Category Archives: Novosti

Završen 12. Festival vlaške muzike “Gergina”

U Negotinu je sinoć završen ovogodišnji Internacionalni festival vlaške muzike “Gergina” (12. Festivalu Internacional dje muzika Vlahilor „Gergina 2021“ Njigotjin) posvećen legendarnom saksofonisti Živojinu Živi Dinuloviću.

Uoči revijalne večeri zvezda, u galeriji negotinskog Doma kulture priređen je susret dva majstora instrumenta – Žive Dinulovića i Velje Kokorića i negotinske publike. Moderator ovog programa bio je etnomuzikolog Nenad Kamidžorac, dugogodišnji muzički urednik i novinar prvog programa Radio Beograda.

Kamidžorac je kroz razgovor sa umetnicima promovisao i 30. izdanje Udruženja “Gergina”, dvojezičnu publikaciju o Živi Dinuloviću, koju prati kompakt disk sa radio emisijom “Muzička pletenica” čiji je urednik i autor, kao i kompakt diskove “Živa Dinulović la festivalu Gergina“ i “Velja Kokorić la festivalu Gergina”.

“Velju Kokorića i Živu Dinulovića kada gledate hodaju žustro, brzo, kada ih slušate sviraju brzo, efektno, ali i sporo kada treba, kada govore čine to sporo, razmišljaju brzo i govore pametno jer prate svoju životnu filozofiju”, rekao je predstavljajući ovu dvojicu virtuoza na fruli i saksofonu, Nenad Kamidžorac.

Zainteresovani posetioci mogli su da saznaju i da je prvi instrument sa kojim se Živa Dinulović sreo u detinjstvu bila frula a jedino mesto u kojem bi, pored svoje rodne Podvrške, mogao da živi je Beč zbog velikog broj naših ljudi koji su u austrijskoj prestonici našli svoje mesto za život.

“Velja Kokorić i Živa Dinulović su perjanice vlaške muzike kad su instrumentalisti u pitanju, a podjednako su važni za našu srpsku muziku i kao autori i kao izvođači”, istakao je Kamidžorac predstavljajući dva nova muzička izdanja Udruženja za očuvanje običaja, kulture, tradicije, jezika i identiteta Vlaha ”Gergina” na kojima su zabeležena festivalska izvođenja ovog dvojca, na saksofonu i fruli, koji se za života upisao u legendu.

Velja Kokorić, frulaška legenda rodom iz Mustapića, podelio je sa negotinskom publikom sećanje na svoje početke, ali i saradnju sa brojnim značajnim ansamblima i najprestižnijim vokalnim solistima, među kojima je bio i Toma Zdravković.

“Ako počinjemo od Radio Beograda to je orkestar Carevca, pa sve redom kako su se menjali, svirao sam sa svim orkestrima Radija koji je moja kuća od početka do danas. Što se ostalih orkestara na raznim festivalima tiče to su, između ostalih, bili Krnjevac, Rumunski orkestar Radio Novog Sada, ansambl Janike Balaša. Moram da napomenem da sam u orkestru Miodraga Krnjevca proveo 27 godina i tu sam, silom prilika, počeo i note da učim, ne da bi bolje svirao, već što sam u početku bio jedini u orkestru koji ih nije poznavao”, rekao je Velja Kokorić.

Nenad Kamidžorac naizmenično je vodio razgovor sa dvojicom vrhunskih muzičara, pokušavajući da pronikne u tajne njihovih upečatljivih izvođenja ali i da otkrije na koji način stvaraju nove melodije i kola. Obojica tvrde da je inspiracija stvar trenutka, a Velja Kokorić još dodaje:

“Tražim temu jer svako kolo, kao i svaka pesma mora da ima svoju priču. Znači tražim prvu frazu, ali težim da to bude autentično, u duhu našeg naroda i tradicije a i Negotinska krajina i Homolje su naša bogata riznica“, rekao je Kokorić posebno pozdravljajući u publici harmonikaša Branislava Brku Ikonića iz Popovice koji je od 1975. godine njegov nerazdvojni saradnik i podrška, a pre svega vrhunski muzičar sa kojim i danas sarađuje.

