Sedamnaesto veče avgusta, publika u Kladovu upamtiće po odličnom nastupu Etno-grupe „Gergina“, reprezentativnog promotera misije istoimenog Udruženja, koja je priredila celovečernji program muzike i pesme, sa svog bogatog repertoara. U pozdravnoj reči upućenoj svima koji su na otvorenoj sceni Biblioteke „Centra za kulturu“ Kladovo uživali u nastupu „Gergine“ je istaknuto da je Udruženje, formirano 15. decembra 2009. godine u cilju  očuvanja običaja, kulture, tradicije, jezika i identiteta Vlaha u Srbiji ali i na  čitavom prostoru Balkana. Navedeno je da je Udruženje, koje već deceniju i po doprinosi razvoju vrednosti radi kojih je i osnovano, imalo izuzetnu ulogu u kreiranju vlaškog pisma i ono je sastavni deo vlaškog entiteta. Pismo nije ostalo slovo na papiru, već je „Gergina“ prateći svoje ciljeve bila organizator seminara (dva) za prosvetne radnike, koji su sada predavači izbornog predmeta „Vlaški jezik sa elementima nacionalne kulture“. 

Trideset sedam (37) knjiga, publikovano je do sada na vlaškom pismu, što je dokaz više da se od izvornih ideja ne odstupa već se one neguju, razvijaju i šire. Te knjige su dostupne i široj javnosti, baš kao i muzika i pesme koje članovi Udruženja neguju kao svoj zaštitni znak. O tome svedoči do sada objavljen 21 kompakt disk sa izvornim vlaškim pesmama i kolima.

Udruženje je organizator i Internacionalnog festivala vlaške muzike „Gergina“, na kome su u dosadašnjem periodu nastupali i mnogi zaljubljenici vlaške pesme i muzike iz raznih krajeva kao i iz Kladova i kladovskih naselja.

Sve aktivnosti kao i aktivan odnos i rad u okrilju Nacionalnog saveta Vlaha od 2010.godine, nisu ostali nezapaženi.

Tako je Savez estradno-muzičkih umetnika Srbije (SEMUS), 2021.godine Udruženju „Gergina“ dodelio posebno priznanje „Zlatna ptica“, za izuzetan doprinos u očuvanju nematerijalne kulturne baštine Vlaha.

Udruženje „Gergina“ je prošle godine dobilo i „Majsku nagradu“ Opštine Negotin za oblast zaštite i očuvanje identiteta i kulturnog nasleđa Vlaha.
Iste te, 2023. godine, u septembru, Nacionalni  savet Vlaha je usvojio odluku prema kojoj su manifestacije „Dani Gergine – Zîljilji Gerginji“ i Internacionalni festival vlaške muzike“Gergina“ – Festival internacional đe muzika Vlahilor“, proglašene za manifestacije od posebnog značaja za očuvanje, unapređenje i razvoj posebnosti i nacionalnog identiteta vlaške nacionalne manjine.   

I konačno, Udruženje je 2012. godine, osmislilo i pokrenulo rad Etno grupe „Gergina“, sa ciljem očuvanja vlaške izvorne pesme. Grupa je učestvovala na mnogobrojnim festivalima i manifestacijama u zemlji i inostranstvu.   

Povodom jubileja, deset godina aktivnosti Etno grupe, Udruženje „Gergina“ je 2022. godine izdalo kompakt disk sa 19 izvornih vlaških pesama, a u dobrom delu tog materijala, uživala je 17. avgusta i publika u Kladovu.

U više tematskih blokova, vokalne i instrumentalne muzike, nastupile su članice Etno grupe „Gergina“ i spletom vlaških pesama predstavile su se:  Elizabeta Dajić-Grimplinović, Snežana Čelojević, Ljilja Miljković, Slađana Vojinović, Marica Savić, Žikica Maksimović i najmlađa članica, Vida Rajković. Na harmonici ih je kao i uvek na nastupima pratio Jovica Miljković. Imajući u vidu godine najmlađe među članicama,  potvrđeno je da u Udruženju ozbiljno rade i sa mladima. To je pokazao i talentovani klarinetista  David Bogojević, učenik Umetničke škole „Stevan Mokranjac“ u Negotinu, dobitnik prestižnog priznanja za najboljeg instrumentalistu 14. Festivala vlaške muzike „Gergina“, koje Udruženje dodeljuje godinama u okviru večeri mladih nada vlaške pesme i muzike.

U nastavku programa predstavili su se zaljubljenici u harmoniku, na usnoj Živojin Marković-Žika Mokranjac, prijatelj „Gergine“ i učesnik nekih od dosadašnjih festivala i na klasičnoj Saša Dajić, član Etno grupe „Gergina. Ljubiteljima vlaške pesme i muzike u Kladovu pravo iznenađenje doneo je nastup Vladice Dinulović, čija je svirka atraktivna i upečatljiva, s obzirom da ona svira vlašku muziku na listu. Odmah, po njenom nastupu pravo uživanje priredio je Vojislav Bađikić, istaknuti instrumentalista na fruli i duduku.

Solo nastup u okviru programa imao je i Jovica Miljković, na harmonici.  Bilo je pravo uživanje slušati učenika čuvenog instrumentaliste Slobodana Božinovića. Jovica Miljković je inače dugogodišnji šef instrumentalnog dela Etno grupe „Gergina“.

Brojna publika na otvorenom, u atmosferi kojoj je posebnu draž pružao vetar sa Dunava i prelep poged sa šetališta prema susednoj Rumuniji i uređenim parkovima u Kladovu je ushićena dobrim programom, u završnisi večeri, zaigrala na sceni i tako preuzela ulogu glavnog aktera programa. Zaslužili su burne aplauze, baš onakve kakvim je otpraćen svaki nastup svih učesnika sedamaeste avgustovske večeri sa „Gerginom“.  Vinarija „Dajić“ iz Mihajlovca priredila je u znak zahvalnosti degustaciju kvalitetnih vina iz podruma ovog krajinskog proizvođača.

Program vlaške muzike i pesme Udruženja „Gergina“ iz Negotina, organizovala je Biblioteka „Centar za kulturu Kladovo“, pod pokroviteljstvom Opštine Kladovo. 

