ПОПИС СТАНОВНИШТВА – ОКТОБАР 2022.

Припадници влашке националности живе на простору источне Србије на подручју Борске, Браничевске, Зајечарске и Поморавске области,у 18.општина.
Анализа и праћење демографских карактеристика становништва према националној припадности, као најважнијем етничком обележју, од великог је значаја у друштву са многобројним етничким заједницама.
Праћење бројности Влаха у пописима становништва могуће је од 1886.године, када је први пут у Србији постављено питање о националној припадности, а питање о матерњем језику први пут је постављено на попису 1953.године (Т.Михајловић.: Власи у Републици Србији према резултатима пописа 2011.године, Демографија, књ.XI, 2014.).
Према подацима о броју Влаха у североисточној Србији, највећи број Влаха је био на попису 1895.године у Краљевини Србији – 157.673, што је износило 29,01% укупног становништва (А.Раковић.: Неканонско деловање Румунске православне цркве у североисточној Србији (2001 – 2014) као изричити вид румунских геополитичких претензија).
У послератном периоду највећи број изјашњених Влаха био је на попису 1948.године – 93.440 а на задњем попису број изјашњених Влаха био је 35.330, што износи 0,49% укупног броја становника. Највећи број изјашњених Влаха на попису 2011.г. је у Борском округу 13.313, затим у Браничевском округу 13.238, у Зајечарском округу 6.254 , у Поморавском округу 1.938 и у осталим областима 587.
Осцилације броја Влаха у послератном пописима становништва израженије је него код било које друге етничке групе у Србији, тако да је на попису 1961. године број изјашњених Влаха био само 1.368. Узрок тих осцилација је јако комплексан и захтева детаљно проучавање( несхватање значаја о етничкој припадности, страх о изјашњавању, несхатање разлике између држављанства и етничке припадности, вишегодишња румунска пропаганда о негирању Влаха и влашког језика, различите друштвено – политичке околности под којима су извођени пописи и владајући идеолошки утицај на национално питање).
Матерњи језик представља једно од најважнијих обележја за анализу етничке структуре становништва. Имајући у виду да је национална припадност због субјективности критеријума приликом декларисања променљива и нестабилна категорија условљена различитим факторима, матерњи језик је објективнији и често поузданији показатељ. У свим пописима становништва у Србији од 1953.године, број лица која су се изјаснила да им је влашки матерњи језик , значајно је већи од национално декларисаних Влаха.
На попису 2011.г број изјашњених лица да им је влашки матерњи језик износио је 43.095 . Највећи број изјашњених да им је влашки језик матерњи језик је у Борском округу 17.385 а по општинама предњачи Неготин, где се 7.231 изјаснило да им је матерњи језик влашки.
Удружење „Гергина“ се обратило дописом Републичком заводу за статистику у вези предстојећег пописа са предлогом да пописивачи у влашким селима буду припадници влашке етничке заједнице и да се подаци не уписују оловком. Такође је велики проблем како ће се пописивати припадници влашке заједнице који живе у дијаспори( омогућити и њима да се изјасне као Власи).Такође има безброј примера да немају чланове домаћинства у Србији.
Крајње је време да се зна број Влаха у Републици Србији, зато Власи на попису на јесен изјасните се како се осећате, надам се као Власи, да нам је матерњи језик влашки и покажимо колико нас има у нашој домовини Србији!

Удружење „Гергина“ Неготин