Druge festivalske večeri koja je rezervisana za afirmisane izvođače, publici su se na sceni negotinskog Doma kulture predstavili pevači Elizabeth Nikolić koja živi u Americi i Lora Asenova iz Bugarske, Danijela Pražić iz Kladova, ali i doajeni vlaške muzike sa ovih prostora Duško Oprić, Vlastimir Žurkić i Žika Cvetković, kao i etno grupa “Gergina”.

Od instrumentalista slušali smo harmonikaše Slobodana Pecića, Danijelu Predić, Jovicu Miljkovića, kao i Branislava Brku Ikonića koji je nastupio u pratnji frulaša Velimira Velje Kokorića, violinistu Željka Čikarevića, trubače Dragana i Mikana Njegušića, kao i saksofoniste Predraga Jankovića i Živu Dinulovića, koji su uz orkestar Slobodana Pecića, u muzičkom smislu i zatvorili revijalni deo programa.

Na kraju ovogodišnjeg Festivala vlaške muzike, u ime Saveza estradno-muzičkih umetnika Srbije (SEMUS) Rade Jorović, uručio je Udruženju “Gergina” plaketu “Zlatna ptica” za izuzetan doprinos očuvanju nematerijalne kulturne baštine Vlaha.

Vokalnom solisti Dušanu Opriću, ovom prilikom, uručena je plaketa za životno delo, dok su godišnje nagrade SEMUS-a pripale Žiki Cvetkoviću, Dragiši Pređeskoviću, Vlastimiru Žurkiću i posthumno trubaču Ljubodragu Raduloviću.

Autor teksta: Zdenka Tomić

Festival vlaške muzike „Gergina“ opravdao očekivanja: Mladi čuvaju tradiciju

Violinista Lazar Čikarević iz Kučeva dobitnik je specijalnog priznanja „Božidar Janucić“ na 12. internacionalnom Festivalu vlaške muzike „Gergina“. Nagradu za najboljeg vokalnog solistu ponela je Milena Marković iz Negotina, a najboljeg instrumentalistu Anika Nikić iz Niša.

Festival „Gergina“ u svom 12. izdanju sa ciljem da na jednom mestu i pod jedan krov sabere vlašku kulturnu baštinu, osveži sećanje na tradicionalne, izvorne, instrumentalne i vokalne zvuke krajeva u kojima žive Vlasi okupio je u organizaciji istoimenog Udruženja za očuvanje kulture i tradicije Vlaha, 17 mladih nada vlaškog melosa.

Šestoro vokalnih i 11 solista na saksofonu, violini, fruli, harmonici i trubi iz Negotina, Podvrške, Bora, Duboke, Majdanpeka, Niša, Vlaola, Donjeg Milanovca, Osanice, Vrbnice, Osnića, Kučeva i Male Kamenice prve festivalske večeri nastupilo je uz pratnju orkestra Bobana Pecića, svako u svom najboljem izdanju da pokaže publici i žiriju svoj doživljaj vlaške muzičke kulture i svoj doprinos da tu kulturu sačuva od zaborava.

„Zadovoljstvo je bilo slušati i gledati mlade koji pevaju i sviraju i u nama se budi nada da vlaška muzika neće nestati sa njihovim očevima i dedovima već da će oni nastaviti da dodaju tu jednu novu kariku u lancu. Zahvaljujući njima narodna muzika u novom okruženju zna da zazvuči i na jedan pravi izvorni način“, kaže dr Dimitrije Golemović, etnomuzikolog i kompozitor.

Lazar Čikarević, dobitnik specijalnog priznanja “Božidar Janucić”

Stručni žiri, koga su uz dr Golemovića činili i Marija Vitas, etnomuzikolog i potpredsednik World Music asocijacije Srbije, kao i Maja Stojanović, profesor klavira u Umetničkoj školi “Stevan Mokranjac” u Negotinu specijalnu nagradu festivala, koja nosi ime krajinskog Paganinija, Božidara Janucića, dodelili su Lazaru Čikareviću, mladom violinisti iz Kučeva.

