Udruženje za očuvanje običaja, kulture, tradicije i jezika Vlaha „Gergina“, promovisalo je u Negotinu četvrti broj svog časopisa „Vlaška reč – Vuorba Vlahilor“, polugodišnjaka, koji predstavlja jedan od brojnih uspeha organizatora mnogih aktivnosti vezanih za očuvanje identiteta Vlaha na prostoru Srbije. U časopisu je do sada objavljeno na desetine tema raznih autora značajnog iskustva i autoriteta u oblastima koje su im bliske.

„Vlaška reč – Vuorba Vlahilor“, u izdavačkom smislu, predstavlja iskorak u opštini Negotin, poznatoj po reprezentativnoj kulturnoj baštini i sačuvanim tradicionalnim vrednostima kako većinskog srpskog naroda, tako i nacionalnih manjina od kojih je vlaška – najbrojnija. Zbog toga napori Udruženja za očuvanje običaja, kulture, tradicije, jezika i identiteta Vlaha „Gergina“, da tome doprinese i časopisom šestomesečne dinamike izlaženja, dobijaju novi smisao i vredni su priznanja.

Na njegovim stranicama, imajući u vidu i poslednje četvrto izdanje, do sada je objavljeno više od šezdeset tema. Potpisuju ih autori već poznati po reputaciji stečenoj u oblastima kojima se bave, ali i zaljubljenici u pisanu reč kao svojevrsni čuvari živopisne i autentične tradicije vlaškog podneblja, spremni da svoja istraživanja i čitanja pretoče u tekstove. Broj objavljenih naslova, u odnosu na ponuđene, premašuje očekivanja a to mnogo govori o podršci timu stalnih saradnika Vlaške reči.

„Časopis u pravom smislu reči promoviše i čuva tradiciju, kulturu, običaje i identitet Vlaha posebno zbog toga što se štampa dvojezično, na srpskom i vlaškom pismu, koje već mnogo godina uživa status ravnopravnog i u okvirima zakonske regulative. Polugodišnjak ima desetak stalnih rubrika, u poslednjem broju čak 12, i verovatno je da će već do narednog broj dobiti i neku novu, u nastojanju da se izađe u susret čitaocima željnim sveobuhvatnijih saznanja i izazova vlaške tradicije i kulture. Udruženje „Gergina“ je od decembra  prošle godine, kada je obeležilo veoma uspešnu godišnjicu rada, između ostalog i predstavljanjem trećeg broja časopisa, do aktuelne junske promocije ove godine, imalo dinamične i dobro osmišljene programe i za negotinske, tačnije,  prilike svih manjih sredina zavidan broj posetilaca. Saradnja sa ustanovama kulture, drugim udruženjima i pojedincima, kao jedan od preduslova uspešnosti rada je bila na zavidnom nivou i važno je kazati da se na uspostavljanju novih kontakata stalno radi i da se oni unapređuju iz godine u godinu“, rekao je na promociji časopisa glavni i odgovorni urednik, primarijus dr Siniša Čelojević, predsednik Udruženja „Gergina“.

U fizionomiji četvrtog broja časopisa zapaženo mesto u rubrici „Istorija Vlaha“ imaju prilozi dvojice autora već poznatih široj javnosti. Zaječarac Bora Dimitrijević, arheolog u penziji je kulturni radnik  za čijeg je mandata kao direktora Narodnog muzeja u Zaječaru, kasnoantički lokalitet „Felix Romuliana“ stavljen na UNESCO listu  svetske kulturne baštine. Na njegovom očuvanju i izvan prostora Timočke Krajine radi i danas, kao član domaćih i stranih naučnih i stručnih organizacija.

Časopisu „Vlaška reč – Vuorba Vlahilor“, ustupio je jedan od svojih tekstova posvećenih  Carskoj palati Romulijana, koja se  od 2007. godine pod nazivom Gamzigrad – Romulijana, Palata Galerija, kao arheološki lokalitet, nalazi na UNESKO listi svetske baštine.

Negotin ove godine obeležava više godišnjica postojanja i rada ustanova i institucija kulture. Pravi biser je nesumnjivo naš centralni verski objekat, Saborna crkva Svete Trojice koja u punom sjaju, posle dvoipogodišnjih opsežnih radova, obeležava vek i po svetog osvećenja. Nenad Vojinović, arhivski savetnik i master istoričar, direktor negotinskog Istorijskog arhiva, piše o našoj svetinji.

„Izgradnja Nove crkve je trajala od 1872. do 1874. godine i krunisana je osvećenjem na Đurđevdan, pre 150 godina. Negotinski Hram Svete Trojice je jedan od bisera Negotinske Krajine a obeležavanje početka redovnih bogosluženja u crkvi je već u toku i trajaće tokom cele godine. Ne treba zaboraviti da se proslava prepliće i sa drugim za nas značajnim jubilejima poput 180 godina Negotinskog čitališta, 170. godišnjice rođenja slavnog Negotinca Stevana Mokranjca i 60 godina Festivala „Mokranjčevi dani“. To nas čini ponosnim sledbenicima velikih ljudi i njihovih dela utkanih u našu kulturu i sećanje. Istorijski arhiv godinama već potpisuje, u svojstvu izdavača, godišnjak „Baštinik“, tako da znamo koliko truda i istraživanja je potrebno da se jedna knjiga pripremi i ugleda svetlost dana. Zbog toga čestitam Udruženju „Gergina“ na kontinuitetu u radu i trudu uloženom da vlaška zajednica  dobije časopis za koji verujem da ima lepu budućnost, na srpskom i vlaškom pismu“, naglasio je Nenad Vojinović.

