Poštovani,

Udruženje „Gergina“ formirano je u Negotinu, 15.decembra 2009.godine, sa željom da radi na očuvanju kulturnog nasleđa, običaja, tradicije, jezika i identiteta Vlaha u Negotinskoj i Timočkoj Krajini, ali i čitavoj Srbiji, mefju stanovništvom kojima je maternji jezik vlaški, a domovina matica Srbija.

Polazeći od ovih činjenica, sasvim je jasno da je angažovanje članova Udruženja „Gergina“ bilo najintenzivnije u radu i aktivnostima krovne organizacije Vlaha Srbije – Nacionalnom savetu Vlaha. Pri tome se, bez lažne skromnosti može reći da je u radu prethodnog saziva NSV, u periodu 2010 – 2014. godina, angažovanje članova „Gergina“ predstavljalo presudnu pokretačku snagu, jer se ne može osporiti činjenica da su oni bili pokretačka snaga i nosioci većine aktivnosti u radu Saveta.

Odbor za službenu upotrebu jezika i pisma NSV, na čijem je čelu bio primarijus dr Siniša Čelojević, zajedno sa radnom grupom i članovima „Gergine“ kreirao je vlaško pismo, koje je, 24. januara 2012. godine, dobilo i svoju zvaničnu verifikaciju, usvajanjem od strane Izvršnog odbora i Nacionalnog saveta. Time, slobodno možemo reći i da je, ovaj datum postao jedan od istorijskih datuma u modernoj istoriji Vlaha Srbije. Nacionalni savet Vlaha je usvojio vlaško pismo na osnovu ovlašćenja iz Ustava, kao i zakonskih propisa Republike Srbije.

Član Udruženja „Gergina“ iz Beograda, Slobodan Golubović, kao koordinator Odbora za obrazovanje, najzaslužniji je za uvođenje predmeta Vlaški govor sa elementima nacionalne kulture u obrazovni sistem Srbije, što se takođe može smatrati jednim od najznačajnih dometa Nacionalnog saveta Vlaha u prethodnom periodu.

U saradnji sa Nacionalnim savetom, Udruženje „Gergina“ je, 15. februara 2013. godine, ogranizovalo promociju prvih publikacija na vlaškom pismu: Vorbjesk ljimba Vlaha, Bojanke za decu i zbirke šaljivih priča, čiji je glavni junak, autentičan lik sa ovih prostora, Elvis alu Čobanu.

Ovakve promocije su organizovane i u Kladovu i Boru, ali, nažalost, ne i u drugim gradovima istočne Srbije, bez obzira što je plan postojao, ali se to, iz meni nepoznatih razloga, nije dogodilo.

Članovi Udruženja „Gergina“, osmislili su i uspešno realizovali projekat Afirmacija multikulturalnosti kroz inkluziono obrazovanje vlaške nacionaln manjine u 2014. godini. U okviru ovog projekta, koji je realizovan, takođe, u saradnji sa Nacionalnim savetom Vlaha i uz finansijsku podršku Fondacije za otvoreno društvo Srbija, u Negotinu su održana i dva izuzetno uspešna seminara za prosvetne radnike-buduće predavače predmeta „Vlaški govor sa elementima nacionalne kulture“. Seminari su održani u konferencijskoj Sali Hotela INEX u Negotinu ( a ne kako protivnici našeg delovanja, žele to da predstave u nekakvim picerijama). Predavači na ovom seminaru su po kvalifikaciji bi stručni : dr kulturologije, magistar didaktičkih nauka, profesor – koordinator za obrazovanje i etnolog-antropolog, autor udžbenika)

Zahvaljujući ovom projektu, bili smo u prilici da, za potrebe predmeta „Vlaški govor sa elementima nacionalne kulture“ odštampamo knjige:“Vorba ši kultura vlaha“ „Govorim vlaški“, „Bojanke za decu“, „Basne za decu“ (sa pratećim audio CD nosačem zvuka), „Vlaško-srpski rečnik/vorbarju/“ i „Gramatiku vlaškog jezika“.

Analizirajući aktivnosti Udruženja „Gergina“, nemoguće je ne pomenuti i izuzetno uspešnu organizaciju, dosadašnjih, sedam Festivala vlaške muzike, koji se svake godine, tokom uskršnjih praznika, pod nazivom „Gergina“, organizuju u Negotinu. Izuzetno je značajno istaći da su poslednja četiri Festivala organizovana uz finansijsku podršku Nacionalnog saveta Vlaha. Izuzetno smo ponosni, što, kao članovi Udruženja „Gergina“, možemo da se pohvalimo i činjenicom da su naše aktivnosti, pratili i drugi, donoseći odluku da Udruženje „Gergina“ dobije i prestižnu „Majsku nagradu“, koju nam je Opština Negotina dodelila 2013. godine.

U želji da zaokružimo naše aktivnosti, Udruženje „Gergina“ je formiralo i istoimenu Etno grupu, koja je, sa velikim uspehom, predstavljala i zastupala Vlahe Srbije, na brojnim festivalima i nastupima u zemlji i inostranstvu, ostvarujući time i najvažniji cilj – očuvanje izvorne vlaške muzike i etno tradicije. Namera nam je da, u najskorije vreme, Etno grupa „Gergina“ svoju muziku promoviše i posredstvom CD, pošto su u toku intenzivne pripreme za njegovo snimanje.

