Osmi “Dani Gergine” završeni su u Slatini promocijom kompakt diska “Uorilji đi la Slaćina – Vlaška kola iz Slatine”.

„Dani Gergine” već osam godina posvećeno neguju i promovišu nasleđe Vlaha, doprinoseći očuvanju nematerijalne kulturne baštine kroz muziku, igru i običaje. Ovogodišnja manifestacija završena je u Slatini promocijom kompakt diska “Uorilji đi la Slaćina – Vlaška kola iz Slatine”.

 “Ljudi su i prema kolu, kao važnom segmentu tradicionalne kulture, gajili specifičan odnos. Gotovo da nije bilo onih koji ne umeju da igraju. Ako bi se i desilo da, na primer, neki mladić u Slatini ne ume da igra, jer ne oseća ritam i ne može da izvede određene korake, devojke bi takvog mladića izbegavale, te udaja za takvog momka ne bi bila ni u pomisli. O ljudima koji ne znaju da igraju, u vlaškim selima i danas postoji skriveno uverenje da sa njima „nešto nije u redu”, rekao je Svetislav Trnkić, autor teksta u pratećoj knjižici ovog muzičkog izdanja, štampanoj na vlaškom, srpskom i engleskom jeziku.

Promociju kompakt diska “Uorilji đi la Slaćina – Vlaška kola iz Slatine” uveličali su interpretacijom objavljenih kola Dragiša Pređesković i Aleksandar Dragomirović, a o značaju publikovanja muzičkih zapisa iz tradicionalne vokalne i instrumentalne kulture Vlaha govorio je Siniša Čelojević, predsednik “Gergine”.

“Objavljivanje ovakvih muzičkih izdanja ima poseban značaj za očuvanje nematerijalne kulturne baštine, jer beleži i prenosi običaje, igru i muziku koji su vekovima oblikovali identitet zajednice”, dodao je Čelojević.

Album, inače, sadrži 12 izvornih vlaških kola iz Salatine koje su interpretirali: Dragiša Pređesković (harmonika), Aleksandar Dragomirović (harmonika”, Saša Caranović (frula) i Saša Sinkić (gitara). Album je snimljen u Sinkićevom studiju početkom ove godine.

“U Slatini, gde žive Vlasi zvani Ravničari, najčešće se igraju lagana kola, koje narod naziva „danc” („Dancu ka la Pašć” i druga), kao i dvojke. Otuda se kaže: „Karje ja dancu (Ko će povesti kolo)”. Kolo „danc” traje i po nekoliko sati. Ovako lagan ritam može imati svoje korene u prošlim vremenima, kada su žene po običaju bile okićene dukatima kako bi iskazale ekonomsku moć kuće iz koje dolaze. Okićene mnoštvom dukata, raspoređenih u nekoliko redova na posebnoj plišanoj podlozi u narodu poznatoj kao „salba” ili nanizanih na konac nazivan „korđa” – svakako da nisu mogle igrati u bržem tempu. Danc se igra sa četiri koraka napred, dva koraka u mestu i dva koraka nazad, a melodija se mogla menjati kroz takozvane „prelaze”. Igranke su se najčešće završavale bržim ritmovima poznate „vlaške četvorke”, u narodu poznatije kao Stara Vlajna”, navodi Trnkić.

Autor teksta: Suzana Mihajlović Jovanović