Pred vama se nalaze obe varijante vlaškog pisma: ćirilična i latinična. Ćirilično pismo je pismo koje Vlasi koriste od početka svoje pismenosti, kroz vizantijsko nasleđe. U osnovi radi se o grčkom alfabetu iz koga je preuzeto 26 slovnih znakova, po principu jedno slovo-jedan znak. Slobodno možemo konstatovati da je ćirilično pismo istorijsko pismo Vlaha na Balkanu, obzirom na prvi pisani dokument na ćirilici jos iz 1392. godine. Kao i u latiničnom pismu, koje se sastoji od 30 slovnih znakova predložena rešenja odnose se na 5 dodatih slovnih znakova karakterističnim za vlaški jezik: to su muklo “A” (Ă) muklo “I”, (Î ) karakterističnih za Krajinsko Timočki dijalekt, kao i “dz” “šj” i “žj” , koji su uz prva dva karakteristični za Braničevsko Homoljsko narečje.

Latinično pismo je pismo svih romanskih naroda, te je kao takvo opravdano uvesti ga u ravnopravnu upotrebu za potrebe Vlaha. Nesuvislo je u savremenom dobu zadržati se samo na ćirilici kada je savremena komunikacija zasnovana na latinici kao globalnom pismu u raznim varijantama. Budući da su mnogi Vlasi danas stanovnici Evrope, te samim tim upućeni na intenzivno korišćenje latinice kao primarnog pisma u svakodnevnoj komunikaciji, te da je i u Srbiji gde je ćirilica zvanična, u svakodnevnoj upotrebi i u velikom procentu zastupljeno latinično pismo, uvođenje i latiničnog vlaškog pisma predstalja logičan izbor

Oba pisma su slovna, odnosno sastoje se od slovnih grafema. Ćirilično pismo se sastoji od 34 monografa i jednog digrafa “dz”. Za 34 slovnih rešenja u ćiriličnom pismu zadržan je princip jedno slovo – jedan glas, odnosno svakom fonemu odgovara jedan grafem.

Latinično pismo se sastoji od 31 monografa i 4 digrafa: dž, lj, nj i dz.

Dodatni samoglasnici karakteristični za vlaški jezik (pored postojećih 5 – a, e, i, o, u) za oba narečja su Ă i Î

Dodatni suglasnici karakteristični za Homoljsko-Braničevsko narečje : Dz , Ś i Ź .

 

Odluka o standardu vlaškog jezika