Category Archives: Novosti

Održan Festival u slavu vlaške muzike „Gergina”

U Negotinu je i ove godine između uskršnjih i prvomajskih praznika održan Internacionalni festival vlaške izvorne muzike “Gergina”, koji je okupio veliki broj učesnika iz Srbije i susedne Rumunije. U publici su kao i uvek do sada bili naši zemljaci koji su uskršnje praznike proveli u svom rodnom kraju.  

Slika 1: Publika na festivalskim programima “Gergine” u Negotinu

Negotin - Na vaskršnji ponedeljak i utorak ove godine, Negotin je bio u znaku dobre pevane i svirane vlaške muzike i raznovrsnog kulturnog nasleđa Vlaha. Brojne objedinjene sadržaje ponudilo je kao i prethodnih sezona, Udruženje za očuvanje kulture i tradicije Vlaha „Gergina“, organizator istoimenog festivala vlaške muzike, koji je prošle godine zablistao punim sjajem prilikom obeležavanja svoje prve jubilarne decenije postojanja. Ponuda je i u 11. sezoni trajanja bila bogata i raznovrsna i festival je, po oceni ljubitelja vlaške, veoma bogate kulture, publike ali i stručne javnosti, ispunio očekivanja.

Slika 2: Etno grupa “Kraljice” i voditeljski par Snežana Čelojević i Bojan Živanović

Jedinstvena muzička manifestacija na istoku Srbije je po ustaljenoj koncepciji trajala dva dana. Imala je takmičarsko veče mladih neafirmisanih nada i revijalno, na kome su učestvovala popularna imena vlaške pesme i muzike. Prvo veče festivalskom himnom “Gergina”, otvorila je Etno grupa “Kraljice” Umetničke škole “Stevan Mokranjac” iz Negotina, a kasnije je scena Doma kulture “Stevan Mokranjac” u Negotinu, inače suorganizatora manifestacije, primila dvadeset takmičara, čije je nastupe vrednovaoi žiri u kome su bili: profesor dr Dimitrije Golemović, etnomuzikolog, poznati srpski kompozitor, Marija Vitas, etnomuzikolog i urednik magazina “Etnoumlje” i Goran Bogdanović, profesor muzike, dirigent i multiinstrumentalista iz Niša. Muzičko umeće odmerilo je 6 vokalnih solista i 14 instrumentalnih izvođača, koliko ih je nastupilo u pratnji  Orkestra mladog Bobana Pecića, 2013. godine i samog dobitnika specijalnog festivalskog priznanja - Povelje “Božidar Janucić”. U želji da predstave svoje muzičko umeće u Negotin su doputovali mladi talenti iz okoline Bora, Majdanpeka, Kučeva, Golupca, Niša, Petrovca, Bora, Donjeg Milanovca i Kladova, ali i iz Turnu Severina u Rumuniji.

Slika 3: Profesor Dimitrije Golemović, kompozitor, predsednik žirija, pohvalno o svim učesnicima festivala - proglašenje

Iz bogate ponude pesama vokalnih solista i instrumentalista koji su se nadsviravali na saksofonu, duduku, violini, fruli i harmonici, žiri je teškom mukom ali jednoglasno odlučio kome će pripasti festivalska priznanja. “Odlučile su nijanse i lično nadahnuće mladih takmičara. Za nas u žiriju ovo je bio praznik mladosti i dobre svirke i pesme”, istakao je između ostalog Dimitrije Golemović, profesor etnomuzikologije i poznati srpski kompozitor.

Festivalska priznanja

Slika 4: Festival u slavu vlaške muzike u znaku mladih nadarenih pevača i svirača

Specijalno priznanje – Plaketa “Božidar Janucić”, koja nosi ime najvećeg krajinskog violiniste i muzičara Bože Janucića, dodeljena je Nikoli Prvuloviću, violinisti, učeniku završnog razreda Umetničke škole “Stevan Mokranjac” u Negotinu. Nikola potiče iz porodice nadarenih muzičara, od kojih je nasledio talenat i ljubav. Violina je njegov izbor i podjednako je posvećen umetničkoj ali i vlaškoj muzici. Kaže da je slušao i gledao nastupe velikana vlaške muzike i da je tako zavoleo kako reče, vlaški stil sviranja. “Talentovani violinista Nikola Prvulović je prvim odsviranim akordima, osigurao visok plasman. Grožđe treba da sazri da bi se od njega dobilo dobro vino. Nikola je na dobrom putu da postane izvrstan interpretator”, rekao je na proglašenju pobednika, Dimitrije Golemović. 

Slika 5: Nikola Prvulović, sveukupni pobednik 11. Festivala vlaške muzike

Uz glavno priznanje sveukupnog pobednika, među vokalnim solistima najbolja je, po oceni žirija, bila dvanaestogodišnja Milena Marković, učenica VI razreda OŠ “Branko Radičević” iz Negotina, koja je imala zapažene provere na školskim takmičenjima i smotrama. U kategoriji instrumentalista festivalska nagrada je pripala mladoj frulašici Mariji Radovanović iz Luke kod Bora, a nagradom stranom učesniku za doprinos negovanju izvorne vlaške pesme ovenčana je mlada Sorina Andrea Boboruca iz Rumunije, koja je prošle godine imala svoj festivalski debi, svirajući panovu frulu, kada se predstavila i kao vokalna solistkinja zavidnog kvaliteta pevanja.

Tokom prve večeri 11. Festivala u Negotinu nastupili su Etno grupa “Marinika”, koju već duže od jedne decenije sa velikim uspehom vodi Danijela Stojkić-Marković, profesor muzike u Negotinskoj gimnaziji i Vokalno instrumentalni ansambl tradicionalne muzike Fakulteta muzike i teatra Temišvar iz susedne Rumunije. Veran tradiciji, Festival je na scenu izveo i čuvare vlaške igre, a ove godine predstavio se Dečiji ansambl KUD “Stevan Mokranjac”, jednog od najstarijih i najuspešnijih kulturno-umetničkih društava u opštini Negotin.

Slika 6: Mladost i talenat- Etno grupa Marinika, na Festivalu vlaške izvorne muzike “Gergina” 2019.
Slika 7: Vokalno instrumentalni ansambl tradicionalne muzike Fakulteta muzike i teatra Temišvar iz susedne Rumunije, gosti Festivala
Slika 8: Na mlađima folklor ostaje - igrači KUD “Stevan Mokranjac” Negotin

Revija hitova i dobro reagovanje publike

Revijalno veče 11. Festivala, u Negotin je dovelo umetnike iz raznih krajeva. Predstavili su se: Svetlana Arsić, Ljubinka Dudejić, Lumitia Ciolan iz Rumunije, Duško Oprić, Staniša Radosavljević, Saša Dražilović, Vlasta Žurkić, Mile Lapadatović i Etno grupa „Gergina“.

Slika 9 : Nastup članica Etno grupe “Gergina” na istoimenom festivalu i najmlađa među njima, Kalina

Vokalnim solistima pridružila se i brojnija grupa instrumentalista: Danijela Predić, Jovica Miljković i Oliver Paunović na harmonici, Dimitrije Ungurjanović na violini, Velimir Kokorić i Dragi Nikolić na fruli, Goran Bogdanović na klarinetu i Petre Stoian iz Rumunije, solista na trubi. Po prvi put na negotinskom festivalu predstavila se i Vladica Dinulović, članica KUD „Voja Čurić“ iz Kobišnice,  koja je svirala  vlaške melodije na listu.

Sve učesnike revijalne večeri pratio je Orkestar maestra Slobodana Pecića, a poseban doprinos dao je nastup folklorne grupe Centra za tradicionalne umentnosti „Koreni“ iz Zaječara izvođenjem programa „Halovski motivi“.

