Category Archives: Novosti

Vlaška nacionalna manjina u Krajini predlaže bolje uslove za predstojeće izbore

Pred predstojeće izbore za Savete nacionalnih manjina u Srbiji, jedan od funkcionera NSV, primarijus dr medicine Siniša Čelojević, koji je donedavno bio i na čelnoj poziciji Vlaške stranke, dugogodišnji predsednik Udruženja za očuvanje kulture i tradicije Vlaha ”Gergina”, ukazuje na dve činjenice koje mogu presudno uticati na same izborne radnje i ishod predstojećih izbora.

“Predstojeći izbori su za nas pripadnike vlaške nacionalne manjine veoma važni, te sam zbog toga dobio jednoglasnu podršku članova našeg Udruženja da   blagovremeno  uputim dopis Vladimiru Dimitrijeviću, predsedniku Republičke izborne komisije, čelnicima Opštine Negotin i javnosti, u želji da krajnje dobronamerno, na osnovu višegodišnjeg iskustva, ukažem na neke nelogičnosti i moguće probleme koji bi mogli da utiču na ishod izbora za Savete nacionalnih manjina, s obzirom na ogromno iskustvo koje je Nacionalna manjina Vlaha u opštini Negotin imala na izborima za Savete, 2014. godine”.

Na pitanje koji podaci najbolje ilustruju iskustvo ali i mogućnosti da se negativni trendovi preduprede, Čelojević kaže: ”Upoređujući  broj upisanih birača u Poseban birački spisak (PBS) - 2487, sa brojem onih koji su glasali, samo njih 396, zaključili smo da to čini svega 15%, što je daleko manje od republičkog proseka.     Ovako mali odaziv birača, po mom ličnom uverenju, je bio rezultat nedovoljnog broja biračkih mesta. U opštini Negotin ih je bilo, to navodim i rečima i brojem, samo četiri, a očigledan je bio i pogrešan izbor lokacija, zbog čega tadašnji izbori u našem kraju nisu prikazali pravo stanje stvari.

Da bih ilustrovao ove zaključke, navodim primer sela Prahova, gde je u PBS bilo upisano 200 birača. Oni ne samo da nisu mogli da glasaju u svom selu, već ni u Negotinu, udaljenom 9 kilometara. Morali su da idu u 15 kilometara udaljenu Kobišnicu. Birači iz Dušanovca nisu mogli da glasaju u 6 km udaljenom Negotinu, već su bili prinuđeni da glasaju u Urovici udaljenoj 20 kilometara. I to nije sve! Birači iz sela Dupljana, umesto u 7 kilometara udaljenom Negotinu, trebalo je da idu na glasanje u 15 km udaljeni Štubik. Ništa bolja situacija nije bila ni u selima na drugom kraju opštine Negotin. Mislim na sela: Kovilovo, 15 km udaljeno od Kobišnice,  Aleksandrovac,  20 km od Kobišnice i Crnomasnicu, 23 km udaljenu od biračkog mesta u Kobišnici.

Ko je na taj način organizovao izjašnjavanje - ne znam, nije mesto da iznosim svoja tumačenja, ali upravo zato na vreme smo reagovali jednim ovakvim dopisom kako bi se ogromni propusti od pre četiri godine uklonili“, izričit je Siniša Čelojević.

Udruženje „Gergina“ predlaže 10 biračkih mesta

Imajući u vidu da će u oktobru biti održani novi izbori za Nacionalne savete, u „Gergini“ imaju želju i nadaju se da će svi pripadnici Nacionalne manjine Vlaha, sa teritorije opštine Negotin, pod jednakim uslovima, moći da ostvare svoje Ustavom zagarantovano pravo. Oni se, pre svega, zalažu za povećanje broja biračkih mesta i sačinili su najracionalniju mapu, koja bi omogućila mnogo bolji odziv birača. Prema njima, za naredne izbore za NSV, opština Negotin treba da ima deset biračkih mesta. Prvo bi bilo u Negotinu, a na njemu bi glasali birači iz Negotina i najbližih sela: Miloševa, Vidrovca, Dušanovca, Čubre i Dupljana. Drugo mesto bi bilo u Prahovu za izjašnjavanje meštana Prahova, Radujevca i Samarinovca.  U Slatini bi glasali birači tog i obližnjih naselja: Mihajlovac i Mala Kamenica, dok bi biračko mesto u Jabukovcu prihvatalo glasove svojih i, meštana Vratne. U Urovici bi glasali samo birači iz tog sela, a u Aleksandrovcu, iz Veljkova, Kovilova, Crnomasnice, Rajca, Rogljeva, Tamniča, Braćevca i Smedovca, dakle, iz sela timočkog dela opštine, računajući i Aleksandrovac, naravno. Biračko mesto u Plavni opslužilo bi i birače iz Štubika, a u Kobišnici, meštane Bukovča i Srbova. Mokranjci bi u svom selu glasali zajedno sa biračima iz Rečke, dok bi u Malajnici mogli da se izjašnjavaju birači iz Šarkamena, Brestovca, Jasenice, Karbulova, Popovice, Sikola i Trnjana.

Želeli smo da saznamo u čemu se još ogleda argumentacija za predlog koji je iz Negotina upućen RIK-u u Beogradu i opštinskoj vlasti u susret  predstojećim izborima za Savete nacionalnih manjina u Srbiji, a evo i odgovora. „ Osim rezultata prethodnih izbora kojima sigurno iz navedenih razloga nismo bili zadovoljni u objašnjenju potrebe da se poveća broj biračkih mesta za predstojeće izbore za Nacionalne savete, konkretno kada smo mi u pitanju za Nacionalni savet Vlaha u opštini Negotin i njihovoj prekompoziciji, navodimo da je u ostalim opštinama Timočke Krajine broj biračkih mesta bio mnogo primereniji broju upisanih u Poseban birački spisak. U opštini Majdanpek je bilo 6 biračkih mesta za upisanih 1.924 lica, u Zaječaru  na 1.770 upisanih  bilo je 7,  a u Boljevcu na  2.806 upisanih, 11 biračkih mesta. Ne treba prenebregnuti podatak s početka ovog poziva građanima da je kod nas u opštini Negotin, u PBS bilo upisano čak 2 487 građana. Dakle, izneli smo sasvim opravdan predlog za koji iskreno verujemo da će naići na nužnu podršku“, zaključuje Siniša Čelojević.

Činjenica je da bi treći po redu izbori za Savete nacionalnih manjina mogli da donesu mnoge kvalitativne pomake, a jedan od njih ponuđen je iz Negotina od strane pripadnika vlaške zajednice, koja je zaključila da realno stanje na terenu uopšte ne odgovara izbornim rezultatima i statistici. Izneti predlozi trebalo bi da stimulišu Vlahe da u što većem broju izađu na izbore. To bi omogućilo uspešniji rad NSV u svim segmentima života i rada, u skladu sa pravima zagarantovanim najvišim pravnim aktom Republike Srbije.

 Na izborima – samo građani upisani u poseban birački spisak

Procedura za upis građana u PBS je jednostavna i besplatna. Potrebno je da popune zahtev i predaju ga nadležnoj opštinskoj službi.

U Udruženju “Gergina” ističu da ovo izjašnjavanje nema nikakve veze sa politikom, već predstavlja izjašnjavanje o pripadnosti svojoj nacionalnoj manjini, onako kako je to naša matična država Srbija, propisala za sve, pa i za vlašku.
“Želimo da podsetimo sve pripadnike Vlaha da ne postoji ni jedan razlog koji bi nas sprečio da iskoristimo zakonsko i Ustavom zagarantovano pravo koje i mi Vlasi treba da koristimo, onako kako to rade i pripadnici drugih manjina. 
Na teritoriji Srbije, kako se pretpostavlja, živi oko 500 000 Vlaha. Zvaničnih podataka o tome nema, a na nama je da dokažemo koliko nas stvarno ima.
U Poseban birački spisak vlaške manjine, prema podacima iz 2014. godine, bilo je upisano samo 27.694 Vlaha, što ne odgovara pravom stanju.

Činjenica je da smo mi Vlasi starosedeoci na prostorima Srbije, posebno na istoku, i to je još jedan razlog koji nas obavezuje da se tako i izjasnimo. Time stičemo uslov da koristimo sva ona prava koja imaju ostale nacionalne manjine, sa kojima već decenijama živimo u miru i slozi, na prostoru zajedničke države Srbije”, zaključuje predsednik Udruženja “Gergina” koje se veoma angažovalo oko priprema za predstojeće izbore Saveta nacionalnih manjina.

                                                              Jovanka Stanojević, novinar

“Gergina” prosledila izveštaj Kancelariji za ljudska i manjinska prava

Kancelarija za ljudska i manjinska prava Vlade Republike Srbije je nedavno, povodom priprema za izradu Četvrtog periodičnog izveštaja o sprovođenju Okvirne konvencije za zaštitu nacionalnih manjina,  uputila poziv Udruženju za očuvanje kulture i tradicije Vlaha „Gergina“, da svojim izveštajem ili prilogom uzme učešće u izradi ovog važnog dokumenta.  Udruženje „Gergina“ se odazvalo pozivu i na adresu Kancelarije za ljudska i manjinska prava prosledilo izveštaj u rokovima predviđenim za dostavu radnog materijala.

Udruženje  „Gergina“ iz Negotina je formirano 2009. godine,  radi očuvanja običaja, kulture, tradicije , jezika i identiteta Vlaha  u Republici Srbiji i na čitavom   Balkanu. Uvek smo polazili od stava da je  Vlasima matična domovina Srbija, a maternji, vlaški jezik.