„Uzbuđenje je preveliko. Dobiti nagradu na ovakvom festivalu je još jedan od mojih uspeha. Moj otac je učio da svira violinu kod Božidara Janucića, a ja sada nosim nagradu sa njegovim imenom. Svirao sam „Dje Duor“ (Čežnja) melodiju iz pesme „Ma fakut muma frumuasa“ (Rodila me majka lepu) i „Uora Jasminji“ (Jasminino kolo) zato što su mi one bliske, nekako iz duše, od malena ih volim, kao što volim i violinu koja mi je prirasla srcu dok sam kao mali slušao svog oca Željka i eto poželeo da je sviram i da sviram uz njega“, kaže Lazar Čikarević, inače učenik treće godine Ekonomsko- trgovinske i mašinske škole u Kučevu.

Milena Marković, najbolji vokalni solista 12. Festivala vlaške muzike “Gergina”

Najbolji vokalni solista je Milena Marković, učenica prvog razreda Negotinske gimnazije, kojoj je ovo i druga nagrada na Festivalu vlaške muzike „Gergina“ u Negotinu.

„Odlučila sam se da se ovoga puta predstavim kompozicijom „Padurje suoro padurje“ zato što ima i lepu melodiju i temu i poruku. Volim vlašku muziku, u genima mi je, a i od mame Danijele sam naučila puno vlaških pesama. Dosta sam se spremala za ovaj nastup i pobeda mi puno znači“, kaže Milena Marković.

Anika Nikić, najbolji instrumentalista Festivala vlaške muzike “Gergina”

Nagradu za najboljeg instrumentalistu ovogodišnjeg festivala ponela je Anika Nikić solista na fruli iz Niša.

“Jednostavno ta lepota u vlaškoj muzici me je nekako privukla. Frulu sviram već pet godina. Učila sam je kod Dimitrija Nikolova iz Leskovca, a bilo je i par časova kod Velimira Kokorića. Kako je tata, Dragan iz ovog kraja, Negotinac, i stalno istražuje gde su takmičenja poželela sam da dođem i ovde, zato mi i pobeda puno znači jer ostaje u srcu”, kaže Anika, inače učenica petog razreda osnovne škole.

12. Festivalu dje muzika Vlahilor „Gergina 2021“ Njigotjin

Na 12. Festivalu vlaške muzike u Negotinu videla se, pre svih, simbioza mladosti i tradicije jer su učesnici ovog muzičkog nadmetanja, rekao je to i stručni žiri, pokazali visoke umetničke domete, ali i želju da sačuvaju tradiciju, jezik i kulturu, što je uostalom, uz pružanje pune podrške mladim talentima, i cilj ove svetkovine muzike.

“Izuzetno mi je drago što takmičarsko veče iz godine u godinu okuplja sve veći broj mladih jer je nama cilj da mladi zavole vlašku muziku, da je interpretiraju isto tako dobro kao i njihove starije kolege, jer će jednog dana oni biti zvezde revijalne večeri. Drago mi je da nam takmičari dolaze iz svih krajeva Srbije  u kojima žive Vlasi, od Kladova, Niša, Braničeva, Homolja, maltene iz cele severoistočne Srbije, a dogodine i van granica Srbije”, kaže dr Siniša Čelojević, predsednik Udruženja za očuvanje kulture i tradicije Vlaha „Gergina“.

I kako reče otvarajući ovogodišnji Festival legenda našeg narodnog melosa Rade Jorović, okupili su se u Negotinu svi oni koji ovu muziku osećaju u srcu.

„Ja ne razumem vlaški, ali osećam ga u krvi, a to moram da pozdravim!


Ovaj projekat je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Vlaške pesme i muzička magija “Gergine”

U galeriji negotinskog Doma kulture predstavljena je knjiga “Kîntjećilji Vlahilor – Vlaške pesme –  Vlach songs”, kao i dvostruki muzički kompakt disk pod nazivom “Magija djin muzika Vlahilor -Vlaška muzička magija – The Magic of Vlach Music”.

Iza oba izdanja koja su promovisana u okviru zvaničnog programa 12. Internacionalnog festivala vlaške muzike “Gergina” (12. Festivalu Internacional dje muzika Vlahilor „Gergina 2021“ Njigotjin) stoji Udruženje za očuvanje običaja, kulture, tradicije, jezika i identiteta Vlaha ”Gergina”.

Dosadašnja izdanja ovog Udruženja su bila na vlaškom jeziku i samim tim nisu u dovoljnoj meri vidljiva ni u Srbiji, a pogotovu ne u Evropi, istakla je na promociji etnomuzikolog Marija Vitas.