Slika 10: Podigli atmosferu do usijanja: maestro Slobodan Pecić, harmonika, Goran Čurić, saksofon i Ljubodrag Radulović, truba

Internacionalni, 11. Festival vlaške izvorne muzike u Negotinu bio je posvećen kralju vlaških pesama i učesniku 9 od do sada priređenih 11 festivala, Staniši Paunoviću Homoljcu (1947-2017).

Dani „Gergine“ kao uvod u Festival

Kao i prošle godine festivalskim večerima u Negotinu prethodili su „Dani Gergine“.

Priređene su promocija knjige i CD-a „Violinisti iz Jabukovca- pesme, kola, balade i melodije, uz nastup Etno grupa „Gergina“ i poznatog violinista iz Jabukovca,  Dimitrija Ungurjanovića. Promovisana je knjiga „Dolinom Timoka“, autora Slobodana Cvetića Tabakovca, kao i CD pod nazivom Staniša Paunović na festivalima „Gergina“, upotpunjena programom sa učesnicima među kojima je bio i Jovica Miljković,  solista na harmonici.

U susret 11. Festivalu promovisano je CD izdanje sa najlepšim melodijama pesama koje je za života otpevao Slobodan Domaćinović. Kako bi to veče bilo ispunjeno pesmama jednog od najvećih pevača vlaških pesama pobrinula se Etno grupa „Gergina“ i Jovica Miljković na harmonici. „Dani Gergine“ zaokruženi su projekcijom dokumentarnog filma „Kapija za molitvu“, autora profesora Danila Petrovića. Kao predfestivalski programi priređene su izložbe “Vlaška nošnja iz Jabukovca” iz kolekcije porodice Miljković i slika Dragoslava Žitarevića. Promovisana je i knjiga “Festivalski sabornik” o 10 godina “Gergine”, koju su priredile Milomirka Jovović i Jovanka Stanojević, a kao urednik potpisao Siniša Čelojević.  

Obeležavanje jubileja Udruženja “Gergina”

Festival je protekao u znaku jubileja, s obzirom da Udruženje “Gergina”celu godinu posvećuje deceniji plodnog rada na kulturnoj mapi Negotina i čitave Srbije. U samom Udruženju navode da će godišnjica posebno svečano biti obeležena 15. decembra, na dan zvaničnog početka rada, kada će publici podariti još neke zanimljive sadržaje.

Slika 11: Dr med. Siniša Čelojević, direktor Festivala “Gergina”

Uz to, Siniša Čelojević, direktor Festivala još kaže: “Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Opština Negotin i Nacionalni savet Vlaha kao generalni pokrovitelji daju doprinos očuvanju festivalske tradicije uz nesebičnu pomoć mnogih uglednih republičkih i opštinskih kompanija, firmi i pojedinaca. Važna je i medijska podrška koju imamo i  ja se svima ovim putem, u ime Organizacionog odbora, iskreno zahvaljujem”.

 Gosti Festivala

Među gostima Festivala zapažen je bio Rade Jorović, naš poznati pevač, kao i Dragiša Golubović, predsednik Saveza estradno muzičkih umetnika Srbije (SEMUS), koji je i otvorio prvo veče Festivala “Gergina”.

Slika 12: Dragiša Golubović, predsednik SEMUS- a na otvaranju Festivala

Drugo, inače revijalno veče je počelo obraćanjem  Vukašina Antonijevića iz Slatine, suvlasnika firme SB-Interservices u Parizu. On je tom prilikom rekao: “Već  godinama pratim aktivnosti Udruženja „Gergina“ i festival istog naziva. Imajući u vidu da je festival ovakvog profila značajan za očuvanje tradicije i kulture Vlaha, odlučio sam se da ove godine i finansijski pomognem njegovu realizaciju.  Uveren sam da je to jedan od načina da pomognem očuvanju tradicije i kulture Vlaha, zbog čega pozivam sve naše uspešne ljude iz dijaspore da finansijski podrže aktivnosti, kako Festivala tako i Udruženja „Gergina“.

Festival je ispunio očekivanja, poručio je Nenad Kamidžorac, umetnički direktor Festivala, tako da pripreme za 12. već mogu da počnu.

Tekst: Jovanka Stanojević, novinar
Foto: Dragoslav Ilić, Forma Foto-Studio

 

U susret 11. Festivalu vlaške muzike „Gergina”

Na vaskršnji ponedeljak i utorak, 29. i 30. aprila 2019. godine, Negotin će biti u znaku dobre pevane i svirane vlaške muzike i  raznovrsnog kulturnog nasleđa Vlaha. Brojne objedinjene sadržaje ponudiće i ove sezone Udruženje za očuvanje kulture i tradicije Vlaha „Gergina“,  organizator istoimenog festivala vlaške muzike, koji je prošle godine zablistao punim sjajem prilikom obeležavanja svog prvog desetogodišnjeg jubileja. Iako je do početka manifestacije  ostalo nešto više od mesec dana, organizatori već sada poručuju da bi Festival mogao da počne s obzirom da su učesnici i sadržaji već utvrđeni i da će se u narednom periodu raditi na doradi i brušenju planirane ponude sa kojom će Festival iskoračiti pred ljubitelje vlaške veoma bogate kulture.

Festival će prema ustaljenoj koncepciji trajati dva dana i  imaće takmičarsko veče mladih neafirmisanih nada i revijalno, uz učešće brojnih popularnih imena vlaške pesme iz Srbije i zemalja u okruženju. Kako je već potvrđeno prvo festivalsko veče otvoriće svojim nastupom Etno grupa “Kraljice” Umetničke škole “Stevan Mokranjac” iz Negotina. U delu koji će vrednovati tročlani žiri u kome će biti: profesor dr Dimitrije Golemović, etnomuzikolog,Beograd, Marija Vitas, etnomuzikolog i urednik magazina “Etnoumlje” i Goran Bogdanović,dirigent,profesor i multi instrumentalista,Niš, muzičko umeće odmeriće 20 takmičara, 6 vokalnih solista i 14 instrumentalnih izvođača. Sve njih pratiće orkestar mladog Bobana Pecića, koji je i prethodnih pet godina bio veran Festivalu na kome je, da podsetimo, 2013. godine nagrađen Specijalnim festivalskim priznanjem-Poveljom “Božidar Janucić”, koja se dodeljuje sveukupnom pobedniku. Dok žiri bude vrednovao nastupe takmičara, publiku u velikoj dvorani Doma kulture “Stevan Mokranjac” zabavljaće Etno grupa “Marinika”, koju već duže od jedne decenije sa velikim uspehom vodi Danijela Stojkić-Marković, profesor muzike u Negotinskoj gimnaziji. U tom delu programa planirano je i učešće  Vokalno instrumentalnog ansambla tradicionalne muzike Fakulteta muzike i teatra Temišvar iz susedne Rumunije. Veran tradiciji, Festival će na scenu izvesti i čuvare vlaške igre, a ove godine predstaviće se igračka grupa Dečijeg ansambla KUD “Stevan Mokranjac” iz Negotina, jednog od naših najstarijih i najuspešnijih kulturno-umetničkih društava.

Revijalno veče 11. Festivala u Negotin će dovesti umetnike iz raznih krajeva. Tridesetog aprila od 19 sati predstaviće se: Svetlana Arsić, Ljubinka Dudejić, Luminica Ćiolan iz Rumunije, Duško Oprić, Staniša Radosavljević, Saša Dražilović, Vlasta Žurkić, Mile Lapadatović i  Etno grupa „Gergina“. Vokalnim solistima pridružiće se i brojnija grupa instrumentalista. Danijela Predić, Jovica Miljković i Oliver Paunović na harmonici, Dimitrije Ungurjanović na violini, Velimir Kokorić i Dragi Nikolić na fruli, Goran Bogdanović na klarinetu i Petre Stoian iz Rumunije, solista na trubi. Po prvi put na negotinskom festivalu predstaviće se i Vladica Dinulović, članica KUD-a „Voja Čurić“ iz Kobišnice koja će svirati vlaške melodije na listu.