Podaci poslednjeg popisa iz 2012. godine su ukazali su da je na teritoriji Republike Srbije bilo 35 330 Vlaha. Broj lica koja govore vlaški jezik je daleko veći i prema statistici iznosio je  42 917. Međutim, ovi podaci su  daleko od realnog broja, kako broja Vlaha, tako i govornika vlaškog jezika. Članovi Udruženja „Gergina“ su pre popisa poslali dopis RIK-u, tražeći da  lica zadužena za popis  u vlaškim mestima moraju biti vlaškog porekla. Naši razlozi su sledeći: veliki broj Vlaha živi u inostranstvu i starije osobe koje su ostale u selima Krajine ne govore dobro ( neki čak- uopšte) srpski jezik. Takođe smo ukazali da je potrebno da se formulari iz popisnih lista rade hemijskom olovkom, na licu mesta, jer je uočeno da veliki broj popisivača na terenu koristi grafitnu olovku, što je kasnije moglo da posluži za razne dopune i prepravke.

Nažalost, predlozi Udruženja  „Gergina“ nisu prihvaćeni i to je veliki problem. Zbog toga ga ističemo u ovom izveštaju jer smatramo da se on do narednog popisa mora  rešiti, kao i da se uočene greške isprave. Smatramo da se konačno mora znati tačan broj Vlaha koji žive u Srbiji, jer se broj Vlaha  na dosadašnjim popisima uvek menjao shodno političkim situacijama. Ovo je za Vlahe od izuzetnog značaja, jer se već duže vreme, a s vremena na vreme, aktuelizuje „vlaško pitanje“,  naravano , uvek kada je to u interesu susedne i nama „prijateljske „ Rumunije i domaćih rumunofila.

Vlaška nacionalna manjina je najstarija manjina na ovim prostorima i uprkos tome  nema izgrađene obrazovne, kulturne, informativne, verske i druge institucije.

Od 2010. godine u Nacionalnom savetu Vlaha članovi Udruženja „Gergina“ daju veoma značajan doprinos u svim aktivostima Saveta. 

Na predlog Udruženja „Gergina“,  Nacionalni savet Vlaha (NSV) usvojio je vlaško pismo u ćiriličnoj i latiničnoj verziji,  24. januara 2012.godine. Nakon te odluke  od strane Rumunije i domaćih „rumunofila“ počela je izrazita kampanja protiv te odluke, najčešće uz navođenje da je vlaški, izmišljeni jezik, jer je po njima maternji jezik Vlaha-rumunski. Prema njima, vlaški jezik je samo dijalekt rumunskog jezika, ali naravno, mi Vlasi, te njihove stavove apsolutno odbijamo, jer su za nas neprihvatljivi.

Takođe, na sednici Nacionalnog saveta usvojena je odluka o standardizaciji vlaškog  jezika i ta odluka je objavljena u Službenom glasniku Republike Srbije br.088/2015 od 23. oktobra 2015.godine.

U standardizaciji vlaškog jezika Republika Srbija treba da nađe isti način finansiranja kao i bunjevačkoj manjini i da omogući lingvistima i poznavaocima vlaškog jezika rad na ovoj problematici.

Na osnovu ove dve odluke Nacionalni  savet Vlaha (NSV) pokrenuo je inicijativu za dopunu  zakona o ratifikaciji Evropske povelje o regionalnim i manjinskim jezicima. Dokument je poslat Skupštini Republike Srbije na usvajanje.

Nažalost i ova odluka Nacionalnog saveta Vlaha, kao i mnoge druge, je ispolitizovana aktuelnom političkom situacijom. Odgovor od strane Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave koji je prosleđen Nacionalnom savetu Vlaha je neprihvatljiv (011-00-00434/2016-25). Smatramo da nepriznavanje nezavisnosti Kosova, „prijateljska“ Rumunija, izuzetno koristi kako bi aktuelizovala nazovi „vlaško pitanje“.

Smatramo da ova inicijativa Četvrtim izveštajem  mora da bude prihvaćena i da konačno vlaški  jezik  postane regionalni odnosno manjinski jezik.

Od  usvajanja vlaškog pisma Udruženje „Gergina“  samostalno ili u saradnji sa Nacionalnim savetom Vlaha izdalo je više od 25 knjiga na vlaškom pismu.

Udruženje je izdalo i osnovnu verziju vlaške gramatike.

Imamo  spremno nekoliko knjiga,  ali nedostatak  finansijskih sredstava nas sprečava da izdavačku delatnost učinimo još dinamičnijom i značajnijom.

I pored usvajanja vlaškog pisma i postojanja zakonskih uslova, vlaški jezik nije u službenoj upotrebi ni u jednoj jedinici lokalne samouprave. U tri opštine: Boljevac, Kučevo i Žagubica,  prema rezultatima popisa, broj izjašnjenih Vlaha je veći od 15%. Uprkos tome vlaški jezik nije u službenoj upotrebi. To je nedopustvo i u narednom periodu ovo se mora ispraviti. Za početak primene treba imena gradova i sela gde živi vlaško stanovništvo obeležavati dvojezično, a lokalna dokumenta objavljivati i na vlaškom jeziku.

Predškolsko  obrazovanje na vlaškom jeziku ne postoji.

Obrazovanje na vlaškom govoru  je uvedeno u obrazovni sistem, ali mi u „Gergini“ smatramo da je nastava uvedena u veoma malom broju škola. Smatramo da je tako zato što školske vlasti nisu bile ni aktivne, a ni spremne da uradimo ovaj veliki posao. To je za nas nedopustva indiferentnost i smatramo da u narednom periodu  ovom pitanju treba posvetiti mnogo veću pažnju kako bi se što većem broju vlaške dece omogućilo da pohađaju ovaj predmet.Takođe,  smatramo da je standard broja učenika  za formiranje odeljenja od 15 đaka nerealan i previsok i da je u našim okolnostima za formiranje i rad odeljenja za nastavnu na vlaškom jeziku dovoljno imati i 10 opredeljenih đaka.

Informisanje na vlaškom jeziku je nedovoljno. Pojedini lokalni mediji realizovali su projekte  u vezi informisanja na vlaškom jeziku ali je to nedovoljno.

Na javnom servisu ( radiju i televiziji)  još uvek nema emisija na vlaškom jeziku, poput drugih manjina (romi) koje imaju emisije  i na radiju i na televiziji. Neophodno je da javni servis  uvede nedeljne emisije na vlaškom jeziku, jer  sve manjine moraju imati ista prava. Naravno da i mi Vlasi plaćamo pretplatu za javni servis i želimo za početak jednom mesečno da imamo na javnom servisu emisiju na vlaškom jeziku.

Štampani mediji (dnevni, nedeljni ili mesečni) ne postoje. Nedopustivo je da tabloidni mediji  o Vlasima jedino pišu u kontekstu  vlaške magije ili nekih drugih izmišljenih običaja i time se  o nama  Vlasima  piše  na, rekli bismo, nedopustiv način, jer nas ti mediji  izjednačavaju sa nekim primitivnim plemenima.

Smatramo da je potrebno da se promocija vlaške kulture  pojača na svim nivoima, od lokalnih sredina do Republike.

Veliki problem sa kojim se mi Vlasi srećemo  je nekanonsko delovanje Rumunske pravoslavne crkve. Nažalost ni Srpska pravoslavna crkva ni Vlada Republike Srbije  nisu uspele da spreče nekanonsko delovanje Rumunske pravoslavne crkve, koje ima za cilj da se Vlasi iz vlaškog identiteta prevedu u rumunski identitet.Takođe, to delovanje treba shvatiti kao izrčiti vid rumunskih geopolitičkih pretenzija prema severoistočnoj Srbiji.

Predstavnici Nacionalnog saveta Vlaha i Udruženja „Gergina“  razgovarali su sa Sinodom Srpske pravoslavne crkve o početku bogosluženja na vlaškom jeziku. I dalje imamo nadu će Sabor SPC doneti pozitivno mišljenje o tom izuzetno važnom problemu za vlaško stanovništvo.

Smatramo da je važno navesti da u velikom broju opština još uvek nisu formirani saveti za međunacionalne odnose, a to je po nama nedopustvo.

Kao veoma aktuelan ističemo i problem broja glasačkih mesta za predstojeće izbore za Nacionalni savet Vlaha. Naime, broj biračkih mesta je neadekvatan u pojedinim opštinama, kao što su Negotin, Majdanpek ili Kladovo. Taj problem se mora rešiti na taj način što se mora povećati broj biračkih mesta. Time bi se omogućilo pod jednakim uslovima pripadnicima vlaške manjine u svim opštinama da ostvare svoje Ustavom  zagarantovano pravo da glasaju.

O mnogim od ovih problema pisali smo i u prošlom periodičnom izveštaju, ali je veoma malo učinjeno na njihovom rešavanju. U međuvremenu nastaju novi, tako da apelujemo na nadležne kao i tražioce ovih izveštaja da ozbiljnije pristupe rešavanju mnogih problema. Nedopustivo je da se oni s vremenom gomilaju, da raste broj izveštaja, ali da reakcije na uočene negativne trendove, redovno izostaju.

Predsednik Udruženja „Gergina“,

prim. dr med.  Siniša Čelojević

 

U prilogu objavljujemo dopis Kancelarije za ljudska i manjinska prava

Festival vlaške muzike “Gergina” obeležio desetogodišnji jubilej

Negotin je i ove godine na vaskršnji ponedeljak i utorak bio u centru pažnje kulturne javnosti, a pre svih ljubitelja dobre pevane i svirane vlaške muzike, kao i bogatog kulturnog nasleđa Vlaha. Upravo takve objedinjene sadržaje ponudilo je Udruženje za očuvanje kulture i tradicije Vlaha „Gergina“, organizator istoimenog festivala vlaške muzike, koji je ove godine, zajedno sa brojnim učesnicima, gostima i publikom iz svih krajeva Srbije i susednih zemalja, obeležio desetogodišnji jubilej.

