U Negotinu je sinoć završen 15.  Međunarodni festival vlaške muzike “Gergina 2024” (Festival Internacional đe muzika Vlahilor).

Jubilarni, 15. Međunarodni festival „Gergina“ u Negotinu završen je nastupom proslavljenih vokalnih i instrumentalnih solista vlaške muzike.

Publika u sali Doma kulture “Stevan Mokranjac” imala je prilike da vidi i neke od ranijih pobednika “Gergine”, dobitnike plakete “Božidar Janucić” vokalnu solistkinju Anastasiju Todorović i violinistu Nikolu Prvulovića, ali i da uživa u nastupima kavaliste i gajdaša Milana Ducića iz Zaječara, frulaša Stefana Radovanovića iz Bora, vokalnih solistkinja Dragane Jeremić i Danijele Pražić iz Kladova…

Publici se predstavio i Velimir Velja Kokorić, frulaška legenda Srbije i  kompozitor, narodnog umetnika prepoznatljivog stila, ali i brojne instrumentaliste i vokalne soliste, među kojima je i Lumunika Ćiolan Badea iz Turn Severina u Rumuniji, Jovica Miljković, harmonikaš iz Jabukovca, Duvački orkestar “Bononia” iz Vidina u Bugarskoj… Nastupila je i Etno grupa “Gergina” kao i KUD “Vuk Karadžić” iz Stamnice, opština Petrovac na Mlavi.

“Izuzetno sam zadovoljan i srećan što smo organizovali jedan od, možda, najuspešnijih festivala do sada. Imali smo veliki broj kvalitetnih takmičara, videli i koji su bili najbolji koji će, takođe, naredne godine nastupati na našem festivalu. I revijalno veče je imalo kvalitetne izvođače i zvezde vlaške muzike. Zahvaljujem svima koji doprinose da naš festival iz godine u godinu bude sve bolji. Zahvaljujem se i publici koja ume da ceni prave izvođače. Već sutra počinjemo pripreme za 16. Internacionalni festival vlaške muzike „Gergina 2025“ gde ćemo nastojati da dovedemo nove učesnike, da dovedemo Vlahe, kako sa prostora Srbije tako i sa čitavog Balkana. Nastavljamo i svoju izdavačku delatnost, već pripremamo nove knjige, nove kompakt diskove jer nam je cilj da sačuvamo naše blago, tu našu kulturnu baštinu. Ako se ona ne zabeleži nikakav trag ne ostaje za nama“, kaže dr Siniša Čelojević, predsednik Udruženja za očuvanje kulture i tradicije Vlaha „Gergina“.

Autor teksta: Suzana Mihajlović Jovanović

Dodelom nagrada najuspešnijim vokalnim i instrumentalnim solistima u Negotinu je počeo 15. Međunarodni festival vlaške muzike „Gergina 2024“.

Ljubomir Handl,  trubač iz Urovice kod Negotina, selu koje je i inače poznato po vrsnim trubačima sveukupni je pobednik 15. Međunarodnog festivala vlaške muzike “Gergina” u Negotinu.

Ljubomiru je pripala na dar novčana nagrada, dar prijatelja festivala, ali i Plaketa, nazvana u spomen na Krajinskog Paganinija i najboljeg violinistu ovog kraja, Božidara Janucića iz Veljkova. Njegovu interpretaciju izabranih vlaških kola žiri je ocenio kao autentičan zvuk istočne Srbije, onaj drevni i neprolazni.

“Volim vlašku muziku zato što boli dok se svira. Đe dor, iz duše. Trubu sviram od svoje sedme godine. Učio sam od oca najviše, ali i od našeg trubača iz Urovice, pokojnog Ljubodraga Radulovića. Zavoleo sam ovaj instrument, uz vežbanje sve može da se savlada. Prvi put sam na festivalu. Ono što osećam, to sviram, bilo mi je lepo i treme nije bilo”, kaže Ljubomir Handl.

