GERGINA RECORDS, 2021

ŠIROKA, IZRAŽAJNA VLAŠKA MUZIČKA LEPEZA

Autor: Slađana Mitić

Muzički putevi od izvorišta Timoka preko ravnica Crnorečja ili visina Homolja neizostavno će namernika dovesti do Negotina. Iako ovaj grad nije linija kojom počinje ili se završava areal vlaške zvučne magije, jedan je od centara čuvara vlaške kulturne tradicije.

U Negotinu se od 2009. godine odvija značajna manifestacija – uskršnji/prolećni festival vlaške muzike. Gergina, prvobitno osmišljena kao smotra izvornog zvuka, potom festival vlaškog melosa, vremenom dobija internacionalni karakter.

Udruženje za očuvanje identiteta, jezika, kulture i tradicije Vlaha Gergina, kao organizator je raslo zajedno sa festivalom. Poslednjih godina svoje aktivnosti nadgrađuju vrednim publikacijama i muzičkim izdanjima. Nakon objavljivanja etnomuzikološke studije prof. Dimitrija O. Golemovića Vlasi: tradicionalna narodna muzika/ Muzika Vlahilor djin lumje (2019), usledio je 2021. godine dvostruki CD Vlaška muzička magija, kao prikaz festivalskih jednodecenijskih dešavanja.

U vremenskoj perspektivi, koreni vlaške muzike sežu daleko u prošlost. U napisima o folkloru pominje se da rani pisani tragovi o igračkoj tradiciji u istočnoj Srbiji datuju iz 19. veka.

Olivera Mladenović, u studiji Narodne igre đerdapskog stanovništva, ukazuje na autohtonost kola tipa četvorka. Dr. Slobodan Zečević u članku Igre iz istočne Srbije sačinio je pojedinačne spiskove srpskih i vlaških igara. Tako je tipičniji predstavnik četvorke i rasprostranjena igra Stara Vlainja (Stara Vlahinja) svrstana u vlaške, a njen pandan Vlainja u srpske igre.

Članak „Gergina, više od festivala”

Stara Vlahinja je već početkom 20. veka beležena i na gramofonskim pločama. U izvođenju D. Krunića na zvonu, uz orkestar, snimljena je još 1910. godine, potom kao segment na ploči violiniste Josipa Mlinka – Joce Mimike i njegovog Tamburaškog orkestra Lira. Najznačajnijim snimcima ovog kola možemo smatrati izvođenja Muzike konjičke divizije, pod upravom Dragutina Pokornog i orkestra violiniste Stevice Nikolića (Vlaško kolo). Stara Vlahinja snimljena je i u zanimljivom instrumentalnom sastavu: fligerhorn uz pratnju salonskog orkestra. I na repertoaru čuvenih Cicvarića se nalazila orska igra iz istočne Srbije (Negotina kolo, Homoljka kolo…).

Pronalaženjem svih gramofonskih ploča, i upoređivanjem, dobila bi se potpunija slika o odsviranom materijalu, njegovim sličnostima ili različitostima od izvornog kola Bătuta. Posebna zanimljivost u ranoj diskografiji su snimci orkestra iz Kladova. Ovaj vokalno-instrumentalni sastav je 1913. godine snimio 12 pesama i ima indicija da su dve pesme snimljene na vlaškom jeziku, pod nazivom Vlaška svađa i Guska mala, guska velika. Ovi snimci su i najraniji zapisi muzike jednog orkestra iz timočke regije.

Posleratna diskografija započinje gramofonskim snimcima homoljskog virtuoza, trubača Miroslava Matušića, potom i maestra violine, Božidara Janucića iz Veljkova. Zahvaljujući folklornim smotrama i prof. Dragoslavu Deviću, zabeležene su i nenadmašne vokalne bravure Naste Stepanović, koja je vanserijskim talentom melopoetiku izvodila i bez teksta ili „pevala” svirajući u list (list od bukve).

Sedamdesetih paralelno gravitiraju tradicionalne melodije i moderni aranžmani narodne muzike. Tim putem krenuo je krajem šezdesetih harmonikaš i kompozitor Slobodan Božinović, sa bogatom diskografijom, kao izvođač vlaške muzike, ali i njen autor.

Osim čudesnih vratolomija u izvođenju instrumentalista, vlaški melos obiluje pastoralnim i lirskim tradicionalnim napevima

Jedno od značajnijih baladnih izvođenja izvornih pesama, sedamdesetih godina, snimila je Slavica Jović Kolerović. Od sredine sedamdesetih narodnu vlašku muziku obeležavaju i snimci kompozitora, pevača i tekstopisca Slobodana Domaćinovića. Njegovo izvođenje na festivalu Gergina zabeleženo je pesmom „Draga, cvete moj”. Sam naslov je i simbolika poetike jednog broja vlaških napeva, u kojima se osećanja, u ovom slučaju prema ženi i cvetu, poistovećuju i dovode na jednu estetsku, samim tim i emotivnu ravan.