“Gergina” praznik pesme i dobre muzike

Pobednici 10. Gergine - mladost i talenat

Prve takmičarske večeri festivala pobedu je slavio mladi Dalibor Pandurević, solista na saksofonu iz Velike Jasikove u opštini Zaječar, kome je odlukom žirija pripala Povelja „Božidar Janucić“, prestižno priznanja Festivala vlaške izvorne muzike „Gergina“, kao i novčani iznos od 15 000 dinara. Za najboljeg vokalnog solistu proglašen je Danijel Baronović iz Dušanovca u opštini Negotin, a najbolji instrumentalni izvođač je Irena Marić, solistkinja na fruli iz Osanice u opštini Žagubica. Njih je sponzor svih novčanih nagrada, “Aleksandrović”, darovao sa po 10 hiljada dinara. Po prvi put u tradiciji festivala dugoj 10 godina, dodeljena je i zahvalnica stranom državljaninu za izuzetno zalaganje i doprinos razvoju vlaške muzike i ovoj muzičkoj manifestaciji. “Uveli smo priznanje za čuvare baštine van granica Srbije i verujemo da je to korak napred u cilju razvijanja i budućnosti festivala.

Dalibor Pandurević, solista na saksofonu, sveukupni pobednik 10. Gergine
Danijel Baronović iz Dušanovca najbolji vokalni solista
Irena Marić iz Osanice najbolji solista na instrumentu

Prvu Zahvalnicu naš žiri je dodelio mladoj i talentovanoj vokalnoj solistkinji Lori Asenovoj iz Bregova u susednoj Bugarskoj. Smatram da muzika nema granice i da spaja ljude i kulture”, izjavio je u obraćanju publici i učesnicima takmičarske večeri poznati srpski kompozitor, profesor dr Dimitrije Golemović, šef odseka za etnomuzikologiju na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, koji je predsedavao petočlanim žirijem, a prethodno svojom besedom označio početak 10. “Gergine”. “Prisustvovao sam prazniku pesme i dobre muzike, u spoju mladosti i tradicije. Odluku je bilo teško doneti, pobednici su svi ali je naš zadatak bio da se odlučimo, a to smo učinili prateći nijanse u nastupima. Sudeći po reakciji publike mislim da nismo pogrešili”.

Dimitrije Golemović, kompozitor i etnomuzikolog na proglašenju pobednika 10. festivala Gergina

Nastupe 19 mladih takmičara, 6 vokalnih interpretatora i 13 instrumentalnih izvođača iz Srbije, Rumunije i Bugarske, sa profesorom Golemovićem je ocenjivao žiri u kome su bili Maja Stojanović, profesor klavira u Umetničkoj školi “Stevan Mokranjac” u Negotinu, Marija Vitas, etnomuzikolog, urednik u muzičkoj redakciji i muzički kritičar Radio Beograda 2 i dvojica doajena vlaške muzike, saksofonista Živa Dinulović i trubač Dragan Gune Njegušić. Sve takmičare, prve festivalske večeri, pratio je orkestar mladog i perspektivnog harmonikaša Bobana Pecića u kome su, ljubiteljima vlaške muzike, bili dobro znani muzičari Goran Čurić- saksofon, Lazar Jovanović - truba, Nikola Mišić- gitara, Srđan Stanojević - klavijature i Miloš Pančić-bubnjevi.

Tokom prve večeri 10. Festivala “Gergina” u Negotinu posebno zapažen tridesetominutni nastup imali su članovi Omladinskog narodnog orkestra Beograd, osnovanog pre nekoliko godina pri muzičkoj produkciji RTS, koji danas radi pod pokroviteljstvom Centra za kulturu i obrazovanje Rakovica.

Omladinski orkestar Beograd

Sa orkestrom su nastupile Vesna Dimić i Biljana Petković, u duetu, solistkinja Marija Vučković, ali i pevač Boban Janošević iz okoline Bora, već poznat ovdašnjoj publici, koji je otpevao dve vlaške i veoma popularne pesme: „Staj, staj“ i „Jonje, Jonje“.

Publika je lepo prihvatila gostujući program pod nazivom “Muzika naroda Balkana”, koji je za predstavljanje u Negotinu priredio umetnički rukovodilac, maestro Slavko Mitrović Cale.

Prve festivalske večeri nastupio je i KUD “Đido” iz Brestovca u opštini Bor, koji ove godine obeležava sedam decenija uspešnog trajanja. Na samom otvaranju festivala nastupili su najmlađi čuvari tradicije i kulture Hor “Vivak – 2015”, pod upravom Dragane Simonović-Marinović. Ovaj hor radi pri Umetničkoj školi “Stevan Mokranjac” i do sada je imao veoma zapažene nastupe u Srbiji, Rumuniji i Austriji.

Najmlađi učesnici 10. Festivala Gergina - Hor Vivak iz Negotina

 

Poznati doajeni vlaške muzike podigli publiku na noge

U desetoj jubilarnoj sezoni Festival vlaške muzike “Gergina” bio je posvećen legendi vlaške pesme Slobodanu Domaćinoviću (1951-2015), a njegovi prijatelji muzičari su tokom druge, inače, revijalne večeri kao obaveznu izvodili neku od čuvenih Domaćinovih pesama, instrumentalisti, takođe. Publiku su, u prepunoj sali negotinskog Doma kulture, na noge podigli naši već afirmisani izvođači vlaške muzike, posebno Živa Dinulović, za koga neko s razlogom reče da je čovek- saksofon, Dragan Gune Njegušić, čuveni trubač, Ljubiša Božinović, harmonikaš, Staniša Radosavljević, ali i drugi pevači među kojima su bili Dragan Domaćinović, Danijela Pražić, Žika Cvetković, koji se nakon izvođenja spleta pesama Slobodana Domaćinovića, nadahnuto obratio publici, Velja Kokorić jedan od najboljih frulaša u vlaškoj muzici, koji redovno nastupa u pratnji poznatog harmonikaša Branislava Ikonića – Brke, Etno grupa “Gergina”, Duvački orkestar “Dar-mar” iz Knjaževca i još desetak poznatih izvođača vlaške muzike. Među učesnicima druge festivalske večeri su bili: KUD “Voja Čurić” iz Kobišnice, osnovan daleke 1951. godine, koji danas broji oko 50 članova, sa igračima omladinske i starije izvorne folklorne grupe i solistima, Milanom Nikolićem, na duduku i sjajnom vokalnom solistkinjom Slobodankom Petrović. Posle njihovog prikaza spleta izvornih vlaških igara svima je bilo jasno zbog čega se to igre iz vlaške Kobišnice igraju u mnogim gradovima Srbije kao i u zemljama EU u kojima žive naši zemljaci. “Vredno je navesti da su poseban ton jubilarnom festivalu “Gergina” u Negotinu dali i Vlasi iz Makedonije, grupa “Gramosteanji” iz Skoplja, tako da smo povezali geografske prostore i spojili tradicije sa Cincarima, što nam je odavno i bila namera. Zadovoljan sam prikazanim, a orkestar maestra Slobodana Pecića je i ove godine blistao punim sjajem, baš kao i svi učesnici za koje je publika imala samo reči hvale.

Slobodan Pecić, Ljubodrag Radulović, Predrag Janković Peda i ostali članovi Pecinog ansambla

Pripreme za naredni festival počinjemo odmah, jer smo sada u obavezi da u narednoj sezoni budemo još uspešniji i bolji”, rekao je zatvarajući deseti jubilarni Festival “Gergina” u Negotinu, prim. dr Siniša Čelojević, predsednik Organizacionog odbora festivala i Udruženja “Gergina”, njegovog organizatora.

Prim. dr med. Siniša Čelojević, predsednik Udruženja Gergina na zatvaranju jubilarnog festivala

Festivalskim večerima prethodili programi “Dani Gergine”

Desetogodišnji jubilej, internacionalni Festival vlaške muzike obeležio je, inače, višednevnim dešavanjima. Manifestacija „Dani Gergine“ je počela promocijom CD izdanja 15 najlepših dueta vlaške muzike. Promovisano je i DVD izdanje „Lepote Krajine i Homolja“, koje potpisuju Vitomir Stanojević, naš čuveni virtuoz na fruli i novinar Miroslav Rajčić – Biser Rale.

Na „Danima Gergine“ bilo je mesta i za predstavljanje najnovijih štampanih izdanja. U zanimljivom programu, uz učešće učenika Negotinske gimnazije, troje autora: dr Siniša Čelojević, Elizabeta Dajić-Grimplinović, profesor nemačkog jezika i Snežana Čelojević, članice Etno grupe “Gergina” i istoimenog udruženja, govorilo je o priručniku pisanom na vlaškom, srpskom i nemačkom jeziku „Da se razumemo“ - SĂ NJE ÎNCĂLJEĐEM-LASS UNS VERSTEHEN“. Tokom festivala otvorena je Likovna izložba “Gergina 2018”, tematskog naziva “Savremena vlaška umetnost”. Ljubitelji vlaške tradicije i kulture mogli su da razgledaju i izložbu „Vlaška nošnja iz Kobišnice". Povodom festivala, privatnu zbirku Verice Todorović otvorili su, kako bi je prikazali široj publici, Muzej Krajine, KUD “Voja Čurić” iz Kobišnice i Udruženje za očuvanje kulture i tradicije Vlaha “Gergina”. Priređeno je i veče ljubavne poezije - promocija najnovije knjige poznatog Negotinca Krste Stankovića.