Sve učesnike revijalne večeri pratiće orkestar maestra Slobodana Pecića, a poseban doprinos daće, kako se očekuje i nastup folklorne grupe Centra za tradicionalne umentnosti „Koreni“ iz Zaječara, sa najavljenim programom „Halovski motivi“.

Predstojeći 11. Festival vlaške izvorne muzike biće posvećen kralju vlaških pesama i učesniku 9 od do sada priređenih 10 festivala, Staniši Paunoviću Homoljcu (1947-2017).

Dani „Gergine“ kao uvod u Festival

Kao i prošle godine festivalskim večerima će već od 22. aprila, pa sve do subote 27, prethoditi „Dani Gergine“ - ZÎLJILJI  GERGJINJI. Program će biti raznovrstan i bogat.

U ponedeljak, 22. aprila biće priređena promocija knjige i CD-a „Violinisti iz Jabukovca- pesme, kola, balade i melodije (PROMOCÎJA KĂRCÎJI „LĂUTARJI DJIN JABUKOVĂC-KÎNTJEĆE, UORJ, BALADJE ŠI VJERSURJ  ši CD) .

Tom prilikom nastupiće Etno grupa „Gergina“ i poznati violinista iz našeg kraja Dimitrije Ungurjanović.

Dan kasnije, u utorak 23. aprila, biće promovisana knjiga „Dolinom Timoka“, autora Slobodana Cvetića Tabakovca. Sreda, 24. april je rezervisana za promociju CD-ea pod nazivom Staniša Paunović na festivalima „Gergina“, koja će biti upotpunjena programom sa učesnicima: Etno grupom „Gergina“ i Jovicom Miljkovićem, solistom na harmonici.

U četvrtak, 25. aprila uslediće promocija još jednog CD izdanja sa najlepšim melodijama pesama koje je za života otpevao Slobodan Domaćinović. Kako bi ovo veče bilo ispunjeno pesmom jednog od najvećih pevača vlaških pesama pobrinuće se Etno grupa „Gergina“ i Jovica Miljković na harmonici. „Dani Gergine“ biće zaokruženi u subotu, 27. aprila, projekcijom dokumentarnog filma „Kapija za molitvu“, autora profesora Danila Petrovića ( FILMU  „PUARTA  DJE RUGAMÎNT“).  

Obeležavanje jubileja Udruženja “Gergina”

I ova festivalska sezona proteći će u znaku jubileja, s obzirom da Udruženje “Gergina”, celu godinu posvećuje deceniji plodnog rada na kulturnoj mapi Negotina i čitave Srbije. U samom Udruženju navode da će godišnjica posebno svečano biti obeležena 15. decembra, na dan zvaničnog početka rada, kada će publici podariti još neke zanimljive sadržaje. 

Treba napomenuti da organizatori Festivala, posebno oni uključeni u rad Udruženja očekuje brojnu publiku, kao i medijsku pažnju. Upravo zbog toga o medijskoj promociji brinuće Press centar festivala, koji će i ove godine raditi u ulici Kraljevića Marka br. 2 u Negotinu. Radi uspešnijeg kontakta u funkciji su mejl adresa Udruženja info@gergina.org.rs i kontakt telefon: 065/ 44 28 201.

Programi 11. Festivala vlaške muzike već su objavljeni na sajtu Udruženja „Gergina“, a uskoro će biti i na portalu Nacionalnog saveta Vlaha, jednog od pokrovitelja festivala. Inače u tom statusu već godinama se pojavljuju Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije i Opština Negotin, kao i Elixir Prahovo i Nikolić prevoz. Doprinos će dati i mnogi sponzori i donatori, koji su prepoznali značaj Festivala “Gergina”, za koji je ove godine idejno rešenje plakata i vizuelne identifikacije dala Dušanka Botunjac, poznati akademski slikar i primenjeni umetnik iz Negotina.

Jovanka Stanojević, novinar,

Organizacioni odbor  Festivala

Jedanaesti Internacionalni festival vlaške muzike “Gergina 2019”

 

Једанаести Интернационални фестивал влашке музике "Гергина 2019" ће се одржати 29. и 30.априла у Дому културе „Стеван Мокрањац“ у Неготину, и биће посвећен великану влашке музике Станиши   Пауновићу.

- Прво вече 29. априла је такмичарско.
- Друго вече Фестивала 30. априлa је ревијално, где наступају најбољи вокални солисти и инструменталисти влашке музике

Održana godišnja Skupština Udruženja “Gergina”

Godina u znaku desetogodišnjeg jubileja

U prisustvu dvadesetak članova, Udruženje “Gergina” je održalo godišnju Skupštinu na kojoj je analiziran rad u prethodnom jednogodišnjem periodu i aktivnosti planirane za ovu godinu. Članovi “Gergine” su u potpunosti bili saglasni u zaključku da je u minulom periodu bilo mnogo dešavanja čime je potvrđeno da je reč o jednom od najaktivnijih udruženja na području negotinske opštine. I 2019. godina biće veoma dinamična kako i priliči jubileju organizacije koja obeležava deceniju postojanja i rada, rečeno je na ovom skupu.

Na Godišnjoj Skupštini Udruženja “Gergina”, kojom je predsedavala Slađana Stojanović, Izveštaj o radu za 2018. godinu podneo je predsednik primarijus dr medicine Siniša Čelojević. On je rekao da je godina bila u svakom pogledu uspešna i da je bila ispunjena brojnim aktivnostima i poduhvatima. “Mi smo prošle godine organizovali Deseti jubilarni festival vlaške muzike “Gergina” i uz napomenu da je bio odlično pripremljen i posećen moram da istaknem da su festivalskim danima prethodile i brojne aktivnosti koje smo uveli u jednonedeljni programski okvir u susret festivalu pod nazivom “Dani Gergine od 3. do 9. aprila” - ZÎLJILJI GERGINJI, APRIL 2018. Tih dana smo priredili nekoliko promocija. Prva je bila knjige “Da se razumemo”, zatim CD-ea Vlaški dueti – KÎNTJEĆILJI VLAHILOR KÎNTATJE ÎN DUOJ i DVD izdanja pod nazivom FRUMUŠACA DJIN KRAJNA ŠI UOMOLJ. Publika je bila u prilici da premijerno odgleda i kratkometražni film “ Voda kao graditelj”, autora mr Danila Petrovića, profesora biologije. Svi ti programi uveli su publiku u svečane dane našeg muzičkog festivala održanog 9. i 10. aprila u Domu kulture “Stevan Mokranjac”. Inače, jubilarni, deseti, internacionalni festival bio je posvećen velikanu vlaške muzike Slobodanu Domaćinoviću. O tome je javnost redovno informisana s obzirom da je sve vreme naših svečanosti bio aktivan press-centar “Gergine”, koji će raditi i ove godine. Prvo festivalsko veče otvorili smo Izložbom “Vlaška nošnja iz Kobišnice” iz privatne zbirke Verice Todorović, a realizovali smo je u saradnji sa Muzejom Krajine. Tokom festivala održana je i izložba slika negotinskih autora, a imali smo i promociju knjige - KÎNTJEĆE DJE DRAGOSTJE KÎRSTA ALU JOVĂNJENJU. Zahvaljujući press službi mediji su opširno informisani o aktivnostima u vezi organizacije i realizacije Festivala, o Danima Gergine, kao i o zaključcima Organizacionog odbora održanog odmah po završetku Festivala“, istakao je Siniša Čelojević. U nastavku izlaganja on je naveo i veoma dinamičan kalendar gostovanja Etno grupe „Gergina“, promotera kulturnih vrednosti, muzike i pesme, koje neguje istoimeno udruženje. Ovaj sve popularniji ansambl je u programu „Etno zvuk“ nastupio na Majskim svečanostima u Negotinu, 12. maja. Usledila je Plašintijada u Rudnoj Glavi, samo dan kasnije, a učestvovali su i na 46.Krajinskim običajima u Štubiku 19. juna 2018. godine. Nižu se gostovanja na Saboru Svete Petke, 8. avgusta u Osniću, u Rudnoj Glavi 15. septembra na smotri “Sačuvajmo stare pesme i gajde od zaborava”, na Trećem Festivalu hrišćanske kulture, 30. septembra u Zaječaru, Festivalu „Belo lenče“ u Vranju, istog meseca, a “Gergina” je imala i jedno strano gostovanje i to na 29. Internacionalnom festivalu folklora i pesama Vlaha u Vidinu u Bugarskoj, 17. novembra. Uprkos dinamičnom kalendaru aktivnosti, članovi Udruženja “Gergina” su učestvovali i u izborima za Nacionalni savet Vlaha. Rečeno je na Godišnjoj Skupštini na kojoj je analizirano i finansijsko poslovanje Udruženja u 2018.godini. Prema rečima izvestioca, Dragice Dobrić iz Agencije “Dobrić”, poslovanje “Gergine” je bilo uspešno, bilans za 2018. pozitivan pa je kao takav ovaj izveštaj jednoglasno i usvojen.

