ПРОЈЕКАТ :
ВЛАШКА ТРАДИЦИОНАЛНА НАРОДНА МУЗИКА: СВИРАЊЕ 1
МУЗИКА ВЛАХИЛОР ЂИН ЛУМЈЕ: КЙНТАРЈА ЂИН ИНСТРУМЕНТУРЈ 1
Влашка традиционална народна музика: Свирање 1
Влашка традиционална народна инструментална музика испољава се кроз низ инструмената, како оних домаће израде, тако и инструмената који су направљени фабрички. Занимљиво је да у својој традиционалној пракси и једне и друге Власи користе на сличан начин, кроз њих испољавајући своју музикалност, за коју би слободно могло да се каже да је без премца. У то сам се уверио небројено пута, сусревши се са народним свирачима који према свом инструменту гаје специфичан однос, типичан по слободи извођења неретко заснованој на импровизацији и израженом виртуозитету.
Ако би желели да истакнемо врсте инструмената који се користе у музичкој пракси овог народа, типично је да су ту заступљени инструменти различити по својој припадности великој светској породици музичких инструмената.
Најједноставнији од ових инструмената јесте drînd, односно дромбуље, раширен диљем читавог света и опште познат по називу јеврејска харфа. Овај инструмент припада групи идиофоних инструмената, за које је типично да звуче целим својим телом. Инструмент је направљен од метала и има облик потковице. Држи се прислоњен на предње зубе који су размакнути, па тако опруга која служи за добијање звука слободно вибрира између њих. Свирка дрнда испољава се кроз један једини тон који је обогаћен специфичном, мада једва чујном аликвотном мелодијом, добијеном различитим положајем усне шупљине. Аликвотни карактер ове мелодије чини да је она „скоковита“, у научној пракси позната под називом „фанфарна“ (по томе што подсећа на свирку трубе), што својеврсни пандан има и у традиционалној вокалној пракси Влаха. Свирку дрнда осим бордунског тона и аликвотне мелодије, звучно употпуњује и метални звук који ствара опруга коју потеже прст свирача (пример бр. 8). Музички репертоар се испољава као извођење песама, као и народних игара.
Аерофоне инструменте домаће израде који су распрострањени код Влаха представљају flujer, дудук, фрула, окарина и кавал. Сви они припадају аерофоним дувачким инструментима са прорезом и бридом, што значи да их одликује специфичан писак. За све инструменте типична је таква конструкција где се горњи део цеви затвара дрвеним чепом који је затвара, али не у потпуности, већ делимично остављајући простор да прође ваздух који се удува у инструмент. Тако удуван ваздух улази у цев, да би један део ишао унутра, док се други усмерава на оштри брид који је направио градитељ инструмента, као део отвора на полеђини. Тако се добија тон, који се касније варира различитим положајем прстију на рупицама инструмента којих је шест. На тај начин долази се до дијатонске лествице која је по својим особинама сродна дурској. Када се дуне јаче, добијају се тонови из горњег регистра, изузев код окарине, која због своје конструкције која није цилиндрична не може да предува
Flujer је влашки назив за дугачку свиралу, ону коју српски свирачи најчешће називају дудуком, зато се на њему најчешће свира у предуваном регистру, јер је то лакше, а кад се свира у основном, онда се као чест „пратилац“ таквој мелодији јавља специфичан звук из грла. На тај начин свирач олакшава себи свирање у основном регистру. Међутим, ова појава код влашких свирача спроводи се у оба регистра, што је вероватно последица уходане праксе, а не потребе (примери бр. 1, 2 и 19). Фрулом се назива свирала мањих димензија, сличних особина и технике свирања као и на флујеру (пример бр. 14). Сродна техника свирања типична је и за окарину (пример бр. 12). Кавал код Влаха назив је за свиралу већих димензија, али која уместо шест има пет отвора за свирање, што је једино по чему се овај инструмент разликује од флујера (пример бр. 13).
