ПРОЈЕКАТ:
ВЛАШКА ТРАДИЦИОНАЛНА НАРОДНА МУЗИКА: ПЕВАЊЕ 2
КЙНТЈЕЋИЉИ ВЛАХИЛОР ЂИН ЛУМЈЕ: КЙНТАТУ 2
Ова презентација, која ће у одређеном року бити материјализована као аудио компакт-диск, друга је у серији, посвећеној влашком традиционалном народном певању. Заинтересоване, за детаљније објашњење особина влашког традиционалног певања, упућујем на текст који прати преходно издање, а овог пута о влашком певању биће говорено укратко, без залажења у детаље.
Обредно/обичајно певање код Влаха је ретко, тако да већина њихових песама припада лирици. Те песме подједнако изводе жене и мушкарци, било соло, или групно, али увек једногласно. Песме неретко прати и неки инструмент, најчешће виолина, или на пример фрула, која је у једном случају заменила виолину (песма бр. 4). У првом случају, начешће је реч о човеку који и пева и свира, изводећи тако песме разних жанрова, као што су то на пример баладе (песме бр. 7 и 16), песме одређене намене и песме опште намене. Песме одређене намене изводе се у разним приликама, каква је на пример свадба, али и и оне којима се испраћа покојник (песме бр. 14 и 15). Осим без пратње, песме је некада знао да прати и неки инструмент, на пример виолина, али то је неретко био и инструментални ансамбл. најчешће састава који су чинили разни инструменти. Песме са инструменталном пратњом неретко су извођене од стране својеврсних професионалаца, сеоских музичара који живе од своје свирке.
Као народ који краси слобода живљења, Власи сличан однос гаје и према својој музици. Иако су песме које изводе засноване су на својеврсној мелодијској формули, које такође краси и непроменљивост текстуалног садржаја, у некима од њих изражена је текстуална импровизација. То је посебно типично за песме које су посвећене умрлима, у којима се најчешће мења само име умрлога, али неке од њих износе и многе детаље о покојниковом животу, као и о томе како је преминуо. Стварањем песама за мртве Власи исказују свој однос према смрти, која се код њих не сматра трагичним догађајем, већ само прелазом у „други свет“. Слојевитост обичаја везаних за мртве прати неколико међусобно различитих вокалних облика: 1. lălăјit, односно лелекање; 2. sâ кîntă, „запевке“ (песма бр. 15), 3. petrekătură, али и пригодне песме, које се изводе уз покојников одар, по путу према гробљу (песма бр. 14), те оне што се изводе тип пре него што се покојник спусти у гроб.
Код Влаха несумњиво најбројније су песме опште намене, а прилика за њихово извођење у прошлости је било безброј. Најчешће то је било чување оваца, када је певање представљало један од омиљених начина да се прекрати време, али и седељке, које су започињале већ крајем лета, а настављале се све до пролећа. Најчешће су певале девојке, док су то момци ређе чинили, будући да су више везани били за неки инструмент, најчешће га користећи да прате неку традиционалну игру.
Баладе су несумњиво занимљиве и веома омиљене песме код Влаха. Тематика баладâ је разноврсна, али као посебно занимљиве ваља истаћи оне које говоре о хајдуцима, који су некада били чести у овим крајевима. Једна од најраспрострањенијих балада ове тематике „говорила“ је о хајдуку по имену Мију (песма бр. 7). Веома распрострањена и радо слушана је и балада о зидару Манојлу, чија је тематика, судећи по садржају који говори о људској жртви, веома стара (песма бр. 16). Она се најчешће изводи уз пратњу виолине, што ову пракси на неки начин чини сродном оној коју одликује певање уз гусле, што је типично за Србе, посебно оне чије је порекло динарско.
Проф.др Димитрије Големовић, етномузиколог
Пројекат је финансиран од стране Министарства културе у области дигитализације културног наслеђа у Републици Србији у 2024.г.
Фотографије
Фотографија бр. 1: Катица Лопатановић (1934), Камена (Хомоље), 17.03.2017.
Фотографија бр. 2: Слободан Марковић, Слатина (Хомоље), 30.07.1994.
Фотографија бр. 3: Милева Шкопрдић (1930), Крепољин (Хомоље), 30.07.1994.
Фотографија бр. 4: Ружа Ристић (1923), Ђорђица Николић, Уровица (Неготинска Крајина), 28.10.1980.