Autor teksta Jovanka Vanja Stanojević
Autor fotografija Biblioteka – Centar za kulturu Kladovo

Istoričari i geografi opisivali su i s manje ili više uspeha dokazivali poreklo Vlaha. Iako se njihov položaj u Srbiji popravio, neretko su, i dalje, žrtve predrasuda. I ovogodišnji festival vlaške narodne muzike „Gergina“ bio je praznik raznobojnosti, razigranosti i vlaškog identiteta.

Uoči 15. po redu „Gergine“, festivala vlaške muzike u Negotinu, u autobusu koji je iz Beograda krenuo prema Zaječaru i Negotinu, vozio se i mladić koji je rođen 1995. godine tokom operacije Oluja. Baš kada su se pred Beogradom udari stišavali, umesto u porodilištu ili u kući u Petrinji, u koloni vozila kojima je bio zabranjen ulaz u srpsku prestonicu, majka ga je donela na svet. Porodicu je put dalje „nosio“ u Zaječar. Roditelji i danas tamo žive, sestra u Emiratima, a on je postao ugledni građanin Holandije. 

Pričom o svom poreklu nadovezao se na priču starije gospođe koja je sedela pored njega. U isto vreme i ona je sa svojom mladom porodicom proterana iz jednog drugog grada na Baniji. Danas ta žena živi u Masačusetsu sa ćerkom doktorkom i unucima Srbo-Amerikancima. Nedostaje joj njena zemlja – i prva i druga.

Do vozača je sedeo njegov mladi kolega. Arun, Šrilančanin. 

„Ako govoriš engleski, pitaj ga nešto. Koliko ima godina? Je li oženjen? Koga ima kod kuće“, zainteresovao se vozač.          

„Jako su dobri ljudi, imam u Holandiji jednog odande. Veruju da se duša posle smrti seli u drugo telo, kao u drugo mesto, ali da nosi zasluge iz prethodnog.“ 

Melodije romanskog jezika 

Vozač je bio zadovoljan da čuje nešto novo. On je iz jednog sela u okolini Kladova koje je u prošlosti naseljeno kolonistima iz Crne Gore.

Sasvim slučajno se dogodilo da toga dana moji saputnici budu sa Banije, odakle je otac mog oca – Srbin iz Hrvatske. A putovala sam da saznam nešto o narodu kome je pripadao otac moje majke – Vlah iz Srbije.

Istoričari i geografi opisivali su i s manje ili više uspeha dokazivali poreklo Vlaha. Dominantne su tvrdnje da je reč o potomcima različitih starobalkanskih romanizovanih naroda – često se spominju Tračani – ali to je istorija. Oni koji se sada terenski bave ovom temom mudro se slažu da na ovakva pitanja moramo odgovarati – mudro. Iz današnje perspektive insistiranje na genezi bilo koje etničke zajednice, kategorizacijom svojstvenom dalekoj prošlosti, nudi ogromne šanse za pogreške. 

Ono što se sa sigurnošću može reći jeste da je vlaški, koji spada u grupu istočnoromanskih jezika i u različitim oblicima se govori u Bugarskoj, Severnoj Makedoniji, Grčkoj, Albaniji, Srbiji, kao i u Rumuniji, jezik starosedelaca ovih prostora. Razlikuje se od književnog rumunskog, u meri u kojoj se razlikuju književni i narodni jezik. Govornici jednog i drugog lako se sporazumevaju, osim kada se radi o tome da li su to dva jezika ili dva dijalekta jednog jezika. I, ako je u pitanju dijalekat, koji onda jezik ima prvenstvo?

Kada sam krenuo u školu možda sam znao pet reči na srpskom jeziku. U vlaškim selima postojao je pripremni razred za učenje srpskog da bismo mogli da pratimo nastavu u školi. Situacija se izmenila

Vlasi u Srbiji žive na severoistoku zemlje, u delovima koje zapljuskuju Dunav, Mlava, Morava, Timok i Pek, gde se uzdižu Homolje i Rtanj. Ovaj kraj je (bio) bogat rudom zlata, zbog čega se kaže da je žuta vlaška boja. Sedište Nacionalnog saveta Vlaha je u Petrovcu na Mlavi. Drugi veći gradovi u kojima žive su Bor, Negotin, Zaječar i Majdanpek. Na ulicama, ovde, nije neobično čuti melodični romanski jezik, ali je još manje retko da jedna osoba govori malo na srpskom, malo na vlaškom – u istoj rečenici.

„Vi i kod kuće govorite na vlaškom?“ „I vlaški i srpski.“ „A deca?“ „Ah, deca pričaju nemački. Žive preko.“ 

Verovatno je i najtačnije i najpreciznije dvojezičnost uzeti kao ključ za razumevanje Vlaha u Srbiji. U predgovoru prvom srpsko-vlaško-nemačkom rečniku, autori pišu o svojoj želji da mladi ljudi koji potiču iz vlaških porodica, a odrastaju u zemljama EU, dobiju priliku da savladaju osnove maternjeg vlaškog – jezika svojih predaka, i srpskog – jezika zemlje iz koje vode poreklo. 

Festival i izložba

Doktor Siniša Čelojević je ginekolog u penziji. Rođen je u Prahovu, nedaleko od Negotina. Tokom svoje dugogodišnje prakse dok je stasavao kao lekar upoznao je ljude iz svog kraja, razvio obzir o krupnim društvenim promenama i o tome da izvorno, autentično i drevno mogu da ustuknu i budu zaboravljeni pred izazovima novog vremena. Zajedno sa Snežanom, svojom suprugom, i još nekoliko zaljubljenika u vlašku tradiciju 2009. godine osnovao je udruženje „Gergina“ kome je cilj očuvanje običaja, kulture, tradicije, jezika i identiteta Vlaha. Prvi izazov ovom poduhvatu bio je nepostojanje pisma. 