Na Festivalu- Episkop timočki, predsednik NSV i brojne zvanice

Na Gergini Episkop timočki Ilarion sa sveštenstvom

Otvaranju Festivala vlaške muzike “Gergina” prisustvovao je Episkop timočki gospodin Ilarion sa sveštenstvom, Radiša Dragojević, predsednik Nacionalnog saveta Vlaha, predstavnici opštine Negotin i drugi brojni gosti i zvanice iz mnogih gradova Srbije i naši ljudi iz rasejanja, koji su tokom vaskršnjih praznika boravili u zavičaju. Zapaženo je bilo prisustvo članova porodice Domaćinović iz Beča i Negotina, ali i Dragane Vojinović, veoma uspešne Prahovljanke u Francuskoj.

Festival su svojim prisustvom podržali i Dragiša Golubović, predsednik Saveza i Sindikata estradnih umetnika Srbije i Rade Jorović, istaknuti estradni umetnik, potpredsednik Saveza i promoter vlaške muzike.

Pokrovitelji i prijatelji festivala

Pokrovitelji Desetog festivala vlaške muzike “Gergina” i ove godine su bili Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Nacionalni savet Vlaha, Opština Negotin, Kompanija Elixir-IHP Prahovo, Nikolić prevoz, Aleksandrović marketi Samarinovac i Alu fenster Negotin. Medijski pokrovitelj je bila TV Istok iz Salaša, a festival su pomogli i drugi brojni prijatelji Udruženja “Gergina”. Suorganizatori festivala su bili Dom kulture „Stevan Mokranjac“ i Turistička organizacija opštine Negotin.

Jovanka Stanojević, novinar – Press centar “Gergine”

Fotografije: Dragan Trikić Bale

Lepota vlaške nošnje u privatnoj zbirci Verice Todorović iz Kobišnice

Vlaška nošnja iz zbirke Verice Todorović
Vlaška nošnja

Povodom Festivala vlaške muzike “Gergina”, održanog 9. i 10. aprila u Negotinu, nošnje iz svoje privatne zbirke izložila je Verica Todorović iz Kobišnice. Izložbu “Vlaška nošnja” u Domu kulture “Stevan Mokranjac” priredili su, kako bi je prikazali široj publici, KUD “Voja Čurić” iz Kobišnice, Muzej Krajine i Udruženje za očuvanje kulture i tradicije Vlaha “Gergina”, organizator Festivala.

Otvaranje izložbe vlaške nošnje u Negotinu

Cvetni dezeni, košulje sa izvezenim prelepim motivima, jarke boje, od kojih dominira crvena, seljačko platno, ali i pliš i somot, izloženi su u vatrometu lepote, nazvanom “Vlaška nošnja iz Kobišnice”, koji je povodom festivala vlaške muzike “Gergina” odlučila da podari ljubiteljima lepog i tradicionalnog, Verica Todorović iz nadaleko čuvenog gastarbajterskog sela u Krajini.  

Vezena raznim bojama, stilizovana - vlaška nošnja

Na brojne čestitke i izraze oduševljenja publike na otvaranju izložbe Verica je skromno izjavila da joj je drago što može da otrgne tu lepotu od zaborava i da će to i ubuduće raditi. “Predstavlja mi veliko zadovoljstvo da mlađe naučim da cene to što su im preci ostavili u nasleđe”, kaže Verica, koja u Kobišnici živi od svog rođenja 1965. godine, a koja je prema sopstvenom sećanju tradiciji i njenom očuvanju posvećena od kada zna za sebe, a posebno od trenutka kada je kao devojčurak zaigrala u kulturno- umetničkom društvu svoga sela. Kada se sve to presabere nije ni čudo što je Izložba “Vlaška nošnja” izmamila uzdahe oduševljenja svih onih koji su se zatekli u Domu kulture na dan njenog otvaranja.

Ivica Trajković, direktor Muzeja Krajine otvara izložbu Verice Todorović

Reč je o izložbi koju bi, definitivno, poželela da postavi svaka ustanova kulture, a u slučaju Negotina poklonjena je ljubiteljima tradicije i lepog zahvaljujući Muzeju Krajine, Kulturno-umetničkom društvu “Voja Čurić” iz Kobišnice i Udruženju za očuvanje kulture i tradicije Vlaha “Gergina”.

Nošnja koja mami uzdahe
Nošnja koja mami uzdahe

Izloženo je više kompletiranih nošnji, razni delovi tradicionalne odeće Vlaha, a na pitanje otkuda joj sve to bogatstvo koje je otkrila pogledima oduševljene publike Verica kaže: ” Moja nošnja je nasleđena od majke i svekrve. One su ih nasledile od svojih majki i baka. Nošnju sam zavolela još od malih nogu gledajući baku i pra baku kako tkaju i ulažu snagu i ljubav u cvetne dezene. Radile su najviše noću čak i posle vrlo napornih dana, kada su bile umorne.  Nošnju su marljivo čuvale od oštećenja, redovno su je provetravale i štitile ih lišćem oraha,  a kasnije i naftalinom. Neki delovi nošnje su stari preko 100 godina. Imam košulju koja je izvezena svilom dobijenom od svilene bube. Da, baš tako, od svilene bube! Odgajila ih je moja baka po majci, a izrađena je pretpostavljam, između 1937. i 1940. godine”, s ponosom ističe Verica, inače veoma aktivna članica KUD-a “Voja Čurić” iz Kobišnice, na čijem se čelu nalazi njen suprug Jova, kao predsednik i umetnički rukovodilac.

Jova Todorović, razgleda bogatstvo svoje supruge Verice

“Veoma sam aktivna u našem društvu u Kobišnici i staram se da naš ansambl bude odgovarajuće obučen za nastupe, posebno za takmičenja gde prisustvuju  stručni ljudi koji umeju da prepoznaju autentičnost nošnje. Nošnja nas Vlaha carana je karakteristična po cvetnim dezenima, kao što ste primetili, a uglavnom preovlađuju crvena i crna boja, kao podloga. Nošnja je vunena sa dodacima pliša i somota”.

Suknje, neizostavni deo vlaške nošnje

Verica Todorović koja od rođenja živi u Kobišnici, a koja nikada nije ni razmišljala da rodno mesto zameni inostranstvom, uz redovne poslove domaćice uspešno vodi brigu o svom domaćinstvu. Njena bračna zajednica sa suprugom Jovanom meri se decenijskim stažom od punih 37 godina, tokom kojih su izrodili dvojicu sinova (36 i 33 godine).

Verica i Jova Todorović, čuvari vlaške kulture i tradicije

Verica do sada nikada nije samostalno izlagala, ali kako navodi, žene uključene u KUD jesu i to najčešće  na tradicionalnim manifestacijama izvornog narodnog stvaralaštva “Susreti sela”. Ona kaže da je to bila njihova obaveza s obzirom da su meštanke Kobišnice darovale svom matičnom društvu nošnje i u međuvremenu je nastala solidna zbirka, koju je greota skrivati od očiju javnosti. U kući Verice Todorović, na bezbednom mestu, po strogo poštovanim pravilima preuzetim od starijih, nalazi se dvadesetak kompletiranih nošnji, koje samo čekaju trenutak da ukrase nečiju žensku figuru.

Ovako se nosi vlaška nošnja uz obavezne dukate oko vrata
Delovi nošnje, suknja, marama, bluza

“Prošle godine nekoliko naših nošnji bilo je korišćeno u okviru Majskih svečanosti u Negotinu i moram da kažem da smo dobili, kao Društvo, mnoge pohvale za njen izgled. Za ovu priliku i izložbu otvorenu u okviru festivala vlaške muzike nesebičnu pomoć je našem KUD-u i meni lično pružila Emila Petrović, etnolog-antropolog, viši kustos Muzeja Krajine u Negotinu”, kojoj sam veoma zahvalna za svaku ukazanu pomoć, kao i građanima Negotina, koji su prepoznali vrednost jednog ovakvog izlaganja”.

Ženska vlaška nošnja

U selima negotinske opštine, u svakoj od kuća vremenu odoleva po neka nošnja ili njen deo, s obzirom da se one danas oblače samo povodom nekih tradicionalnih prilika i najčešće na manifestacijama na kojima se slavi i čuva tradicija, kako vlaškog tako i srpskog življa. Baš kao i za jezik i za nošnju se kažu da predstavlja dušu naroda. Zahvaljujući Verici Todorović i ženama poput nje koje su posvećene svom domaćinstvu i očuvanju tradicije, buduće generacije će znati od kakve je važnosti imati taj deo prošlosti na kojoj sigurno počiva i budućnost.

Verica Todorović i Emila Petrović, etnolog-antropolog na otvaranju izložbe

Etnolog o izložbi u Negotinu

“Konačno smo predstavili izložbu narodne nošnje iz privatne zbirke Verice Todorović, koju je ona nasledila od svojih baka, dobila na dar kada se udala i koju je nastavila vredno da sakuplja i dalje. Narodna nošnja je ručno izrađena, tehnikama tkanjem, vezom, raznobojnim koncem i perlicama. Izložbu čine delovi nošnje kao što su: suknje, kecelje, košulje, bluze, marame, ukrašene stilizovanim cvetovima i geometrijskim šarama. Izložbu je videla i delegacija američke Ambasade u Beogradu,  sa atašeom za kulturu Erikom Kin (Erika Kunne) na čelu, koja je nedavno boravila u Negotinu povodom otvaranja izložbe posvećene stogodišnjici diplomatskih i kulturnih odnosa Srbije i SAD-a, od 1918. do 2018. godine, autora Bore Dimitrijevića i Miladina Miloševića“, objašnjava Emila  Petrović.

