Udruženje za očuvanje običaja, kulture, tradicije i jezika Vlaha „Gergina“, promovisalo je u Negotinu četvrti broj svog časopisa „Vlaška reč – Vuorba Vlahilor“, polugodišnjaka, koji predstavlja jedan od brojnih uspeha organizatora mnogih aktivnosti vezanih za očuvanje identiteta Vlaha na prostoru Srbije. U časopisu je do sada objavljeno na desetine tema raznih autora značajnog iskustva i autoriteta u oblastima koje su im bliske.

„Vlaška reč – Vuorba Vlahilor“, u izdavačkom smislu, predstavlja iskorak u opštini Negotin, poznatoj po reprezentativnoj kulturnoj baštini i sačuvanim tradicionalnim vrednostima kako većinskog srpskog naroda, tako i nacionalnih manjina od kojih je vlaška – najbrojnija. Zbog toga napori Udruženja za očuvanje običaja, kulture, tradicije, jezika i identiteta Vlaha „Gergina“, da tome doprinese i časopisom šestomesečne dinamike izlaženja, dobijaju novi smisao i vredni su priznanja.

Na njegovim stranicama, imajući u vidu i poslednje četvrto izdanje, do sada je objavljeno više od šezdeset tema. Potpisuju ih autori već poznati po reputaciji stečenoj u oblastima kojima se bave, ali i zaljubljenici u pisanu reč kao svojevrsni čuvari živopisne i autentične tradicije vlaškog podneblja, spremni da svoja istraživanja i čitanja pretoče u tekstove. Broj objavljenih naslova, u odnosu na ponuđene, premašuje očekivanja a to mnogo govori o podršci timu stalnih saradnika Vlaške reči.

„Časopis u pravom smislu reči promoviše i čuva tradiciju, kulturu, običaje i identitet Vlaha posebno zbog toga što se štampa dvojezično, na srpskom i vlaškom pismu, koje već mnogo godina uživa status ravnopravnog i u okvirima zakonske regulative. Polugodišnjak ima desetak stalnih rubrika, u poslednjem broju čak 12, i verovatno je da će već do narednog broj dobiti i neku novu, u nastojanju da se izađe u susret čitaocima željnim sveobuhvatnijih saznanja i izazova vlaške tradicije i kulture. Udruženje „Gergina“ je od decembra  prošle godine, kada je obeležilo veoma uspešnu godišnjicu rada, između ostalog i predstavljanjem trećeg broja časopisa, do aktuelne junske promocije ove godine, imalo dinamične i dobro osmišljene programe i za negotinske, tačnije,  prilike svih manjih sredina zavidan broj posetilaca. Saradnja sa ustanovama kulture, drugim udruženjima i pojedincima, kao jedan od preduslova uspešnosti rada je bila na zavidnom nivou i važno je kazati da se na uspostavljanju novih kontakata stalno radi i da se oni unapređuju iz godine u godinu“, rekao je na promociji časopisa glavni i odgovorni urednik, primarijus dr Siniša Čelojević, predsednik Udruženja „Gergina“.

U fizionomiji četvrtog broja časopisa zapaženo mesto u rubrici „Istorija Vlaha“ imaju prilozi dvojice autora već poznatih široj javnosti. Zaječarac Bora Dimitrijević, arheolog u penziji je kulturni radnik  za čijeg je mandata kao direktora Narodnog muzeja u Zaječaru, kasnoantički lokalitet „Felix Romuliana“ stavljen na UNESCO listu  svetske kulturne baštine. Na njegovom očuvanju i izvan prostora Timočke Krajine radi i danas, kao član domaćih i stranih naučnih i stručnih organizacija.

Časopisu „Vlaška reč – Vuorba Vlahilor“, ustupio je jedan od svojih tekstova posvećenih  Carskoj palati Romulijana, koja se  od 2007. godine pod nazivom Gamzigrad – Romulijana, Palata Galerija, kao arheološki lokalitet, nalazi na UNESKO listi svetske baštine.

Negotin ove godine obeležava više godišnjica postojanja i rada ustanova i institucija kulture. Pravi biser je nesumnjivo naš centralni verski objekat, Saborna crkva Svete Trojice koja u punom sjaju, posle dvoipogodišnjih opsežnih radova, obeležava vek i po svetog osvećenja. Nenad Vojinović, arhivski savetnik i master istoričar, direktor negotinskog Istorijskog arhiva, piše o našoj svetinji.

„Izgradnja Nove crkve je trajala od 1872. do 1874. godine i krunisana je osvećenjem na Đurđevdan, pre 150 godina. Negotinski Hram Svete Trojice je jedan od bisera Negotinske Krajine a obeležavanje početka redovnih bogosluženja u crkvi je već u toku i trajaće tokom cele godine. Ne treba zaboraviti da se proslava prepliće i sa drugim za nas značajnim jubilejima poput 180 godina Negotinskog čitališta, 170. godišnjice rođenja slavnog Negotinca Stevana Mokranjca i 60 godina Festivala „Mokranjčevi dani“. To nas čini ponosnim sledbenicima velikih ljudi i njihovih dela utkanih u našu kulturu i sećanje. Istorijski arhiv godinama već potpisuje, u svojstvu izdavača, godišnjak „Baštinik“, tako da znamo koliko truda i istraživanja je potrebno da se jedna knjiga pripremi i ugleda svetlost dana. Zbog toga čestitam Udruženju „Gergina“ na kontinuitetu u radu i trudu uloženom da vlaška zajednica  dobije časopis za koji verujem da ima lepu budućnost, na srpskom i vlaškom pismu“, naglasio je Nenad Vojinović.

„Vlaška reč – Vuorba Vlahilor“, kulturno nasleđe i turističke potencijale  čuva i pričom „Krupajsko vrelo – snaga vode i duh Homolja“, autorke Andrijane Strgulc, naše mlade Negotinke koja svojim delovanjem, poslednjih godina, sada već kao doktorand geonauka, dokazuje sebe kao  stručnjaka  u oblasti turizma i geografije.