U konkurenciji od osam vokalnih solistkinja iz Zaječara, Korbova, Osanice, Jasikova, Zlota, Dubočana, Kupuzišta i Dubove iz Rumunije, Eleonora Medana Piržan dobila je nagradu za najboljeg stranog izvođača koji neguje vlaški melos.  Marini Marić iz Osanice kod Žagubice pripala je nagrada za najboljeg vokalnog solistu 15. Festivala “Gergina”.

“Nagradu nisam očekivala i stvarno sam oduševljena. Pevanjem se bavim nekih desetak godina i to je ono što potiče iz mene, iz moje porodice. Opredelila sam se večeras za pesmu “Jonje, Jonje”. Iz vlaškog sam kraja i meni je to ono prvo što me definiše, a planiram da u negovanju ove tradicije istrajem do kraja”, kaže Marina Marić.

U konkurenciji od 13 instrumentalista na klarinetu, fruli, harmonici, duduku, trubi, violini i saksofonu iz Prahova, Osanice, Klokočevca, Bora, Velike Vrbice, Tribroda, Kladova, Topolnice, Osnića, Duboke, Bučja, Samarinovca i Urovice, najbolji je Stefan Mladenović iz Kladova koji se treći put predstavio na “Gergini” probranim kolima iz ključkog kraja koje je izveo na saksofonu.

“Iznenađen sam ovom pobedom zato što su ostali učesnici bili mnogo dobri i stvarno je nisam očekivao. Za ovaj festival me je pripremao Predrag Janković Peda, a ritmički Dejan Šolkotović Šoki. Moj brat svira trubu, pa da ne sviramo isto ja sam se opredelio za saksofon i sad ga mnogo volim”, kaže Stefan Mladenović.

Takmičare je i ove godine ocenjivao žiri u sastavu: profesor dr Dimitrije Golemović, etnomuzikolog i kompozitor, Marija Vitas, etnomuzikolog i  Maja Stojanović, profesor klavira u negotinskoj Umetničkoj školi „Stevan Mokranjac“. Umetnički direktor festivala je Nenad Kamidžorac, a direktor Dragiša Golubović.

“Puno muzike, puno je mladosti što je i zalog za budućnost, da vlaška muzika neće nestati nego da živi skoro intenzivno kako je živela u vreme kada se kopalo, žnjelo, svadbovalo, pa se i sviralo i kada se ide na sahranu i pomanu. Čitav život Vlaha je pesma jedna i igra jedna i svirka jedna, prema tome tome smo i večeras svedočili”, rekao je dr Dimitrije Golemović, etnomuzikolog i kompozitor, predsednik žirija.

U organizaciji Udruženja za očuvanje kulture i tradicije Vlaha „Gergina“ 15. Međunarodni festival vlaške muzike “Gergina” okupio je neafirmisane i afirmisane vokalne soliste i instrumentaliste iz Srbije, Bugarske i Rumunije.

“Kroz očuvanje igre i pesme čuvamo našu kulturu, a samim tim i sebe, sopstveno biće. Veoma mi je drago što ova deca i mladi baštine našu nacionalnu kulturu jer nam je to dokaz da ne brinemo za budućnost, jer će se  naša kultura održati a naš vlaški narod opstati. Mi činimo jedno kulturno bogatstvo u mozaiku različitih kultura Republike Srbije i to je ono što ima nemerljivu vrednost za jednu državu”, kaže Novica Janošević, predsednik Nacionalnog saveta vlaške nacionalne manjine.

Festival vlaške muzike „Gergina“ nastavlja se večeras nastupom 16 vokalnih i instrumentalnih solista iz Negotina, Kostola, Korbova, Kučeva, Jabukovca, Zaječara, Beograda, Sene, Kladova, Turn Severina iz Rumunije.

Od 19 časova u Domu kulture “Stevan Mokranjac” nastupiće i Etno grupa „Gergina“ iz Negotina, Duvački orkestar „Bononia“ iz Vidina u Bugarskoj i KUD „Vuk Karadžić“ iz Stamnice kod Petrovca na Mlavi.

