U galeriji Doma kulture „Stevan Mokranjac“ u Negotinu na šestim po redu „Danima Gergine“ promovisana knjiga “Vuorbje bătrînje đin lumje – Vlaške narodne umotvorine“.

Udruženje za očuvanje kulture i tradicije Vlaha “Gergina” publikovalo je 38. knjigu na vlaškom pismu. Nova knjiga “Vuorbje bătrînje đin lumje – Vlaške narodne umotvorine“, posvećena je autentičnom nasleđu Vlaha kroz usmena kazivanja obuhvaćena istraživanjem koje je “Gergina” sprovela na teritoriji gde živi vlaška nacionalna zajednica.

Autori su dr Siniša Čelojević (dr Sină alu Čeloju) i Slobodan Cvetić (Slobodan alu Milă alu Koljică).

„Projekat “Vuorbje bătrînje đin lumje“ odobrilo je Ministarstvo kulture za oblast nematerijalnog kulturnog nasleđa prošle godine. Obišli smo preko 40 sela u severoistočnoj Srbiji i u Homolju, razgovarali sa više od stotinu kazivača i ukupno zabeležili 1110 umotvorina: izreka, poslovica, zagonetki, blagoslove, pa čak i psovke, đavolisanja, kletve, zakletve, sve ono što čini vlašku kulturnu tradiciju. Lektorski deo posla je odradila profesorka Milica Stevanović, a u knjigu nas uvodi jedan divan tekst Milice Vukovič, etnologa-antropologa, kustosa iz Kladova i knjiga je dvojezična, na vlaškom i srpskom zato što želimo da ovo bogatstvo prikažemo i većinskom srpskom narodu“, kaže Siniša Čelojević, predsednik Udruženja za očuvanje kulture i tradicije Vlaha “Gergina” i jedan od autora.

Manifestacija „Dani Gergine – Zîljilji Gerginji” nastavlja se večeras, 24. aprila u 19 časova u Klubu lovaca i ribolovaca u Dušanovcu promocijom kompakt diska “Uorilji đi la Đanova – Izvorna vlaška kola iz Dušanovca“.

Autor teksta: Suzana Mihajlović Jovanović

U galeriji Doma kulture „Stevan Mokranjac“ u Negotinu izložbom slika majdanpečke umetnice Ranke Marinković „Vîlva pămîntuluj – Moć zemlje kod Vlaha“ otvoreni šesti po redu „Dani Gergine“.

Manifestacija „Dani Gergine – Zîljilji Gerginji“ otvorena je izložbom slika „Vîlva pămîntuluj – Moć zemlje kod Vlaha“ čiji je autor Ranka Marinković iz Majdanpeka.

Izložba je, priznaje autorka čija se dela nalaze u kolekcijama stalnih postavki, ali i u privatnim zbirkama u zemlji i inostranstvu, inspirisana kulturnim nasleđem vlaške nacionalne zajednice.

“Vlasi su narod bogate istorije, kulture i tradicije. Izuzetno kulturno nasleđe i običaji, verski obredi, mistična verovanja i predanja očuvani su kroz vekove, kao dragulji koji svedoče o našoj duhovnosti i vitalnosti. Odrastala sam uz verske i slavske običaje, vezane za ovaj ili onaj svet i za razne mitove i legende. Vera i tradicija su oblikovale moje viđenje života i moje stvaralaštvo. Sve to, obredi, običaji, rituali vezani za zagrobni život, pomane, bogatstvo foklora, pesama, igara, bude maštu i izuzetno su mi privlačni i inspirativni za slikanje”, ističe umetnica.

Ranka Marinković je učesnica brojnih kolektivnih i samostalnih izložbi, međunarodnih likovnih festivala i kolonija, a u svetu umetnosti poznata je i po ilustracijama za dečije knjige.

“Ja sam na neki moj način, onako kako je to u vlaškoj tradiciji, mitologiji, pa čak i običajima, probala da kroz boje i slike prenesem ono što zapravo čini identitet Vlaha.”

O ovogodišnjoj manifestaciji “Dani Gergine” ali i saradnji sa ustanovama kulture govorili su i Siniša Čelojević, predsednik Udruženja za očuvanje kulture i tradicije Vlaha “Gergina”  i Jovanka Stefanović Stanojević, direktorka Doma kulture “Stevan Mokranjac”.