Timu se, kao istaknuto ime akademske zajednice Srbije, u ovom broju, pridružio i profesor dr Mladen Marković, etnomuzikolog iz Beograda svojim istraživanjem o vlaškoj tradicionalnoj narodnoj muzici „Sviranje 1“.

Saradnik časopisa i prijatelj „Gergine“ je i Marija Vitas, etnomuzikolog, muzički kritičar i promoter tradicionalne muzike i kulturnog nasleđa iz Beograda, koja daje prikaze albuma „Magični ritam Slatine“ i „Muzika između dva brda“, takođe vlaških kola ali iz Mokranja.

O srpskom akademiku i članu Akademije nauka u Njujorku, profesoru doktoru Vojislavu Petroviću, rođenom u Maloj Kamenici u opštini Negotin,  prorektoru i rektoru Univerziteta u Beogradu,  jednom od osnivača Instituta za biološka istraživanja, neko vreme rukovodiocu Laboratorije za endokrinologiju a kasnije i direktoru Instituta (IBI „Siniša Stanković“ u Beogradu), u rubrici „Znameniti Vlasi“, piše dr Petar Paunović iz Rajca. U tekstu o čoveku iz našeg kraja, dr Paunović nam otkriva da je profesor Petrović tokom pola veka naučne karijere dao veliki doprinos unapređenju i modernizaciji istraživanja u oblasti bioloških nauka u Srbiji uz svetske rezultate ostvarene u toj oblasti.

Zanimljive priče u rubrici Običaji Vlaha u Negotinskoj Krajini zabeležile su Slađana Stojanović iz Plavne i Brankica Dimitrijević iz Slatine, koja je u ime ovog tandema veoma nadahnuto govorila o običajima Vlaha u svom selu.

„Želele smo da ostavimo pisani trag o običajima od kojih se o mnogima danas saznaje samo iz predanja starijih meštana Slatine ili nekih pisanih izvora», navela je učesnica promocije. Publika je imala priliku da uživa u priči o vremenu kada se u selu obeležavao dan pre Malog Božića 13. januar, Sveti Vasilije ( Mali Božić, samo dan kasnije), Mladenci u martu, Ivanjdan u julu i Preobraženje u avgustu, i učestvuje u razmeni nekih sećanja i predanja iz mesta svog porekla, što je promociji pružilo osećaj prisnosti i svojevrsne nostalgije za prošlim vremenima.“

Autorkama teksta stručni konsultant je bila Ljubica Dimitrijević, konzervator- istraživač, savetnik u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture.

Zainteresovanim Negotincima, u ambijentu Eliksir fondacije, koja je i ovog puta otvorila vrata organizatoru promocije, Suzana Mihajlović Jovanović, članica Uređivačkog odbora časopisa, novinarka sa bogatim iskustvom i stažem u medijima, govorila je o  stalnim rubrikama na kojima radi: već prepoznatljivoj hronici aktivnosti Udruženja „Gergina“ „Iz dana u dan“, prikazima festivalskih večeri internacionalnog festivala vlaške muzike, u ovom slučaju 17. po redu, ali i podjednako važnim dometima koji se beleže u oblasti razvoja vlaškog jezika  i njegovom mestu u savremenom obrazovanju.

„Svaki zapis o jeziku, običajima, stvaralaštvu i aktivnostima usmerenim na očuvanje vlaške kulture predstavlja deo kolektivnog pamćenja. Zato je važno da sve što radimo bude zabeleženo i sačuvano za generacije koje dolaze“, rekla je Mihajlović Jovanović.

Rubrici na kojoj radi, doprinos je dala i Manuela Radojković, tekstom  „Gramatika vlaškog jezika s pravopisom“. Za rubriku „Vlaški jezik i njegovo mesto u savremenom obrazovanju“, uz pomenute autorke pisala je i novinarka Danijela Nikolić, beleženjem aktivnosti u ovoj, posebno za vlašku zajednicu, važnoj oblasti.

U timu kreatora četvrtog broja časopisa još su: Jelena Bujdić Krečković, novinarka iz Donjeg Milanovca ponudom iz „Vlaške kuhinje“, ovoga puta plašinti, zanimljivog mirisa detinjstva i tradicije vlaških kuća, a ugledni sociolog Tomislav Popović, piše o Slatini u Negotinskoj Krajini u rubrici „Naša sela“.

Na promociji četvrtog broja časopisa „Vlaška reč“, posebno je naglašen značaj i doprinos učesnika rubrike „Tradicionalno i savremeno književno i muzičko stvaralaštvo“ dok je čitanje vlaških umotvorina bilo svojevrsna potvrda bogatstva kulture vlaškog naroda u Srbiji.

Svetislav Trnkić je kao jedan od autora u časopisu izneo „Pogled na zavičaj kroz objektiv Dragoslava Markovića“, zavičajnog fotografa iz Slatine, koji je časopisu ustupio nekoliko svojih crno-belih fotografija.

Veče promocije polugodišnjaka Vlaška reč- Vuorba Vlahilor, pesmom su osvežile članice Etno grupe „Gergina“ pevajući  festivalsku himnu „Gergina“ i još dve sa svog stalnog repertoara.

Finansijsku podršku za štampanje tiraža od 300 primeraka časopisa Udruženja „Gergina“ pružili su Nacionalni savet Vlaha i Ministarstvo informisanja i telekomunikacija Republike Srbije, uz sponzorstvo Banke Poštanska štedionica u Negotinu.

Autor teksta: Jovanka Stanojević

Festival “Gergina” završen je sinoć koncertom afirmisanih instrumentalista i vokalnih solista. Organizatori ističu da je Festival opravdao očekivanja.

Drugo, revijalno veče 17. Internacionalnog festivala vlaške muzike “Gergina 2026” okupilo je najistaknutija imena vlaške muzičke scene.

Uz pratnju orkesta Slobodana Pecića brojnoj publici u sali Doma kulture “Stevan Mokranjac” predstavili su se vokalni solisti: Marijana Gancu, Svetlana Arsić, Violeta Petrović, Ljubinka Dudejić, ali i Goran Petković, Deni Olar i Saša Dražilović.