“Divno je sve to što se ovde radi, ali postoji jedan problem. Cela ta priča oko vlaške tradicije i ono što radi “Gergina” a što je toliko dragoceno, za ostatak Srbije je često, nažalost, nevidljivo. Mi smo želeli da tu priču unapredimo i podignemo na jedan viši nivo i prva konkretna aktivnost je ova knjiga “Vlaške pesme” na kojoj smo intenzivno radili tokom prošle godine. To je u stvari zbirka pesama u kojoj je naglasak na lepoti vlaških stihova 50 narodnih pesama. Ono što smo uneli kao novinu i što je jako važno jeste da osim naslova na vlaškom “Kîntjećilji Vlahilor”, imamo sada i naslov na srpskom i engleskom jeziku. Pored same poezije, knjigu prati muzički kompakt disk i tekst koji je, opet na tri jezika, osvrt na prezentovanu muziku. Kada takvo jedno izdanje dospe u ruke nekog stranca, sva ta građa i muzička i tekstualna odjednom postaje dostupna svima. I to je ono što nas čini srećnim i na šta smo ponosni”, rekla je Marija Vitas.

Vitasova koja pored “Gergine” sarađuje sa još nekoliko udruženja u Srbiji sa ponosom ističe da je “Vlaška muzička magija” u ovoj godini bio njen najsloženiji projekat.

Zbog prirode posla upućena je na brojna evropska ali i svetska udruženja, i kako kaže, jedva čeka da ovo izdanje “pusti u promet”, tačnije da pošalje muziku, pre svega u digitalnom obliku, a ako bude sreće krajem oktobra odnese i finalni proizvod na Sajam etno muzike “Womex” u Portugalu.

“Mnogo smo radili jer smo želeli da napravimo jedno zaista reprezentativno izdanje koje će da ide izvan granica Srbije. Osnovna ideja je bila da pokažemo ono što je krasilo revijalni deo Festivala prvih deset godina, a to je raznovrsnost, bogatstvo i lepota. Trudili smo se da imamo snimke sa svakog izdanja, jedino je izostao snimak sa prvog Festivala jer tehnički nije ispunjavao uslove a mi smo želeli da ovo izdanje bude vrhunsko i u pogledu zvuka. Vodili smo računa da budu zastupljeni i muški i ženski vokali, razni instrumentalisti, kao i stariji i mlađi izvođači jer kroz to pokazujemo i budućnost vlaške muzike”, kaže Marija Vitas.

Siniša Čelojević, predsednik Udruženja za očuvanje običaja, kulture, tradicije, jezika i identiteta Vlaha ”Gergina” uz zahvalnost Mariji Vitas za saradnju na pomenutim projektima, posebno se zahvalio negotinskoj štampariji “Blaško” koja je izradila dvostruki reprezentativni komplet izdanja odabranih pesama, melodija i kola.

Svi informativni podaci koji prate ovo izdanje su trojezični, na srpskom, vlaškom i engleskom, što će ubuduće biti reper za sva izdanja negotinske “Gergine”.

„Tu je i Marijin tekst koji je osvrt na ovaj dvostruki kompakt disk koji ima ukupno 51 numeru, a ono što je zanimljivo je da je, na neki način himna našeg Udruženja pesma „Gergina“ zastupljena kroz tri različite verzije i to kao izvođenje naše Etno grupe „Gergina“, zatim na drombolji i u aranžmanu za trubački orkestar“, kaže Čelojević.

Za utorak, 28. septembar u 18 sati najavljeno je i predstavljanje publikacije o saksofonisti Živojinu Živi Dinuloviću, kome je i posvećen ovogodišnji Festival vlaške muzike. Publikaciju prati kompakt disk sa radio emisijom “Muzička pletenica” koju je autor Nenad Kamidžorac, muzički urednik Radio Beograda, posvetio Dinuloviću.

U galeriji negotinskog Doma kulture ovom prilikom biće promovisani i kompakt diskovi “Živa Dinulović la festivalu Gergina“ i “Velja Kokorić la festivalu Gergina”. Na njima su zabeležena izvođenja muzičkih legendi na saksofonu i fruli tokom ranijih Festivala “Gergina” u Negotinu. Živa Dinulović i Velja Kokorić i danas veoma aktivno nastupaju i biće učesnici revijalnog programa Festivala vlaške muzike “Gergina”.