🎼 Pripreme za 11. Festival vlaške muzike “Gergina”

Na Godišnjoj Skupštini Udruženja “Gergina” potvrđeno je da su pripreme za 11. Festival vlaške muzike “Gergina 2019” odavno počele i da će predstojeća internacionalna manifestacija, jedinstvena u Srbiji, 29. i 30. aprila, biti posvećena doajenu vlaške pesme Staniši Paunoviću (1947-2017). Prvog festivalskog dana u Holu Doma kulture “Stevan Mokranjac” biće priređena Izložba “Vlaške nošnje iz Jabukovca”, a druge večeri promocija knjige “Festivalski Sabornik”, na kojoj se uveliko radi. Tokom 11. Festivala, ljubiteljima vlaške kulture biće predstavljena dela slikara Dragoslava Žitarevića iz Male Kamenice.

🌺 Dani Gergine - ZÎLJILJI GERGINJI

Organizacioni odbor Festivala “Gergina” preuzeće prošlogodišnji veoma uspešan model organizacije “Dana Gergine”, a ove godine u planu je promocija knjige pesama PJE VALJA ĆIMOKULUJ, Slobodana Cvetića ali i knjige KÎNTJEĆE BĂLADJE UORJ ŠI VJERSURJ-LĂUTARJI AJ BĂTRÎNJ DJIN JABUKOVĂC i CD-ea sa tim pesmama, baladama i kolima. Ljubitelji vlaške pesme Staniše Paunovića, pevača iz Kučeva, koji je učestvovao na devet od deset već organizovanih festival, dobiće kao dar Gergine CD “Staniša Paunović na festivalima Gergina”, ali i CD sa najlepšim pesmama i CD sa probranim instrumentalnim numerama. I to neće biti sve, s obzirom da će ljubitelji muzike dobiti i CD sa instrumentalnim izvođenjem pesama Slobodana Domaćinovića, autora Jovice Miljkovića, jednog od veoma uspešnih i uglednih solista na harmonici iz Krajine. Biće nastavljena i saradnja u oblasti promovisanja i negovanja lepote dokumentarnog filma pa će tako ljubitelji tog žanra moći da uživaju u promociji dokumentarno-turističkog filma “Kapija za molitvu - PUARTA DJE RUGĂMINTJE“ i o manastiru Vratna, autora mr Danila Petrovića, za tu priliku prevedenog na vlaški jezik.

🎶 Godina jubileja

Skupština je zaokružena podsećanjem na najvažnije datume vezane za Udruženje “Gergina”, formiranog 15. decembra 2009. godine, koje je celu jednu deceniju neumorno radilo na očuvanju običaja, kulture, tradicije, jezika i identiteta Vlaha. U doprinose koji služe za svaku pohvalu, spada i organizovanje Festivala vlaške muzike “Gergina”. Važno je napomenuti da je to bio prvi veći poduhvat u to vreme grupe entuzijasta, pripadnika vlaške manjine, ali i svih drugih pojedinaca, zaljubljenika u vlašku muziku i kulturu uopšte .

Desetogodišnji jubilej Udruženja “Gergina”, na sam dan njegovog formiranja, 15. decembra, biće obeležen svečanom sednicom, a u večernjim satima, kako se čulo na godišnjoj Skupštini Udruženja, biće organizovan i koncert vlaške muzike, na kome će nastupiti brojni izvođači, osvedočeni prijatelji “Gergine”.

11.FESTIVALU INTERNACIONAL DJE MUZIKĂ VLAHILOR „GERGINA 2019“  
11.INTERNACIONALNI FESTIVAL VLAŠKE MUZIKE „GERGINA 2019“

Јеdanaesti Festival će se održati 29.i 30.aprila u Domu kulture „Stevan Mokranjac“ u Negotinu, i biće posvećen velikanu vlaške muzike Staniši Paunoviću.

Prvo veče  29.aprila je takmičarsko.Pozivaju se svi mladi vokalni solisti i instrumentalisti starosti do 25. godina da se prijave radi selekcije.

Prijave se primaju do  15.marta na tel-  065 44 28 201  Dr Siniša Čelojević predsednik Organizacionog odbora i   065 2626764  Boban Pecić-šef orkestra.

Nastup je u kompletnoj vlaškoj nošnji  sa opancima.

Prijaviti isključivo izvorne vlaške pesme,vlaške melodije i vlaška kola.

Vokalni  solisti nastupaju  sa jednom vlaškom pesmom  a instrumentalisti sa melodijom i kolom u trajanju od 4 minuta.

Dodeljuju se  četri nagrade:

• najbolji vokalni solista
• najbolji instrumentailista
• najbolji takmičar festivala  dobija plaketu „Božidar Janucić“.
• najbolji takmičar van Srbije za negovanje vlaške izvorne muzike

Pobednici dobijaju i novčane nagrade.

Takmičare ocenjuje stručni žiri  :

• Prof.dr Dimitrije Golemović,
• Marija Vitas etnomuzikolog,muzički urednik radio Beograd 2
• Maja Stojanović prof.SMŠ „S.Mokranjac“Negotin

Sve takmičare  pratiće orkestar  Bobana Pecića.

Drugo veče Festivala 30.april je revijalno, gde nastupaju najbolji vokalni solisti i instrumentalisti vlaške muzike.

Prijave do 15.marta na tel   065 44 28 201  Dr Siniša Čelojević predsednik organizacionog odbora, i maestro Slobodan Pecić   061 1682211.

Vokalni solisti nastupaju sa dve izvorne vlaške pesme.Jedna pesma je iz repertoara Staniše Paunovića.

Instrumentalisti nastupaju sa melodijom pesme Staniše Paunovića i kolom u trajanju od 5 minute.

Nastup u kompletnoj  vlaškoj nošnji  iz kraja učesnika.

Učesnike će pratiti orkestar maestra  Slobodana Pecića.

IZBORI ZA NACIONALNI SAVET VLAHA

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST

  Udruženja „Gergina“

Na veliku žalost Vlaha koji žive u Srbiji, najkraći i najistinitiji izveštaj o upravo okončanim izborima za njihovu krovnu organizaciju, glasi da su oni bili nedemokratski i lažirani. Izbori u kojima se unapred znao pobednik.

Koalicija aktuelne vlasti  iskoristila je sve raspoložive potencijale, koji su im bili dostupni, kako bi obezbedili pobedu listi  br.1, pošto su izbore za Nacionalni savet Vlaha poistovetili sa izborima na lokalnom ili republičkom nivou.