Publiku su probranim repertoarom oduševili i harmonikaš Mirko Kodić, frulaš Velja Kokorić, harmonikaši Marko i Aleksandar Jelenić iz Aleksinca,  Stefan i Nenad Mladenović, saksofonista i trubač iz Kladova, duet harmonika Danijela Predić (Kučevo) i Jovica Miljković (Jabukovac), ali i violinisti  Jovan Dinić iz Lubnice, Aleksa Lacković, prošlogodišnji apsolutni pobednik Festivala sa svojim ocen Srđanom Lackovićem iz Kučeva, negotinska Etno grupa „Gergina“ i Duvački orkestar iz Bregova.

I ove godine su u fokusu festivala bile i folklorne igre, kroz nastup Omladinskog ansambla KUD “Stol” iz Bučja prve večeri i KUD „Romulijana“  iz Gamzigrada, druge večeri.

„Meni je puno srce jer smo prve večeri Festivala imali toliko mladih učesnika, a druge večeri najpoznatije izvođače vlaške muzike iz Srbije, Rumunije i Bugarske, čime festival zadržava naziv Internacionalni. Čuli smo mnogo lepih pesama, kola i videli lepe vlaške nošnje, tako da sam zaista prezadovoljan i srećan što je 17. Festival “Gergina” ispunio sva naša očekivanja”, kaže Siniša Čelojević, predsednik Udruženja “Gergina”.

Kako je ove godine festival posvećen legendi vlaškog melosa Branku Olaru (1948 – 1991), revijalno veče je otvoreno projekcijom filma TV “Istok” iz Salaša, o ovom pevaču iz Slatine kod Bora, koji je u interpretaciji vlaške muzike ostavio neizbrisiv trag.

“Ono što odlikuje festival nije samo vlaška muzika, na koju je fokusirana cela priča, već i širina koju mu dajemo, jer predstavljamo sve ono što Vlasi jesu, kroz način života, stanovanja i ophođenja jednih prema drugima. Festival tako dobija mnogo veću dimenziju, a Vlasi se svake godine sve više otkrivaju kao narod kakav zaista jesu. Upravo želimo da festivalom sačuvamo to bogatstvo pesama, igara i nošnji i da animiramo mlade da u što većem broju učestvuju, jer su oni ti koji će za nekoliko godina biti nosioci vlaške muzike. Zato mi je i srce puno što je prvo veče bilo toliko mladih i kvalitetnih muzičara koji su opravdali svoje učešće. Od sutra ćemo razmišljati o 18. festivalu, a u mislima nam je i 20. festival. Želimo da on bude kruna našeg dosadašnjeg rada, veličanstven događaj sa mnogo učesnika koji će svojim prisustvom opravdati naša očekivanja“, dodao je Siniša Čelojević.

Autor teksta: Suzana Mihajlović Jovanović

Mladi čuvari tradicije još jednom su pokazali da vlaška muzika ima budućnost. Čak 22 vokalna solista i instrumentalista iz Srbije i Rumunije predstavilo se u takmičarskom programu 17. Internacionalnog festivala vlaške muzike „Gergina“. Nagrade otišle u Bor, Krepoljin, Pirot i Turn Severin.

Nemanja Šalaka, osamnaestogodišnji harmonikaš iz Bora, sveukupni je pobednik 17. Internacionalnog festivala vlaške muzike “Gergina”.

Ovom samoukom muzičaru, stručni žiri u sastavu: prof. dr Dimitrije Golemović, etnomuzikolog i kompozitor, Marija Vitas, etnomuzikolog i muzički urednik Radio Beograda 2 i Maja Stojanović, profesor klavira u Muzičkoj školi „Stevan Mokranjac“ u Negotinu, uručio je Plaketu „Božidar Janucić“.

„Prijavio sam se za ovo takmičenje i zaista nisam očekivao da ću poneti ovu laskavu titulu i biti proglašen za najboljeg. Harmoniku sviram od svoje pete godine. Nisam završio muzičku školu, već sam da sviram naučio zahvaljujući dedi, dok je i moja majka pomalo svirala. Ja sam samouki harmonikaš i verujem da su to geni koje nosim u sebi. Svoje znanje dodatno sam usavršavao kod profesora Milorada Murganića iz Kraljeva, koji je moje sviranje doveo do višeg nivoa. Večeras sam izveo muziku našeg kraja, pesmu posvećenu Branku Olaru i „Homoljski vez“ našeg maestralnog harmonikaša Vlade Panovića i mislim da je upravo ta kompozicija presudila kod žirija da dobijem ovu veliku nagradu. Ova pobeda za mene predstavlja veliku motivaciju. Sa njom želim da napravim novi korak napred. Planovi su mi da nastavim da usavršavam sviranje i da, možda jednog dana, osnujem svoj orkestar“, prve su impresije pobednika Festivala.

Titulu najbolje vokalne solistkinje ponela je sedamnaestogodišnja Lara Aćimović iz Krepoljina, opština Žagubica. Ona je interpretirala čuvenu vlašku kompoziciju “Jonje, Jonje”.

„Iskreno, potrudila sam se i, pošto je ovo moje prvo takmičenje, nekako sam očekivala da ću osvojiti nagradu. Pevanjem se bavim od svoje osme godine i ovo je prvi put da sam pevala vlašku muziku. Ne govorim vlaški jezik, ali imam nešto malo vlaškog porekla. Vlaški jezik mi se dopao, a kada su videli da mogu pravilno da izvedem pesmu, odlučila sam da se prijavim za festival. Ova nagrada mi mnogo znači za moju dalju karijeru, jer volim tradicionalnu i etno muziku i time želim da nastavim da se bavim. Ne mogu da izdvojim jednog uzora, ali mogu da kažem da se na neki način ugledam na sve koji su uspešni i koji su ostvarili ono što su želeli.“

Najbolji instrumentalista Festivala vlaške muzike “Gergina 2026” je Marko Dinčić, harmonikaš iz Pirota koji je, takođe, oduševio stručni žiri, zrelim i ujednačenim nastupom.