Delovi opreme uz vlašku nošnju

KUD “Voja Čurić”-Kobišnica jedan od najaktivnijih u Krajini

Za oko pedesetak aktivnih članova KUD-a „Voja Čurić"“ iz Kobišnice u toku je aktivna sezona s obzirom da su od početka meseca akteri tradicionalne manifestacije izvornog narodnog stvaralaštva “Susreta sela”. Na početku ovogodišnjeg ciklusa bili su domaćini, a u završnici drugog kruga im predstoji gostovanje.  

O KUD-u Voja Čurić kroz vreme, deo izložbe

Repertoar Kobišničana je specifičan po spletu izvornih vlaških igara, a izvode ga i  Omladinska i Starija izvorna folklorna grupa. Folkloraši na najbolji i očigledan način stalno potvrđuju publici zbog čega se i zašto vlaške igre iz Kobišnice igraju u mnogim gradovima Srbije kao i u zemljama Evropske unije. Uz folkloraše veoma predano radi i ansambl društva sa solistima kao što su Slobodanka Petrović Dana, koja pleni svojim interpretacijama vlaških pesama, ali i mladi Milan Nikolić, solista na duduku i fruli čije vreme tek dolazi.

Solisti KUD-a Voja Čurić, Milan Nikolić, duduk i Slobodanka Petrović

KUD „Voja Čurić“ je jedno od najstarijih kulturno-umetničkih društava u negotinskoj opštini, budući da je sa radom počeo daleke 1951. godine. Ima 50 članova, a njegov predsednik i umetnički rukovodilac, Jovan Todorović, s ponosom ističe da je reč o društvu koje ima zapažene nagrade i osvojene visoke plasmane.

Vlaška nošnja pred očima javnosti

KUD iz Kobišnice promoviše i čuva foklornu tradiciju vlaške populacije, potvrđujući na taj način da su muzika i igra univerzalni jezici koje svi razumeju. Uz nošnju koja pleni i daje nužne atribute svakoj od žena na sceni, opravdano se veruje i očekuje da tradicija u spoju svega vrednog i lepog opstane i nastavi da živi. Verica je jedan od čuvara i promotera vrednosti vlaškog podneblja zbog čega joj treba odati posebno priznanje!

Press centar Festivala “Gergina” - Jovanka Stanojević, novinar

Fotografije: Dragan Trikić Bale

U voljenom Negotinu boravila uspešna Krajinka Dragana Vojinović

Ove godine, veliku muzičku manifestaciju, Festival vlaške muzike „Gergina“ i programe koji su prethodili prvoj muzičkoj večeri, pratila je naša Krajinka Dragana (Filčić) Vojinović, rođena u Prahovu, koja godinama već gradi izuzetno uspešnu karijeru u Francuskoj.

Dragana Vojinović, Srpkinja, žena vitez u Francuskoj

Draganino prisustvo je bilo zapaženo u publici na promociji CD i DVD izdanja Udruženja “Gergina”, kao i na takmičarskoj večeri mladih nada vlaške muzike. Bila je u publici sa suprugom Goranom i, naravno, novinarskoj pažnji nije promaklo njeno posvećeno praćenje događaja na scenama Doma kulture.

Dragana je, doista, više nego uspešna žena. Poznata je širom Francuske, ali skromno, svojim uspesima prosto kao da ne dopušta da poplave ovdašnju  javnost u rodnom kraju. A, kada bi htela, o njoj i njenim pregnućima moglo bi se pisati u nastavcima. Zadržaćemo pažnju izazvanu radošću zbog njenog prisustva na 10. jubilarnoj „Gergini jer, priznaćete, nije baš uobičajeno da u publici, skoro neprimetno sedi žena, nosilac jednog od najprestižnijih francuskih priznanja „ Vitez u Legiji za Nacionalnu zaslugu Francuske“.

Dragana Vojinović - svečanost povodom Dana oslobođenja Mortoa

Ko je Dragana – Srpkinja i ženski vitez u Francuskoj

Dragana Vojinović je posle završene osnovne u Prahovu, srednju školu i Pedagošku akademiju završila u Negotinu, a Učiteljski fakultet u Vranju. Dvadeset petog decembra 1991. godine, otišla je u Francusku kako bi naučila francuski jezik i vratila se u Negotin. Želja joj je bila da otvori dvojezični razred. Nažalost, nesrećni događaji devedesetih godina prošlog veka joj to nisu dozvolili. Svesna da u Francuskoj predstavlja Srbiju, želela je da o svojoj domovini da najlepšu moguću sliku. Nije htela da se zadovolji  „malim“ poslovima. Iako je u Industriji satova radila posao koji je veoma volela, učila je paralelno francuski jezik jer je želela da se makar tamo bavi pedagoškim radom. Nekoliko godina kasnije, nakon dugogodišnjeg volonterskog zalaganja u domu kulture njenog grada, upoznala je predsednika opštine susednog mesta koji joj je u slučajnom razgovoru rekao da roditelji dece nižeg školskog uzrasta ne znaju kako da organizuju njihovo čuvanje. Dragana mu je tada predložila otvaranje produženog boravka što je on odmah prihvatio. Zadužio je Draganu za taj projekat u skladu sa francuskim zakonima i godinu dana kasnije je otvoren prvi produženi boravak u mestu Les Fins koji i danas uspešno radi. Dvehiljadite godine u tom departmanu nije postojao niti jedan produženi boravak, a danas ih ima gotovo u svakoj školi. Za opštinskog odbornika na listi Žan Marija Binetrui-a, izabrana je 2001, a godinu dana kasnije, po njegovom odlasku na funkciju narodnog poslanika, predsedničko mesto je pripalo Ani Genevard. Tada je Dragana Vojinović ušla u opštinsko izvršno veće i dobila funkciju potpredsednika zaduženog za socijalna pitanja. Nekoliko godina kasnije, 2008. ponovo je izabrana za potpredsednika opštine, ali ovoga puta je dobila delegaciju za školstvo i kulturu. Građani opštine Morto i 2014. godine glasaju za listu Ani Genevard, tako da naša Krajinka po treći put biva izabrana za zamenika predsednika Opštine i postaje Anin najbliži saradnik. Predsednik je Komisije za školstvo, kulturu, omladinu i familijarnu politiku (obdaništa).

U Ministarstvu prosvete: ministar prosvete Francuske Žan-Mišel Blanquer, Dragana Vojinović i Anie Genevard

Predsednica Ani Genevard je pobedila na poslaničkim izborima 2012. godine što je doprinelo tome da Dragana Vojinović uđe, dve godine kasnije, u Nacionalnu komisiju za obrazovanje u Parizu, gde i danas zaseda. Zahvaljujući njenom radu i zalaganju, grad Morto je 2005. godine u Marseju dobio Povelju „Lovori bratstva“ za socijalnu politiku, pored 5 velikih francuskih gradova kao što su Pariz i Bordo. Nakon neumornog rada i mnogobrojnih projekata 2011. godine, Morto ulazi u lanac gradova kojima je dodeljen label UNICEF-a  „Grad, dečiji prijatelj“ i Dragana postaje zvanični predstavnik Opštine u UNICEF-u.

Noć Vode, Manifestacija u korist UNICEF-a

 Dragana je izuzetno aktivna i intenzivno promoviše kulturno i umetničko obrazovanje u svim školama i uzrastima. „Cilj je da svako dete u toku jedne školske godine prisustvuje, tokom školskog vremena, jednoj pozorišnoj predstavi, muzičkom koncertu, jednoj filmskoj projekciji i izložbi. Na taj način deca mogu da ponesu jednako kulturno obrazovanje nakon završene škole“, kaže naša sagovornica.

U društvu saradnika i prijatelja

 

Pored svih aktivnosti i zalaganja u svemu što radi, Dragana redovno prati političke i kulturne događaje u Srbiji, zemlji iz koje potiče. Ona redovno posećuje Negotin i svake godine u njemu provodi veliki deo svog godišnjeg odmora. I... uvek, diskretno. Vreme provodi uživajući u Suncu Negotina, okružena prijateljima i familijom.  Posećuje kulturne događaje i ne propušta ni jedan koncert. Kao bivšem folkloristi posebne emocije joj bude igre i pesme iz negotinskog kraja i zavičaja. S obzirom da je imala poziv organizatora festivala “Gergina” i predsednika Udruženja, prim. dr medicine Siniše Čelojevića,  Dragana je i ove godine podesila svoj godišnji odmor uklapajući ga u vreme održavanja „Dana Gergine“ i istoimenog festivala, kome je sa suprugom i prisustvovala prve večeri.

Dragana sa suprugom Goranom na prvoj festivalskoj večeri “Gergine” – foto: Zdenka Tomić

 

Ponosna Srpkinja se iz svog Negotina i Prahova, vratila u grad koji je usvojio. Sada nestrpljivo očekuje „Majske svečanosti“, koje takođe privlače njenu punu pažnju , a koje prati preko interneta i društvenih mreža. Poručila nam je da jedva čeka leto, kada će ponovo da se vrati u voljeni Negotin.