“U narodu su nastali najbolji slikari, najbolji režiseri, najbolji pisci. Postoji iskonska potreba ljudi za dramskim izrazom, a deo tog dramskog izraza je prikazan kroz sve ove boje. Ranka to čini sasvim umešno, gotovo razigrano kao dečji crtež ili boje kad ih deca sklapaju, a to sve predstavlja sećanja na nešto čemu je svedočila kao mala ili na nešto što se zadržalo pa i danas može da je inspiriše, a to su običaji”, rekla je na otvaranju izložbe etnolog Emila Petrović, muzejski savetnik Muzeja Krajine u Negotinu.

U okviru “Dana Gergine” danas, 23. aprila će u 19 časova u galeriji Doma kulture biti  promovisana knjiga “Vuorbje bătrînje đin lumje – Vlaške narodne umotvorine“ čiji su autori dr Siniša Čelojević (dr Sină alu Čeloju) i Slobodan Cvetić (Slobodan alu Milă alu Koljică), dok će u sredu, 24. aprila u 19 časova u Klubu lovaca i ribolovaca u Dušanovcu biti promovisan kompakt disk “Uorilji đi la Đanova – Izvorna vlaška kola iz Dušanovca“.

Autor teksta: Suzana Mihajlović Jovanović

Udruženje za očuvanje kulture i tradicije Vlaha “Gergina” u susret svom 15. internacionalnom festivalu vlaške muzike koji će 6. i 7. maja biti održan u Negotinu, organizuje od od 22. do 26. aprila predfestivalsku manifestaciju „Dani Gergine“.


Manifestacija „Dani Gergine – Zîljilji Gerginji“ u ponedeljak, 22. aprila biće otvorena izložbom slika majdanpečke umetnice Ranke Marinković. Izložba „Vîlva pămîntuluj – Moć zemlje kod Vlaha“ biće otvorena u galeriji Doma kulture „Stevan Mokranjac“ od 19 časova.

Ljubitelji kulturne baštine Vlaha ovog kraja ovu izložbu, posvećenu pregači, moći će da pogledaju od 19 časova u galeriji Doma kulture “Stevan Mokranjac” u Negotinu.

U utorak, 23. aprila od 19 časova, takođe, u galeriji Doma kulture biće promovisana knjiga “Vuorbje bătrînje đin lumje – Vlaške narodne umotvorine“ čiji su autori dr Siniša Čelojević (dr Sină alu Čeloju) i Slobodan Cvetić (Slobodan alu Milă alu Koljică).

Sreda, 24. april rezervisana je za promociju kompakt diska “Uorilji đi la Đanova – Izvorna vlaška kola iz Dušanovca“ koja će biti održana u 19 časova u Klubu lovaca i ribolovaca u Dušanovcu.

U četvrtak, 25. aprila od 19 časova u prostorijama Eliksir Fondacije u Negotinu biće promovisan dokumentarni film “Profakuc” koji oslikava običaj božićnog maskiranja vlaške zajednice, a čiji su autori Anđelka Đermanović i Aleksandar Repedžić, tvorci serijala “Počudište” o magičnim i magijskim svetovima etničkih grupa na Balkanu.

Šesti po redu “Dani Gergine” biće završeni u petak, 26. aprila izložbom „Kămaša Vlahilor – Vlaška košulja“ iz kolekcije Milana Nikolića iz Kobišnice. Izložba će biti otvorena u 19 časova u galeriji Doma kulture „Stevan Mokranjac“.

Autor teksta: Suzana Mihajlović Jovanović

Petnaesti Festival će se održati 6.i 7. maja u Domu kulture „Stevan Mokranjac“ u Negotinu.

Prvo veče  6.maja je takmičarsko. Pozivaju se svi mladi vokalni solisti i instrumentalisti starosti do 25. godina da se prijave radi selekcije.

Prijave se primaju do  1. marta na tel-  065 44 28 201  Dr Siniša Čelojević predsednik Organizacionog odbora i   065 2626764  Boban Pecić-šef orkestra.

Nastup je u kompletnoj vlaškoj nošnji  sa opancima.
Prijaviti isključivo izvorne vlaške pesme, vlaške melodije i vlaška kola.
Vokalni  solisti nastupaju  sa jednom vlaškom pesmom  a  instrumentalisti sa melodijom i kolom u trajanju od 4 minuta.

Dodeljuju se  četiri nagrade:
1. najbolji vokalni solista
2. najbolji instrumentailista
3. najbolji takmičar festivala  dobija plaketu „Božidar Janucić“
4. najbolji takmičar van Srbije za negovanje vlaške izvorne muzike
Pobednici dobijaju i novčane nagrade.

Takmičare ocenjuje stručni žiri :
1. Prof.dr Dimitrije Golemović, etnomuzikolog, predsednik žirija
2. Marija Vitas, etnomuzikolog
3. Maja Stojanović, prof. UŠ „S.Mokranjac“ Negotin

Sve takmičare  pratiće orkestar  Bobana Pecića.

