U okviru “Dana Gergine” i programa priređenih u slavu 10. jubilarnog Festivala vlaške izvorne muzike, na promociji trojezičnog priručnika “Da se razumemo”, nadahnuto obraćanje publici u Galeriji negotinskog Doma kulture imala je Elizabeza Dajić-Grimplinović, profesor nemačkog jezika u Negotinskoj gimnaziji. Njeno izlaganje je izazvalo tople reakcije prisutnih i naša je želja da ga trajno sačuvamo na portalu Udruženja,  s obzirom da misija “Gergine” upravo i jeste  očuvanje tradicije, kulture i identiteta vlaške nacionalne manjine.

 "Ne znam kada sam tačno počela da pričam. Ali sasvim je sigurno da je vlaški moj maternji jezik. I sigurno je to, da je moja ljubav prema tom jeziku i dalje prisutna u ogromnoj meri, da će ta ljubav prema jeziku moje bake, prema vlaškoj tradiciji, muzici i folkloru zauvek živeti u meni, iako danas u svom profesionalnom životu koristim pretežno nemački i srpski jezik.
Moram priznati da razmišljam na srpskom jeziku, ali da sam vrlo često žrtva nedoumica koje su posledica poznavanja više jezika.

I pored trenutaka kada se suočavamo sa nesigurnošću, poznavanje više jezika i kultura treba posmatrati kao veliko bogatstvo i neprocenjiv imetak.

Jezik je jedan od bitnih elemenata kulture bez koga sama kultura ne bi, možda, ni postojala. Jezik je čudnovat i veličanstven u svom postojanju. Razvijen jezik u jednom narodu predstavlja njegovo biće i krv samog naroda. Jezik je maksimala onoga što jedna kultura može ostaviti za sobom.

Sam jezik je promenljiva materija jer je produkt života, a u različitim životnim dobima dolazi do različitih promena.Te promene su veoma značajne za jezik i one su potrebne svakom narodu. U tim promenama zapravo leži živa snaga i tendencija usavršavanja. Promene koje se dešavaju u kulturi jesu svedočanstvo da je jedan narod živ i napredan. Sve što jedan narod ima u svom umu i sve što je saznao na ovom svetu može iskazati svojim jezikom.

Što je jezik razvijeniji to je moćniji, to se njime može više stvari objasniti. Razvijen jezik je kao stihija, kao da sam sebe stvara i unosi promene u kulturu i kulturni život čoveka. Čovek je tu da pomogne tom razvoju, da kombinuje krupne i sitne tvorevine jezika i time teži što većem savršenstvu u jednom jeziku, toliko daleko do same virtuoznosti.

Kultura i jezik su veoma usko povezani. Sociološka i kulturološka pravila društva učimo, pre svega, kroz komunikaciju. Mnogo toga možemo da saznamo o drugim kulturama i pored toga što ne govorimo jezik njihovih pripadnika. Istovremeno, jedan bitan deo toga ostaje nerazjašnjen. Potpuno razumevanje ne može uslediti , na primer, isključivo prevođenjem knjige na određeni jezik. Prevedeno nikada ne odgovara u potpunosti originalu. Veliki značaj u čitavom procesu ima upravo kultura naroda sa čijeg ili na čiji jezik prevodimo.

Dublje razumevanje različitih kultura postiže se kroz višejezičnost. Stalno se postavlja pitanje, na koji način da najbolje komuniciramo sa ljudima sa drugog kraja sveta. Kako da ih razumemo? Ono što nam se kao odgovor na pitanje čini primamljivim i logičnim jeste učenje stranih jezika. Jer poznavanje više jezika je ono čemu bi trebalo da težimo kako pojedinačno tako i na globalnom nivou. Na taj način se poštuju i unapređuju specifičnosti i kulturni identiteti svih nas. Jer jezik je daleko više od sredstva komunikacije. On je istovremeno spona i faktor razdvajanja, on gradi mostove i stvara granice koje se našim zalaganjem daju prevazići.

Priručnik „Da se razumemo“ nastao je iz želje autora da svim ljudima koji se povremeno ili često susreću sa teškoćama pri korišćenju reči, izraza i fraza na srpskom, nemačkom i vlaškom jeziku, omoguće lakše i komfornije sporazumevanje u različitim situacijama.

Poznato je da živimo u višejezičnoj sredini, stoga nam se učinila interesantnom ideja, da je baš ovakva knjiga potrebna svima nama koji živimo na ovim prostorima. Da upravo jednom ovakvom sintezom, povezivanjem ova tri jezika, sačuvamo deo onoga što nas čini pripadnicima ovih kultura.”

Sa željom da se priručnik “Da se razumemo” nađe u rukama mnogih i da postane izvor razrešenja svih jezičkih nedoumica kada je to potrebno, Elizabeta Dajić-Grimplinović, izrazila je zahvalnost svima koji su prisustvovali promociji i bili deo male priče o jeziku koji nas je, kako je rekla, spajao i u prošlosti, koji nas i sada spaja, a nadamo se da će to i u budućnosti činiti”.

Organizator promocije bilo je Udruženje za očuvanje kulture i tradicije Vlaha “Gergina”.

Elizabeta Dajić-Grimplinović, profesor nemačkog jezika i članica Udruženja i Etno grupe "Gergina", jedan od autora priručnika "Da se bolje razumemo", promovisanog povodom Desetog festivala vlaške muzike Gergina”.

Press centar Festivala vlaške muzike “Gergina”