Репертоар аерофоних инструмената заједнички је, најчешће сачињен од мелодија којима се прати игра, али и других, као што је то на пример Vers (пример бр. 1), који одликује свирка слободније и ритмички мање јасне структуре. Својеврсну слободу у стварању Власи изражавају кроз свирку програмског карактера каква је на пример она о пастиру који је изгубио јагње (пример бр. 21). Иако овде дата у прилично сведеном облику, код појединих влашких свирача ова свирка зна да поприми веће димензије и да се испољи као музички разноврсна, при том не огранићавајући се само на овом инструменту, већ је изведена од стране виолине и других инструмената, чак блех оркестра.
Аерофони инструменти у музичкој пракси Влаха изражавају се и као инструменти са језичком, тзв. народни кларинети. Најтипичнији од њих јесте инструмент kărabă односно ćumpuoj или гајде. Код Влаха овај инструмент јавља се као двогласни, с тим што га чине мелодијска и бордунска свирала, употпуњене животињским мехом у који се удувава ваздух, а онда се притиском руке усмерава на обе свирале. У њих је затакнут писак кларинетског типа који се прави од зове. Мелодијска свирала има седам рупица с предње и осму са задње стране, а свирку која је мелодијски једноставна и фрагментарног карактера, обогаћује често понављање основног и највишег мелодијског тона. Репертоар гајди је сличан оном који одликује поменуте дувачке инструменте, са свирком слободне музичке структуре, којом гајдаши обично почињу своју свирку, после чега следи мелодија неког кола (пример бр. 3).
Кларинетском типу припадају и инструменти фабричке производње који такође имају своје место у традиционалној свирци Влаха: хармоника (примери бр. 6 и 18), усна хармоника (пример бр. 5) и мелодика (пример бр. 11). Они се користе као солистички, али и као инструменти у оквиру мањих инструменталних састава хетерогеног типа. Такав је на пример онај састављен од флујера и хармонике (пример бр. 7), виолине и хармонике (примери бр. 9 и 15), виолине, хармонике и мелодике (пример бр. 11).
Типу трубе, односно инструменту код кога се звук добија треперењем усана, припада труба, али и други фабрички израђени лимени дувачки инструменти, као што су то тзв. баритони и бас-труба, који се најчешће срећу у оквиру одговарајућих музичких ансамбала хомогеног (пример бр. 28) или хетерогеног типа. Такав је, на пример, ансамбл који чине: труба, кларинет in Es, хармоникa и toba тј. бубањ (пример бр. 25).
Кордофони инструменти код Влаха заступљени су свирком инструмента lăuta односно lapta или виолина. Она се среће као солистички инструмент (примери бр. 4, 16, 17, 22 и 23), али неретко и у склопу неког инструменталног састава (примери бр. 9, 11, 15, 20 и 24). Овај инструмент најчешће прати игру, али изводи и друге нумере, као на пример свирка на свадби (пример бр. 26), али и она кад се испраћа покојник, са свирком код куће, по путу ка гробљу, а напослетку и на самом гробу (пример бр. 23).
У музичкој пракси Влаха неретко заједно наступају певач и неки инструмент, на пример виолина (примери бр. 10 и 11), или хармоника (пример бр. 27).
Већ је поменуто, али ваља истаћи да Власи знају да се удруже у разне инструменталне саставе. Они могу да буду хомогеног састава какви су били гудачки ансамбли, блех оркестри (пример бр. 28), али и оркестри фрулаша праћених бубњарем (пример бр. 24). Ове ансамбле одликовао је професионални карактер, што значи да су наступали у разним приликама, најчешће светковинама типа свадбе, славе и сл. Успомена на њих и поред деценија које су прошле, и данас живи широм простора који насељавају Власи. Довољно је само поменути фрулаше из Ждрела и оркестре Раке Костића из Лукова и Ике Петришоровића из Самариновца. Честа пракса била је и удруживање инструмената без неког правила хетерогеног састава, што је вероватно одраз новијег времена и културних утицаја (пример бр. 25).