Tradicionalna muzika se u vremenu modifikovala, prateći život koji je nezaustavljivo menjao ili dodavao pesmama novo obličje. Frulašima su se pridružili violinisti i harmonikaši, a u bleh orkestre uselili su se i saksofonisti, poput Žive Dinulovića. Priča ili legenda o počecima Živinog muziciranja – od kupovine saksofona u sredu, do prvog nastupa u subotu – postaje  java nakon upoznavanja njegovog izvođaštva. Nimalo ne čudi da se o njegovoj tehnici raspravljalo i na muzičkom forumu SaxontheWeb.net. Maestro Dinulović se tu našao kao saksofonista koji „možda izvodi najbrži stakato na svetu”, ali koji „možda i ne izvodi stakato, nego se koristi tehnikom prstiju” ili nečim trećim – neznanim. Živino temperamentno i izražajno muziciranje našlo se i na dvostrukom CD-u Vlaška muzička magija, kojim je obelodanjen probrani materijal sa revijalnog dela festivala Gergina.

Snimci nastajali u periodu od jedne decenije, slagani su sa ciljem da se izbegne monotonija instrumentalnog ili vokalnog, izvornog ili novofolklornog muziciranja na tradicionalnim, klasičnim ili savremenim instrumentima, izvođenja lokalnih muzičara ili veličina poput harmonikaša Ljubiše Pavkovića.

Urednik izdanja Vlaška muzička magija, uslovno i producent, Marija Vitas je ovim muzičkim odabirom dala slušaocima na uvid široku izražajnu lepezu vlaškog muzičkog melosa. Osnovne karakteristike, koje bi mogle da oslikaju ovaj uradak, su primat melodije i pravo bogatstvo instrumentalnih ili vokalnih ukrasa, tzv. cvetova.

Uz 51 numeru, koliko je smešteno na dvostrukom CD-u, zabeleženo je i muziciranje na danas malo korišćenom instrumentu, drombuljama. Slobodan Nedeljković, drombuljaš, svojim izvođenjem  „Gergine”, kao uvoda u „Hajdučko kolo”, vraća nam deo bogate tradicije vlaške muzike.

Preslušavajući kompilaciju, uprkos detaljnom objašnjenju u propratnom materijalu uz CD, ipak je promišljanje o odslušanom izazvalo radoznalost da se čuje dodatno tumačenje „neobičnosti” u instrumentalnim izvođenjima. Naime, primetno je prisustvo foršpila, poput „Gergine”, ili još posebnije, „Čežnje”, koja se u nekoliko navrata pojavljuje na repertoaru raznih muzičara i prethodi kolu. Harmonikaš i kompozitor Zlatko Toroglanović iz Valakonja ove minijature pojašnjava kao staru izvođačku tradiciju, ali i kao muziku koja kod slušaoca izaziva podjednaku emociju koju ima npr. sevdalinka. „Čežnja” stiže do iskona i budi prisutne za nadolazeću igru. Da je zaista tako, potvrđuje gajdaška „Čežnja” Tomislava Buljigića ili dudukanje Vojislava Bađikića, koji „Čežnju” vešto pretače u orsku muziku – „Kolo iz Jabukovca”.

Tradicionalna muzika se reflektuje u današnjem komponovanju, iako je osavremenjen stvaralački pristup. Upotreba bogate ornamentike, poletne i skakutave melodije, zajednička su specifičnost starog i novog folklornog materijala. Marija Vitas je u svojoj trećoj ulozi, kao etnomuzikolog, izašla iz uobičajene forme pisanja bukleta i sačinila minijaturnu studiju o poreklu pojedinih pesama i melodija, o vokalnom manirizmu, preuzetom od majki ili baka, i instrumentalnoj, slobodnoj invenciji, koja miri tonalnu specifičnost novih instrumenata i muzičko nasleđe.

Uprkos dominaciji tradicionalnog, ekspanzija folklorizma, kao opšte tendencije na muzičkoj sceni, u Srbiji nije mimoišla sve izvođače na festivalu. Na CD-u se može čuti folklor i njegov proizvod – folklorizam, kao današnje viđenje ekspresivne muzičke kulture.

Raznolikost muzike i mnogobrojne izvođače na Vlaškoj muzičkoj magiji je nemoguće pojedinačno predstaviti. Posebnu dragocenost izdanja predstavljaju snimci doajena vlaške muzičke magije na fruli, Tihomira Paunovića, kao i pevača Staniše Paunovića i Desimira Parpanđelovića. Etno grupa Gergina predstavila se  tradicionalnim unisonim pevanjem, dok sjajna Jela Marjanović jeste zvezda vodilja lirskog vokalnog izraza, koji je očekivana i neophodna formula za buduće festivale vlaške muzičke magije.

Digitalna izdanja Magazina „Etnoumlje” mogu se kupiti na sajtu „Novinarnica”

Iskonska i tajanstvena „Gergina”, koju nam je na drombuljama odsvirao Slobodan Nedeljković, univerzalna je i bezgranična lepota – zovimo je pozivnicom za sledeće izdanje festivala Gergina u Negotinu.