„Moj otac je ovde dolazio kao mali, tu je odrastao i to je probudilo želju u meni da se okušam u vlaškoj muzici. Glavna melodija koju ste večeras čuli bila je kompozicija Slobodana Domaćinovića, kralja vlaške muzike, kako ga ovde zovete. Ja ne govorim vlaški jezik i ne razumem ga. Ne mogu tačno da opišem otkud ljubav prema vlaškoj muzici, verovatno je tu ljubav na mene preneo moj otac. To je zapravo bila ljubav prema harmonici. Konkurencija je ove godine bila jaka, nastupilo je čak šest harmonikaša. Ja sam već drugi put na ovom festivalu. Nisam bio sasvim siguran da li ću dobiti nagradu, ali sam se nadao. Ovaj festival je veoma dragocen za moju karijeru i moje dalje napredovanje“, rekao nam je Dinčić.

Nagradu za najboljeg stranog učesnika ponela je Denisa Pupaza iz Drobete-Turn Severin iz Rumunije.

“Jako sam srećna što sam bila u prilici da nastupim na Festivalu „Gergina“ u Negotinu. Vlaška muzika je muzika koju osećam u svojoj duši. Ljudi sa ove strane Dunava, odnosno Vlasi iz ovog dela Srbije nisu samo naši prijatelji, to je narod sa kojim smo duhovno povezani i sa kojom delimo ljubav prema tradiciji.“

Takmičenje je okupilo čak 22 učesnika iz opštine Negotin, Majdanpek, Sokobanja, Žagubica, Pirot, Kučevo, kao i sa teritorije gradova Beograd, Bor i Zaječar i iz rumunskog Turn Severina, potvrđujući da interesovanje za tradicionalno muzičko nasleđe ne jenjava. Takmičare je pratio Orkestar Bobana Pecića, koji je i sam jedan od pobednika prethodnih izdanja Festivala “Gergina”.

„Mi smo uživali u svakom izvođenju, čak i u nastupima onih mladih izvođača koji možda više obećavaju nego što to u ovom trenutku pokazuju, ali u nama bude poverenje i zadovoljstvo jer vlaška muzika živi i što živi sve intenzivnije“, rekao je predsednik žirija, prof. dr Dimitrije Golemović, etnomuzikolog i kompozitor.

Ovogodišnje izdanje festivala, koje je posvećeno Branku Olaru, legendarnom pevaču iz Slatine kod Bora, čiji je glas i interpretacija tradicionalne muzike istočne Srbije, sačuvan u arhivama Radio Beograda, otvorila je Jovanka Stefanović Stanojević, diplomirani novinar i komunikolog.

„Ovaj festival podržava velika grupa veoma ozbiljnih stručnjaka iz oblasti nauke, etnomuzikologije i muzikologije, od kojih su neki i večeras sa nama i daju svoj beskompromisni doprinos razvoju festivala. Ovo je festival koji razvija toleranciju i ljubav, ali i podstiče brigu o svemu onome što imamo u našem okruženju. Neka naš festival živi i neka nastavi ovim tempom, a ja verujem da će publike iz godine u godinu, u susret dvadesetogodišnjici festivala, biti sve više“, navela je Stefanović Stanojević.

Festival se nastavlja u 18 sati promocijom  kompakt diska „Muzika Vlahilor đin lumje: Kîntarja đin instrumenturj 1 – Vlaška tradicionalna narodna muzika: Sviranje 1“, autora prof. dr Dimitrija Golemovića, a od 19 časova i tradicionalnim nastupom najistaknutijih imena vlaške muzičke scene uz pratnju orkesta Slobodana Pecića. vlaške muzičke scene uz pratnju orkesta Slobodana Pecića.

Autor teksta: Suzana Mihajlović Jovanović

U susret 17. Internacionalnom festivalm vlaške muzike „Gergina 2026“ u galeriji negotinskog Doma kulture održana je promocija knjige novinarke Suzane Mihajlović Jovanović „Autentična seoska arhitektura opštine Negotin“.

Kuće Negotinske krajine oduvek su bile inspiracija istraživača, etnologa, ljudi koji svojim pričama čuvaju bogatstvo i prošlost stanovništva koje živi na krajnjem istoku Srbije.

U susret 17. Internacionalnog festivala vlaške muzike „Gergina 2026“, na Vaskršnji ponedeljak, o kući koja nije samo građevina već dom, govorila je novinarka Suzana Mihajlović Jovanović predstavljajući studiju „Autentična seoska arhitektura opštine Negotin“, koju je u oblasti nematerijalne kulturne baštine podržalo Ministarstvo kulture, a publikovalo Udruženje „Gergina“.

Dom je mesto u kome smo rođeni, živimo, odrastamo, stvaramo svoje porodice. Govoreći o kućama koje je obišla u 38 krajinskih sela, upoznala nas je sa autentičnim građevinama čije zidove menja zub vremena i koje, uprkos decenijama i vekovima, čvrsto stoje na svojim temeljima, odolevajući prirodnim nepogodama, ljudskoj brizi ili nebrizi, pa i korovu, kao svetionici i svedoče o graditeljstvu i stanovništvu ovog kraja.