Фотографија бр. 5: Ванка Петровић (1942), Добрила Дубрић (1947) и Војкица Пауновић (1956), Шипиково (Тимочка Крајина), 15.11.2014.
Фотографија бр. 6: Воја Ивашковић (1919), виолина и пева, Воја Ивашковић (1939), мелодика, Милун Ивашковић (1966), хармоника, Корбово (Кључ), 13.07.1983.
Фотографија бр. 7: Вићентије Јанковић (1917), пева уз виолину, Милановац (Хомоље), 02.08.1991.
Музичке нумере
Пример бр. 1: Suj în djal kobuor în valje 2.58
Катица Лопатановић (1934), Камена (Хомоље), 17.03.2017.
Пример бр. 2: Najka-l mjeu al drăgălaš 1.13
Ружа Ристић (1923), Ђорђица Николић, Уровица (Неготинска Крајина), 28.10.1980.
Пример бр. 3: Mînkalar dajka dje puj 1.39
Као 2
Пример бр. 4: N-auz mîndro kuku kîntă . 1.23
Љубиша Берић (1962), пева и Драгиша Грујић (1943),
Манастирица (Хомоље), 18.03.2017.
Пример бр. 5: Će ni šćiu să kînt ka kuku 3.36
Наста Степановић (1940), Крепољин (Хомоље), март 1991.
Пример бр. 6: Marije, dajkă Marije 2.12
Ружа Ристић (1923), Ђорђица Николић, Уровица (Неготинска Крајинa), 28.10.1980.
Пример бр. 7: Miju ajduku (балада) 6.57
Драгутин Младеновић (1931), виолина и пева, Властимир Младеновић (1956), хармоника,
Река (Кључ), 25.04.1982.
Пример бр. 8: Frunză galbină dîn vije 6.01
Милева Шкопрдић (1930), Крепољин (Хомоље), 30.07.1994.
Пример бр. 9: Ma suji pje un bolovan 1.01
Ружа Ристић (1923), Уровица (Неготинска Крајина), 28.10.1980.
Пример бр. 10: Fuaje vjerdje fir dje jarbă 1.26
Јован Ћумпуеровић (1951), Михајловац (Неготинска Крајина), 11.10.1979.
Пример бр. 11: Floričikă întunjekată 1.20
Вионера Пауновић (1965), Ковилово (Неготинска Крајина), 17.07.1983.
Пример бр. 12: La năjkuca-l mjeu la puartă 1.39
Драгица Првуловић (1966), Брза Паланка (Кључ), 15.10.1979.
Пример бр. 13: Pje djal ma duk. 3.27
Слободан Марковић (1932), пева уз виолину, Слатина (Бор), 30.07.1994.
Пример бр. 14: Kîntjeku după al muort (по путу према гробљу) 1.51
Љубинка Адамовић (1946) и Јаворка Марјановић (1954),
Манастирица (Кључ), 18.03.2017.
Пример бр. 15: Kîntjeku după al muort. (запевка) 5.43
Наста Степановић (1940), Крепољин (Хомоље), март 1991.
Пример бр. 16: Маnojlja (епска песма) 18.10
Вићентије Јанковић (1917), пева уз виолину, Милановац (Хомоље), 02.08.1991.
Пример бр. 17: Vjerdje, vjerdje 1.28
Ванка Петровић (1942), Шипиково (Тимочка Крајина), 15.11.2014.
Пример бр. 18: Dji la valje dje satu mjeu 3.30
Ванка Петровић (1942), Добрила Дубрић (1947) и Војкица Пауновић (1956),
Шипиково (Тимочка Крајина), 15.11.2014.
Пример бр. 19: Jo ma duk ši uora Pari 3.31
Љубомир Србуловић (1944), виолина, Славољуб Србуловић (1970), хармоника,
Мала Врбица (Неготинска Крајина), 18.07.1983.
Пример бр. 20: Pje đal, 3.05
Воја Ивашковић (1919), виолина и пева, Воја Ивашковић (1939), мелодика,
Милун Ивашковић (1966), хармоника,
Корбово (Кључ), 13.07.1983.
Пример бр. 21: Fuaje vjerđe đ-o maljină ši Uora în patru 6.58
Као 20
Пример бр. 22: Lunjică ši Sărăkuca 4.09
Kao 20
Пример бр. 23: Rătušikă la obraz 3.23
Kao 20