Kancelarija za ljudska i manjinska prava Vlade Republike Srbije je nedavno, povodom priprema za izradu Četvrtog periodičnog izveštaja o sprovođenju Okvirne konvencije za zaštitu nacionalnih manjina,  uputila poziv Udruženju za očuvanje kulture i tradicije Vlaha „Gergina“, da svojim izveštajem ili prilogom uzme učešće u izradi ovog važnog dokumenta.  Udruženje „Gergina“ se odazvalo pozivu i na adresu Kancelarije za ljudska i manjinska prava prosledilo izveštaj u rokovima predviđenim za dostavu radnog materijala.

Udruženje  „Gergina“ iz Negotina je formirano 2009. godine,  radi očuvanja običaja, kulture, tradicije , jezika i identiteta Vlaha  u Republici Srbiji i na čitavom   Balkanu. Uvek smo polazili od stava da je  Vlasima matična domovina Srbija, a maternji, vlaški jezik.

Podaci poslednjeg popisa iz 2012. godine su ukazali su da je na teritoriji Republike Srbije bilo 35 330 Vlaha. Broj lica koja govore vlaški jezik je daleko veći i prema statistici iznosio je  42 917. Međutim, ovi podaci su  daleko od realnog broja, kako broja Vlaha, tako i govornika vlaškog jezika. Članovi Udruženja „Gergina“ su pre popisa poslali dopis RIK-u, tražeći da  lica zadužena za popis  u vlaškim mestima moraju biti vlaškog porekla. Naši razlozi su sledeći: veliki broj Vlaha živi u inostranstvu i starije osobe koje su ostale u selima Krajine ne govore dobro ( neki čak- uopšte) srpski jezik. Takođe smo ukazali da je potrebno da se formulari iz popisnih lista rade hemijskom olovkom, na licu mesta, jer je uočeno da veliki broj popisivača na terenu koristi grafitnu olovku, što je kasnije moglo da posluži za razne dopune i prepravke.

Nažalost, predlozi Udruženja  „Gergina“ nisu prihvaćeni i to je veliki problem. Zbog toga ga ističemo u ovom izveštaju jer smatramo da se on do narednog popisa mora  rešiti, kao i da se uočene greške isprave. Smatramo da se konačno mora znati tačan broj Vlaha koji žive u Srbiji, jer se broj Vlaha  na dosadašnjim popisima uvek menjao shodno političkim situacijama. Ovo je za Vlahe od izuzetnog značaja, jer se već duže vreme, a s vremena na vreme, aktuelizuje „vlaško pitanje“,  naravano , uvek kada je to u interesu susedne i nama „prijateljske „ Rumunije i domaćih rumunofila.

Vlaška nacionalna manjina je najstarija manjina na ovim prostorima i uprkos tome  nema izgrađene obrazovne, kulturne, informativne, verske i druge institucije.

Od 2010. godine u Nacionalnom savetu Vlaha članovi Udruženja „Gergina“ daju veoma značajan doprinos u svim aktivostima Saveta. 

Na predlog Udruženja „Gergina“,  Nacionalni savet Vlaha (NSV) usvojio je vlaško pismo u ćiriličnoj i latiničnoj verziji,  24. januara 2012.godine. Nakon te odluke  od strane Rumunije i domaćih „rumunofila“ počela je izrazita kampanja protiv te odluke, najčešće uz navođenje da je vlaški, izmišljeni jezik, jer je po njima maternji jezik Vlaha-rumunski. Prema njima, vlaški jezik je samo dijalekt rumunskog jezika, ali naravno, mi Vlasi, te njihove stavove apsolutno odbijamo, jer su za nas neprihvatljivi.

Takođe, na sednici Nacionalnog saveta usvojena je odluka o standardizaciji vlaškog  jezika i ta odluka je objavljena u Službenom glasniku Republike Srbije br.088/2015 od 23. oktobra 2015.godine.

U standardizaciji vlaškog jezika Republika Srbija treba da nađe isti način finansiranja kao i bunjevačkoj manjini i da omogući lingvistima i poznavaocima vlaškog jezika rad na ovoj problematici.

Na osnovu ove dve odluke Nacionalni  savet Vlaha (NSV) pokrenuo je inicijativu za dopunu  zakona o ratifikaciji Evropske povelje o regionalnim i manjinskim jezicima. Dokument je poslat Skupštini Republike Srbije na usvajanje.

Nažalost i ova odluka Nacionalnog saveta Vlaha, kao i mnoge druge, je ispolitizovana aktuelnom političkom situacijom. Odgovor od strane Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave koji je prosleđen Nacionalnom savetu Vlaha je neprihvatljiv (011-00-00434/2016-25). Smatramo da nepriznavanje nezavisnosti Kosova, „prijateljska“ Rumunija, izuzetno koristi kako bi aktuelizovala nazovi „vlaško pitanje“.

Smatramo da ova inicijativa Četvrtim izveštajem  mora da bude prihvaćena i da konačno vlaški  jezik  postane regionalni odnosno manjinski jezik.

Od  usvajanja vlaškog pisma Udruženje „Gergina“  samostalno ili u saradnji sa Nacionalnim savetom Vlaha izdalo je više od 25 knjiga na vlaškom pismu.