Dan oslobođenja Mortoa, 29.april

U međuvremenu Dragana Vojinović će biti u delegaciji koja svakog 29. aprila, na pijetetan način, obeležava Dan oslobođenja Mortoa u kome sa porodicom živi i radi. Inače, našu Krajinku je 11.  novembra 2010. godine, francuski predsednik Nikola Sarkozi imenovao “Vitezom u Legiji za Nacionalnu Zaslugu”, a jedno od najprestižnijih priznanja te zemlje uručeno joj je na svečanosti samo nekoliko meseci kasnije. Vitez u Legiji je drugi rang ordena Legije Časti, najvišeg  priznanja u Francuskoj.

 

Jovanka Stanojević, novinar

fotografije iz lične arhive Dragane Vojinović

 

 

Likovna izložba „Gergina 2018“

„Kolektivne izložbe su izuzetno važne i dragocene. One stvaraju percepciju i dobar ukus posmatrača, one kreiraju publiku“.

 

Praznična Likovna izložba „Gergina 2018“

 

Uoči početka Desetog jubilarnog festivala vlaške izvorne muzike „Gergina“, u ponedeljak 9. aprila u večernjim satima, u galerijskom prostoru Doma kulture “Stevan Mokranjac” u Negotinu, okupili su se ljubitelji likovne umetnosti u želji da prisustvuju otvaranju izložbe “Gergina 2018”, na kojoj su izložena dela nekoliko poznatih krajinskih stvaralaca.

Miloje alu Demiresku, grafički dizajner i slikar, selektor izložbe „Gergina 2018“ , prvi s leve strane

„Kao selektor izložbe „Gergina 2018“, imao sam lep ali nimalo lak zadatak da među mnogo dobrih vizualnih umetnika izaberem njih nekoliko koji bi predstavili likovnu scenu negotinskog podneblja. Negotin ima dugu i bogatu tradiciju, kako likovne, tako i kulture uopšte i kao takav predstavlja kulturni centar istočne Srbije. Festival „Gergina“ od svog nastanka u svom pratećem, sadrži likovni deo ali je ovo prvi put da je načinjen iskorak i da je predstavljena kolektivna izložba. Trudićemo se da to postane praksa ubuduće i da predstavimo umetnost svih onih krajeva gde žive Vlasi. Naravno, nije uslov da umetnici budu Vlasi i to nije važno. Važno je da je vlaška kultura oblikovala mentalitet i umetnost tog kraja“, ističe Miloje Demiresković, selektor Likovne izložbe „Gergina 2018“ i član Organizacionog odbora festivala.

Otvaranje Likovne izložbe „Gergina 2018“

Na izložbi „Gergina 2018“, publika je mogla da razgleda radove Dušanke Botunjac, Dragoljuba Stajkovića, Dragane Jaćimović, Nedima Hadžiahmetovića, Silvije Bogić, Dušana Stefanovića i Miloja Demireskovića.

Likovnu publiku i novinare u Galeriji Doma kulture okupila „Gergina“

Besedeći, Likovnu Izložbu „Gergina 2018“ otvorio je Saša Skalušević Skala, književnik, koji je napisao i tekst kataloga za praznično okupljanje ljubitelja likovne umetnosti. Osvrt na ovaj festivalski program završićemo, upravo, njegovim rečima:

„Kuriozitet i bogatstvo ove svakako vredne i zanimljive izložbe, pored samih istaknutih dela, je i taj što svi ovi autori iako različite životne dobi i umetničkih puteva, stvaraju i svojim delom obitavaju na teritoriji opštine Negotin, što je umetnost sama po sebi u ovom vremenu ogromnih migracija.“

O posebnosti i bogatstvu izložbe „Gergina 2018“, besedio Saša Skalušević, književnik

Svima onima koji nisu bili u prilici da razgledaju izložbu „Gergina 2018“ poklanjamo galeriju fotografija sa njenog otvaranja u Galeriji Doma kulture „Stevan Mokranjac“.

Press centar Festivala „Gergina“

Fotografije za galeriju: Dragan Trikić Bale

Jezik gradi mostove

U okviru “Dana Gergine” i programa priređenih u slavu 10. jubilarnog Festivala vlaške izvorne muzike, na promociji trojezičnog priručnika “Da se razumemo”, nadahnuto obraćanje publici u Galeriji negotinskog Doma kulture imala je Elizabeza Dajić-Grimplinović, profesor nemačkog jezika u Negotinskoj gimnaziji. Njeno izlaganje je izazvalo tople reakcije prisutnih i naša je želja da ga trajno sačuvamo na portalu Udruženja,  s obzirom da misija “Gergine” upravo i jeste  očuvanje tradicije, kulture i identiteta vlaške nacionalne manjine.

Elizabeta Dajić-Grimplinović, profesor nemačkog jezika sa đacima Negotinske gimnazije na promociji priručnika “Da se razumemo”

 "Ne znam kada sam tačno počela da pričam. Ali sasvim je sigurno da je vlaški moj maternji jezik. I sigurno je to, da je moja ljubav prema tom jeziku i dalje prisutna u ogromnoj meri, da će ta ljubav prema jeziku moje bake, prema vlaškoj tradiciji, muzici i folkloru zauvek živeti u meni, iako danas u svom profesionalnom životu koristim pretežno nemački i srpski jezik.
Moram priznati da razmišljam na srpskom jeziku, ali da sam vrlo često žrtva nedoumica koje su posledica poznavanja više jezika.

I pored trenutaka kada se suočavamo sa nesigurnošću, poznavanje više jezika i kultura treba posmatrati kao veliko bogatstvo i neprocenjiv imetak.

Jezik je jedan od bitnih elemenata kulture bez koga sama kultura ne bi, možda, ni postojala. Jezik je čudnovat i veličanstven u svom postojanju. Razvijen jezik u jednom narodu predstavlja njegovo biće i krv samog naroda. Jezik je maksimala onoga što jedna kultura može ostaviti za sobom.

Sam jezik je promenljiva materija jer je produkt života, a u različitim životnim dobima dolazi do različitih promena.Te promene su veoma značajne za jezik i one su potrebne svakom narodu. U tim promenama zapravo leži živa snaga i tendencija usavršavanja. Promene koje se dešavaju u kulturi jesu svedočanstvo da je jedan narod živ i napredan. Sve što jedan narod ima u svom umu i sve što je saznao na ovom svetu može iskazati svojim jezikom.

Što je jezik razvijeniji to je moćniji, to se njime može više stvari objasniti. Razvijen jezik je kao stihija, kao da sam sebe stvara i unosi promene u kulturu i kulturni život čoveka. Čovek je tu da pomogne tom razvoju, da kombinuje krupne i sitne tvorevine jezika i time teži što većem savršenstvu u jednom jeziku, toliko daleko do same virtuoznosti.

Kultura i jezik su veoma usko povezani. Sociološka i kulturološka pravila društva učimo, pre svega, kroz komunikaciju. Mnogo toga možemo da saznamo o drugim kulturama i pored toga što ne govorimo jezik njihovih pripadnika. Istovremeno, jedan bitan deo toga ostaje nerazjašnjen. Potpuno razumevanje ne može uslediti , na primer, isključivo prevođenjem knjige na određeni jezik. Prevedeno nikada ne odgovara u potpunosti originalu. Veliki značaj u čitavom procesu ima upravo kultura naroda sa čijeg ili na čiji jezik prevodimo.

Dublje razumevanje različitih kultura postiže se kroz višejezičnost. Stalno se postavlja pitanje, na koji način da najbolje komuniciramo sa ljudima sa drugog kraja sveta. Kako da ih razumemo? Ono što nam se kao odgovor na pitanje čini primamljivim i logičnim jeste učenje stranih jezika. Jer poznavanje više jezika je ono čemu bi trebalo da težimo kako pojedinačno tako i na globalnom nivou. Na taj način se poštuju i unapređuju specifičnosti i kulturni identiteti svih nas. Jer jezik je daleko više od sredstva komunikacije. On je istovremeno spona i faktor razdvajanja, on gradi mostove i stvara granice koje se našim zalaganjem daju prevazići.

Elizabeta Dajić-Grimplinović, profesor nemačkog jezika, prva s leve strane, na promociji priručnika “Da se razumemo”

Priručnik „Da se razumemo“ nastao je iz želje autora da svim ljudima koji se povremeno ili često susreću sa teškoćama pri korišćenju reči, izraza i fraza na srpskom, nemačkom i vlaškom jeziku, omoguće lakše i komfornije sporazumevanje u različitim situacijama.

Poznato je da živimo u višejezičnoj sredini, stoga nam se učinila interesantnom ideja, da je baš ovakva knjiga potrebna svima nama koji živimo na ovim prostorima. Da upravo jednom ovakvom sintezom, povezivanjem ova tri jezika, sačuvamo deo onoga što nas čini pripadnicima ovih kultura.”

Sa željom da se priručnik “Da se razumemo” nađe u rukama mnogih i da postane izvor razrešenja svih jezičkih nedoumica kada je to potrebno, Elizabeta Dajić-Grimplinović, izrazila je zahvalnost svima koji su prisustvovali promociji i bili deo male priče o jeziku koji nas je, kako je rekla, spajao i u prošlosti, koji nas i sada spaja, a nadamo se da će to i u budućnosti činiti”.

Organizator promocije bilo je Udruženje za očuvanje kulture i tradicije Vlaha “Gergina”.

Elizabeta Dajić-Grimplinović, profesor nemačkog jezika i članica Udruženja i Etno grupe "Gergina", jedan od autora priručnika "Da se bolje razumemo", promovisanog povodom Desetog festivala vlaške muzike Gergina”.