„Mnoge su zapuštene ili polunapuštene, ali se vidi da su nekada bile centar života jedne porodice. Najteže je bilo videti kuće koje propadaju jer više nema ko da ih održava. One su često poslednji svedoci života u selima koja se prazne. Ima mnogo starih kuća po selima, u knjizi je tek deo tog zabeleženog materijala. Neki moj lični izbor. U nekim kućama se i dalje živi, naročito tamo gde su porodice ostale na selu. Međutim, veliki broj kuća danas samo postoji, kao uspomena na nekadašnji život. Često su zaključane ili se koriste samo povremeno, tokom leta ili praznika. To pokazuje koliko se promenio način života i koliko su sela ostala bez stanovnika. Savremeni način gradnje jeste promenio izgled sela i doneo nove materijale i stilove. Međutim, ima ljudi koji stare kuće čuvaju kao deo porodične istorije i identiteta. Ima i onih koji su stare kuće porušili, ali i onih koji su dozvolili da ih vreme naruži. Nažalost, mnogo je staračkih domaćinstava u selima. Negde smo naišli na obnovljene kuće, u nekima od njih se živi ili se koriste kao letnje kuće, budu kao pravi mali muzeji sa tim starinskim pokućstvom, karakterističnim porodičnim fotografijama u drvenim ramovima. To pokazuje da svest o značaju nasleđa postoji, ali je potrebno još više podrške i razumevanja da bi se ono očuvalo“, govorila je na promociji knjige autorka Suzana Mihajlović Jovanović, koja je svoj istraživački rad temeljila na terenskom radu, ali i sakupljanju arhivske građe dosadašnjih istraživača.

„U radu sam se oslanjala i na bogatu građu Istorijskog arhiva u Negotinu, koja čuva brojne dokumente, planove i zapise o razvoju sela i domaćinstava. Posebno su značajne i monografije o pojedinim selima, čiji su autori tokom decenija beležili istoriju, stanovništvo i izgled naselja, ostavljajući dragoceno svedočanstvo o životu na ovom prostoru, od neprevaziđenog Božidara Blagojevića, pa mog strica Jordana Trokanovića, preko Tihomira Stanojevića, Nikole Račića, mr Aleksandra Žikića, Aleksandra Simića, dr Straška Miloševića, Velimira Mikija Trailovića, do arheologa Gordana Janjića, istraživača Šarkamena, Ivice Trajkovića, moje koleginice Nadice Vasić i mnogih drugih.“

Knjiga „Autentična seoska arhitektura opštine Negotin“ predstavlja sistematizaciju podataka, slika i informacija koji nam govore kako se na ovim prostorima gradilo i živelo.

„Na temu narodnog graditeljstva postoji zaista mnogo vrednih knjiga i radova, ali je činjenica da novijih istraživanja nema u velikom broju. Zato posebno mesto ima najnovije izdanje iz 2024. godine, „Atlas narodnog graditeljstva Srbije“, koje je objavio Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, jer predstavlja savremen i sistematičan pregled graditeljskog nasleđa na prostoru opština Majdanpek i Negotin. Dragocena su i istraživanja Koste Jovanovića, objavljena još 1940. godine, koja su među prvim sveobuhvatnim zapisima o naseljima i načinu života u Negotinskoj krajini, kao i radovi dr Miroslava Draškića. Ipak, kao najznačajnije izdvajam istraživanje Rabije Hasanbegović iz 1969. godine, koje je postavilo čvrste temelje za razumevanje tradicionalne kuće i organizacije domaćinstva u ovom kraju“, rekla je autorka Suzana Mihajlović Jovanović, koja novinarskim perom piše od 1992. godine.

Da je zaista hroničar krajinskih sela govori nam njeno izvrsno poznavanje ljudi i običaja, a tome je doprineo i njen petnaestogodišnji rad na terenu kao popisivača, gde je u susretu sa ljudima upoznavala ne samo njihova domaćinstva već i dušu Krajinaca. Temelj ovakvog rada je i Suzanin rad i istraživanje kao Vikipedijanca-stažiste.

Sinoćnja promocija knjige „Autentična seoska arhitektura opštine Negotin“ završena je pitanjem da li smo dobri čuvari starog graditeljstva. Mogli bismo biti i bolji i kuće u svojim dvorištima čuvati kao male muzeje koji govore priču iz prošlosti.

„Jer čak i zarasla kuća, sva u senci korova, može da nam pokaže lepotu jednog sveta koji je nekada bio živ. Svaki prag, svaki trem i svaka kamena ograda čuvaju priču koja zaslužuje da se pamti“, rekla je na samom kraju u svojoj knjizi autorka Suzana Mihajlović Jovanović.

Autor teksta: Danijela Nikolić

U Negotinu se, na Vaskršnji ponedeljak i Vaskršnji utorak, 13. i 14. aprila održava 17. Internacionalni festival vlaške muzike „Gergina“.

Sa ciljem da očuva i promoviše autentičnogvlaško muzičko nasleđe, Udruženje „Gergina“ će 13. i 14. aprila u okviru 17. Internacionalnog festivala vlaške muzike „Gergina 2026“ ugostiti vokalne soliste i instrumentaliste iz Srbije, Rumunije i Bugarske.

Prvo veče, zakazano za 19 časova u sali Doma kulture „Stevan Mokranjac“, rezervisano je za mlade vokalne soliste i instrumentaliste, njih 22 iz opštine Negotin, Majdanpek, Sokobanja, Žagubica, Pirot, Kučevo, kao i sa teritorije gradova Beograd, Bor i Zaječar i iz rumunskog Turn Severina.

U kategoriji vokalnih solista nadmetaće se: Lena Žurkić (Krivelj), Emilija Petrović (Bučje), Helena Đuričić (Beograd), Miloš Blagojević (Gamzigrad), Gabriel Ćobanu (Turn Severin), Denisa Pupăză (Turn Severin),Lara Aćimović (Krepoljin), Marija Mitić (Mala Kamenica) i Anđela Jovanović (Slatina).

U kategoriji instrumentalista nastupiće frulaši: Aleksa Ilić (Bučje), Minja Gergić (Metovnica), Natalija Pavlović (Slatina), Viktor Novaković (Jošanica) i Lazar Žuržić (Sige), harmonikaši: Nemanja Stanojević (Topolnica), Nemanja Šalaka (Bor), David Anđelić (Duboka), Marko Dinčić (Pirot), Aleksandar Brnzanović (Metovnica) i Mladen Janković (Klokočevac), violinistkinja Kristina Franculović (Urovica) i saksofonista Mario Jovanović (Luka).

Gost večeri je Omladinski foklorni ansambl  KUD „Stol“  iz Bučja.

