbolje se čovek uči na tuđim greškama, ne na svojim. Kad god sam naišao na neki motiv, problematiku neku, kad me je nešto dotaklo, pribeležio sam misao, pa je onda nastajao stih po stih i na kraju i pesma“.

Njegove pesme harmonski je i melodijski oplemenio legenda trube Mile Paunović, osnivač odseka trube u negotinskoj muzičkoj školi, koji je u vlaškoj i balkanskoj muzičkoj kulturi ostavio neizbrisiv trag.

“Vionera Paunović je snimila 12 mojih pesama sa muzikom Mileta Paunovića. Sa mojom pesmom “Padurice Încrengată” je i pobedila u serijalu “Šljivik” dobila titulu čuvara narodne baštine u kategoriji vokalnih solista.”

Bilo bi, veli Borikă Vrăknjanu, divno da se knjiga prevede i na srpski, ali se boji da one ne izgube nešto od svoje izvornosti.

“Divno bi bilo da se ona prevede, ali treba naći čoveka koji ume da oseti jezik, da dočara nešto što je neko ispevao na svom maternjem jeziku. Ja sad nemam tremu, imam samo puno srce radosti. Pesme sam počeo, inače, da pišem iz prkosa, slušajući tekstove pesama na svadbama. Želeo sam da uradim nešto dobro, vredno, da ukažem koliko je ovaj jezik divan, melodičan, koliko je u njemu lepote”, skroman je ovaj poeta, koji, veli, da nije pesnik, već samo čovek iz naroda koji piše iz duše.


Ovaj projekat je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Autor teksta: Suzana Mihajlović-Jovanović