 

Press centar Festivala vlaške muzike “Gergina”

Da se razumemo – SĂ NJE ÎNCĂLJEĐEM-LASST UNS VERSTEHEN

Udruženje za očuvanje kulture i tradicije Vlaha “Gergina” predstavilo je priručnik „Da se razumemo“ - SĂ NJE ÎNCĂLJEĐEM-LASST UNS VERSTEHEN“, pisan na vlaškom, srpskom i nemačkom jeziku. O dvadeset petoj po redu publikaciji, koju je za nepunih deset godina postojanja objavilo Udruženje “Gergina”, govorili su autori: dr med. Siniša Čelojević, predsednik Udruženja “Gergina”, Elizabeta Dajić-Grimplinović, profesor nemačkog jezika i Snežana Čelojević, članice Udruženja i istoimene etno grupe.

Autori priručnika “Da se razumemo” na promociji

Priručnik, “Da se razumemo”, promovisan u okviru manifestacije “Dani Gergine”, u susret jubilarnom Festivalu vlaške muzike,  su na zanimljiv način, izborom citata filozofa i mislilaca kao svojevrsnu priču o jeziku, predstavili maturanti Negotinske gimnazije: Adam Nikić, Stefan Đukić, Stefan Konjaković, Katarina Milenkovski, Bojana Lazarević i Tijana Porkarinović. Stihove na srpskom jeziku govorila je gimnazijalka Martina Neziri, učenica prvog razreda .

Maturanti Negotinske gimnazije na promociji priče o jeziku

“Gergina” s ponosom ističe da je reč o 25. po redu štampanom izdanju Udruženja za očuvanje kulture i tradicije Vlaha. “Bili smo vrlo aktivni o čemu najbolje govori podatak da ćemo tek iduće 2019. godine zvanično zaokružiti deceniju postojanja i veoma dinamičnog rada. Ideja da napišemo priručnik je nastala iz potrebe da se svi međusobno mnogo bolje razumemo i shvatimo”, rekao je Siniša Čelojević, predsednik Udruženja i jedan od autora priručnika.

Priručnik - poklon svima koji žive daleko od matice, ali vole i neguju svoj jezik – vlaški, Siniša Čelojević, jedan od autora

“Priručnik „Da se razumemo“ nastao je iz želje autora da svim ljudima koji se povremeno ili često susreću sa teškoćama pri korišćenju reči, izraza i fraza na srpskom, nemačkom i vlaškom jeziku, omoguće lakše i komfornije sporazumevanje u različitim situacijama.

Poznato je da živimo u višejezičnoj sredini, stoga nam se učinila interesantnom ideja, da je baš ovakva knjiga potrebna svima nama koji živimo na ovim prostorima. Da upravo jednom ovakvom sintezom, povezivanjem ova tri jezika, sačuvamo deo onoga što nas čini pripadnicima ovih kultura. Sa željom da se ovaj priručnik nađe u rukama mnogih od vas i postane izvor razrešenja svih vaših nedoumica kada je to potrebno, zahvaljujemo se svima koji su večeras došli i bili deo naše male priče o jeziku. O jeziku koji nas je spajao i u prošlosti, koji nas i sada spaja, a nadamo se da će to i u budućnosti činiti”, zaključila je Elizabeza Dajić-Grimplinović, profesor nemačkog jezika.

Naslovna strana priručnika

Promocija u okviru jubilarnog festivala

Nacionalni savet Vlaha i Udruženje “Gergina” su, da podsetimo, uložili ogroman napor da napišu vlaško pismo koje je i usvojeno ali njegova standardizacija još uvek traje. Bez obzira na to u Udruženju su spremni da beleže sve predložene promene i da uvaže sugestije, kako bi vlaško pismo postalo kvalitetnije i prihvatljivije.

Snežana Čelojević i Elizabeta Dajić-Grimplinović i pesmom promovišu jezik ( druga i treća s leve strane) - Etno grupa“Gergina”

Činjenica je da svoj maternji jezik treba da čuvamo od zaborava, jer je jezik identitet svakog čoveka. Lepo je poznavati strane jezike i ne bez razloga se kaže da čovek vredi onoliko koliko jezika govori. Uprkos svemu, maternji jezik nikada ne treba da odbacimo, već da ga negujemo i usavršavamo, jednoglasna je poruka autora priručnika “Da se razumemo”.

Zaokružićemo informaciju dobro poznatom izrekom:

Dok se čuje maternji jezik postoji narod.

Jovanka Stanojević, novinar – Press centar “Gergine”

Fotografije: Slađana Stojanović i arhiva “Gergine”

April u znaku muzike i Gergine

Dom kulture Stevan Mokranjac u festivalskoj dekoraciji[/caption]

Udruženje za očuvanje kulture i tradicije Vlaha je i ove godine organizovalo Festival vlaške muzike "Gergina“, koji je obeležio svoj prvi desetogodišnji jubilej. „Deseta sezona je bila u znaku tog našeg velikog uspeha jer smo u godinama koje su prošle uspeli da održimo kontinuitet i festival uvedemo u tradiciju Negotina, već poznatog po muzičkim manifestacijama i ljudima. Svaku minulu godinu tematski smo vezivali za nekog od velikana vlaške muzike, a za desetogodišnjicu našeg trajanja opredelili smo se da Festival „Gergina“ protekne u znaku bogatog izvođačkog opusa legende vlaške pesme Slobodana Domaćinovića  (1951-2015).

Deseta „Gergina“ posvećena legendi vlaške pesme - Slobodanu Domaćinoviću

Programe 10. Festivala vlaške muzike „Gergina“ publika je mogla da prati na već poznatoj izvođačkoj sceni Doma kulture „Stevan Mokranjac“ u Negotinu, ustanove koja nam je otvorila i galerijske prostore za čak nekoliko pratećih programa ovogodišnjeg festivala. Zvanično, festivalski dani su nam počeli u ponedeljak, 9. aprila, takmičarskim koncertom dvadesetak neafirmisanih nada vlaške instrumentalne i vokalne muzike. O tome je već bilo reči i na našem sajtu i na FB stranici, koja je ove godine bila veoma posećena i čitana.  Drugo festivalsko veče, 10. aprila, dovelo je u Negotin poznate izvođače, koji slavu vlaškog melosa pronose Evropom i svetom i naši su dragi saradnici i prijatelji. I  o tome smo već govorili i pisali. Smatramo da je ova sezona bila veoma uspešna. Onakva kakva i dolikuje jubileju. Zbog toga je veoma važno da ostane dodatno pisani trag i o svim ostalim programima koji su doprineli kvalitetu ovogodišnje sezone. Na ovom mestu objavićemo kraće osvrte na sve prikazane programe počev od 3. aprila, a udenuli smo ih u Manifestaciju „Dani Gergine“. Učesnici i publika su rekli svoje, a na nama je da sve prikazano sačuvamo od zaborava. To će biti mali iskorak na sajtu Udruženja „Gergina“, a mi se nadamo da će naići na dobar prijem kod onih koji prate naša nastojanja da Festival „Gergina“ traje i razvija se kao jedinstvena i prestižna muzička manifestacija u Srbiji.

Predsednik Organizacionog odbora Festivala „Gergina“,

prim. dr med. Sinića Čelojević

Siniša Čelojević, predsednik Udruženja Gergina

 

Gergina okupila prijatelje

U susret jubilarnom Desetom festivalu vlaške muzike “Gergina”, koji je u Negotinu održan drugog i trećeg dana Uskrsa,  u okviru “Dana Gergine” promovisano je CD izdanje 15 dueta najboljih izvođača vlaške pesme. Iste večeri, 3. aprila, predstavljen je i DVD “Lepote Krajine i Homolja”, autora Vitomira Stanojevića, jednog od naših najpoznatijih izvođača na fruli i Miroslava Rajčića, novinara. Veče je zaokruženo projekcijom filma mr Danila Petrovića “Voda kao graditelj”.

Lepote Krajine i Homolja

 

Promocija najnovijih muzičkih izdanja “Gergine” od kojih jedno prikazuje, uz prelepu muziku i, prirodne lepote Homolja i Krajine, igru, narodnu nošnju, rečju, bogato nasleđe Vlaha na našim, srpskim prostorima, bliskim i po mnogo čemu jedinstvenim, priređena je u Galeriji Doma kulture “Stevan Mokranjac”. Ljubitelji vlaške pesme uživali su u dobroj muzici, prirodnim lepotama naše Srbije, kao i vrednostima koje se čuvaju u cilju zaštite našeg životnog okruženja.

Promociju CD izdanja najlepših vlaških dueta, upotpunio je nastup doajena vlaške pesme iz naše Krajine i okoline susednog Bora. Ljiljana Nestorović-Đokić, članica Etno grupe „Gergina“, za koju su kolege i muzički kritičari saglasni da je jedan od najlepših ženskih vokala na našim prostorima i Boban Janošević, pevač iz Bora, predstavili su se publici interpretacijom jednog od najvećih hitova vlaške muzike, ikada. Reč je o pesmi „U crkvenom dvorištu“, koju je sa koleginicom Slobodankom Blagojević, snimio legendarni pevač Slobodan Domaćinović.

Duet Ljiljana Nestorović- Đokić i Boban Janošević, pratnja na harmonici Boban Pecić

Jedan od najvećih duetskih hitova Slobodana Domaćinovića

Publiku su udruženim snagama dodatno razgalili pevači Vlastimir Žurkić i Boban Janošević, podsećanjem na veliki hit vlaškog melosa „Borovom šumicom“. Oba nastupa je na harmonici podržao mladi, talentovani, Boban Pecić čiji je orkestar u ponedeljak, 9. aprila, u punom sastavu prato sve učesnike takmičarske večeri mladih nada 10. Festivala „Gergina“.