Takmičare će i ove godine pratiti orkestar Bobana Pecića, a ocenjivaće ih stručni žiri u sastavu: prof. dr Dimitrije Golemović, etnomuzikolog i kompozitor, Marija Vitas, etnomuzikolog i muzički urednik Radio Beograda 2 i Maja Stojanović, profesor klavira u Muzičkoj školi „Stevan Mokranjac“ u Negotinu.

I na ovom festivalu, koji će biti održan u sali Doma kulture “Stevan Mokranjac”, biće dodeljene nagrade najboljem vokalnom solisti, najboljem instrumentalisti, najboljem takmičaru van Srbije za negovanje vlaške izvorne muzike i nagrada za najboljeg takmičara festivala – plaketa „Božidar Janucić“.

Svečanom otvaranju prethodiće promocija novog izdanja Udruženja “Gergina”, “Autentična seoska arhitektura opštine Negotin”, čiji je autor novinarka Suzana Mihajlović Jovanović. Ova knjiga posvećena je narodnom graditeljstvu, jasno prepoznatljivom kao nepokretnom kulturnom dobru, ali i njegovim tragovima u selima opštine Negotin. Projekat je realizovan zahvaljujući Ministarstvu kulture.

Festival se nastavlja sutra, 14. aprila u 18 sati promocijom  kompakt diska „Muzika Vlahilor đin lumje: Kîntarja đin instrumenturj 1 – Vlaška tradicionalna narodna muzika: Sviranje 1“, autora prof. dr Dimitrija Golemovića.

Drugo veče festivala, od 19 časova u sali Doma kulture, okuplja najistaknutija imena vlaške muzičke scene uz pratnju orkesta Slobodana Pecića.  Nastupiće vokalni solisti: Svetlana Arsić, Marijana Gancu, Goran Petković, Violeta Petrović , Ljubinka Dudejić, Deni Olar, Milan Momčilović i Saša Dražilović.

Publika će biti u prilici da uživa u intepretacijama prošlogodišnjeg pobednika Alekse Lackovića (violina), ali i Mirka Kodića (harmonika), Velje Kokorića (frula),  braće Marka i Aleksandra Jelenića (harmonike), Nastupiće i Stefan Mladenović (saksofon), Nenad Mladenović (truba), Jovan Dinić (violina), Srđan Lacković (violina), Danijela Predić (harmonika) i Jovica Miljković (harmonika), Etno grupa „Gergina“, Duvački orkestar iz Bregova i KUD „Romulijana“  iz Gamzigrada.

Ovogodišnje izdanje festivala posvećeno je Branku Olaru, legendarnom pevaču iz Slatine kod Bora. Njegov glas, sačuvan u arhivama Radio Beograda, ostavio je neizbrisiv trag i postavio visoke standarde u interpretaciji tradicionalne muzike istočne Srbije.

Autor teksta: Danijela Nikolić

Osmi “Dani Gergine” završeni su u Slatini promocijom kompakt diska “Uorilji đi la Slaćina – Vlaška kola iz Slatine”.

„Dani Gergine” već osam godina posvećeno neguju i promovišu nasleđe Vlaha, doprinoseći očuvanju nematerijalne kulturne baštine kroz muziku, igru i običaje. Ovogodišnja manifestacija završena je u Slatini promocijom kompakt diska “Uorilji đi la Slaćina – Vlaška kola iz Slatine”.

 “Ljudi su i prema kolu, kao važnom segmentu tradicionalne kulture, gajili specifičan odnos. Gotovo da nije bilo onih koji ne umeju da igraju. Ako bi se i desilo da, na primer, neki mladić u Slatini ne ume da igra, jer ne oseća ritam i ne može da izvede određene korake, devojke bi takvog mladića izbegavale, te udaja za takvog momka ne bi bila ni u pomisli. O ljudima koji ne znaju da igraju, u vlaškim selima i danas postoji skriveno uverenje da sa njima „nešto nije u redu”, rekao je Svetislav Trnkić, autor teksta u pratećoj knjižici ovog muzičkog izdanja, štampanoj na vlaškom, srpskom i engleskom jeziku.

Promociju kompakt diska “Uorilji đi la Slaćina – Vlaška kola iz Slatine” uveličali su interpretacijom objavljenih kola Dragiša Pređesković i Aleksandar Dragomirović, a o značaju publikovanja muzičkih zapisa iz tradicionalne vokalne i instrumentalne kulture Vlaha govorio je Siniša Čelojević, predsednik “Gergine”.

“Objavljivanje ovakvih muzičkih izdanja ima poseban značaj za očuvanje nematerijalne kulturne baštine, jer beleži i prenosi običaje, igru i muziku koji su vekovima oblikovali identitet zajednice”, dodao je Čelojević.

Album, inače, sadrži 12 izvornih vlaških kola iz Salatine koje su interpretirali: Dragiša Pređesković (harmonika), Aleksandar Dragomirović (harmonika”, Saša Caranović (frula) i Saša Sinkić (gitara). Album je snimljen u Sinkićevom studiju početkom ove godine.

“U Slatini, gde žive Vlasi zvani Ravničari, najčešće se igraju lagana kola, koje narod naziva „danc” („Dancu ka la Pašć” i druga), kao i dvojke. Otuda se kaže: „Karje ja dancu (Ko će povesti kolo)”. Kolo „danc” traje i po nekoliko sati. Ovako lagan ritam može imati svoje korene u prošlim vremenima, kada su žene po običaju bile okićene dukatima kako bi iskazale ekonomsku moć kuće iz koje dolaze. Okićene mnoštvom dukata, raspoređenih u nekoliko redova na posebnoj plišanoj podlozi u narodu poznatoj kao „salba” ili nanizanih na konac nazivan „korđa” – svakako da nisu mogle igrati u bržem tempu. Danc se igra sa četiri koraka napred, dva koraka u mestu i dva koraka nazad, a melodija se mogla menjati kroz takozvane „prelaze”. Igranke su se najčešće završavale bržim ritmovima poznate „vlaške četvorke”, u narodu poznatije kao Stara Vlajna”, navodi Trnkić.