Autor teksta: Suzana Mihajlović Jovanović

Internacionalni festival vlaške muzike „Gergina 2024“, 15. po redu, biće održan 6. i 7. maja u Domu kulture „Stevan Mokranjac“ u Negotinu.

U organizaciji Udruženja za očuvanje kulture i tradicije Vlaha „Gergina“ u Negotinu će 6. i 7. maja biti održan 15. Internacionalni  festival vlaške muzike “Gergina” (Festival internacional đe muzika Vlahilor).

Na Vaskršnji ponedeljak i Đurđevdan, 6. maja, publika će u Domu kulture “Stevan Mokranjac” uživati u nastupu mladih koji će se nadmetati za tradicionalne nagrade Festivala “Gergina” za najboljeg vokalnog solistu i  instrumentalistu.

Festival, koji počinje u 19 časova, otvoriće Vladica Dinulović iz Kobišnice na listu kompozicijom „Gergină, gergină“, a nastupiće i folklorni ansambl dece Kulturno umetničkog društva „Petar Radovanović“ iz Zlota.

Za titule najboljih nadmeće se 21 takmičar, od kojih osam mladih vokalnih solistkinja iz Zaječara, Korbova, Osanice, Jasikova, Zlota, Dubočana, Kupuzišta i Dubove iz Rumunije, kao i 13 instrumentalista.

Instrumentalisti će izvornu vlašku muziku interpretirati na klarinetu, fruli, harmonici, duduku, trubi, violini i saksofonu, a dolaze iz Prahova, Osanice, Klokočevca, Bora, Velike Vrbice, Tribroda, Kladova, Topolnice, Osnića, Duboke, Bučja, Samarinovca i Urovice. Takmičare će pratiti orkestar Bobana Pecića.

Žiri u sastavu: profesor dr Dimitrije Golemović, etnomuzikolog i kompozitor, Marija Vitas, etnomuzikolog i  Maja Stojanović, profesor klavira u negotinskoj Umetničkoj školi „Stevan Mokranjac“ dodeljuje četiri nagrade i to za najboljeg vokalnog solistu, najboljeg instrumentalistu, najboljeg takmičara van Srbije za negovanje vlaške izvorne muzike, a najboljem takmičaru Festivala uručiće plaketu „Božidar Janucić“.

Drugo veče festivala, 7. maja je revijalno i na njemu će, uz pratnju orkestra Slobodana Pecića, nastupiti vokalni solisti i instrumentalisti iz Srbije, Bugarske i Rumunije.

Autor teksta: Suzana Mihajlović Jovanović

“Dani Gergine” završeni su izložbom „Kămaša Vlahilor – Vlaška košulja“ iz kolekcije Milana Nikolića iz Kobišnice.

Košulja kao najintimniji deo odeće imala je, kaže Milan Nikolić, student etnologije i antropologije Filozofskog fakulteta u Beogradu, veoma važnu ulogu u odevanju kod Vlaha. Nakon prošlogodišnje izložbe pregača, košulje su, veli ovaj mladi kolekcionar iz Kobišnice, logičan izbor da se na adekvatan način prikaže bogatstvo narodnog umetničkog izraza, lepota ornamentike nepoznatih vezilja i kulturno nasleđe vlaške nacionalne zajednice.

„Gledao sam da izložba bude tematska jer su košulje najintimniji deo odeće koje izgledom i krojem daju do znanja kome pripadaju jer se razlikuju ne samo muške od ženskih, već i devojačke od košulja udatih žena. Na košuljama vidimo i umetnički dar žena kojer su ih izradile. Na njima vidimo i različite načine dekorisanja, razne tehnike veza, čipke i kroja“, kaže Milan Nikolić.