Ovakva tvrdnja svoje utemeljenje ima u činjenici što su njihovi „emisari“ obilazili sela i gradove u kojima žive građani vlaške nacionalne manjine, gde su uz pomoć posebnih biračkih spiskova  agitovali da, oni, obavezno, daju glas listi broj jedan.

Treba li podsetiti i njih i javnost da je to činjeno uprkos činjenici da je to krivično delo, jer, u članu 51.  Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, jasno stoji da „...podaci iz posebnog biračkog spiska uživaju posebnu zaštitu. Zabranjeno je i kažnjivo svako korišćenje podataka iz posebnog biračkog spiska“?

Osim toga, postavlja se pitanje odakle tim licima posebni birački spiskovi, ako se zna da su spiskovi pod posebnom zaštitom!?

Posebna priča je što su u predizbornoj kampanji bili ukljućeni predsednici opština i njihovi saradnici.

I pored toga što smo, blagovremeno, uputili dopise radnim telima u opštinama Negotin, Boljevac, Majdanpek i Bor, sa predlogom da i lista br.2 ima članove u biračkim odborima, čime bi izbori bili demokratski, naši predlozi nisu prihvaćeni. Naravno, načelnici opštinskih uprava su predložili za članove biračkih odbora samo lica  koja su većinom članovi Srpske napredne stranke, čime je stvorena mogučnost manipulisanja izbornim rezultatima i naše pravo da sumnjamo u njihove rezultate.

U Boru su aktivisti vladajuće stranke obilazili sela i grad i delili obaveštenja o glasanju, mada svi znamo da je to posao poštanske službe. Za vreme izbora vozilima RTB Bor (verovatno po odobrenju „doživotnog“ direktora)  birači su prevoženi na glasanje.

Call centri SNS su neprestano pozivali Vlahe da se odazovu pozivu na glasanje i da, obavezno, glasaju za listu br.1.

O neregularnosti izbora (ili izbornoj krađi), govore i sledeća dva primera:

  1. Na biračkom mestu u Prahovu - Opština Negotin, glasalo je  128 osoba, a kako pobeda ne bi pripala listi br.2 nevažećih listića bilo je 23 !
  2. Na glasačkom mestu u Mokranju glasalo je 117 osoba, a iz istih razloga, nevažećih listića bilo je 30.

Izborom novog saziva Nacionalng saveta Vlaha, sasvim je jasno da su Vlasi dobili  izuzetno ispolitizovano predstavničko telo, koje neće raditi u interesu Vlaha, nego u interesu stranaka na vlasti.

Sa druge strane, sasvim je jasno da u ovakvoj neravnopravnoj „borbi“ lista br.2 nije imala šanse da osvoji veći broj mandata, bez obzira na kvalitet naših kandidata.

Verovatno centrima moći  smeta desetogodišnja aktivnost „Gergine“ na očuvanju običaja, kulture, tradicije, jezika i identiteta Vlaha!? Ili, isto toliko godina iskrenog i požrtvovanog rada na sprečavanju „rumunizacije“ severoistočne Srbije?

Predsednik Udruženja „Gergina“,
primarijus dr Siniša Čelojević

Negotin 6.11.2018

 

Obaveštenje o biračkim mestima

   О Б А В Е Ш Т Е Њ Е  О БИРАЧКИМ МЕСТИМА

Са  великим задовољством обавештавам Влахе Општине Неготин, да је након интензивне активности Удружења „Гергина“,у потпуности  прихваћен наш предлог и  у петак на 82.Седници Републичка изборна комисија  је одобрила 10 бирачких места за гласање за Национални савет Влаха:

1.НЕГОТИН

Где би гласали бирачи из Неготина, Милошева, Видровца, Душановца, Чубре и Дупљана;

 

2.ПРАХОВО 

Где би гласали бирачи из Прахова , Радујевца и Самариновца;

 

3.СЛАТИНА 

Где би гласали бирачи из Слатине, Михајловца и Мале Каменице;

 

4.ЈАБУКОВАЦ

Где би гласали бирачи из Јабуковца и Вратне;

 

5.УРОВИЦА  

Где би гласали бирачи из овог села;

 

6.АЛЕКСАНДРОВАЦ 

Где би гласали бирачи из Александровца, Вељкова, Ковилова, Црномаснице, Рајца, Рогљева, Тамнича, Браћевца и Смедовца;

 

7.ПЛАВНА  

Где би гласали бирачи из Плавне и Штубика;

 

8.КОБИШНИЦА

Где би гласали бирачи из Кобишнице, Буковча и Србова;

 

9.МОКРАЊЕ 

Где би гласали бирачи из Мокрања и Речке;

 

  1. МАЛАЈНИЦА

Где би гласали бирачи из  Малајнице, Шаркамена, Брестовца, Јасенице, Карбулова, Поповице, Сикола и Трњана.

Изађите на изборе 4.новембра и гласајте за листу бр.2 Удружење „Гергина“ Неготин-Примаријус др Синиша Челојевић  ДА НЕ ЗАБОРАВИМО КО СМО

Пје 4.брумарју јешиц ла аљеђерја дје Савету Влахилор ши аљеђец листа нумеру 2. СĂ НУ (З)УЈТĂМ КАРЈЕ СЙНТЈЕМ

 

 

 

 

U susret novembarskim izborima za Savete nacionalnih manjina u Srbiji

Vlaška nacionalna manjina iz Krajine sumnja u regularnost izbora

Predsednik Udruženja za očuvanje kulture i tradicije Vlaha ”Gergina” i nosilac Izborne liste – Udruženje „Gergina“ Negotin, primarijus dr medicine Siniša Čelojević, „Da ne zaboravimo ko smo“,  predstojeće neposredne izbore za članove Nacionalnog saveta vlaške nacionalne manjine, raspisane za 4. novembar,  već sada ocenjuje neregularnim, navijačkim i obojenim politikom. Iako je verovao da će treće po redu izjašnjavanje pripadnika manjina u Srbiji biti bolje organizovano i u skladu sa aktuelnim republičkim zakonima, već sada je izvesno da tako neće biti i da će se zapravo voditi mrtva trka s obzirom da je politika dovela u sumnju regularnost predstojećeg izjašnjavanja, poručuje Čelojević. “ Mislim da političari imaju preča posla za koja su dobro plaćeni i smatram da Nacionalni savet Vlaha treba da ostave nama Vlasima. Mi ćemo se za prava koja nam zakonom pripadaju boriti bez partijskog uplitanja, koje je, već sada više nego očigledno”.

Članovi Udruženja “Gergina” u Beogradu, povodom predaje liste

Na pitanje šta je dovelo do ovakvih tumačenja i poruka javnosti , Čelojević kaže:

“Očigledno je da je aktuelna vlast u Srbiji dala sebi zadatak da “pod svoju šapu” stavi svaki segment društva, od vrtića do republičkog Parlamenta. U realizaciji tog zadatka, očigledno je, moraju da učestvuju svi, kojima je vladajuća elita dala deo “kolača”. Svedoci smo da, ovih dana, i perjanice aktuelne negotinske vlasti, očigledno, nemajući prečeg posla, izvršavaju svoj deo “domaćeg zadatka” u vezi sa predstojećim izborima za Nacionalni savet Vlaha. Jer, kako drugačije objasniti činjenicu da predsednik opštine i njegova zamenica, organizuju sastanke po selima, u kojima žive Vlasi, kako bi tamošnje žitelje ubedili da svoj glas daju “njihovoj listi”!? 