Autor teksta: Suzana Mihajlović Jovanović

U Negotinu će 13. i 14. aprila 2026. godine biti održan 17. Internacionalni festival vlaške muzike „Gergina 2026“, u prostoru Dom kulture „Stevan Mokranjac“, kao jedno od najznačajnijih okupljanja posvećenih očuvanju i promociji vlaške muzičke tradicije.

Prvo festivalsko veče, 13. aprila, biće u znaku takmičarskog programa namenjenog mladim vokalnim solistima i instrumentalistima do 25 godina, koji će se predstaviti izvođenjem izvornih vlaških pesama, melodija i kola, uz obavezno nošenje autentične narodne nošnje. Vokalni solisti nastupiće sa jednom pesmom, dok će instrumentalisti izvoditi program u trajanju do četiri minuta, a sve učesnike pratiće orkestar pod vođstvom Bobana Pecića. Stručni žiri, kojim predsedava Dimitrije Golemović, uz članove Mariju Vitas i Maju Stojanović, odlučivaće o laureatima festivala, među kojima će biti nagrađeni najbolji vokalni solista, najbolji instrumentalista, ukupni pobednik festivala koji dobija plaketu „Božidar Janucić“, kao i najbolji učesnik iz inostranstva za negovanje vlaške izvorne muzike, uz prateće novčane nagrade.

Drugo festivalsko veče, 14. aprila, imaće revijalni karakter i okupiće najistaknutije izvođače vlaške muzike, koji će se publici predstaviti kroz bogatiji repertoar, u autentičnim nošnjama iz svojih krajeva, uz pratnju festivalskog orkestra kojim rukovodi maestro Slobodan Pecić.

Ovogodišnje izdanje festivala posvećeno je legendarnom pevaču vlaške muzike Branko Olar iz Slatine kod Bora, čiji je glas, sačuvan u arhivima Radio Beograd, ostavio trajan trag i postavio visoke standarde interpretacije tradicionalnih pesama istočne Srbije. Posvećivanjem festivala ovom umetniku, „Gergina“ potvrđuje svoju dugogodišnju misiju očuvanja i afirmacije vlaškog muzičkog nasleđa i njegovih najznačajnijih nosilaca.

Izvor: MICS

Na manifestaciji “Dani Gergine“, koja najavljuje 17. Internacionalni festival vlaške muzike „Gergina 2026“, promovisan je u Narodnoj biblioteci „Dositej Novaković“ etnološki film „Zimski običaji u Brestovcu“.

“Dani Gergine“, koji su po osmi put okupili publiku koja je želela da upozna bogatstvo narodnih običaja, nošnje, književnog stvaralaštva i muzike, bili su u petak, 10. aprila, u znaku etnološkog filma „Zimski običaji u Brestovcu“ autorke Biljane Andrejić.

Snimljen pre skoro četvrt veka, film na autentičan način dočarava zimske običaje Vlaha u borskom Brestovcu od Badnje večeri do Bogojavljanja. Publika je na promociji, održanoj u promotivnoj sali negotinske biblioteke „Dositej Novaković“, bila u prilici da upozna skoro zaboravljene običaje koje su doneli članovi Kulturno-umetničkog društva „Đido“ iz Brestovca.

U ovom borskom selu još uvek živi običaj koledarenja, gde deca u susret Božiću, na Badnje veče (la ažun), ukrašenim koljindama, obilaze kuće, sakupljaju namirnice i slatkiše, a potom u ponoć pripremaju kačamak, a na stolu su još i sir i dimljena rebra.

Kroz ovaj etnološki film autorka Biljana Andrejić upoznaje nas sa nošnjom, muzikom i kolima koja se igraju samo u ovom selu i po njemu nose ime. Publika je bila u prilici da upozna i običaj “Krla ljesa”, koji je sačuvan samo na filmu, jer danas više ne živi.

“Dani Gergine“zaokružiće ove godine promocija CD-a sa vlaškim kolima iz Slatine, koja će biti održana u subotu, 11. aprila.

Autor teksta: Danijela Nikolić

Udruženje za očuvanje tradicije, jezika, kulture i običaja Vlaha „Gergina” promovisalo je sinoć u Mokranju svoj novi kompakt disk sa pratećom knjižicom “Vlaška kola iz Mokranja – Uorilji đi la Mokranj”.

Kompakt-disk “Vlaška kola iz Mokranja – Uorilji đi la Mokranj” prati i knjižica štampana na srpskom, vlaškom i engleskom jeziku, sa podacima o muzičkom stvaralaštvu u ovom selu, o kolima koja su se igrala, Kulturno umetničkom društvu “Mokranjac”,Crkvenom horu koji je u ovom selu postojao od 1903. ali i muzičarima koji su obeležili kulturni život Mokranja.

O muzičkom i kulturnom nasleđu Mokranja kroz prezentaciju izvorne muzike i fotografija iz prošlosti ovog krajinskog sela govorili su Siniša Čelojević, predsednik Udruženja “Gergina” i Žika Niculović, autor teksta u pratećoj knjižici.

“Meštani onog doba su se okupljani na sedeljkama i balovima gde su igrane razne izvorne igre, a kasnije se igralo ispred opštine i u porti crkve. U vreme verskih praznika igranke su se organizovale u crkvenoj porti. Mladići su se u tim prilikama utrkivali ko će da povede kolo, dokazujući da su stasali za ženidbu, jer u suprotnom, smatralo se da momak koji ne igra u kolu ne može ni da se oženi. Do njih su igrale mlade devojke, starije od 12 godina”, kaže Žika Niculović.

Album “Uorilji đi la Mokranj – Vlaška kola iz Mokranja ” sadrži 14 izvornih vlaških kola. Prvih 10 snimljeno je u studiju Slobodana Pecića, a svirali su ih: Slobodan Pecić i Žika Niculović (harmonike), Dragi Nikolić (frula) i Kosta Prvulović (bubanj).