Ovaj mladi i svestrani umetnik, instrumentalni solista, slikar, čuvar narodne tradicije, poslednjih godina intenzivno istražuje narodne običaje, izvornu muziku, igru i narodnu nošnju nastojeći da očuva i prikaže tradicionalnu kulturu Negotinske krajine.

„Moju etnografsku zbirku čine tekstilni i predmeti za pokućstvom. Trudim se da popišem predmete, ali mi često prebrzo stižu, a trenutno u svojoj zbirci imam preko 1.000 artefakata. Tu su svi delovi odeće, košulje, pregače, suknje, oglavlja i drugi predmeti. Košulje koje imam uglavnom su, manje – više, iz svih caranskih sela u Negotinskoj krajini. Svaka je različita, nemam dve iste, ima ih iz druge polovine 19. veka, koji nisu toliko sačuvani, sve je teže doći do takvih komada, a tu su i one „novije“ iz 20. veka“, dodaje Milan.

Zanimljivo je da je mnoge od ovih predmeta pronašao na buvljim pijacama, ali i na đubrištima. Mnogo toga je stiglo i na poklon, veli Milan, brižljivo čuvajući ove predmete od zuba vremena.

„Ovo što Milan radi je zapis u vremenu našeg naroda. 21. je vek, a kao što sami znate ogromna su previranja, ekonomska, politička i na svim mogućim nivoima, to je vreme u kojima će istoriju i kulturu jednog naroda beležiti pojedinci. Kao što sam ja to počeo da radim pre 20 godina, tako Milan nastavlja, a posle Milana  će doći neki drugi Milan i Bogu hvala na takvim Milanima jer ovaj će narod iskreno imati budućnost“, rekao je, između ostalog, Željko Utvar, koji se već dve decenije bavi istraživanjem etnografskog nasleđa Srba na Balkanu i čiju zbirku čini 5.300 etnografskih predmeta istorijskog i muzealskog karaktera, među kojima nema dva ista.

O ovoj izložbi su govorili i Siniša Čelojević, predsednik Udruženja za očuvanje kulture i tradicije Vlaha „Gergina“, Jovanka Stefanović Stanojević, direktor Doma kulture „Stevan Mokranjac“ i Darko Ćirišanović, sekretar Skupštine opštine Negotin.

Izvornom muzikom ovog kraja veče je obojio i Vojislav Bađikić na fruli, jedan od retkih  majstora frule koji neguje autentični način vlaškog sviranja.

Izložba „Kămaša Vlahilor – Vlaška košulja“ iz kolekcije Milana Nikolića iz Kobišnice izazvala je veliko interesovanje publike, koja je imala prilike i da uživa u degustaciji vina i rakija Pivnica „Radosavljević“ iz Rogljeva.

Autor teksta: Suzana Mihajlović Jovanović

U  galeriji Fondacije Eliksir u okviru šestih „Dana Gergine“ prikazan je dokumentarni film „Profakuc“, čiji su autori Aleksandar Repedžić, etnolog-antropolog, kustos i Anđela Đermanović, vizuelni umetnik.

Film „Profakuc“ deo je dokumentarnog serijala „Počudište“ Aleksandra Repedžića i Anđele Đermanović o mitovima, legendama i narodnim običajima Balkana, viđen očima etnologa i umetnika.

„Božićno maskiranje u Laznici, Profakuc, jedinstven je običaj Vlaha u Homolju gde se, tokom Božića, muškarci maskiraju u demone. U filmu su prikazani i delovi proslave Božića, maskiranje, lomljene česnice. U samom običaju učestvuje celo selo ali i meštasni Selišta koji su takođe maskirani. Čitav običaj prati igra i pesma kao neizostavni element ovog običaja“, rekao je Siniša Čelojević, predsednik Udruženja za očuvanje kulture i tradicije Vlaha „Gergina“.

Ovo dokumentarno ostvarenje prikazano je u okviru šestih „Dana Gergine“, manifestacije koja svojim delovanjem nastoji da pomogne u očuvanju kulturne baštine.