„Udruženju je prethodio istoimeni festival vlaške muzike u Negotinu, posle čega su interesovanje i entuzijazam da se bavimo, čime se danas bavimo, skočili. Bio je to pionirski poduhvat s težnjom da postane tradicija i, evo, održan je 15. put. Prvi dan festivala je takmičarski, drugi je revijalnog karaktera. Želimo da podstičemo mlade muzičare da sviraju izvornu vlašku muziku i da podržimo njihov rad. Zbog toga dodeljujemo novčane nagrade za najbolje vokalne i instrumentalne soliste, a od prošle godine nagrađujemo i najbolje strane učesnike. Do sada su nastupali izvođači iz Severne Makedonije, Rumunije i Bugarske, a voleli bismo da ugostimo i umetnike iz Grčke i Albanije. Nastupa se u narodnoj nošnji kraja iz koga je numera, jer je namera da se prikaže bogatstvo i različitosti u tradicionalnom odelu. Na repertoaru je isključivo izvorna muzika, pesma i kola. Postoje jasne propozicije; neke pesme su snimljene pre više od pola veka. Novokomponovana vlaška muzika je namenska, tako da toga nema“, objašnjava doktor Čelojević.

I ove i prošle godine dane muzike i igre pratila je izložba vlaškog tradicionalnog kostima, autora Milana Nikolića iz Kobišnice, studenta etnologije i antropologije. Milan je tek polazio u školu kada je festival osnovan, a danas je neizostavni učesnik u predstavljanju ovog dela tradicije. Njegovo zanimanje za narodni izraz javilo se u seoskom KUD-u. U srednjoj školi je započeo terenski i kolekcionarski rad na sakupljanju vlaške nošnje i predmeta kojima su se ljudi služili u prošlosti.

„Prvo su me privukle stare fotografije na kojima su ljudi u narodnoj nošnji. Tako je počelo. Posle šest godina od kad sam došao u posed prvog predmeta slobodno mogu da se pohvalim da imam najveću kolekciju u čitavoj Krajini. Neke predmete sam dobio od starijih meštana, ili od onih koji su ih nasleđivali. Nešto sam kupovao na buvljacima. Ima predmeta iz 19. veka koje sam pronašao na otpadima“, sa zadovoljstvom govori mladi etnolog Milan.

Dan vlaškog jezika

Festival je vezan za proslavu Uskrsa, organizuje se drugog i trećeg dana praznika u Domu kulture „Stevan Mokranjac“. Pored praktičnih razloga, jer u to vreme naši ljudi dolaze iz inostranstva, može se reći da taj trenutak održavanja festivala ima i dublju značenjsku vezu sa poimanjem vlaškog identiteta. Cvetnost, raznobojnost, razigranost, slavljenje života i specifično razumevanje smrti, prevazilaženje ovog dualizma i duboka povezanost sa prirodom, što uistinu odlikuje mnoge narodne kulture, u punoj formi i na simboličkom nivou lakše se prepoznaje u proleće (na vlaškom primăvara) i može se odnositi upravo na ovaj klizni hrišćanski praznik.

Postoji nada da se čitaoci do sad nisu razočarali. Govorimo o Vlasima, a još ni reči o vlaškoj magiji. Biće. Ali, krenućemo od toga što većina na pominjanje Vlaha ima jednu te istu asocijaciju, a što izvesno govori o stvarnom nepoznavanju. 

Zahvaljujući vukovskom zalaganju članova udruženja, na sednici Nacionalnog saveta Vlaha 24. januara 2012. usvojena je vlaška azbuka, a 2022. doneta je i odluka o standardizaciji jezika. Ove godine 24. januar je proglašen za Dan vlaškog jezika, na kome je do danas udruženje „Gergina“ objavilo 37 knjiga; među njima je i Zbirka savremene vlaške poezije.

„Ćirilica je prvo pismo kojim su se služili Vlasi na Balkanu, zbog uticaja Vizantije. U srednjovekovnim manastirima tekstovi na vlaškom jeziku ispisani su ćiriličnim pismom. To je vlaški, a ne rumunski jezik, Rumunija je značajno novija tvorevina, u odnosu na Vlašku, kneževinu iz ranog 14. veka. Latinica je bio logičan izbor, jer smo romanofoni. Kada sam krenuo u školu možda sam znao pet reči na srpskom jeziku. U vlaškim selima postojao je pripremni razred za učenje srpskog da bismo mogli da pratimo nastavu u školi. Situacija se izmenila. Danas organizujemo seminare za prosvetne radnike, i oni su licencirani od strane Nacionalnog saveta da organizuju nastavu iz izbornog predmeta: Vlaški govor sa elementima nacionalne kulture, koji ove godine pohađa 743 učenika“, priča doktor Čelojević. 

Uticaj Rumunije

Nacionalni savet je poslao zahtev Ministarstvu prosvete, da se reč „govor“ u nazivu predmeta izmeni u „jezik“. Pretpostavljamo da bi lingvisti i stručnjaci ovde trebalo da imaju završnu reč, međutim postoji izreka: jezik je dijalekat sa političkom karijerom. Ili, u ovom slučaju još primenjivija: jezik je dijalekat sa vojskom, grbom i zastavom.  

„Vlaška etnička zajednica trpi snažan negativan uticaj iz Rumunije. Oni su pre četiri godine usvojili u Senatu odluku, ili zakonsku regulativu, da su svi Vlasi na Balkanu Rumuni, a da je vlaški jezik dijalekat rumunskog. Za nas je to neprihvatljivo. Na popisu se tek hiljadu ljudi izjasnilo da su Rumuni, a više od 21.000 kao Vlasi. Imamo nekanonsko delovanje Rumunske pravoslavne crkve koja je ovde otvorila svoj vikarijat, sve uz prećutno odobravanje i dogovor vlasti u Srbiji. Pojavili su se sveštenici iz Rumunije koji primaju platu iz svoje zemlje, a ovde obavljaju službu bez nadoknade. Mi nismo Rumuni, naša zemlja je oduvek bila Srbija, a ne Rumunija. Moj pradeda Gică alu Čeloju (Đorđe M. Čeloj) je poginuo na Solunskom frontu, odlikovan je zlatnim vojničkim ordenom Karađorđeve zvezde sa mačevima. Kako bih ja sad mogao da se osećam kao da je Rumunija moja matična zemlja? Mi smo odani našoj zemlji i želimo da ona pokaže više razumevanja za naše potrebe i naše probleme.“  

Upravo ovde nametnulo se pitanje: kako je tamošnje stanovništvo reagovalo na nedavne uvrede u javnosti na račun celog naroda? Nedavno su na TV Informer, pored aktuelnog načelnika Uprave kriminalističke policije Ninoslava Cmolića, još dva gosta, potpisani kao penzionisani načelnik uprave za krvne delikte i drugi kao psiholog, izneli niz tvrdnji kojima se omalovažava stanovništvo Istočne Srbije.