Promovisana nova izdanja negotinske “Gergine”

U galeriji Muzeja Hajduk Veljka Petrovića, u okviru programa “Dani Gergine”, Udruženje za očuvanje običaja, kulture, tradicije, jezika i identiteta Vlaha “Gergina” promovisalo je knjige “Đeskîntjeće – Vlaške bajalice – Vlach Incantations“ i “Kîntjeće đe rušinje – Erotske vlaške pesme“, kao i kompakt disk „Potpuri vlaških melodija – Vjersurlji Vlahilor“ Vitomira Stanojevića.

Iza zbirke autentičnih vlaških bajalica kao priređivači stali su lekari Siniša Čelojević i Nemanja Ispirović, zaljubljenici u vlašku narodnu tradiciju, koji su do vrednog materijala dobrim delom došli neposrednim terenskim istraživanjem u selima istočne Srbije.

“Knjiga sadrži 50 bajalica, deo smo dobili zahvaljujući Muzeju iz njihovog depoa, a ostale smo prikupili terenskim istraživanjem po selima. Obišli smo sela u opštinama Negotin, Kladovo, Bor i Majdanpek. Negde smo bili prihvaćeni odmah, negde ne. Ipak, zahvaljujući našoj upornosti, sakupili smo bajalice. Sve osobe koje se bave ovom tematikom, bajalice znaju napamet i vrlo brzo ih izgovaraju i zaista je bilo problem to sve zapisati. Najčešće smo nailazili na bajlice za lečenje raznih bolesti kod ljudi i životinja, za bolove, pubertetske bubuljice, kod oticanja nogu, kao i na basne protiv uroka. Veoma često se susreću bajalice za osobe koje su u sebe unele prebajanu živu, za pročišćavanje i vraćanje bačenih čini, protiv natprirodnih sila, protiv vremenskih nepogoda i slično”, kaže dr Siniša Čelojević.

U ime Muzeja, u čijim se objektima odvijaju “Dani Gergine” prisutne je pozdravio Ivica Trajković, direktor ove ustanove kulture, dok je u neposrednoj promociji knjige “Vlaške bajalice” učestvovala Emila Petrović, etnolog – antropolog, viši kustos Muzeja Krajine.

“Sa pojavom potrebe za zaštitom tela i za ukrašavanjem, sa pojavom odeće i nakita, gotovo istovremeno se javlja i potreba za dramskim izrazom. Ovde se konkretno radi o bajalicama koje su način kako da ljudi reše sebi neki problem, da zadovolje određene potrebe, nađu utehu, lek. Mi imamo jedan broj bajalica u dokumentaciji Muzeja, ali je dobro da imamo i knjigu. Smatram da je važan naš zadatak da na ovaj način čuvamo kulturno nasleđe, pošto Muzej ima edukativni karakter i to čini i kroz izložbe, knjige, promocije, razgovore. Podržavamo udruženja, pomažemo kulturno-umetničkim društvima, ljudima koji pišu o običajima, o našem kraju“, rekla je, između ostalog, Emila Petrović.

U istom ambijentu promovisan je i kompakt disk „Potpuri vlaških melodija – Vjersurlji Vlahilor“ frulaša Vitomira Stanojevića, kao i publikacija “Kîntjeće đe rušinje – Erotske vlaške pesme“, koju je priredio prim. dr Siniša Čelojević.

“Erotske pesme su jednako deo ovdašnje folkloristike, kao što su i bajalice i mislim da će čitaocima biti interesantno da vide i taj deo naše tradicije”, dodaje Čelojević.

Ove promocije su deo programa “Dani Gergine” (Zîljilji Gerginji) koji se organizuje kao uvertira predstojećeg istoimenog 12. internacionalnog festivala vlaške muzike najavljenog za 27. i 28. septembar u negotinskom Domu kulture “Stevan Mokranjac”.

Autor teksta: Zdenka Tomić

Bora Ilić: Lako je pisati na vlaškom kad imaš dušu

U Muzeju Hajduk Veljka promovisana je prva pesnička zbirka Vratnjanca i Negotinca Borivoja Bore Ilića „Injimă će drum aj luat“ (Kojim putem ideš srce).

