Lepota vlaške nošnje u privatnoj zbirci Verice Todorović iz Kobišnice

Vlaška nošnja iz zbirke Verice Todorović
Vlaška nošnja

Povodom Festivala vlaške muzike “Gergina”, održanog 9. i 10. aprila u Negotinu, nošnje iz svoje privatne zbirke izložila je Verica Todorović iz Kobišnice. Izložbu “Vlaška nošnja” u Domu kulture “Stevan Mokranjac” priredili su, kako bi je prikazali široj publici, KUD “Voja Čurić” iz Kobišnice, Muzej Krajine i Udruženje za očuvanje kulture i tradicije Vlaha “Gergina”, organizator Festivala.

Otvaranje izložbe vlaške nošnje u Negotinu

Cvetni dezeni, košulje sa izvezenim prelepim motivima, jarke boje, od kojih dominira crvena, seljačko platno, ali i pliš i somot, izloženi su u vatrometu lepote, nazvanom “Vlaška nošnja iz Kobišnice”, koji je povodom festivala vlaške muzike “Gergina” odlučila da podari ljubiteljima lepog i tradicionalnog, Verica Todorović iz nadaleko čuvenog gastarbajterskog sela u Krajini.  

Vezena raznim bojama, stilizovana - vlaška nošnja

Na brojne čestitke i izraze oduševljenja publike na otvaranju izložbe Verica je skromno izjavila da joj je drago što može da otrgne tu lepotu od zaborava i da će to i ubuduće raditi. “Predstavlja mi veliko zadovoljstvo da mlađe naučim da cene to što su im preci ostavili u nasleđe”, kaže Verica, koja u Kobišnici živi od svog rođenja 1965. godine, a koja je prema sopstvenom sećanju tradiciji i njenom očuvanju posvećena od kada zna za sebe, a posebno od trenutka kada je kao devojčurak zaigrala u kulturno- umetničkom društvu svoga sela. Kada se sve to presabere nije ni čudo što je Izložba “Vlaška nošnja” izmamila uzdahe oduševljenja svih onih koji su se zatekli u Domu kulture na dan njenog otvaranja.

Ivica Trajković, direktor Muzeja Krajine otvara izložbu Verice Todorović

Reč je o izložbi koju bi, definitivno, poželela da postavi svaka ustanova kulture, a u slučaju Negotina poklonjena je ljubiteljima tradicije i lepog zahvaljujući Muzeju Krajine, Kulturno-umetničkom društvu “Voja Čurić” iz Kobišnice i Udruženju za očuvanje kulture i tradicije Vlaha “Gergina”.

Nošnja koja mami uzdahe
Nošnja koja mami uzdahe

Izloženo je više kompletiranih nošnji, razni delovi tradicionalne odeće Vlaha, a na pitanje otkuda joj sve to bogatstvo koje je otkrila pogledima oduševljene publike Verica kaže: ” Moja nošnja je nasleđena od majke i svekrve. One su ih nasledile od svojih majki i baka. Nošnju sam zavolela još od malih nogu gledajući baku i pra baku kako tkaju i ulažu snagu i ljubav u cvetne dezene. Radile su najviše noću čak i posle vrlo napornih dana, kada su bile umorne.  Nošnju su marljivo čuvale od oštećenja, redovno su je provetravale i štitile ih lišćem oraha,  a kasnije i naftalinom. Neki delovi nošnje su stari preko 100 godina. Imam košulju koja je izvezena svilom dobijenom od svilene bube. Da, baš tako, od svilene bube! Odgajila ih je moja baka po majci, a izrađena je pretpostavljam, između 1937. i 1940. godine”, s ponosom ističe Verica, inače veoma aktivna članica KUD-a “Voja Čurić” iz Kobišnice, na čijem se čelu nalazi njen suprug Jova, kao predsednik i umetnički rukovodilac.

Jova Todorović, razgleda bogatstvo svoje supruge Verice

“Veoma sam aktivna u našem društvu u Kobišnici i staram se da naš ansambl bude odgovarajuće obučen za nastupe, posebno za takmičenja gde prisustvuju  stručni ljudi koji umeju da prepoznaju autentičnost nošnje. Nošnja nas Vlaha carana je karakteristična po cvetnim dezenima, kao što ste primetili, a uglavnom preovlađuju crvena i crna boja, kao podloga. Nošnja je vunena sa dodacima pliša i somota”.

Suknje, neizostavni deo vlaške nošnje

Verica Todorović koja od rođenja živi u Kobišnici, a koja nikada nije ni razmišljala da rodno mesto zameni inostranstvom, uz redovne poslove domaćice uspešno vodi brigu o svom domaćinstvu. Njena bračna zajednica sa suprugom Jovanom meri se decenijskim stažom od punih 37 godina, tokom kojih su izrodili dvojicu sinova (36 i 33 godine).

Verica i Jova Todorović, čuvari vlaške kulture i tradicije

Verica do sada nikada nije samostalno izlagala, ali kako navodi, žene uključene u KUD jesu i to najčešće  na tradicionalnim manifestacijama izvornog narodnog stvaralaštva “Susreti sela”. Ona kaže da je to bila njihova obaveza s obzirom da su meštanke Kobišnice darovale svom matičnom društvu nošnje i u međuvremenu je nastala solidna zbirka, koju je greota skrivati od očiju javnosti. U kući Verice Todorović, na bezbednom mestu, po strogo poštovanim pravilima preuzetim od starijih, nalazi se dvadesetak kompletiranih nošnji, koje samo čekaju trenutak da ukrase nečiju žensku figuru.