Naredne tri numere je odsvirao Radivoje Popović (frula), a na poslednjem je snimak “Kola alu Gila” violiniste Nikole Radulovića iz Mokranja u interpretaciji čuvenog Bože Janucića iz Veljkova. Urednik i ovog izdanja je Marija Vitas, etnomuzikolog.

“Na igrankama su, u početku, svirali frulaši, a kasnije violinisti i trubači. Neretko posle igranke ili bala muzičari su nastupali u podrumima nekog od domaćina, veseleći se do zore, uz jelo i kofu vina iz koje su pili. Muzičari su svake godine obilazili selo i uzimali od meštana po korpu kukuruza, kofu vina i drugo, kao naknadu za njihove usluge. Orkestri su u početku imali do četiri violine i bibanj, kasnije su svirali trubači u sastavu: dve trube, dva klarineta, bas i bubanj”, navodi Niculović govoreći o muzičkom životu Mokranja u prošlosti.

Autor teksta: Suzana Mihajlović Jovanović

U Likovnom salonu negotinskog Doma kulture predstavljene su knjige “Susret sa onostranim: Kazivanje Vlaha sa severoistoka Srbije” i zbirka pesama Ljubinke Dimitrijević “Hoću da znam”.

U okviru programa osmih po redu „Dana Gergine”, Likovni salon negotinskog Doma kulture “Stevan Mokranjac” bio je mesto susreta tradicije, narodnog verovanja i savremene poezije.

Ovom prilikom, Udruženje za očuvanje tradicije, jezika, kulture i običaja Vlaha „Gergina” predstavilo je najnovije naslove iz svoje bogate izdavačke produkcije.

Knjiga  „Susret sa onostranim: Kazivanja Vlaha sa severoistoka Srbije”, donosi 41 kazivanje, koja su na terenu zabeležena u svom autentičnom obliku, na vlaškom jeziku, na dijalektu koji se u tom kraju koristi, i potom prevedena na srpski.

“Prikupljanje građe je sprovedeno u osam sela Negotinske Krajine: Jabukovcu, Urovici, Prahovu, Crnomasnici, Mihajlovcu, Dupljanu, Vratni i Maloj Kamenici; u dva sela na teritoriji grada Zaječara: Tabakovcu i Malom Jasenovcu, dva homoljska sela: Osanici i Stamnici, kao i Donjem Milanovcu i Jasikovu u majdanpečkoj opštini”, rekao je Siniša Čelojević, priređivač ovog izdanja.

Ova dragocena etnografska građa donosi autentična svedočenja o mitološkim bićima, vampirima, đavolu, vilama, Šumskoj Majci (Muma Paduri), zmaju, suđajama/suđenicima, zmiji-zaštitnici polja, noćnim utvarama, todorcima, čuvajući od zaborava usmeno nasleđe naših predaka.

“Kazivači, njih ukupno šesnaestoro, su osobe uglavnom starije životne dobi. S obzirom da je interesovanje za ovu vrstu usmenog nasleđa zgaslo i da mladi sa njim nisu upoznati, ove priče su bile prepuštene zaboravu. Iz tog razloga se više puta moralo ići u sela kod kazivača, kako bi se oni prisetili reči i njihova kazivanja bila zapisana ili snimljena. Zbog činjenice da je sve manje živih ljudi koji su čuli priče od svojih baba i deda, koji „znaju“ za grobove vampira i mesta gde su se vile okupljale, njihove priče postaju još dragocenije. Tako je, sa jasnom svešću o njegovom značaju, dr Siniša Čelojević, lekar i pasionirani poštovalac narodne tradicije. Oslanjajući se na svoja dugogodišnja iskustva u vezi sa očuvanjem usmenog nasleđa Vlaha, ni ovog puta se nije upuštao u naknadno intervenisanje ili pokušaje interpretacije prikupljene građe”, ističe Milica Vuković, etnolog – antropolog.

U Likovnom salonu negotinskog Doma kulture predstavljena je i zbirka pesama „Hoću da znam“ autorke Ljubinke Dimitrijević. Odrasla kraj Dunava u Mosni, Ljubinkine pesme su često inspirisane svitanjima, jutrima i talasima ove velike reke. Kroz njene stihove čitaoci mogu upoznati silinu i postojanost reke koja spaja gradove, ljude i ruši granice.

U svojim pesmama autorka govori o malim svakodnevnim stvarima, unutrašnjim nemirima i preispitivanjima.

Čitaoce na samom početku očekuje pesma o Vlasima, narodu koji živi vekovima na ovim prostorima sa svojim običajima i navikama, i lepim Vlajnama koje svojom lepotom i posebnošću ostavljaju trag u svakodnevnom životu, pesmi i poeziji, ali su i nadahnuće mnogim stvaraocima.

„Ovo je osma zbirka mojih pesama koju sam napisala i koja sadrži nove pesme pisane na vlaškom jeziku i prevedene na srpski jezik. Zahvalna sam Udruženju „Gergina“ i gospodinu Siniši Čelojeviću što mi je pružio priliku da pred vama večeras predstavim svoje stvaralaštvo. Mojim pesmama ja čuvam vlaški jezik i trudim se da pokažem koliko je bogat. Na svima nama je da od zaborava čuvamo jezik, običaje i muziku, jer ćemo time sačuvati identitet nas Vlaha“, rekla je na promociji Ljubinka Dimitrijević, koja je plodotvoran pisac i iz čijeg pera je do sada izašao veliki broj pesama objavljenih u osam samostalnih zbirki, od kojih je jedna proglašena knjigom godine u Makedoniji.

Dobitnica je Gran pri nagrade Ruske Federacije u gradu Ufa. Njene pesme prevedene su na ruski, engleski, mađarski, makedonski, bengalski, rumunski i vlaški jezik. Ono što predstavlja posebnu vrednost Ljubinkinog rada jeste prevođenje školske lektire na vlaški jezik.

Autor teksta: Suzana Mihajlović Jovanović