Vratnjanca Boru Ilića život je vodio iz rodnog sela do Subotice gde se školovao, pa natrag u Negotin i voljenu Vratnu. Majstor svog zanata, poznati ugostiteljski radnik i veliki zaljubljenik u poeziju, ali onu autentičnu na svom maternjem jeziku, koju je dugo snevao, brusio i strpljivo, rimujući ih, stvarao neke od svojih malih remek dela.

„Pisati na maternjem, vlaškom jeziku je jako lako kad imaš dušu. Kad imaš inspiraciju, neku ljubav, ideju kojoj se treba posvetiti, da li detetu, ženi, prijatelju, roditeljima, ja sam pisao i o svojoj majci, o čežnji da je vidim“, kaže Bora, Borikă Vrăknjanu, kako je i poznat u Negotinskoj krajini.

Zahvaljujući Udruženju za očuvanje kulture i tradicije Vlaha „Gergina“ iz Negotina ovaj poeta publikovao je nedavno svoju prvu zbirku pesama „Injimă će drum aj luat“ (Kojim putem ideš srce).

„Meni je drago što su oni videli u ovim stihovima neku vrednost i poželeli da mi štampaju knjigu. Srećan sam zbog toga što je stvoreno vlaško pismo. Dugo sam razmišljao da štampam ovu zbirku al sam se dvoumio kako, gde, na kom jeziku. Na rumunskom pismu ko će da pročita. I onda se pojavila „Gergina“ sa vlaškim pismom i pokazala želju da mi štampa knjigu i konačno je moj san i dosanjan“.

Peva Bora o radosti, o ljubavi, svojoj majci, o selu, prepliće rime, slaže motive, narodne, opšte, svoje iz duše, onako „đe dor“ kako su se pevale nekad.

„Dugo, dugo je ova knjiga nastajala. Od 2002. povremeno zapišem neku svoju misao, kako mi već dođe inspiracija. Život me je podstakao da počnem da pišem, ono što sam doživeo, video. Kažu najbolje se čovek uči na tuđim greškama, ne na svojim. Kad god sam naišao na neki motiv, problematiku neku, kad me je nešto dotaklo, pribeležio sam misao, pa je onda nastajao stih po stih i na kraju i pesma“.

Njegove pesme harmonski je i melodijski oplemenio legenda trube Mile Paunović, osnivač odseka trube u negotinskoj muzičkoj školi, koji je u vlaškoj i balkanskoj muzičkoj kulturi ostavio neizbrisiv trag.

“Vionera Paunović je snimila 12 mojih pesama sa muzikom Mileta Paunovića. Sa mojom pesmom “Padurice Încrengată” je i pobedila u serijalu “Šljivik” dobila titulu čuvara narodne baštine u kategoriji vokalnih solista.”

Bilo bi, veli Borikă Vrăknjanu, divno da se knjiga prevede i na srpski, ali se boji da one ne izgube nešto od svoje izvornosti.

“Divno bi bilo da se ona prevede, ali treba naći čoveka koji ume da oseti jezik, da dočara nešto što je neko ispevao na svom maternjem jeziku. Ja sad nemam tremu, imam samo puno srce radosti. Pesme sam počeo, inače, da pišem iz prkosa, slušajući tekstove pesama na svadbama. Želeo sam da uradim nešto dobro, vredno, da ukažem koliko je ovaj jezik divan, melodičan, koliko je u njemu lepote”, skroman je ovaj poeta, koji, veli, da nije pesnik, već samo čovek iz naroda koji piše iz duše.


Ovaj projekat je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Autor teksta: Suzana Mihajlović-Jovanović

ODLAGANJE 12.INTERNACIONALNOG FESTIVALA VLAŠKE MUZIKE „GERGINA 2021“

Poštovani ljubitelji vlaške muzike,poštovani učesnici festivala, zbog nepovoljne epidemiološke situacije, 12.Festival”Gergina 2021″ neće se održati 3.i 4.maja. O tačnom terminu održavanja festivala, blagovremeno ćemo Vas obavestiti. Srećni Uskršnji praznici!

Lumje dragă, pîntru dje epidemije Festivalu “Gergina 2021” nu-l făćem pje Zîljilji Paštjiluj(3.ši 4.floraju). Dje terminu al nou vă dăm vjestje.Sănătatje ši bukurije în Zîljilji Paštjiluj.