Udruženje je izdalo i osnovnu verziju vlaške gramatike.

Imamo  spremno nekoliko knjiga,  ali nedostatak  finansijskih sredstava nas sprečava da izdavačku delatnost učinimo još dinamičnijom i značajnijom.

I pored usvajanja vlaškog pisma i postojanja zakonskih uslova, vlaški jezik nije u službenoj upotrebi ni u jednoj jedinici lokalne samouprave. U tri opštine: Boljevac, Kučevo i Žagubica,  prema rezultatima popisa, broj izjašnjenih Vlaha je veći od 15%. Uprkos tome vlaški jezik nije u službenoj upotrebi. To je nedopustvo i u narednom periodu ovo se mora ispraviti. Za početak primene treba imena gradova i sela gde živi vlaško stanovništvo obeležavati dvojezično, a lokalna dokumenta objavljivati i na vlaškom jeziku.

Predškolsko  obrazovanje na vlaškom jeziku ne postoji.

Obrazovanje na vlaškom govoru  je uvedeno u obrazovni sistem, ali mi u „Gergini“ smatramo da je nastava uvedena u veoma malom broju škola. Smatramo da je tako zato što školske vlasti nisu bile ni aktivne, a ni spremne da uradimo ovaj veliki posao. To je za nas nedopustva indiferentnost i smatramo da u narednom periodu  ovom pitanju treba posvetiti mnogo veću pažnju kako bi se što većem broju vlaške dece omogućilo da pohađaju ovaj predmet.Takođe,  smatramo da je standard broja učenika  za formiranje odeljenja od 15 đaka nerealan i previsok i da je u našim okolnostima za formiranje i rad odeljenja za nastavnu na vlaškom jeziku dovoljno imati i 10 opredeljenih đaka.

Informisanje na vlaškom jeziku je nedovoljno. Pojedini lokalni mediji realizovali su projekte  u vezi informisanja na vlaškom jeziku ali je to nedovoljno.

Na javnom servisu ( radiju i televiziji)  još uvek nema emisija na vlaškom jeziku, poput drugih manjina (romi) koje imaju emisije  i na radiju i na televiziji. Neophodno je da javni servis  uvede nedeljne emisije na vlaškom jeziku, jer  sve manjine moraju imati ista prava. Naravno da i mi Vlasi plaćamo pretplatu za javni servis i želimo za početak jednom mesečno da imamo na javnom servisu emisiju na vlaškom jeziku.

Štampani mediji (dnevni, nedeljni ili mesečni) ne postoje. Nedopustivo je da tabloidni mediji  o Vlasima jedino pišu u kontekstu  vlaške magije ili nekih drugih izmišljenih običaja i time se  o nama  Vlasima  piše  na, rekli bismo, nedopustiv način, jer nas ti mediji  izjednačavaju sa nekim primitivnim plemenima.

Smatramo da je potrebno da se promocija vlaške kulture  pojača na svim nivoima, od lokalnih sredina do Republike.

Veliki problem sa kojim se mi Vlasi srećemo  je nekanonsko delovanje Rumunske pravoslavne crkve. Nažalost ni Srpska pravoslavna crkva ni Vlada Republike Srbije  nisu uspele da spreče nekanonsko delovanje Rumunske pravoslavne crkve, koje ima za cilj da se Vlasi iz vlaškog identiteta prevedu u rumunski identitet.Takođe, to delovanje treba shvatiti kao izrčiti vid rumunskih geopolitičkih pretenzija prema severoistočnoj Srbiji.

Predstavnici Nacionalnog saveta Vlaha i Udruženja „Gergina“  razgovarali su sa Sinodom Srpske pravoslavne crkve o početku bogosluženja na vlaškom jeziku. I dalje imamo nadu će Sabor SPC doneti pozitivno mišljenje o tom izuzetno važnom problemu za vlaško stanovništvo.

Smatramo da je važno navesti da u velikom broju opština još uvek nisu formirani saveti za međunacionalne odnose, a to je po nama nedopustvo.

Kao veoma aktuelan ističemo i problem broja glasačkih mesta za predstojeće izbore za Nacionalni savet Vlaha. Naime, broj biračkih mesta je neadekvatan u pojedinim opštinama, kao što su Negotin, Majdanpek ili Kladovo. Taj problem se mora rešiti na taj način što se mora povećati broj biračkih mesta. Time bi se omogućilo pod jednakim uslovima pripadnicima vlaške manjine u svim opštinama da ostvare svoje Ustavom  zagarantovano pravo da glasaju.

O mnogim od ovih problema pisali smo i u prošlom periodičnom izveštaju, ali je veoma malo učinjeno na njihovom rešavanju. U međuvremenu nastaju novi, tako da apelujemo na nadležne kao i tražioce ovih izveštaja da ozbiljnije pristupe rešavanju mnogih problema. Nedopustivo je da se oni s vremenom gomilaju, da raste broj izveštaja, ali da reakcije na uočene negativne trendove, redovno izostaju.

Predsednik Udruženja „Gergina“,

prim. dr med.  Siniša Čelojević