No, pošto oni, očigledno, ne znaju kojim poslovima treba da se bave i da im se posvete, red je da ih neko podseti da su im birači dali glas ne da se mešaju u izbore koji se tiču, isključivo, Vlaha, već da se bore da poboljšaju uslove živote svih građana opštine Negotin, da dovode investitore, da otvaraju nova radna mesta, da asfaltiraju puteve, da se bore za zdravu životnu sredinu. Dakle, u spisak njihovih aktivnosti, svakako ne spada zloupotreba političkih funkcija koje su dobili zahvaljujući slepoj partijskoj poslušnosti.

Nadamo se da će jednog dana morati da objasne zbog čega su, u svrhu ove besmislene i ogoljene partijske agitacije, koristili skupocene, službene, automobile kupljene parama stanovnika opštine Negotin, pa i parama Vlaha, koje obmanjuju da sve to rade u njihovom najboljem interesu, mada o Vlasima ne znaju gotovo ništa. Niti bi ovi izbori, koji su, isključivo, stvar pripadnika vlaške nacionalne manjine, trebalo da se tiču političara. Oni već imaju funkcije koje su im stranke dodelile. 

Oni kao da nisu čuli i ne znaju da postoji Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, koji predviđa njihovu depolitizaciju? Lokalni političari  direktno krše taj Zakon, a to je kažnjivo i to treba da znaju”.

Predaja Izborne liste Udruženje „Gergina“ Negotin, RIK Beograd, septembar 2018.

 

Uočena aktivnost negotinskih lokalnih čelnika koji na terenu, prema rečima Siniše Čelojevića, agituju za listu “Vlasi za Srbiju”, na kojoj među 23 kandidata gotovo i da nema Vlaha iz Negotinske Krajine, a čiji je nosilac Novica Janošević, predsednik Opštine Kučevo, je daleko od regularnog toka stvari u susret izborima. Ta lista je, misle mnogi pripadnici vlaške zajednice u Krajini, skrojena po meri Srpske napredne stranke, a ne po meri  vlaške manjine.

“Nema potrebe da naši lokalni političari prednjače u širenju neistina o razlozima zbog kojih članovi Udruženja “Gergina” nisu želeli da se nađu na nekoj  takvoj listi.  Poručujemo im da jednostavno na tim njihovim, partijskim kružocima objasne ljudima da su želeli da ponize “Gerginu”, nudeći njenim članovima mesta u drugom delu liste, umesto da budu na vrhu, gde im je i mesto. Logično je bilo da takvu “nepristojnu ponudu” odbijemo.

Mi političare ne možemo sprečiti da se bave ovim nečasnim radnjama, ali smo sigurni da naši mudri Vlasi znaju ko zaista brine o njihovim interesima i da će, na predstojećim izborima, dati svoj glas listi broj 2 - Udruženje „Gergina“ Negotin-Primarijus dr Siniša Čelojević – jer je to lista koja će zaista zastupati interese Vlaha.”

Fotografija sa predaje liste ili plakat

 

Kako će praktično izgledati izborni dan 4. novembra u Srbiji u Udruženju “Gergina” već sada pretpostavljaju, jer nadležni nisu baš ništa preduzeli da pozitivno odgovore na zahtev tog Udruženja i povećaju broj biračkih mesta u opštini Negotin, u skladu sa  brojem opredeljenih i upisanih građana u Poseban birački spisak.

" S obzirom da su predstojeći izbori za nas pripadnike vlaške nacionalne manjine veoma važni, mi smo kao Udruženje  blagovremeno uputili dopis Vladimiru Dimitrijeviću, predsedniku Republičke izborne komisije, čelnicima Opštine Negotin,načelniku Borskog okruga i javnosti, nastojeći da utičemo na otklanjanje jednog od najvećih nedostataka koji su bitno uticali na loše rezultate prethodnih izbora. Uprkos našim zahtevima u opštini Negotin ostaju samo četiri biračka mesta i to na lokacijama koje su potpuno promašene, što su pokazali prethodni izbori. Na našem sajtu smo o ovom problemu opširno pisali u tekstu od 17. jula ove godine, pod naslom: „Vlaška nacionalna manjina u Krajini predlaže bolje uslove za predstojeće izbore”.

Vlaška nacionalna manjina u Krajini predlaže bolje uslove za predstojeće izbore

Mi smo ovih dana dobili dopis načelnice Opštinske uprave kojim se izražava saglasnost da u opštini Negotin ostanu četiri biračka mesta što uopšte nije ni bila suština naših predloga i zahteva. Nije u pitanju saglasnost za nešto što već postoji, a uzgred i daje loše rezultate. Mi smo se obratili sa zahtevom da se razmotre naši predlozi zasnovani na praksi koji bi dali bolje rezultate izbora za nacionalne savete. Zbog toga je za nas u „Gergini“ ovaj dopis neprihvatljiv, ali mi nažalost ne možemo da promenimo stvari, tako će umesto s naše strane traženih 10 biračkih mesta, na izborima ponovo biti otvorena samo četiri. 

Dopis opštine o broju biračkih mesta

 

Sve što sam do sada naveo upućuje na zaključak da se otvoreno lobira za listu o kojoj sam već govorio, a na kojoj naših Vlaha nema. Nama sramno ne pružaju mogućnost da imamo veći broj mesta na kojima ćemo se izjašnjavati, a za to vreme u drugim opštinama lokalna administracija i bez zahteva tamošnjih ljudi, za predstojeće izbore dodatno pojačava broj biračkih mesta. Uprkos činjenici da je i ranije u ostalim opštinama Timočke Krajine njihov broj bio mnogo veći u odnosu na broj upisanih u Poseban birački spisak. U opštini Majdanpek je bilo 6 biračkih mesta za upisanih 1.924 lica, u Zaječaru  na 1.770 upisanih  bilo je 7  biračka mesta, a u Boljevcu na  2.806 upisanih, 11 biračkih mesta. Ne treba prenebregnuti podatak s početka ovog razgovora da je kod nas u opštini Negotin, u PBS bilo upisano čak 2 487 građana. Svojski smo se zalagali i trudili da nam se u negotinskoj opštini omoguće bolji uslovi ali za to nije bilo sluha a očigledno ni dobre volje.“  

Zbog toga, nagoveštava Čelojević, postoji mogućnost bojkota izbora 4. novembra?

“Iako želimo da iskoristimo zakonsko i Ustavom zagarantovano pravo , onako kako to rade i pripadnici drugih manjina, mislim da ćemo razmotriti mogućnost bojkota predstojećih novembarskih izbora, jer su nam i bukvalno uskraćeni povoljniji uslovi za izjašnjavanje i ravnopravan tretman. Time nećemo na gubitku biti samo mi već i Srbija s obzirom da ćemo i dalje imati nepotpune podatke, jer zvaničnih  o stvarnom broju Vlaha koji žive u Srbiji-nema. Mi nismo spremni da učestvujemo u nekorektnoj i nezakonitoj izbornoj farsi prema scenariju vladajuće partije”, kategoričan je Siniša Čelojević, nosilac Izborne liste – Udruženje „Gergina“ Negotin, primarijus dr medicine Siniša Čelojević, na neposrednim  izborima za članove Nacionalnog saveta vlaške nacionalne manjine, zakazanim za 4. novembar.

Rešenje izborne komisije o predaji i potvrdi liste

 

U Poseban birački spisak vlaške manjine, prema podacima iz 2014. godine, bilo je upisano samo 27.694 Vlaha, što ne odgovara pravom stanju, jer se procenjuje da u Srbiji živi oko 500 000 pripadnika vlaške zajednice. Šta će doneti predstojeći izbori i da li će proteći bez Vlaha iz Negotinske Krajine, koji su podržali listu Udruženja “Gergine”, zavisiće i od odgovora koji se očekuje iz Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave i ministra Branka Ružića, kome je upućen dopis o svim uočenim nepravilnostima i problemima koji prate pripreme Vlaha za prestojeće izbore. Dopis je takođe upućen i RIK-u,Kancelariji za ljudska i manjinska prava,Zaštitniku građana i kancelariji OEBS-a u Beogradu.