Drugo veče Festivala 7.maja je revijalno, gde nastupaju najbolji vokalni solisti i instrumentalisti vlaške muzike.

Prijave do 1.aprila na tel   065 44 28 201  Dr Siniša Čelojević predsednik organizacionog odbora, i    maestro Slobodan Pecić   061 1682211.

Vokalni solisti nastupaju sa dve izvorne vlaške pesme.
Instrumentalisti nastupaju sa melodijom  i kolom u trajanju od 5 minute.
Nastup u kompletnoj  vlaškoj nošnji  iz kraja učesnika.

Učesnike će pratiti festivalski orkestar maestra  Slobodana Pecića.

U galeriji Muzeja Hajduk Veljka promovisano je 36. izdanje Udruženja za očuvanje običaja, kulture, tradicije, jezika i identiteta Vlaha „Gergina“ – knjiga „Tradicionalna arhitektura sela Mokranje – Inspiracija u kamenu“.

Tradicionalna arhitektura sela Mokranja inspirisala je Udruženje „Gergina“ da kamenim objektima u ovom selu posvete istoimeni projekat, koji im je u okviru konkursa iz oblasti nepokretnog kulturnog nasleđa podržalo Ministarstvo kulture.

Projekat je, pored istraživanja, podrazumevao i prezentaciju pa je uz promociju knjige „Tradicionalna arhitektura sela Mokranje – Inspiracija u kamenu“ autora Ivice Trajkovića i Siniše Čelojevića priređena i izložba fotografija Ivana Radosavljevića, kustosa Muzeja Krajine.

„Kuća je jedna od najvažnijih struktura u ljudskoj materijalnoj kulturi. Ona obuhvata istoriju jednog naroda i omogućava nam da pratimo njen razvoj od etnogeneze do ekonomskih aktivnosti, porodičnog i društvenog života“, kaže Ivica Trajković, viši kustos dokumentarista Muzeja Krajine.

Autori ovog izdanja, Ivica Trajković, viši kustos dokumentarista Muzeja Krajine i prim. dr Siniša Čelojević, predsednik Udruženja “Gergina” , između ostalog, iznose podatke o nastanku Mokranja, privrednom razvoju sela, poreklu stanovništva, ali i arhitekturi stambenih i privrednih zgrada, objekata od kamena, Crkvi Svete Trojice, školi, Stevanu Mokranjcu, čuvenom horu meštana Mokranja…

“Žitelji sela Mokranje su gradili svoje kuće i objekte isključivo od prirodnih materijala koje su sami proizvodili, uglavnom od kamena. U Mokranju ima sačuvanih oko 100 objekata izgrađenih od kamena koje su meštani vadili ručno u podnožju Rušanskog brda, iz okna”, dodaje Trajković.

Knjiga „Tradicionalna arhitektura sela Mokranje – Inspiracija u kamenu“ donosi i priče o mokranjskim bunarima, naročito jednom sa uklesanim petlom u kamenu, o nadgrobnim stelama sa geometrijskim oblicima, neke od zanimljivih anegdota, o mokranjskim pivnicama, kojih nažalost više nema, kao i 13 seoskih zapisa.

„Projekat je obuhvatao istraživanje, vrednovanje i prezentovanje arhitekture sela Mokranje, koje je, kao i cela Negotinska Кrajina, bogato narodnom arhitekturom, a čija je specifičnost u njenoj materijalizaciji, uglavnom je od kamena i prostornoj organizaciji kuće i sela. Smatram da će se time podići i svest meštana o značaju i neophodnosti njegove zaštite. Želeo bih da se zahvalim Ivici Trajkoviću, koji je nosilac ovog projekta i njegovom timu Slađani Milošević, Sanji i Ivici Radosavljeviću, ali i recenzentu Esteli Radonjić Živković, meštanima Mokranja Žiki Niculoviću, Živojinu Markoviću, Slobodanu Trajstareviću, Branku Zariću i novinarki Smiljki Jurasović“, kaže prim. dr Siniša Čelojević.

Promociju u galeriji Muzeja Hajduk Veljka otvorila je Vesna Stanković, direktor Muzeja Krajine, a uz izložbu fotografija Ivana Radosavljevića, koje je Udruženje „Gergina“ poklonilo članovima Udruženja građana „Mokranjske stene“ u Mokranju, pratile su je i fotografije mokranjskih kamenih objekata na video bimu.

Najlepšim zvucima vlaške muzike veče je obojio Boban Pecić na harmonici, šef orkestra koji već punu deceniju prati mlade talentovane vokalne i instrumentalne soliste Festivala vlaške muzike „Gergina“ koje će ove godine biti održan 6. i 7. maja.