„Ovim festivalom su pokrivene materijalna, socijalna i duhovna kultura, a to sve zajedno čini život na ovim prostorima, kako se živelo i kako se i dalje živi. Običaj reguliše način života i mi nemamo šta da brinemo kad imamo običaj i običajno pravo, tradicionalnu kulturu. U savremenom svetu imamo drugačije obrasce ponašanja, međutim, od ovakvih tradicionalnih obrazaca ponašanja možemo da učimo kako je osloniti se na zajednicu i koliko je u svemu tome bilo zabave i lepote“, rekla je etnolog Emila Petrović, muzejski savetnik Muzeja Krajine.

Šesti “Dani Gergine” biće završeni večeras, 26. aprila izložbom „Kămaša Vlahilor –  Vlaška košulja“ iz kolekcije Milana Nikolića iz Kobišnice. Izložba će biti otvorena u 19 časova u galeriji Doma kulture „Stevan Mokranjac“.

Autor teksta: Suzana Mihajlović Jovanović

Program šestih “Dana Gergine” nastavljen je sinoć u Dušanovcu, u Klubu lovaca i ribolovaca, promocijom kompakt diska “Uorilji đi la Džanova  – Vlaška kola iz Dušanovca  – Vlach folk dances from Dušanovac”.

Novi kompakt disk u izdanju “Gergina Records“ sa tradicionalnom muzikom Dušanovca predstavljen je u prostorijama Kluba lovaca i ribolovaca ovog sela, uz prigodna pojašnjenja o nastavku ovog muzičkog zapisa, brojne zanimljive istorijske činjenice, ali i, kako i red nalaže, muzikom koja je čitav ovaj događaj i ilustrovala na pravi način.

“Ovo je četvrti CD iz serije “Vlaška kola”, kojim želimo da trajno sačuvamo izvorna vlaška kola naše opštine, da sačuvamo to naše kulturno bogatstvo. Nekada su se ta kola igrala na veseljima i sa njima je nastupalo lokalno kulturno umetničko društvo, a sada kako sve manje omladine ima u selu, postoji opasnost da ta kola odu u zaborav”, kaže za NG Portal, Siniša Čelojević, predsednik Udruženja za očuvanje kulture i tradicije Vlaha “Gergina”.

Kompakt disk “Uorilji đi la Džanova  – Vlaška kola iz Dušanovca  – Vlach folk dances from Dušanovac” donisi 13 izvornih kola karakteristična za selo Dušanovac sa kojima je tamošnji folklorni ansambl svojevremeno  nastupao na raznim takmičenjima i gostovanjima.

“Prošle godine je promovisan kompakt disk sa kolima iz Prahova, ove sa kolima iz Dušanovca. Zanimljivo je da su čak osam kola, na oba kompakt diska, istovetna i isto se igraju u oba sela, samo su pet različita. Dušanovac je 1953. pobedio na Smotri folklora. Izvestio je o tome i list “Krajina” koji je čak i imao dopisnika u ovom selu. Interesantno je da je Dušanovac školu imao 1846. a Prahovo 1880.  U Prahovu je u jednom trenutku bilo 147 pismenih muškaraca i tri žene, a svi su obrazovanje sticali upravo u Dušanovcu”, kaže Velimir Miki Trailović, vrsni poznavalac tradicije i folklornih igara.

Кompakt disku je pridodata knjižica “Muzičko i kulturno nasleđe Dušanovca, i to je kratak istorijat razvoja  kulturnog i muzičkog stvaralaštva Dušanovca”, napisana trojezično, na vlaškom, srpskom i engleskom jeziku, sa crno-belim fotografijama starih muzičara i sa nastupa КUD-a. Uz svako kolo je dat i opis o njegovom poreklu i načinu igranja. Autor teksta je Dušanovčanin Dušan Dimić.

Prusutnima se obratio i Darko Ćirišanović, sekretar Skupštine opštine Negotin i meštanin Dušanovca.