Nacionalni savet Vlaha, Vlaška narodna stranka, gradonačelnik Bora i poverenica za zaštitu ravnopravnosti osudili su ovaj gest. Što se tiče vlaške zajednice, olakšavajuća okolnost je da se radi o jednom tabloidu koji dokazano nema profesionalnu ili moralnu težinu, pa stvarnih razloga za nekakvo uzbuđenje nije bilo.    

„Nedopustivo je podsmevati se jednoj etničkoj zajednici koja je mnogo dala za ovu državu. Pre, otprilike pola godine na Happy televiziji neko je govorio o Istočnoj Srbiji kao o području endemskog sifilisa. To jeste bio slučaj, ali pre Drugog svetskog rata! S pojavom penicilina, sifilis je iskorenjen. I sad ti dovedeš, kao, stručnjaka da govori o tome. Al, to su uvek neki tabloidi. Mi smo poslali dopis s molbom da se jednom mesečno na RTS-u emituje polusatna emisija o kulturi i tradiciji Vlaha, nismo dobili odgovor. U Makedoniji se na televiziji jednom nedeljno prikazuje program na vlaškom, dva puta dnevno na radiju. Nama bi značilo da predstavimo bogatstvo ove tradicije, a ne da nas jedino poistovećuju s magijom“, otvoren je doktor Čelojević.

Bajalice

Što se našeg sagovornika tiče, vlaška magija je svojevrsni kulturološki fenomen. U vremenu kada nije bilo moderne komunikacije, saobraćaja, televizije, kada nije bilo doktora, u svakom selu je postojala žena koja je znala kako da pomogne. Ljudi su oduvek imali potrebu da se nekome obrate kada ih nešto muči, boli, kada njihova stada ne daju mleka, kada se plaše; Isto tako, kao snalažljiva vrsta iznalazili su rešenja, a priroda s kojom su bili u dodiru nudila ih je pregršt.  

„Našem udruženju je pre četiri godine odobren projekat skupljanja vlaških bajalica. Išli smo po selima i zabeležili oko 50 bajalica. Vodio sam razgovore sa tim ženama. Neke su rekle da su se njihove babe time bavile, da su one učile od njih. Zanimljivo je da su mi neke žene rekle da su sanjale. To je uvek isti san. Javi im se neki s bradom i kaže: ti si obdarena da pomažeš ljudima. I, to tako krene. Muževi su ih nekad korili zbog bajanja, pa su one odustajale. Ali, posle nekog vremena ponovo bi sanjale isti lik, koji ih opomene na zadatak da pomažu ljudima, i one bi iznova počinjale. Pitao sam: odakle im tekstovi bajalica? Sami naviru. To je njihova priča.“

Vlaška magija je svojevrsni kulturološki fenomen. U vremenu kada nije bilo moderne komunikacije, saobraćaja, televizije, kada nije bilo doktora, u svakom selu je postojala žena koja je znala kako da pomogne

Da bi bajanje bilo učinkovito, žene su morale da se s njima „venčavaju“ u crkvi. Žena bi u tim prilikama kod sebe u džepu držala amajliju, obično teglicu s vodom, medom i bosiljkom, i dok je sveštenik obavljao svoj ritual venčanja, ona bi sprovodila svoj i izgovarala u sebi reči bajalica. Tim činom ona je venčana svojim darom – darom da pomaže drugima.  

„Sigurno ima i onih koji se bave nečim što se naziva crna magija, ali to nije bio predmet našeg interesovanja. Čuo sam priču o jednoj babi iz Majdanpeka koja se pre jednog veka skidala gola noću na potoku, prizivala demone, šta li. Danas nema nikoga od te porodice, na vlaškom se kaže: sa părăsît – nestali su“, govori doktor Čelojević o onome što je saznavao dok je 2020. beležio narodna pripovedanja i običaje u krajevima Istočne Srbije.

Životi u službi države 

Kao i predak doktora Čelojevića, i moj deda je bio učesnik rata i svoj život je stavio u službu ove države, kako god da se ona u tom trenutku zvala. Isto su činili i njegovi preci, a isto je bilo i devedesetih. Mladići, Vlasi, mobilisani su i odvođeni na front u Slavoniju i Baranju, na Kosovo – ne pravi se razlika među prolivenim krvnim zrncima – ,,tuđe’’ dece. 

O razlikama govorimo kada uživamo u bogatstvu i raznorodnosti što je uvek prednost (nesumnjivo i neminovnost) jedne kulture, umetničke prakse, jednog prostora. Kada smo vešti da prepoznajemo varijacije u melodiji, motivu, reči, običaju, pokretu, nošnji, receptu. Takođe, razlike se ističu iz oportunih razloga, kada se perfidno i propagandno sprovodi nepoštena i opasna podela na ‚‚nas i njih“.

Izvor: radar.nova.rs
Autor teksta: Ivana Slavković

Etno grupa „Gergina“ je sinoć na platou ispred Doma kulture priredila program u okviru Negotinskog leta. Publici se, sa svojim gostima, predstavila izvornim vlaškim pesmama.

Ljubitelji vlaške muzike i prijatelji Udruženja „Gergina“ uživali su sinoć u programu koji je priredila Etno grupa „Gergina“ koja već 12 godina od zaborava, za nove generacije, čuva izvornu vlašku pesmu.

Publika je uživala u izvođenju vlaških pesama koje su baš na ovaj način pevale minule generacije, ali i muzici koju su izvodili gosti programa.