Проф.др Димитрије О. Големовић, етномузиколог и композитор
Музика Влахилор ђин лумје: Кйнтарја ђин инструментурј 1
Музика Влахилор ђин лумје-кйнтарја ђин инструментурј, је кйнтатă ђин мулће инструментурј, каре сйнт фăкуће ђе лумје, да каре сйнт фăкуће ши йн фабрикă. Ши ку уњиљи ши ку алћиљи Влахи а кйнтат тот ка ла ун фјел, ш-арăтат кă кйнтарја лор јестă мулт прецујитă. Аја ам вăзут ђе мулће орј, кйнд м-ам йнтйлњит ку мулц лăутарј ђин лумје, ш-ам вăзут кум војешће инструментурљи лор, ши кум кйнтă ђин јеље.
Пућем сă спуњем кă Влахи кйнтă ђин инструментурј, ка ши лăутари пистă тот пăмйнту. Ђин туаће инструметурљи-шћа, дрйнду је ун йнструмент ку каре сă кйнтă пистă тот пăмйнту, ши је куноскут пје нумје харфа јеврејилор. Инструменту је фăкут ђин метал ш-аратă ка о поткуавă. Дрйнду сă цйње пје ђинцй ај ђин нăјинће, ши фједăру фаће суну. Кйнтарја ђин дрйнд аре нума ун тон, йнбогăцйт ку о мелодије абја аузйтă. Мелодија-ста сăмăна ла кйнтарја ђин бандă. Ђин дрйнд сă кйнтă вјерсурљи ла кйнћеће ши уорј. Иструментурљи ђин каре сă суфлă, каре сйнт фăкуће ку мйна, каре ље ау Влахи сйнт: флујеру ал маре, дудуку, флујеру, окарина ши кăвалу. Туаће инструментурљи-шћа сйнт фăкуће ка о цавă ку ун аступуш ђе љемн, каре н- аступă цава сус ђе тот, ши ласă лок сă трјакă ваздуху каре сă суфлă йн инструмент. Аша вздух йнсуфлат, тунă йн цавă, ш-о парће тунă йнунтру, да парћа ајлалтă јасă пистă о дунгă аскуцйтă каре је о парће ђе гаурă пје дос. Аша се капăтă тону, каре је фăкут ку ђешћиљи, каре аступă ор ђеступă гăурељиљи, да јеље сйнт шасă.
Флујеру ал маре је нумје ђе ун флујер лунг, да Сйрби иј зйће дудук. Ђин јел сă кйнтă йн доуо фјелур, ши ђ-аја кйћодатă с-ауђе кă суну виње ђин бјерегатă. Ку аша ћева лăутару йш ушурјазă кйнтарја (кбн. нр.1,2, 19). Флујеру је мăј скурт ђекйт флујеру ал маре, ши апруапје ка ла ун фјел сă кйнтă ђин јел (кбн. нр. 14). Апруапје кам аша сă кйнтă ши ђин окаринă (кбн. нр 12). Кăвалу Влахилор је ун флујер мăј лунг, ши йнлуок ђе шасă аре ћинћ гăуреље ђе кйнтат, ши ку аја с-аљеђе ђин флујер (кбн. нр. 13).
Ку туаће фјеруљи-шћа ђе флујере пуаће сă сă кйнће уорј ор вјерсурј (кбн. нр. 1). Јестă ун фјел ђе кйнтаре аљин, кбн. кйнд пăкурару а пјердут мњелу ( кбн. нр. 21). Мелодија-ста пуаће сă сă кйнће ђин лăуће ор ши ђин алће инструментурј, ђин бјенз.
Инструментурљи ђин каре сă суфлă, Влахи ау инструментурј ку писк, нумиц ка клăњетурј ђин лумје. Мăј куноскут јестă кăраба, ор ћумпуоју. Јел аре доу гласурј, аре доуо флујерурј, ши фуаљиљи ђе пћеље каре сă унфлă ку ваздуху, ши ку мйњиљи сă мйнă ваздуху йн флујерје. Йн флујерје је писку фăкут ђе сок. Флујеру ђе мелодије аре шапће гăуреље ђин нăјинће ш-а ђе уопт је йн дос. Ши ђин кăрабă сă кйнтă йнтйј вјерсурј, да пје уормă уорј (кбн. нр. 3).