Autor teksta: Suzana Mihajlović Jovanović

Nacionalni savet Vlaha (NSV) u sredinama u kojima živi ova zajednica obeležio prigodnim programima 24. januar – Dan vlaškog jezika. U Negotinu predstavljene aktivnosti Udruženja „Gergina“, ali i postignuti rezultati u nastavi Vlaškog jezika sa elementima nacionalne kulture.

Nacionalni savet Vlaha i Udruženje „Gergina“ prvi put su obeležili 24. januar – Dan vlaškog jezika.

Ovaj datum je ustanovljen septembra prošle godine na sednici u Majdanpeku, odlukom Nacionalnog saveta Vlaške nacionalne manjine, u spomen na 24. januar 2012. godine kada je na sednici Saveta u Petrovcu na Mlavi doneta odluka da se usvoji vlaško pismo u ćiriličnoj i latiničnoj verziji.

“Smatrali smo da je to prioritet za vlašku zajednicu i prioritet u radu Nacionalnog saveta. Izvršni odbor Nacionalnog saveta Vlaha usvojio je 8. decembra 2012. u Negotinu predlog vlaškog pisma, a Odbor za službenu upotrebu jezika i pisma Nacionalnog saveta Vlaha, čiji sam u to vreme bio predsednik, doneo je 15. maja 2011. u Boru jednoglasan zaključak da se utvrdi i usvoji ćirilična i latinična verzija vlaškog pisma u ravnopravnoj upotrebi. Odbor za službenu upotrebu jezika i pisma se rukovodio načelom da je vlaški jezik naziv za arhaične romanske dijalekte kojim, kao svojim maternjim jezikom, govore Vlasi istočne Srbije. Na sednici NSV u Boru 14. oktobra 2022. jednoglasno je doneta odluka o utvđivanju standarda vlaškog jezika“, kaže Siniša Čelojević, predsednik Udruženja za očuvanje kulture Vlaha “Gergina” i potpredsednik Nacionalnog saveta Vlaha.

Vlaško pismo, podsetio je Čelojević u prepunoj galeriji Eliksir Fondacije, pored 30 slova kojih ima i u srpskom jeziku, ima još pet dodatnih, karakterističnih za vlaški jezik.

“Smatramo da se time prezentuje ne samo bogatstvo našeg govornog jezika već se jezik revitališe i nadograđuje”, dodaje prim. dr Siniša Čelojević.

Od prvih publikacija, štampanih na vlaškom odmah po usvajanju vlaškog pisma, Nacionalni savet Vlaha odobrio je za štampanje 74 naslova, među kojima pretežno autorska dela, ali i lektiru. Od ovog broja, Udruženje “Gergina” publikovalo 36 izdanja na vlaškom.

Da se kroz obrazovanje najbolje čuva jezik i prenosi na mlađe generacije pokazale su i učiteljice razredne nastave mr Daniela Pejčić iz Osnovne škole „Stevan Mokranjac“ iz Kobišnice i Snežana Gugić iz Osnovne škole „Pavle Ilić Veljko“ iz Prahova, koje su zajedno sa učenicima, koji pohađaju izborni predmet Vlaški jezik sa elementima nacionalne kulture, pokazali šta su naučili.

“Školske 2014/2015. godine prvi put je uveden program za učenje, tada predmeta Vlaški govor sa elementima nacionalne kulture, a sada Vlaški jezik sa elementima nacionalne kulture. Od februara do juna 2014. uspešno je u 10 škola u sedam opština istočne Srbije, među kojima i u OŠ “Stevan Mokranjac” u Kobišnici” , sproveden pilot projekat uvođenja ovog predmeta kao izbornog u škole”, podsetila je mr Daniela Pejčić, koja je, između ostalih, i autor pojedinih udžbenika za nastavu iz ovog predmeta.

Učenici škola u Prahovu i Kobišnici, stihovima, običajima karakterističnim za ovaj kraj Srbije, pokazali su publici koliko su savladali jezik svojih predaka. Među njima je bilo onih koji su se i ranije služili vlaškim, ali i onih koji su ga prvi put naučili u školi.

Na dar su od Udruženja „Gergina“ dobili publikacije na vlaškom jeziku, kojim mogu da obogate svoje znanje, na časovima ovog izbornog predmeta, koji se predaje u 50 osnovnih škola u 19 opština u Srbiji u kojima žive Vlasi.