„Večeras smo prikazali samo deo bogate vlaške kulture. Pored Erno grupe „Gergina“ koja izvodi izvorne vlaške pesme čuli smo i naše drage goste koji takođe neguju izvornu vlašku muziku. Naš prijatelj Jovica Miljković se predstavio na harmonici, on je verni sledbenik Slobodana Božinovića. Čuli smo mladog klarinetistu Davida Bogojevića iz Prahova, Živojina Žiku Markovića iz Mokranja na usnoj harmonici. Veče sa “Gerginom” otvorila je Vladica Dinulović izvodeći dve numere na listu. Publika je verujem uživala u nastupu Voje Badžikića na fruli i kavalu. Etno grupa „Gergina“ izvodi izvorne vlaške pesme koje je izvela na festivalu „Orfej“ u Beogradu kao i pesme koje su poznate široj javnosti koje su poznate decenijama i koje mi želimo da negujemo i da prikažemo bogatstvo vlaškog melosa“, rekao nam je Siniša Čelojević, predsednik Udruženja za očuvanje kulture i tradicije Vlaha „Gergina“.

Program su sinoć za publiku priredili Udruženje „Gergina“ i negotinski Dom kulture „Stevan Mokranjac“ koji je već godinama partner festivala i podržava negovanje i čuvanje vlaške muzike i pesme.

„Ovo veče smo posvetili pesmi i muzici Etno grupe „Gergina“ koja već godinama veoma uspešno radi u okviru istoimenog Udruženja „Gergina“ koje ima dugu tradiciju i koje se pokazalo kao svojevrsni čuvar svega onoga što predstavlja vlašku muziku, igru, pesmu. Dom kulture „Stevan Mokranjac“ je već godinama tradicionalno prijatelj ovog udruženja i Etno grupe „Gergina“ koja se i večeras odazvala našem pozivu da ovo veče učini nešto drugačijim. Mislim da nismo u skorije vreme imali, baš u okviru Negotinskog leta, veče posvećeno vlaškom etnosu i ja sam veoma radujem što su izabrali baš ovo veče da pokažu šta znaju i umeju“, rekla je sinoć na otvaranju Večeri sa “Gerginom“ Jovanka Stefanović Stanojević, direktorka negotinskog Doma kulture „Stevan Mokranjac“.

Svojim radom Udruženje „Gergina“ se trudi da okupi mlade ljude, čuva pesmu, običaje, nošnju ali i jezik. Zato je njihov rad usmeren upravo na javne nastupe.

„Udruženje „Gergina” je čuvar vlaške kultrure, vlaške tradicie. Mi od 2009. godine radimo na očuvanju običaja, tradicije, jezika indentiteta Vlaha. Imamo izvanrednu saradnju sa Nacionalnim savetom Vlaha. Sa zadovoljstvom mogu da kažem da smo do sada izdali 46 knjiga na vlaškom jeziku, u pripremi su još dve knjige za sledeću godinu. Izdali smo 15 diskova sa izvornom vlaškom muzikom. Zalažemo se za uvođenje vlaškog predmeta u školama. Svojim aktivnostima nastojimo da to bogatstvo sačuvamo, promovišemo tako vlaškom narodu tako i većinskom srpskom narodu sa kojima u slozi živimo“, rekao je za NG Portal Siniša Čelojević, predsednik Udruženja za očuvanje kulture i tradicije Vlaha „Gergina“.

Autor teksta: Danijela Nikolić

U Negotinu je sinoć završen 15.  Međunarodni festival vlaške muzike “Gergina 2024” (Festival Internacional đe muzika Vlahilor).

Jubilarni, 15. Međunarodni festival „Gergina“ u Negotinu završen je nastupom proslavljenih vokalnih i instrumentalnih solista vlaške muzike.

Publika u sali Doma kulture “Stevan Mokranjac” imala je prilike da vidi i neke od ranijih pobednika “Gergine”, dobitnike plakete “Božidar Janucić” vokalnu solistkinju Anastasiju Todorović i violinistu Nikolu Prvulovića, ali i da uživa u nastupima kavaliste i gajdaša Milana Ducića iz Zaječara, frulaša Stefana Radovanovića iz Bora, vokalnih solistkinja Dragane Jeremić i Danijele Pražić iz Kladova…

Publici se predstavio i Velimir Velja Kokorić, frulaška legenda Srbije i  kompozitor, narodnog umetnika prepoznatljivog stila, ali i brojne instrumentaliste i vokalne soliste, među kojima je i Lumunika Ćiolan Badea iz Turn Severina u Rumuniji, Jovica Miljković, harmonikaš iz Jabukovca, Duvački orkestar “Bononia” iz Vidina u Bugarskoj… Nastupila je i Etno grupa “Gergina” kao i KUD “Vuk Karadžić” iz Stamnice, opština Petrovac na Mlavi.

“Izuzetno sam zadovoljan i srećan što smo organizovali jedan od, možda, najuspešnijih festivala do sada. Imali smo veliki broj kvalitetnih takmičara, videli i koji su bili najbolji koji će, takođe, naredne godine nastupati na našem festivalu. I revijalno veče je imalo kvalitetne izvođače i zvezde vlaške muzike. Zahvaljujem svima koji doprinose da naš festival iz godine u godinu bude sve bolji. Zahvaljujem se i publici koja ume da ceni prave izvođače. Već sutra počinjemo pripreme za 16. Internacionalni festival vlaške muzike „Gergina 2025“ gde ćemo nastojati da dovedemo nove učesnike, da dovedemo Vlahe, kako sa prostora Srbije tako i sa čitavog Balkana. Nastavljamo i svoju izdavačku delatnost, već pripremamo nove knjige, nove kompakt diskove jer nam je cilj da sačuvamo naše blago, tu našu kulturnu baštinu. Ako se ona ne zabeleži nikakav trag ne ostaje za nama“, kaže dr Siniša Čelojević, predsednik Udruženja za očuvanje kulture i tradicije Vlaha „Gergina“.

Autor teksta: Suzana Mihajlović Jovanović

Dodelom nagrada najuspešnijim vokalnim i instrumentalnim solistima u Negotinu je počeo 15. Međunarodni festival vlaške muzike „Gergina 2024“.

Ljubomir Handl,  trubač iz Urovice kod Negotina, selu koje je i inače poznato po vrsnim trubačima sveukupni je pobednik 15. Međunarodnog festivala vlaške muzike “Gergina” u Negotinu.