Фјелу-ста ђе инструментурј купринђе ши инструментурљи каре сă фак йн фабрикă, ши ау лок йн музика Влахилор ђин лумје : армуњика (кбн.нр. 6 ши 18), армуњикуца (кбн. нр. 5), мелодика (кбн.нр 11). Пуаће сă сă кйнће нума ђин јеље, да пуаће сă фије йнтрун оркестру ку алће инструментурј. Кум бунаре флујеру ши армуњика (кбн.нр.7), лăута ши армуњика ( кбн.нр.9 ши 15), лăута, армуњика ши мелодика ( кбн.нр.11).
Инструменту ђин каре сă капăта тону ку бузйљи јестă банда, да ши алће инструментурј: басу ал мик ш-ал маре . Ку инструментурљи-шћа сă фак оркеструрј йн доуо фјелурј. Сйнт оркеструрљи нума ку бăндаши (кбн.нр. 28), ор оркеструрј ку мулће фјелурј ђе инструменће : банда, ес клăњету, армуњика ши тоба (кбн. нр. 25).
Ун фјел ђе инструмент йн музика Влахилор јестă ши лăута ор лапта (ла Уомуољ). Ку лăута кйнтă нума ун лăутар ( кбн.нр. 4, 16, 17, 22 ши 23), ор ђес йнтро тајфă ђе лăутарј (кбн. нр 9, 11, 15, 20, ши 24). Ку йнструменту-ста сă кйнтă уориљи, да сă кйнта ши ла нунц ( кбн.нр. 26), ор сă кйнтă дупă морту ла петрећере ђ-акасă пăнă ла кăпјел, ор ла груапă (кбн. нр. 23).
Йн Музика Влахилор ђјес кйнтă кйнтăтуору ку ун лăутар ку инструменту, кбн. лăута (кбн. нр. 10, ши 11), ор армуњика (кбн. нр. 27). Йн времја ноуо сă гăсăшће оркеструрј ку мулће фјелурј ђе инструментурј (кбн.нр.25).
Трăбује сă сă шћије кă Влахи фак тајфă ку мулће фјелурј ђе инструментурј, нума ку лăуцйљи, нума бăндаши (кбн.нр. 28), тајфа ђе флујераш ку тоба( кбн.нр 24). Аша океструрј а кйнтат ла мулће сйрбăтуорј, нунц, празњеће…
Аминћирја ла ји сă цйње ши йн зй ђе астăз унђе трăјеск Влахи. Јестă ђестул сă њ-адућем аминћа ђе флујераш ђин Ждрјела, ђе оркестру лу Рака Костић ђин Лукова, ши ђе бăндашу Ика Петришоровић ђин Сйрмановăц. Йн времја ноуо сă гăсăшће оркеструрј ку мулће фјелурј ђе инструментурј (кбн.нр.25).
Пројекат из области дигитализације културног наслеђа, реализован са Министарством културе у 2025 г..
Фотографије
- Драгутин Младеновић (1930), lăuta / виолина, Властимир Младеновић (1956), хармоника, Река (Кључ), 25.04.1982.
- Јован Радуловић (1931), fluјer и Драгиша Стингић (1955), хармоника, Дупљане (Неготинска Крајина), 26.04.1982.
- Блех оркестар Браће Јовановић, Радујевац (Неготинска Крајина), 14.10.1979.
- Марјан Попаницић, (1927), кавал, Грабовица (Кључ), 22.04.1982.
- Димитрије Флорић (1932), lăuta / виолина, Ртково (Кључ), 14.07.1983.
- Драгослав Констандиновић (1927), drînd /дромбуље Уровица (Неготинска Крајина), 28.10.1980.
- Инструментални ансамбл, Слатина (Неготинска Крајина), Драгиша Мариновић(1943.)-труба, Милија Јепуровић(1920)-кларинет, Драгиша Пређесковић(1955)хармоника, Јован Танасијевић(1950)-бубањ, 28.10.1980.
- Вићентије Јанковић (1917), lăuta / виолина, уз ансамбл фрулаша, Ждрело (Хомоље), 08.03.1991.
- Драгољуб Аврамовић – Љуба лу Аврам, Прахово – Праова, 24.04.1982.
Музичке нумере