Dopis Ministru Branku Ružiću

O UDRUŽENJU “GERGINA”

                                УДРУЖЕЊЕ „ГЕРГИНА“  НЕГОТИН

Удружење „Гергина“, формирала је група грађана, 15. децембра 2009. године у Неготину, са жељом да очува културно наслеђе (традицију, говор-језик, музику, обележја) Влаха у Неготинској и Тимочкој Крајини, али и на читавом простору Републике Србије, као и околним државама у којима живе припадници влашке националне мањине.

Потреба за формирањем једне овакве, пре свега културолошке организације, утемељена је на чињеници да је влашка етничка групација, на подручју Србије, најраспрострањенија у њеном источном делу, где, према незваничним подацима, живи преко 300 хиљада њених припадника.

Своја права у области образовања, културе, информисања, службене употребе језика и писма, у оквиру Србије, Влашка национална мањина, од 2010. године, реализује у оквиру Националног савета Влаха, који, између осталог, има задатак да одржава односе са романофонима, ван граница Републике Србије, који говоре неки од језика из романске групе језика.

Влашка национална заједница, својом културом, традицијом и обичајима чини посебност на територији Србије, чија је популација размештена у многим њеним источним деловима, претежно у приобаљу Дунава. Богатство влашке традиционалне музике и њена самосвојност јасно указују да је реч о посебној култури, што потврђује њена мелодија, звучна обојеност, начин извођења и интерпретација.

Управо на темељу тих вредности, препознали смо потребу да оформимо невладину организацију „Гергина“, која има за циљ да ради на очувању културног наслеђа, које укључује и музичку и језичку традицију Влаха у Неготинској и Тимочкој Крајини, као и у читавој Републици Србији.

Удружење  је до сада успешно  реализовало  девет  Фестивала  влашке  музике  у Неготину (Први Фестивал је организован пре формирања Удружења).

Од  пре шест година, овај  Фестивал  носи назив “Гергина”.

Етно  група „Гергина“ формирана је у оквиру НВО Гергина из Неготина,2011.године са циљем очувања влашке изворне песме.

Реализовани пројекти Удружења “Гергина“ :

  1. Други,трећи, четврти, пети, шести, седми, осми ,девети и десети Фестивал влашке музике (2010,2011, 2012, 2013, 2014, 2015,2016,2017.2018. године) – уз помоћ Министарства културе Републике Србије;
  2. Пројекат : „Афирмација мултикултуралности кроз   инклузионо  образовање  влашке националне мањине“ – уз помоћ Фонда за отворено друштво Београд;
  3. Мултимедијални пројекат (Неготин, 14.02.2013. године) : „Прво писање и читање - СКРИЈАТУ ШИ ЋИЋИТУ АЛ ДЈИН ТЙЈ“, у оквиру кога  смо промовисали прва издања на влашком  писму.

Издавачка делатност :

2.Удружење Гергина је самостално или у сарадњи са Саветом до сада издало следеће књиге:

1.Ворбјеск љимба Влахă- Говорим влашки

2.Ворбјеск румйњештје  Говорим влашки

3.Панда йнвацă кунг фу -   Бојанке за децу на Крајинско-Тимочком дијалекту

4.Панда йнвацă кунг фу    Бојанке за децу на Хомољско-Браничевском дијалекту

5.Повјестјиј дје копиј -     Басне за децу са аудио носачем звука

6.Повјестјиј дје копиј пйнтру нуаптја бунă-Бајке за децу

7.Елвис алу Ћобану- Влашке приче  

8.Вуорбарју           Влашко-српски речник

9.Граматика влашког језика

10.Аша а ворбит ај бăтйрњ-    Тако су говорили стари

11.Вуорба ши култура Влахă/  покровитељ Фондација за отворено друштво Србија/

12.Сто најлепших влашких песама  са пратећим аудио носачем звука

13.Монографија Слободан Домаћиновић са пратећим аудио носачем звука

14.Монографија Станиша Пауновић са пратећим носачем звука

15.Монографија Божидар Јануцић са пратећим носачем звука

16.Монографија Миле Пауновић  са пратећим носачем звука

17.Моноградија Ика Петришоровић са пратећим носачем звука

18.Нотни записи 25 кола Слободана Божиновића /увод на влашком,српском и енглеском/ са пратећим носачем звука

19.Кйнтјеће дје драгостје  Кйрста алу Јовăњењу

  1. Приручник „Да се разумемо-сă ње йнцăљеђем-Lasst uns verstehen“

Музичка издања :

ЦД Кйнтјећиљи нуаштје     етно група Гергина

ЦД Кйнтјећиљи нуаштје     Љиљана Несторовић-Ђокић

ЦД  Уориљи нуаштје           Витомир Станојевић флујер

ЦД  Уориљи нуаштје  Спасоје Јовић флујер,кăвал ши окарина марје

ДВД  Уориљи нуаштје       Витомир Станојевић

ЦД  Божа Јануцић       Уорј ши вјерсурј

ЦД  Уориљи дји ла Мокрањ

ЦД Уориљи дји ла Јабуковăц

ЦД Кйнтјећиљи Влахилор кйнтатје йн дуој

ДВД  Фрумушаца дјин Крајна ши Уомољ.

Наступи  Етно групе „Гергина „:

-5, 6, 7, 8, 9, 10  Фестивал влашке музике „Гергина 2013,2014,2015,2016,2017,2018“Неготин

-На промоцији првих издања на влашком писму 15.02 2013. Неготин

-Вече са Гергином у оквиру Неготинског лета,2013,2014,2015

-Балкан фолк фестивал Китен Бугарска,јун 2014

-Етно фестивал у Кладову 2014г, 2016

-Фестивал у Брестовачкпој бањи 2014г.

-49.Мокрањчеви дани  НИТИ ТРАДИЦИЈЕ  Мокрање

-. Фестивал националних мањина НИШ    2014 ,2016 ,2017г

-48.Хомољски мотиви Кучево 2015г

-Међународни фестивал Капитановци Бугарска , 2015г

-Фестивал Дунавски цвет  Голубац , 2015г

-11.Фестивал влашке изворне песме БОР  2015

-Међународни фестивал-Дунавски таласи  Видин 2016г.

-Међународни фестивал  И Фестивал Волна Република Оцхотницка  15.08 2016 Пољска  Оцхотница Горна

15.Оларијада  Слатина(Бор).

В МЕЂУНАРОДНИ ФЕСТИВАЛ ФОЛКЛОРА МОСНА 2016  11.09 2016

-1. И 2.Сајам националних мањина Мозаик Србије Београд  .2016,2017

-Сабор дијаспоре у Љубичевцу  8.07 2017

Етно звук-Неготинско лето 2017

Саборовање  2017    Михајловац             29.јули

Дан Флоричике  2017  Јабуковац

Рановачка ракија  2017 Рановац

Сабор игре Слатина (Бор)    28.08 2017

54.Опленачка берба Топола  6.октобар

14.10 БЕЧ  14.Јесењи сабор фолклора

2.12 2017  КРИВЕЉ  Дани изворног стваралаштва

„Етно звук“ Мајске свечаности   12.мај 2018

Плашинтијада   Рудна Глава13.мај 2018

46.Kрајински обичаји  Штубик 19.јуни 2018

У оквиру пројекта „Најлепше влашке песме“ група је снимила две песме.

2015 године група је снимила ЦД са 11 изворних влашких песама у сарадњи са Националним саветом Влаха.

Етно групу  чине: Слободанка Петровић, Снежана Челојевић, Елизабета Дајић, Жикица Максимовић, Данијела Станковић и Љиљана Несторовић-Ђокић. Инструментални део : Јовица Миљковић хармоника, Витомир Станојевић-фрула и Бојан Борвичановић –бубањ. 