Ljubomiru je pripala na dar novčana nagrada, dar prijatelja festivala, ali i Plaketa, nazvana u spomen na Krajinskog Paganinija i najboljeg violinistu ovog kraja, Božidara Janucića iz Veljkova. Njegovu interpretaciju izabranih vlaških kola žiri je ocenio kao autentičan zvuk istočne Srbije, onaj drevni i neprolazni.

“Volim vlašku muziku zato što boli dok se svira. Đe dor, iz duše. Trubu sviram od svoje sedme godine. Učio sam od oca najviše, ali i od našeg trubača iz Urovice, pokojnog Ljubodraga Radulovića. Zavoleo sam ovaj instrument, uz vežbanje sve može da se savlada. Prvi put sam na festivalu. Ono što osećam, to sviram, bilo mi je lepo i treme nije bilo”, kaže Ljubomir Handl.

U konkurenciji od osam vokalnih solistkinja iz Zaječara, Korbova, Osanice, Jasikova, Zlota, Dubočana, Kupuzišta i Dubove iz Rumunije, Eleonora Medana Piržan dobila je nagradu za najboljeg stranog izvođača koji neguje vlaški melos.  Marini Marić iz Osanice kod Žagubice pripala je nagrada za najboljeg vokalnog solistu 15. Festivala “Gergina”.

“Nagradu nisam očekivala i stvarno sam oduševljena. Pevanjem se bavim nekih desetak godina i to je ono što potiče iz mene, iz moje porodice. Opredelila sam se večeras za pesmu “Jonje, Jonje”. Iz vlaškog sam kraja i meni je to ono prvo što me definiše, a planiram da u negovanju ove tradicije istrajem do kraja”, kaže Marina Marić.

U konkurenciji od 13 instrumentalista na klarinetu, fruli, harmonici, duduku, trubi, violini i saksofonu iz Prahova, Osanice, Klokočevca, Bora, Velike Vrbice, Tribroda, Kladova, Topolnice, Osnića, Duboke, Bučja, Samarinovca i Urovice, najbolji je Stefan Mladenović iz Kladova koji se treći put predstavio na “Gergini” probranim kolima iz ključkog kraja koje je izveo na saksofonu.

“Iznenađen sam ovom pobedom zato što su ostali učesnici bili mnogo dobri i stvarno je nisam očekivao. Za ovaj festival me je pripremao Predrag Janković Peda, a ritmički Dejan Šolkotović Šoki. Moj brat svira trubu, pa da ne sviramo isto ja sam se opredelio za saksofon i sad ga mnogo volim”, kaže Stefan Mladenović.

Takmičare je i ove godine ocenjivao žiri u sastavu: profesor dr Dimitrije Golemović, etnomuzikolog i kompozitor, Marija Vitas, etnomuzikolog i  Maja Stojanović, profesor klavira u negotinskoj Umetničkoj školi „Stevan Mokranjac“. Umetnički direktor festivala je Nenad Kamidžorac, a direktor Dragiša Golubović.

“Puno muzike, puno je mladosti što je i zalog za budućnost, da vlaška muzika neće nestati nego da živi skoro intenzivno kako je živela u vreme kada se kopalo, žnjelo, svadbovalo, pa se i sviralo i kada se ide na sahranu i pomanu. Čitav život Vlaha je pesma jedna i igra jedna i svirka jedna, prema tome tome smo i večeras svedočili”, rekao je dr Dimitrije Golemović, etnomuzikolog i kompozitor, predsednik žirija.

U organizaciji Udruženja za očuvanje kulture i tradicije Vlaha „Gergina“ 15. Međunarodni festival vlaške muzike “Gergina” okupio je neafirmisane i afirmisane vokalne soliste i instrumentaliste iz Srbije, Bugarske i Rumunije.

“Kroz očuvanje igre i pesme čuvamo našu kulturu, a samim tim i sebe, sopstveno biće. Veoma mi je drago što ova deca i mladi baštine našu nacionalnu kulturu jer nam je to dokaz da ne brinemo za budućnost, jer će se  naša kultura održati a naš vlaški narod opstati. Mi činimo jedno kulturno bogatstvo u mozaiku različitih kultura Republike Srbije i to je ono što ima nemerljivu vrednost za jednu državu”, kaže Novica Janošević, predsednik Nacionalnog saveta vlaške nacionalne manjine.

Festival vlaške muzike „Gergina“ nastavlja se večeras nastupom 16 vokalnih i instrumentalnih solista iz Negotina, Kostola, Korbova, Kučeva, Jabukovca, Zaječara, Beograda, Sene, Kladova, Turn Severina iz Rumunije.

Od 19 časova u Domu kulture “Stevan Mokranjac” nastupiće i Etno grupa „Gergina“ iz Negotina, Duvački orkestar „Bononia“ iz Vidina u Bugarskoj i KUD „Vuk Karadžić“ iz Stamnice kod Petrovca na Mlavi.

Autor teksta: Suzana Mihajlović Jovanović

Internacionalni festival vlaške muzike „Gergina 2024“, 15. po redu, biće održan 6. i 7. maja u Domu kulture „Stevan Mokranjac“ u Negotinu.

U organizaciji Udruženja za očuvanje kulture i tradicije Vlaha „Gergina“ u Negotinu će 6. i 7. maja biti održan 15. Internacionalni  festival vlaške muzike “Gergina” (Festival internacional đe muzika Vlahilor).

Na Vaskršnji ponedeljak i Đurđevdan, 6. maja, publika će u Domu kulture “Stevan Mokranjac” uživati u nastupu mladih koji će se nadmetati za tradicionalne nagrade Festivala “Gergina” za najboljeg vokalnog solistu i  instrumentalistu.

Festival, koji počinje u 19 časova, otvoriće Vladica Dinulović iz Kobišnice na listu kompozicijom „Gergină, gergină“, a nastupiće i folklorni ansambl dece Kulturno umetničkog društva „Petar Radovanović“ iz Zlota.

Za titule najboljih nadmeće se 21 takmičar, od kojih osam mladih vokalnih solistkinja iz Zaječara, Korbova, Osanice, Jasikova, Zlota, Dubočana, Kupuzišta i Dubove iz Rumunije, kao i 13 instrumentalista.