Ovako se nosi vlaška nošnja uz obavezne dukate oko vrata
Delovi nošnje, suknja, marama, bluza

“Prošle godine nekoliko naših nošnji bilo je korišćeno u okviru Majskih svečanosti u Negotinu i moram da kažem da smo dobili, kao Društvo, mnoge pohvale za njen izgled. Za ovu priliku i izložbu otvorenu u okviru festivala vlaške muzike nesebičnu pomoć je našem KUD-u i meni lično pružila Emila Petrović, etnolog-antropolog, viši kustos Muzeja Krajine u Negotinu”, kojoj sam veoma zahvalna za svaku ukazanu pomoć, kao i građanima Negotina, koji su prepoznali vrednost jednog ovakvog izlaganja”.

Ženska vlaška nošnja

U selima negotinske opštine, u svakoj od kuća vremenu odoleva po neka nošnja ili njen deo, s obzirom da se one danas oblače samo povodom nekih tradicionalnih prilika i najčešće na manifestacijama na kojima se slavi i čuva tradicija, kako vlaškog tako i srpskog življa. Baš kao i za jezik i za nošnju se kažu da predstavlja dušu naroda. Zahvaljujući Verici Todorović i ženama poput nje koje su posvećene svom domaćinstvu i očuvanju tradicije, buduće generacije će znati od kakve je važnosti imati taj deo prošlosti na kojoj sigurno počiva i budućnost.

Verica Todorović i Emila Petrović, etnolog-antropolog na otvaranju izložbe

Etnolog o izložbi u Negotinu

“Konačno smo predstavili izložbu narodne nošnje iz privatne zbirke Verice Todorović, koju je ona nasledila od svojih baka, dobila na dar kada se udala i koju je nastavila vredno da sakuplja i dalje. Narodna nošnja je ručno izrađena, tehnikama tkanjem, vezom, raznobojnim koncem i perlicama. Izložbu čine delovi nošnje kao što su: suknje, kecelje, košulje, bluze, marame, ukrašene stilizovanim cvetovima i geometrijskim šarama. Izložbu je videla i delegacija američke Ambasade u Beogradu,  sa atašeom za kulturu Erikom Kin (Erika Kunne) na čelu, koja je nedavno boravila u Negotinu povodom otvaranja izložbe posvećene stogodišnjici diplomatskih i kulturnih odnosa Srbije i SAD-a, od 1918. do 2018. godine, autora Bore Dimitrijevića i Miladina Miloševića“, objašnjava Emila  Petrović.

Delovi opreme uz vlašku nošnju

KUD “Voja Čurić”-Kobišnica jedan od najaktivnijih u Krajini

Za oko pedesetak aktivnih članova KUD-a „Voja Čurić"“ iz Kobišnice u toku je aktivna sezona s obzirom da su od početka meseca akteri tradicionalne manifestacije izvornog narodnog stvaralaštva “Susreta sela”. Na početku ovogodišnjeg ciklusa bili su domaćini, a u završnici drugog kruga im predstoji gostovanje.  

O KUD-u Voja Čurić kroz vreme, deo izložbe

Repertoar Kobišničana je specifičan po spletu izvornih vlaških igara, a izvode ga i  Omladinska i Starija izvorna folklorna grupa. Folkloraši na najbolji i očigledan način stalno potvrđuju publici zbog čega se i zašto vlaške igre iz Kobišnice igraju u mnogim gradovima Srbije kao i u zemljama Evropske unije. Uz folkloraše veoma predano radi i ansambl društva sa solistima kao što su Slobodanka Petrović Dana, koja pleni svojim interpretacijama vlaških pesama, ali i mladi Milan Nikolić, solista na duduku i fruli čije vreme tek dolazi.

Solisti KUD-a Voja Čurić, Milan Nikolić, duduk i Slobodanka Petrović

KUD „Voja Čurić“ je jedno od najstarijih kulturno-umetničkih društava u negotinskoj opštini, budući da je sa radom počeo daleke 1951. godine. Ima 50 članova, a njegov predsednik i umetnički rukovodilac, Jovan Todorović, s ponosom ističe da je reč o društvu koje ima zapažene nagrade i osvojene visoke plasmane.

Vlaška nošnja pred očima javnosti

KUD iz Kobišnice promoviše i čuva foklornu tradiciju vlaške populacije, potvrđujući na taj način da su muzika i igra univerzalni jezici koje svi razumeju. Uz nošnju koja pleni i daje nužne atribute svakoj od žena na sceni, opravdano se veruje i očekuje da tradicija u spoju svega vrednog i lepog opstane i nastavi da živi. Verica je jedan od čuvara i promotera vrednosti vlaškog podneblja zbog čega joj treba odati posebno priznanje!

Press centar Festivala “Gergina” - Jovanka Stanojević, novinar

Fotografije: Dragan Trikić Bale