Autor teksta: Suzana Mihajlović Jovanović

Udruženje „Gergina“ iz Negotina i Nacionalni savet Vlaha, obeležiće u Eliksir fondaciji u Negotinu, Dan vlaškog jezika.

O tome kako je usvojeno vlaško pismo i o značaju vlaškog pisma govoriće Prim.dr Siniša Čelojević,

Predsednik udruženja „Gergina“ i potpredsednik Nacionalnog saveta Vlaha.

U obeležavanju dana vlaškog jezika učestvovaće i učiteljice razredne nastave mr Daniela Pejčić iz O.Š. „Stevan Mokranjac“ iz Kobišnice i Snežana Gugić iz O.Š.“Pavle Ilić Veljko“ iz Prahova, zajedno sa svojim učenicima, koji pohađaju izborni predmet „Vlaški jezik sa elementima nacionalne kulture“ .

Udruženju za očuvanje kulture i tradicije Vlaha „Gergina“ iz Negotina na ovogodišnjim konkursima Ministarstvo kulture podržalo je četiri projekta.

Negotinska „Gergina“ će u okviru oblasti nematerijalnog kulturnog nasleđa ove godine istraživati i dokumentovati vlaške umotvorine (Vuorbje bătrînje đin lumje), veoma vredan, ali još uvek nedovoljno istraženi segmentu vlaškog narodnog stvaralaštva.

Ovaj projekat će sa 200.000 dinara sufinansirati i resorno Ministarstvo kulture.

„Planirano je da ovim projektom vlaške umotvorine budu zabeležene direktno od kazivača u vlaškim selima istočne Srbije i Homolja. Nakon gramatičke korekcije od strane tima Udruženja „Gergina“, bile bi prevedene i na srpski jezik, kako bi se učinile dostupnim zainteresovanoj javnosti u Republici Srbiji i našim građanima u dijaspori“, kaže Siniša Čelojević, predsednik Udruženja „Gergina“.

U oblasti digitalizacije kulturnog nasleđa „Gergini“ je sa 200.000 dinara podržan i projekat „Vlaška tradicionalna narodna muzika: Pevanje 1“ (Kîntjećilji vlahilor đin lumje: Kîntatu 1) čiji je osnovni segment digitalizacija muzičke građe iz arhiva profesora doktora Dimitrija O. Golemovića, etnomuzikologa i kompozitora.

„Dr Golemović je u periodu od 1979. do 2019. godine obišao pedesetak naselja u severoistočnoj Srbiji u kojima živi vlaško stanovništvo i snimio veći broj audio traka i kaseta sa hiljadama narodnih melodija i fotografija. Pristupilo bi se završnom istraživanju, odnosno ponovnom preslušavanju snimljenog materijala i odabiru pesama i fotografija“, dodaje dr Čelojević.

Ove godine jedan od kapitalnih projekata „Gergine“ svakako je i „Tradicionalna arhitektura sela Mokranje – Inspiracija u kamenu“ (Ljaurlji mokranjuluj – Vijaca în pjatră) koje je u okviru nepokretnog kulturnog nasleđa Ministarstvo kulture podržalo sa 309.000 dinara.

Projekat obuhvata istraživanje, vrednovanje i prezentovanje arhitekture sela Mokranje.

„Mokranje je, kao i cela Negotinska krajina, bogato narodnom arhitekturom, čija je specifičnost u njenoj materijalizaciji, uglavnom je od kamena i prostornoj organizaciji kuće i sela. Istraživanje arhitekture ovog sela, kao sublimata materijalne i nematerijalne kulture, proširiće saznanja o narodnom graditeljstvu Srbije a daće i osnov za uvid u potencijalni izvor inspiracije poznatog kompozitora. Upoznavanje javnosti sa kulturnim nasleđem Mokranja podići će svest lokalnog stanovništva o njegovom značaju i neophodnosti njegove zaštite“, dodaje Siniša Čelojević.

I na konkursu u oblasti kulturnih delatnosti nacionalnih manjina „Gergina“ je dobila sredstva i za realizaciju dela programskih aktivnosti internacionalnog festivala vlaške muzike „Gergina“ koji je ministarstvo podržalo sa 100.000 dinara.

„Svi projekti imaju cilj očuvanje običaja, kulture, tradicije, jezika i identiteta Vlaha, koji žive na ovim prostorima. Udruženje „Gergina“ je osnovano 2009.godine upravo radi ostvarivanja ovih ciljeva. Projekti su raznovrsni i projektni timovi našeg Udruženja, koje je inače najaktivnije u severoistočnoj Srbiji, radiće intenzivno u narednim mesecima na realizaciji projekata“, zaključuje Čelojević.

Autor teksta: Suzana Mihajlović Jovanović