„Vlaška reč – Vuorba Vlahilor“, kulturno nasleđe i turističke potencijale  čuva i pričom „Krupajsko vrelo – snaga vode i duh Homolja“, autorke Andrijane Strgulc, naše mlade Negotinke koja svojim delovanjem, poslednjih godina, sada već kao doktorand geonauka, dokazuje sebe kao  stručnjaka  u oblasti turizma i geografije.

Timu se, kao istaknuto ime akademske zajednice Srbije, u ovom broju, pridružio i profesor dr Mladen Marković, etnomuzikolog iz Beograda svojim istraživanjem o vlaškoj tradicionalnoj narodnoj muzici „Sviranje 1“.

Saradnik časopisa i prijatelj „Gergine“ je i Marija Vitas, etnomuzikolog, muzički kritičar i promoter tradicionalne muzike i kulturnog nasleđa iz Beograda, koja daje prikaze albuma „Magični ritam Slatine“ i „Muzika između dva brda“, takođe vlaških kola ali iz Mokranja.

O srpskom akademiku i članu Akademije nauka u Njujorku, profesoru doktoru Vojislavu Petroviću, rođenom u Maloj Kamenici u opštini Negotin,  prorektoru i rektoru Univerziteta u Beogradu,  jednom od osnivača Instituta za biološka istraživanja, neko vreme rukovodiocu Laboratorije za endokrinologiju a kasnije i direktoru Instituta (IBI „Siniša Stanković“ u Beogradu), u rubrici „Znameniti Vlasi“, piše dr Petar Paunović iz Rajca. U tekstu o čoveku iz našeg kraja, dr Paunović nam otkriva da je profesor Petrović tokom pola veka naučne karijere dao veliki doprinos unapređenju i modernizaciji istraživanja u oblasti bioloških nauka u Srbiji uz svetske rezultate ostvarene u toj oblasti.

Zanimljive priče u rubrici Običaji Vlaha u Negotinskoj Krajini zabeležile su Slađana Stojanović iz Plavne i Brankica Dimitrijević iz Slatine, koja je u ime ovog tandema veoma nadahnuto govorila o običajima Vlaha u svom selu.

„Želele smo da ostavimo pisani trag o običajima od kojih se o mnogima danas saznaje samo iz predanja starijih meštana Slatine ili nekih pisanih izvora», navela je učesnica promocije. Publika je imala priliku da uživa u priči o vremenu kada se u selu obeležavao dan pre Malog Božića 13. januar, Sveti Vasilije ( Mali Božić, samo dan kasnije), Mladenci u martu, Ivanjdan u julu i Preobraženje u avgustu, i učestvuje u razmeni nekih sećanja i predanja iz mesta svog porekla, što je promociji pružilo osećaj prisnosti i svojevrsne nostalgije za prošlim vremenima.“

Autorkama teksta stručni konsultant je bila Ljubica Dimitrijević, konzervator- istraživač, savetnik u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture.

Zainteresovanim Negotincima, u ambijentu Eliksir fondacije, koja je i ovog puta otvorila vrata organizatoru promocije, Suzana Mihajlović Jovanović, članica Uređivačkog odbora časopisa, novinarka sa bogatim iskustvom i stažem u medijima, govorila je o  stalnim rubrikama na kojima radi: već prepoznatljivoj hronici aktivnosti Udruženja „Gergina“ „Iz dana u dan“, prikazima festivalskih večeri internacionalnog festivala vlaške muzike, u ovom slučaju 17. po redu, ali i podjednako važnim dometima koji se beleže u oblasti razvoja vlaškog jezika  i njegovom mestu u savremenom obrazovanju.

„Svaki zapis o jeziku, običajima, stvaralaštvu i aktivnostima usmerenim na očuvanje vlaške kulture predstavlja deo kolektivnog pamćenja. Zato je važno da sve što radimo bude zabeleženo i sačuvano za generacije koje dolaze“, rekla je Mihajlović Jovanović.

Rubrici na kojoj radi, doprinos je dala i Manuela Radojković, tekstom  „Gramatika vlaškog jezika s pravopisom“. Za rubriku „Vlaški jezik i njegovo mesto u savremenom obrazovanju“, uz pomenute autorke pisala je i novinarka Danijela Nikolić, beleženjem aktivnosti u ovoj, posebno za vlašku zajednicu, važnoj oblasti.

U timu kreatora četvrtog broja časopisa još su: Jelena Bujdić Krečković, novinarka iz Donjeg Milanovca ponudom iz „Vlaške kuhinje“, ovoga puta plašinti, zanimljivog mirisa detinjstva i tradicije vlaških kuća, a ugledni sociolog Tomislav Popović, piše o Slatini u Negotinskoj Krajini u rubrici „Naša sela“.

Na promociji četvrtog broja časopisa „Vlaška reč“, posebno je naglašen značaj i doprinos učesnika rubrike „Tradicionalno i savremeno književno i muzičko stvaralaštvo“ dok je čitanje vlaških umotvorina bilo svojevrsna potvrda bogatstva kulture vlaškog naroda u Srbiji.

Svetislav Trnkić je kao jedan od autora u časopisu izneo „Pogled na zavičaj kroz objektiv Dragoslava Markovića“, zavičajnog fotografa iz Slatine, koji je časopisu ustupio nekoliko svojih crno-belih fotografija.

Veče promocije polugodišnjaka Vlaška reč- Vuorba Vlahilor, pesmom su osvežile članice Etno grupe „Gergina“ pevajući  festivalsku himnu „Gergina“ i još dve sa svog stalnog repertoara.

Finansijsku podršku za štampanje tiraža od 300 primeraka časopisa Udruženja „Gergina“ pružili su Nacionalni savet Vlaha i Ministarstvo informisanja i telekomunikacija Republike Srbije, uz sponzorstvo Banke Poštanska štedionica u Negotinu.

Autor teksta: Jovanka Stanojević