U galeriji Doma kulture „Stevan Mokranjac“ u Negotinu na šestim po redu „Danima Gergine“ promovisana knjiga “Vuorbje bătrînje đin lumje – Vlaške narodne umotvorine“.

Udruženje za očuvanje kulture i tradicije Vlaha “Gergina” publikovalo je 38. knjigu na vlaškom pismu. Nova knjiga “Vuorbje bătrînje đin lumje – Vlaške narodne umotvorine“, posvećena je autentičnom nasleđu Vlaha kroz usmena kazivanja obuhvaćena istraživanjem koje je “Gergina” sprovela na teritoriji gde živi vlaška nacionalna zajednica.

Autori su dr Siniša Čelojević (dr Sină alu Čeloju) i Slobodan Cvetić (Slobodan alu Milă alu Koljică).

„Projekat “Vuorbje bătrînje đin lumje“ odobrilo je Ministarstvo kulture za oblast nematerijalnog kulturnog nasleđa prošle godine. Obišli smo preko 40 sela u severoistočnoj Srbiji i u Homolju, razgovarali sa više od stotinu kazivača i ukupno zabeležili 1110 umotvorina: izreka, poslovica, zagonetki, blagoslove, pa čak i psovke, đavolisanja, kletve, zakletve, sve ono što čini vlašku kulturnu tradiciju. Lektorski deo posla je odradila profesorka Milica Stevanović, a u knjigu nas uvodi jedan divan tekst Milice Vukovič, etnologa-antropologa, kustosa iz Kladova i knjiga je dvojezična, na vlaškom i srpskom zato što želimo da ovo bogatstvo prikažemo i većinskom srpskom narodu“, kaže Siniša Čelojević, predsednik Udruženja za očuvanje kulture i tradicije Vlaha “Gergina” i jedan od autora.

Manifestacija „Dani Gergine – Zîljilji Gerginji” nastavlja se večeras, 24. aprila u 19 časova u Klubu lovaca i ribolovaca u Dušanovcu promocijom kompakt diska “Uorilji đi la Đanova – Izvorna vlaška kola iz Dušanovca“.

Autor teksta: Suzana Mihajlović Jovanović

U galeriji Doma kulture „Stevan Mokranjac“ u Negotinu izložbom slika majdanpečke umetnice Ranke Marinković „Vîlva pămîntuluj – Moć zemlje kod Vlaha“ otvoreni šesti po redu „Dani Gergine“.

Manifestacija „Dani Gergine – Zîljilji Gerginji“ otvorena je izložbom slika „Vîlva pămîntuluj – Moć zemlje kod Vlaha“ čiji je autor Ranka Marinković iz Majdanpeka.

Izložba je, priznaje autorka čija se dela nalaze u kolekcijama stalnih postavki, ali i u privatnim zbirkama u zemlji i inostranstvu, inspirisana kulturnim nasleđem vlaške nacionalne zajednice.

“Vlasi su narod bogate istorije, kulture i tradicije. Izuzetno kulturno nasleđe i običaji, verski obredi, mistična verovanja i predanja očuvani su kroz vekove, kao dragulji koji svedoče o našoj duhovnosti i vitalnosti. Odrastala sam uz verske i slavske običaje, vezane za ovaj ili onaj svet i za razne mitove i legende. Vera i tradicija su oblikovale moje viđenje života i moje stvaralaštvo. Sve to, obredi, običaji, rituali vezani za zagrobni život, pomane, bogatstvo foklora, pesama, igara, bude maštu i izuzetno su mi privlačni i inspirativni za slikanje”, ističe umetnica.

Ranka Marinković je učesnica brojnih kolektivnih i samostalnih izložbi, međunarodnih likovnih festivala i kolonija, a u svetu umetnosti poznata je i po ilustracijama za dečije knjige.

“Ja sam na neki moj način, onako kako je to u vlaškoj tradiciji, mitologiji, pa čak i običajima, probala da kroz boje i slike prenesem ono što zapravo čini identitet Vlaha.”