Udruženje Gergina svojom aktivnošću intenzivno radi pre svega na jačanju identiteta Vlaha.To je problem sa kojim se srećemo u svakodnevnom radu,jer je to jako aktuelan problem.Neki Vlasi se stide da se tako izjašnjavaju,drugi se plaše,ustručavaju ,ili ne shvataju razliku između državljanstva i nacionalne pripadnosti.Mi zastupamo stav da smo mi Vlasi,da je naš maternji jezik vlaški a matična domovina Srbija.Mi Vlasi nikada nismo imali drugu matičnu državu sem Srbije,i drugu i nećemo.

Vlasi su donekle i zbunjeni aktivnošću nekih nevladinih organizacija i političkih stranka koji se zalažu da su Vlasi i Rumuni isto,koji se zalažu da je Vlaški jezik isto što i rumunski,koji se zalažu da je maternji jezik Vlaha rumunski i da je matična domovina Vlaha Rumunija.

Naravno da to ne odgovara istini.

Organizacije i pojedinci, koji se zalažu medju Vlasima za rumunski jezik obrazovanje na rumunskom, informisanje na rumunskom i Rumunsku pravoslavnu crkvu, nemaju nikakav legitimitet da predstavljaju vlašku zajednicu. Oni mogu predstavljati samo rumunsku nacionalu manjinu. To je velika obmana koje se i rukovodstvu Srbije i medjunarodnoj zajednici podmeće, a koja nema osnov medju pripadnicima vlaške populacije (izuzev vrlo zanemarljivog dela, koji ih podržava)

Ovaj problem je evidentan jer prema zadnjem popisu u Srbiji se izjasnilo 35 330 Vlaha, a prema nezvaničnim podacima ima nas više od 300 000. Bilo je nepravilnosti kod zadnjeg popisa/neki popisivači su popunjavali podatke olovkom,u vlaški selima malo je bilo popisivača Vlaha/.

Smatramo da država Srbija mora da raspolaže podacima koliko Vlaha živi u Srbiji.

Takodje je bio problem kod   glasanja za Nacionalni savet Vlaha 2014.godine.U opštini Negotin broj izjašenjih Vlaha je 2469 i oni su mogli da glasaju samo na 4 biračka mesta. Iz većine vlaških sela glasači su morali da predju izmedju 20, pa i 40 km, da bi glasali. Ako uporedimo susedne opštine Zaječar,Boljevac tamo je broj glasačkih mesta bio značajno veći.Udrženje je poslalo dopis lokalnoj samoupravi i RIKu za povečanje broja glasačkih mesta,čime bi omogućili svim pripadnicima vlaške manjine koji su upisani u poseban birački spisak da glasaju.Sa ovim brojem biračkih mesta to nije moguće.

Država Srbija mora nas vlahe da zaštiti od delovanja rumunskih organizacija i delovanju same države Rumunije, sa aspiracijom da prisvoji i asimiluje Vlahe, jer smo mi Vlasi odani našoj državi Srbiji.

Takodje je problem oko uvođenja predmeta Vlaški govor sa elementima nacionalne/vlaške/ kulture u obrazovni sistem .Neadekvatna je saradnja između Ministarstva prosvete,načelnika školskih uprava i direktora osnovnih škola. Bilo je velikih opstrukcija od načelnika školskih uprava u Braničevskom okrugu, kao i nedovoljnog angažovanja načelnika u Zaječarskom okrugu, a na našu žalost, doživeli smo da se, uprkos svemu, rumunski jezik uči u večem broju škola nego vlaški govor, na području severoistočne Srbije.

Potrebno je, ponovo, formirati Odbor za saradnju sa Srpskom pravoslavnom crkvom. Taj Odbor treba da ima prioritetan zadatak da, sa institicijama ove države, na zakonit način, spreči, dalje nezakonito širenje uticaja Rumunske crkve u Istočnoj Srbiji kao i da se, u dogovoru sa Srpskom pravoslavnom crkvom, iznađe rešenje za bogosluženje na vlaškom jeziku, u svim mestima gde je to moguće i gde ima potrebe.

U narednom periodu, potrebno je uspostaviti kontakt sa nadležnim ljudima iz Javnog servisa, kako bi se tražile mogućnosti za uvođenjem emisije na vlaškom jeziku. Emisija bi trebalo da se, za početak, emituje jednom mesečno, u trajanju od 30 minuta, tokom koje bi se govorilo o problemima Vlaha, ali i o bogastvu vlaške muzike, turističkim destinacijama našeg područja, kao i o istaknutim predstavnicima Vlaha.

Takodje, ispunjeni su svi uslovi za standardizaciju vlaškog jezika, po ugledu na Nacionalni savet Roma, koji je svojom odlukom 2014. godine standardizovao romski jezik. Jedino tako će pripadnici vlaške nacionalne manjine biti u stanju da ostvare sva prava zagarantovana Ustavom, kao i medjunarodnim aktima, posebno Evropske Unije.