Удружење Гергина је добитник МАЈСКЕ НАГРАДЕ Општине Неготин 2013.године  у области заштите и очувања идентитета и културног наслеђа Влаха.  

Председник Удружења Гергина

Прим.др  Синиша Челојевић    

Novi projekat “Gergine” na vlaškom jeziku

NA KRAJU NEDELJE -   LA ISPRĂVITU STĂMÎNJI

 

Na konkursu za dodelu sredstava iz budžetskog fonda za nacionalne manjine Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, za realizaciju programa i projekata iz oblasti informisanja na jezicima nacionalnih manjina u 2018. godini, Udruženju za očuvanje kulture i tradicije Vlaha „Gergina“ iz Negotina je odobren projekat pod nazivom: NA KRAJU NEDELJE-LA ISPRĂVITU STĂMÎNJI“.

U skladu sa odobrenim Projektom, na Regionalnoj televiziji Istok iz Salaša, već od jeseni trebalo bi da počne realizacija informativnih emisija na vlaškom jeziku. Projektom je utvrđeno da se one emituju jednom nedeljno. Uz Vesti na vlaškom jeziku koje će gledaoci moći da prate svake subote od 19 sati, biće snimljeno i šest tridesetominutnih emisija koje će prikazati bogatstvo kulture, običaja, tradicije i jezika Vlaha.

Primarijus dr Siniša Čelojević, predsednik Udruženja „Gergina“ o ideji za ovaj projekat čija realizacija uskoro predstoji, kaže:“ Na prostoru između Morave, Timoka i Dunava, već više od 2000 godina kao najstariji narod žive Vlasi. Ima ih u 19 opština i 154 etničkih vlaških naselja. Pretpostavka je da se broj etničkih Vlaha kreće od 250.000 – 300.000, a to je daleko veći broj ljudi u odnosu na  35.330 Vlaha i 42.340 građana Srbije čiji je maternji  jezik vlaški. Toliko ih se naime, na taj način, izjasnilo na poslednjem popisu stanovništva u Srbiji.

Uprkos tome, ističe Čelojević, informisanje građana na vlaškom jeziku još uvek nije deo medijske prakse, pa čak ni na javnom servisu. “Nedopustivo je da javni nacionalni, kao servis svih građana Srbije, nema informativne emisije na vlaškom jeziku”.

Uvidom u programske šeme RTS-a ali i drugih medija sa nacionalnom frekvencijom, može se zaključiti da su emisije na vlaškom jeziku marginalizovane, tačnije, one uopšte ne postoje. S druge strane, na pojedinim regionalnim televizijama, mada veoma retko, čuje  se tek neka reč na vlaškom jeziku. Kao rezultat takve medijske zapostavljenosti, rođen je i ovaj projekat jer Vlasi, kako kažu, “žele da budu potpunije informisani na svom maternjem-vlaškom jeziku i zaslužuju da gledaju i druge emisije različitih žanrova na vlaškom jeziku”. Otuda je Projektom, već tokom izrade, za partnera u ovom pionirskom poduhvatu predviđena regionalna televizija koja bi ispunila očekivanja Vlaha, na širem području Krajine.

„Projekat „Na kraju nedelje“ predviđa informativne emisije na regionalnoj televiziji TV Istok iz Salaša i one će biti emitovane jednom nedeljno, u trajanju od 15 minuta,  na vlaškom jeziku. Iz redovnih informativnih sadržaja TV Istok, tim Udruženja „Gergina“, pripremaće prevode, po njima najvažnijih medijskih sadržaja i prevoditi ih na vlaški. Te emisije biće emitovane u premijernom terminu subotom  od 19 sati i repriznom, dan kasnije, u nedelju.

Projekat, inače, predviđa i snimanje šest polusatnih emisija, koliko će biti moguće u skladu sa skromnim ali značajnim sredstvima. U tim emisijama biće prikazano bogastvo kulture, običaja, tradicije i jezika Vlaha.

„Za TV Istok smo se opredelili zato što ta televizija pokriva gledanošću celu severoistočnu Srbiju i skoro veliki deo teritorije Srbije gde živi vlaško stanovništvo, a preko satelitskog programa  i Evropu. Naša ciljna grupa su pripadnici vlaške manjine  koji žive na području severoistočne Srbije  i drugih delova, pokrivenih signalom TV Istok, kao i Vlasi u dijaspori.

Sadržaji šest  emisija koje bi prikazale bogatstvo kulture, običaja, tradicije i jezika Vlaha   BOGASTVO VLAHA-BOGĂCÎJA VLAHILOR

Prema predviđenoj dinamici učesnici prve emisije biće članovi Etno grupe „Gergina“ i oni će snimiti splet izvornih vlaških pesama. Tokom emisije biće prikazan video materijal u produkciji TV Istok, snimljen  na različitim turističkim destinacijama severoistočne Srbije, na kojima Etno grupa „Gergina“ izvodi izvorne vlaške pesme. Time bi se promovisalo bogato kulturno nasleđe Vlaha i prirodne lepote ovog dela Srbije.

Druga emisija će se baviti običajima  Vlaha. Za potrebe tog tridesetominutnog filma, u predelu Vratnjanskih kapija – jedinstvenog prirodnog dragulja  severoistočne Srbije, članovi AKUD „Floričika“ iz Jabukovca izvešće na vlaškom jeziku običaj AŽUNU-BADNJI DAN. Cilj emisije je prikazivanje lepote i značaja  vlaških običaja, kulture i tradicije Vlaha ali i promocija čuvene turističke destinacije.

Treća emisija baviće se promocijom knjiga Udruženja „Gergina“, štampanih na vlaškom pismu. Udruženje „Gergina“ je do sada samostalno ili u saradnji sa Nacionalnim savetom Vlaha izdalo 20 knjiga na vlaškom pismu. Ova emisija koja bi promovisala izdavačku delatnost na vlaškom pismu biće realizovala u studiju TV Istok.

U četvrtoj emisiji biće prikazana vlaška kola iz Kobišnice. Emisija će biti snimljena u dvorištu rodne kuće velikog  srpskog kompozitora, Stevana Stojanovića Mokranjca, čiji preci potiču iz vlaškog sela Mokranja. Akteri su članovi KUD „Voja  Čurić“ iz Kobišnice, kojima će biti povereno izvođenje spleta vlaških igara iz tog sela.

Petu emisiju “Gergina” posvećuje delu nastave predmeta „Vlaški govor sa elementima nacionalne kulture“. Biće realizovana u Osnovnoj školi „Stevan Stojanović Mokranjac“ u Kobišnici,  u kojoj deca već pohađaju nastavu na vlaškom jeziku kao izborni predmet. Deca sa svojim predavačima pokazaće način sprovođenja nastave. Emisija  će imati veliki značaj  jer će promovisati pomenuti izborni predmeti i očekuje se da bude podsticaj roditelja da upišu svoju decu radi učenja vlaškog govora.

Stara vlaška  jela su tematska celina šeste emisije iz pomenutog projekta. Naime, svaka nacionalna manjina ima svoju kuhinju, pa tako i vlaška. Odlikuju je specifična jela i upravo ona, biće promovisana tokom tog segmenta od 30 minuta. Vredne domaćice će jela pripremati u izabranom seoskom domaćinstvu vlaškog sela.

Sve emisije biće sačuvane na nosačima zvuka i biće deo arhivske građe Udruženja „Gergina“ iz Negotina. Realizacija Projekta je oročena na 8 meseci, a odobrena sredstva iznose 200 000 dinara. Za finansiranje projekata, novac je dobilo 77, u veoma jakoj konkurenciji čak 163 udruženja nacionalnih manjina u Srbiji.

 

                                                                                                 Jovanka Stanojević