O ovogodišnjoj manifestaciji “Dani Gergine” ali i saradnji sa ustanovama kulture govorili su i Siniša Čelojević, predsednik Udruženja za očuvanje kulture i tradicije Vlaha “Gergina”  i Jovanka Stefanović Stanojević, direktorka Doma kulture “Stevan Mokranjac”.

“U narodu su nastali najbolji slikari, najbolji režiseri, najbolji pisci. Postoji iskonska potreba ljudi za dramskim izrazom, a deo tog dramskog izraza je prikazan kroz sve ove boje. Ranka to čini sasvim umešno, gotovo razigrano kao dečji crtež ili boje kad ih deca sklapaju, a to sve predstavlja sećanja na nešto čemu je svedočila kao mala ili na nešto što se zadržalo pa i danas može da je inspiriše, a to su običaji”, rekla je na otvaranju izložbe etnolog Emila Petrović, muzejski savetnik Muzeja Krajine u Negotinu.

U okviru “Dana Gergine” danas, 23. aprila će u 19 časova u galeriji Doma kulture biti  promovisana knjiga “Vuorbje bătrînje đin lumje – Vlaške narodne umotvorine“ čiji su autori dr Siniša Čelojević (dr Sină alu Čeloju) i Slobodan Cvetić (Slobodan alu Milă alu Koljică), dok će u sredu, 24. aprila u 19 časova u Klubu lovaca i ribolovaca u Dušanovcu biti promovisan kompakt disk “Uorilji đi la Đanova – Izvorna vlaška kola iz Dušanovca“.

Autor teksta: Suzana Mihajlović Jovanović

Udruženje za očuvanje kulture i tradicije Vlaha “Gergina” u susret svom 15. internacionalnom festivalu vlaške muzike koji će 6. i 7. maja biti održan u Negotinu, organizuje od od 22. do 26. aprila predfestivalsku manifestaciju „Dani Gergine“.


Manifestacija „Dani Gergine – Zîljilji Gerginji“ u ponedeljak, 22. aprila biće otvorena izložbom slika majdanpečke umetnice Ranke Marinković. Izložba „Vîlva pămîntuluj – Moć zemlje kod Vlaha“ biće otvorena u galeriji Doma kulture „Stevan Mokranjac“ od 19 časova.

Ljubitelji kulturne baštine Vlaha ovog kraja ovu izložbu, posvećenu pregači, moći će da pogledaju od 19 časova u galeriji Doma kulture “Stevan Mokranjac” u Negotinu.

U utorak, 23. aprila od 19 časova, takođe, u galeriji Doma kulture biće promovisana knjiga “Vuorbje bătrînje đin lumje – Vlaške narodne umotvorine“ čiji su autori dr Siniša Čelojević (dr Sină alu Čeloju) i Slobodan Cvetić (Slobodan alu Milă alu Koljică).

Sreda, 24. april rezervisana je za promociju kompakt diska “Uorilji đi la Đanova – Izvorna vlaška kola iz Dušanovca“ koja će biti održana u 19 časova u Klubu lovaca i ribolovaca u Dušanovcu.

U četvrtak, 25. aprila od 19 časova u prostorijama Eliksir Fondacije u Negotinu biće promovisan dokumentarni film “Profakuc” koji oslikava običaj božićnog maskiranja vlaške zajednice, a čiji su autori Anđelka Đermanović i Aleksandar Repedžić, tvorci serijala “Počudište” o magičnim i magijskim svetovima etničkih grupa na Balkanu.

Šesti po redu “Dani Gergine” biće završeni u petak, 26. aprila izložbom „Kămaša Vlahilor – Vlaška košulja“ iz kolekcije Milana Nikolića iz Kobišnice. Izložba će biti otvorena u 19 časova u galeriji Doma kulture „Stevan Mokranjac“.

Autor teksta: Suzana Mihajlović Jovanović