Instrumentalisti će izvornu vlašku muziku interpretirati na klarinetu, fruli, harmonici, duduku, trubi, violini i saksofonu, a dolaze iz Prahova, Osanice, Klokočevca, Bora, Velike Vrbice, Tribroda, Kladova, Topolnice, Osnića, Duboke, Bučja, Samarinovca i Urovice. Takmičare će pratiti orkestar Bobana Pecića.

Žiri u sastavu: profesor dr Dimitrije Golemović, etnomuzikolog i kompozitor, Marija Vitas, etnomuzikolog i  Maja Stojanović, profesor klavira u negotinskoj Umetničkoj školi „Stevan Mokranjac“ dodeljuje četiri nagrade i to za najboljeg vokalnog solistu, najboljeg instrumentalistu, najboljeg takmičara van Srbije za negovanje vlaške izvorne muzike, a najboljem takmičaru Festivala uručiće plaketu „Božidar Janucić“.

Drugo veče festivala, 7. maja je revijalno i na njemu će, uz pratnju orkestra Slobodana Pecića, nastupiti vokalni solisti i instrumentalisti iz Srbije, Bugarske i Rumunije.

Autor teksta: Suzana Mihajlović Jovanović

“Dani Gergine” završeni su izložbom „Kămaša Vlahilor – Vlaška košulja“ iz kolekcije Milana Nikolića iz Kobišnice.

Košulja kao najintimniji deo odeće imala je, kaže Milan Nikolić, student etnologije i antropologije Filozofskog fakulteta u Beogradu, veoma važnu ulogu u odevanju kod Vlaha. Nakon prošlogodišnje izložbe pregača, košulje su, veli ovaj mladi kolekcionar iz Kobišnice, logičan izbor da se na adekvatan način prikaže bogatstvo narodnog umetničkog izraza, lepota ornamentike nepoznatih vezilja i kulturno nasleđe vlaške nacionalne zajednice.

„Gledao sam da izložba bude tematska jer su košulje najintimniji deo odeće koje izgledom i krojem daju do znanja kome pripadaju jer se razlikuju ne samo muške od ženskih, već i devojačke od košulja udatih žena. Na košuljama vidimo i umetnički dar žena kojer su ih izradile. Na njima vidimo i različite načine dekorisanja, razne tehnike veza, čipke i kroja“, kaže Milan Nikolić.

Ovaj mladi i svestrani umetnik, instrumentalni solista, slikar, čuvar narodne tradicije, poslednjih godina intenzivno istražuje narodne običaje, izvornu muziku, igru i narodnu nošnju nastojeći da očuva i prikaže tradicionalnu kulturu Negotinske krajine.

„Moju etnografsku zbirku čine tekstilni i predmeti za pokućstvom. Trudim se da popišem predmete, ali mi često prebrzo stižu, a trenutno u svojoj zbirci imam preko 1.000 artefakata. Tu su svi delovi odeće, košulje, pregače, suknje, oglavlja i drugi predmeti. Košulje koje imam uglavnom su, manje – više, iz svih caranskih sela u Negotinskoj krajini. Svaka je različita, nemam dve iste, ima ih iz druge polovine 19. veka, koji nisu toliko sačuvani, sve je teže doći do takvih komada, a tu su i one „novije“ iz 20. veka“, dodaje Milan.

Zanimljivo je da je mnoge od ovih predmeta pronašao na buvljim pijacama, ali i na đubrištima. Mnogo toga je stiglo i na poklon, veli Milan, brižljivo čuvajući ove predmete od zuba vremena.

„Ovo što Milan radi je zapis u vremenu našeg naroda. 21. je vek, a kao što sami znate ogromna su previranja, ekonomska, politička i na svim mogućim nivoima, to je vreme u kojima će istoriju i kulturu jednog naroda beležiti pojedinci. Kao što sam ja to počeo da radim pre 20 godina, tako Milan nastavlja, a posle Milana  će doći neki drugi Milan i Bogu hvala na takvim Milanima jer ovaj će narod iskreno imati budućnost“, rekao je, između ostalog, Željko Utvar, koji se već dve decenije bavi istraživanjem etnografskog nasleđa Srba na Balkanu i čiju zbirku čini 5.300 etnografskih predmeta istorijskog i muzealskog karaktera, među kojima nema dva ista.

O ovoj izložbi su govorili i Siniša Čelojević, predsednik Udruženja za očuvanje kulture i tradicije Vlaha „Gergina“, Jovanka Stefanović Stanojević, direktor Doma kulture „Stevan Mokranjac“ i Darko Ćirišanović, sekretar Skupštine opštine Negotin.

Izvornom muzikom ovog kraja veče je obojio i Vojislav Bađikić na fruli, jedan od retkih  majstora frule koji neguje autentični način vlaškog sviranja.

Izložba „Kămaša Vlahilor – Vlaška košulja“ iz kolekcije Milana Nikolića iz Kobišnice izazvala je veliko interesovanje publike, koja je imala prilike i da uživa u degustaciji vina i rakija Pivnica „Radosavljević“ iz Rogljeva.

Autor teksta: Suzana Mihajlović Jovanović

U  galeriji Fondacije Eliksir u okviru šestih „Dana Gergine“ prikazan je dokumentarni film „Profakuc“, čiji su autori Aleksandar Repedžić, etnolog-antropolog, kustos i Anđela Đermanović, vizuelni umetnik.

Film „Profakuc“ deo je dokumentarnog serijala „Počudište“ Aleksandra Repedžića i Anđele Đermanović o mitovima, legendama i narodnim običajima Balkana, viđen očima etnologa i umetnika.

„Božićno maskiranje u Laznici, Profakuc, jedinstven je običaj Vlaha u Homolju gde se, tokom Božića, muškarci maskiraju u demone. U filmu su prikazani i delovi proslave Božića, maskiranje, lomljene česnice. U samom običaju učestvuje celo selo ali i meštasni Selišta koji su takođe maskirani. Čitav običaj prati igra i pesma kao neizostavni element ovog običaja“, rekao je Siniša Čelojević, predsednik Udruženja za očuvanje kulture i tradicije Vlaha „Gergina“.