Pevači Boban Janošević i Vlastimir Žurkić, iz okoline Bora, na promociji vlaških dueta. Harominika Boban Pecić

O ideji da se snimi i u DVD „upakuje“ muzika, s mnogo prekrasnih prirodnih detalja i posebno vlaške igre i nošnje iz Homolja i Krajine, govorili su Vitomir Stanojević, jedan od nesumnjivo najvećih izvođača na fruli i srodnim instrumentima, čije stvaralaštvo zaslužuje poseban prostor i pažnju i Miroslav Rajčić, novinar nekadašnje RTV „Krajina“, koji godinama stvara i radi pod imenom Biser Rale.

Vitomir Stanojević, na promociji DVD izdanja Lepote Krajine i Homolja

Posle prikazanih inserata, dodatno se mogla zaključiti opšte poznata činjenica da je bogatstvo i nasleđe Vlaha na našim prostorima ogromno i da ga i nadalje treba istraživati i čuvati trajno od zaborava.

Posle više nego prijatnog audio-vizuelnog putovanja kroz Homolje i Krajinu, u završnici prvog programa u okviru „Dana Gergine“, publiku je pozdravio i mr Danilo Petrović, profesor biologije u penziji, govoreći o svom stvaralaštvu, ekološkoj misiji i ljubavi prema kratkom filmu.

Danilo Petrović, autor ekološkog filma Voda kao graditelj

Za susret sa ljubiteljima “Gergine” izbor je bio šestominutni film „Voda kao graditelj“, koji je u veoma ozbiljnoj konkurenciji imao zapaženo mesto u prošlogodišnjoj selekciji srpskog dokumentarnog filma na 8. Međunarodnom festivalu zelene kulture “Green Fest” u Beogradu.

Ekološke poruka

Veče je završeno slatkim posluženjem, uz vino iz Mokranja, a kao ekskluziva, i vodom sa pojedinih arteskih česama u Krajini o čemu se pobrinuo već navedeni akter programa “Veče sa prijateljima Gergine”.

Mokranjsko vino i koktel u susret Festivalu “Gergina”

 

Press centar Festivala "Gergina"

 

U susret jubilarnom Festivalu vlaške muzike „Gergina“

 Poznati učesnici i program predstojećeg festivala

Negotin će i ove godine, na vaskršnji ponedeljak i utorak, biti u centru pažnje kulturne javnosti, a pre svih ljubitelja dobre pevane i svirane vlaške muzike, kao i bogatog kulturnog nasleđa Vlaha. Upravo takve objedinjene sadržaje ponudiće Udruženje za očuvanje kulture i tradicije Vlaha „Gergina“, organizator istoimenog festivala vlaške muzike, koji ove godine obeležava svoj prvi desetogodišnji jubilej. Zbog toga će u susret centralnim festivalskim muzičkim programima, 9. i 10. aprila, prethoditi nekoliko zanimljivih promocija, a sve sadržaje već od početka narednog meseca moći će da prati zainteresovana publika.

Desetogodišnji jubilej, internacionalni Festival vlaške muzike, obeležiće višednevnim dešavanjima pod nazivom „Dani Gergine“. Prvo u nizu biće priređeno u utorak, 3. aprila u 19 sati na Maloj sceni Bioskopa Krajina“ i biće najvećim delom posvećeno bogatom muzičkom opusu Slobodana Domaćinovića, legende vlaške pesme, čije će se ime slaviti tokom ovogodišnje festivalske sezone.  Prve programske večeri biće promovisana CD izdanja sa najlepšim vlaškim duetima i  DVD izdanja  „Lepote Krajine i Homolja“.  Tokom večeri biće prikazan i film „Voda kao graditelj“, autora Danila Petrovića, profesora biologije u penziji.

„Dani Gergine“ biće nastavljeni u četvrtak 5. aprila u 19 sati u Galeriji Doma kulture „Stevan Mokranjac“, promocijom vlaško-srpsko-nemačkog priručnika „Da se razumemo“ - SĂ NJE ÎNCĂLJEĐEM-LASS UNS VERSTEHEN“, na kome su radili članovi Udruženja „Gergina“ Dr Siniša Čelojevi, Elizabeta Dajić i Snežana Čelojević. U programu će učestvovati učenici Negotinske gimnazije.

Takmičarsko i revijalno veče Festivala

Zvanično, Deseti festival vlaške muzike „Gergina“ biće otvoren u ponedeljak 9. aprila, takmičenjem mladih nada vlaške muzike. Za priznanje najboljeg vokalnog interpretatora (6) i instrumentalistu (14), kojima će pripasti i novčane nagrade  u iznosu od po 10 hiljada dinara nadmetaće se 21. prijavljeni muzičar. Sveukupnom pobedniku, o čemu će odluku doneti stručni žiri, pripašće uz 15 hiljada dinara, festivalska Povelja „Božidar Janucić“. I ove godine novčane nagrade obezbedio je lanac marketa „Aleksandrović“ iz Samarinovca, dugogodišnji sponzor i prijatelj festivala. Sve učesnike pratiće orkestar mladog Bobana Pecića. Za vreme zasedanja žirija u kome će ove godine biti čak 5 članova, etnomuzikolog profesor dr Dimitrije Golemović, Maja Stojanović, profesor klavira u UŠ “Stevan Mokranjac” u Negotinu, Marija Vitas,  etnomuzikolog, urednik u muzičkoj redakciji i muzički kritičar Radio  Beograda 2,  Živa Dinulović, saksofonista i Mikan Njegušić, trubač, na velikoj sceni Doma kulture „Stevan Mokranjac“ u Negotinu, nastupiće gosti: „Omladinski narodni orkestar Beograd“ (Muzika Balkana) i KUD „Đido“ iz Brestovca u opštini Bor (Splet vlaških igara).

Evo još nekih zanimljivosti vezanih za prvo festivalsko veče. Pesmom „Gergina“ festival vlaške muzike otvoriće najmlađi učesnici -  Hor „Vivak 2015”, koji vodi Dragana Marinović Simonović. Hor Umetničke škole „Stevan Mokranjac“, izvešće i jedan od najvećih hitova Slobodana Domaćinovića: Staj, Staj nu pljeka. S obzirom da je ovogodišnja muzička manifestacija upravo i posvećena velikoj legendi vlaške pesme, TV Istok iz Salaša, inače, generalni medijski pokrovitelj festivala, prirediće desetominutnu projekciju filma o Slobodanu Domaćinoviću (1951-2015). Čast da otvori jubilarni Festival vlaške muzike „Gergina“ u Negotinu, u sezoni 2018. godine, ukazana je kompozitoru Dimitriju Golemoviću. Inače, muzičkom programu, koji počinje u 19 sati prethodiće dve izložbe, u Holu Doma kulture „Vlaška nošnja i domaća radinost iz Kobišnice“, dok će u velikoj galeriji publika moći da pogleda umetnička dela desetak poznatih stvaralaca pod tematskim nazivom „ Savremena vlaška umetnost“.

Druge festivalske večeri, na velikoj sceni Doma kulture „Stevan Mokranjac“, nastupiće afirmisani pevači i instrumentalisti u okviru velike revije vlaške muzike. Sve izvođače pratiće orkestar Slobodana Pecića, a njihova obaveza će biti da publici podare pesmu Slobodana Domaćinovića po izboru. U instrumentalnoj verziji biće to obaveza i svih onih koji će na festivalu gostovati svirajući na instrumentu koji ih je proslavio. Među dvadesetak poznatih imena vlaške muzike iz Srbije i susedne Rumunije, ove godine će biti i Orkestar iz Knjaževca „Dar-Mar“, koji  će imati desetominutno podsećanje na muziku Slobodana Domaćinovića, zatim Etno grupa „Gergina“ kao i  Etno grupa Vlasi iz Makedonije, Gramosteanji. Na kraju revije najlepših bisera vlaške pesme i muzike nastupiće i KUD „Voja Čurić“ iz Kobišnice. Muzičkoj festivalskoj večeri koja počinje u 19 sati prethodiće, sat ranije, promocija ljubavnih pesama autora Krste Stankovića (KÎNTJEĆE DJE DRAGOSTJE). 

Udruženje „Gergina“,  kao organizator istoimenog Festivala, ove godine očekuje brojnu publiku, ali i medijsku pažnju s obzirom da je reč o jedinstvenoj i prestižnoj muzičkoj manifestaciji, koja je stekla status jubilarne.  Zbog toga će u susret festivalu već početkom aprila sa radom početi Press centar. Udruženje „Gergina“ i Press centar festivala, već su pozvali medijske kuće i medijske prijatelje da lično u Press centru u ulici Kraljevića Marka br. 2 u Negotinu ili na mejl adresi udruženja info@gergina.org.rs obezbede akreditacije za praćenje manifestacije.

Programi 10. Festivala vlaške muzike biće objavljeni na sajtovima Udruženja „Gergina“ i  Nacionalnog saveta Vlaha.

Generalni pokrovitelji Festivala „Gergina“ su Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Nacionalni savet Vlaha, Opština Negotin, Elixir Prahovo i Nikolić prevoz. Pokrovitelji su Aleksandrović marketi i Alu-fenster uz desetak sponzora, uglavnom, poznatih preduzetnika iz Negotinske Krajine. Suorganizatori festivala su Dom kulture „Stevan Mokranjac“ i Turistička organizacija opštine Negotin.

Prodaja ulaznica za Deseti internacionalni festival vlaške muzike „Gergina“, počeće 1. aprila na biletarnici Doma kulture. Cene su u odnosu na prošlu godinu ostale nepromenjene, pa će karta za takmičarsko veče koštati 300, a za revijalno veče 400 dinara.

 

                                                 Jovanka Stanojević, Press centar Festivala „Gergina“