Ovo dokumentarno ostvarenje prikazano je u okviru šestih „Dana Gergine“, manifestacije koja svojim delovanjem nastoji da pomogne u očuvanju kulturne baštine.

„Ovim festivalom su pokrivene materijalna, socijalna i duhovna kultura, a to sve zajedno čini život na ovim prostorima, kako se živelo i kako se i dalje živi. Običaj reguliše način života i mi nemamo šta da brinemo kad imamo običaj i običajno pravo, tradicionalnu kulturu. U savremenom svetu imamo drugačije obrasce ponašanja, međutim, od ovakvih tradicionalnih obrazaca ponašanja možemo da učimo kako je osloniti se na zajednicu i koliko je u svemu tome bilo zabave i lepote“, rekla je etnolog Emila Petrović, muzejski savetnik Muzeja Krajine.

Šesti “Dani Gergine” biće završeni večeras, 26. aprila izložbom „Kămaša Vlahilor –  Vlaška košulja“ iz kolekcije Milana Nikolića iz Kobišnice. Izložba će biti otvorena u 19 časova u galeriji Doma kulture „Stevan Mokranjac“.

Autor teksta: Suzana Mihajlović Jovanović

Program šestih “Dana Gergine” nastavljen je sinoć u Dušanovcu, u Klubu lovaca i ribolovaca, promocijom kompakt diska “Uorilji đi la Džanova  – Vlaška kola iz Dušanovca  – Vlach folk dances from Dušanovac”.

Novi kompakt disk u izdanju “Gergina Records“ sa tradicionalnom muzikom Dušanovca predstavljen je u prostorijama Kluba lovaca i ribolovaca ovog sela, uz prigodna pojašnjenja o nastavku ovog muzičkog zapisa, brojne zanimljive istorijske činjenice, ali i, kako i red nalaže, muzikom koja je čitav ovaj događaj i ilustrovala na pravi način.

“Ovo je četvrti CD iz serije “Vlaška kola”, kojim želimo da trajno sačuvamo izvorna vlaška kola naše opštine, da sačuvamo to naše kulturno bogatstvo. Nekada su se ta kola igrala na veseljima i sa njima je nastupalo lokalno kulturno umetničko društvo, a sada kako sve manje omladine ima u selu, postoji opasnost da ta kola odu u zaborav”, kaže za NG Portal, Siniša Čelojević, predsednik Udruženja za očuvanje kulture i tradicije Vlaha “Gergina”.

Kompakt disk “Uorilji đi la Džanova  – Vlaška kola iz Dušanovca  – Vlach folk dances from Dušanovac” donisi 13 izvornih kola karakteristična za selo Dušanovac sa kojima je tamošnji folklorni ansambl svojevremeno  nastupao na raznim takmičenjima i gostovanjima.

“Prošle godine je promovisan kompakt disk sa kolima iz Prahova, ove sa kolima iz Dušanovca. Zanimljivo je da su čak osam kola, na oba kompakt diska, istovetna i isto se igraju u oba sela, samo su pet različita. Dušanovac je 1953. pobedio na Smotri folklora. Izvestio je o tome i list “Krajina” koji je čak i imao dopisnika u ovom selu. Interesantno je da je Dušanovac školu imao 1846. a Prahovo 1880.  U Prahovu je u jednom trenutku bilo 147 pismenih muškaraca i tri žene, a svi su obrazovanje sticali upravo u Dušanovcu”, kaže Velimir Miki Trailović, vrsni poznavalac tradicije i folklornih igara.

Кompakt disku je pridodata knjižica “Muzičko i kulturno nasleđe Dušanovca, i to je kratak istorijat razvoja  kulturnog i muzičkog stvaralaštva Dušanovca”, napisana trojezično, na vlaškom, srpskom i engleskom jeziku, sa crno-belim fotografijama starih muzičara i sa nastupa КUD-a. Uz svako kolo je dat i opis o njegovom poreklu i načinu igranja. Autor teksta je Dušanovčanin Dušan Dimić.

Prusutnima se obratio i Darko Ćirišanović, sekretar Skupštine opštine Negotin i meštanin Dušanovca.

U galeriji Doma kulture „Stevan Mokranjac“ u Negotinu na šestim po redu „Danima Gergine“ promovisana knjiga “Vuorbje bătrînje đin lumje – Vlaške narodne umotvorine“.

Udruženje za očuvanje kulture i tradicije Vlaha “Gergina” publikovalo je 38. knjigu na vlaškom pismu. Nova knjiga “Vuorbje bătrînje đin lumje – Vlaške narodne umotvorine“, posvećena je autentičnom nasleđu Vlaha kroz usmena kazivanja obuhvaćena istraživanjem koje je “Gergina” sprovela na teritoriji gde živi vlaška nacionalna zajednica.

Autori su dr Siniša Čelojević (dr Sină alu Čeloju) i Slobodan Cvetić (Slobodan alu Milă alu Koljică).

„Projekat “Vuorbje bătrînje đin lumje“ odobrilo je Ministarstvo kulture za oblast nematerijalnog kulturnog nasleđa prošle godine. Obišli smo preko 40 sela u severoistočnoj Srbiji i u Homolju, razgovarali sa više od stotinu kazivača i ukupno zabeležili 1110 umotvorina: izreka, poslovica, zagonetki, blagoslove, pa čak i psovke, đavolisanja, kletve, zakletve, sve ono što čini vlašku kulturnu tradiciju. Lektorski deo posla je odradila profesorka Milica Stevanović, a u knjigu nas uvodi jedan divan tekst Milice Vukovič, etnologa-antropologa, kustosa iz Kladova i knjiga je dvojezična, na vlaškom i srpskom zato što želimo da ovo bogatstvo prikažemo i većinskom srpskom narodu“, kaže Siniša Čelojević, predsednik Udruženja za očuvanje kulture i tradicije Vlaha “Gergina” i jedan od autora.

Manifestacija „Dani Gergine – Zîljilji Gerginji” nastavlja se večeras, 24. aprila u 19 časova u Klubu lovaca i ribolovaca u Dušanovcu promocijom kompakt diska “Uorilji đi la Đanova – Izvorna vlaška kola iz Dušanovca“.

Autor teksta: Suzana Mihajlović Jovanović