Manifestacija „Dani Gergine“, koju po osmi put organizuje Udruženje za očuvanje kulture i tradicije Vlaha “Gergina”, otvorena je u Likovnom salonu Doma kulture “Stevan Mokranjac”, izložbom vlaške narodne nošnje iz Jabukovca, iz riznice porodice Klisurić.

U riznici narodne nošnje porodice Klisurić iz Jabukovca, o kojoj pasionirano brinu Zorica Dijanović i njena ćerka Manuela Radojković, nalaze se mnogi odevni predmeti, svečani i svakodnevni, tkani i bogato ukrašeni, izvezeni koncem, srmom, marame, suknje, pregače, košulje, tkanice, čarape…

Tek deo te bogate porodične zbirke izložen je u Likovnom salonu Doma kulture “Stevan Mokranjac”, u okviru “Dana Gergina”, predfestivalske manifestacije u susret Internacionalnom festivalu vlaške muzike “Gergina”.

Izložba vlaških narodnih nošnji iz Jabukovca donosi nesvakidašnji uvid u kulturnu istoriju Vlaha kroz više od 60 autentičnih odevnih predmeta koji su decenijama pažljivo čuvani od zaborava.

“Danas živimo u vremenu koje je obeleženo brzim promenama, stalnim kretanjima i sve većim udaljavanjem od tradicionalnih vrednosti. U takvom okruženju, ovakvi događaji imaju poseban značaj, jer nas podsećaju na to ko smo, odakle dolazimo i šta je ono što nas kao zajednicu određuje. A večeras smo upravo tu da zastanemo, da pogledamo ono što je bilo pre nas, kako bismo znali kuda idemo. Ova izložba za mene nije samo prikaz nošnje iz Jabukovca, već i sećanje na žene koje su svojim rukama stvarale, čuvale i prenosile na buduće generacije”, rekla je u ime porodice Manuela Radojković, profesor srpskog jezika i jedna od autorki nedavno publikovane “Gramatike vlaškog jezika sa pravopisom”.

Ova postavka, rekao je i Milan Nikolić, student etnologije i antropologije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu,nije samo etnografski prikaz, već i svedočanstvo o talentu samoukih žena, koje su koristeći samo iglu, konac i maštu, kreirale predmete koji po svom koloritu, dizajnu i složenosti ornamenata pariraju vrhunskim umetničkim delima.

“Najveći deo ove kolekcije narodne nošnje izradile su moja prabaka i njena sestra, Miroslava i Dragica Klisurić iz Jabukovca. Njihov rad predstavlja primer strpljenja, posvećenosti i veštine. One nisu ostavile zapise u knjigama, ali su ostavile trag u svakom koncu, u svakom vezu i svakom detalju ove nošnje. U prošlosti, izrada narodne nošnje nije bila samo zanat, već složen proces koji je zahtevao znanje, iskustvo i osećaj za estetiku. Pred nama je večeras više od 60 komada narodne nošnje. Neki od njih su originalni, a neki predstavljaju replike tkane i vezene sa istom pažnjom i poštovanjem prema tradiciji, po uzoru na ono što su daleki preci stvarali”, dodaje Manuela Radojković.

Svaka košulja, kecelja i svaki izvezeni motiv predstavljaju nit koja povezuje prošlost i sadašnjost. Zato je ova izložba svedočanstvo o načinu života Vlaha, njihovoj radosti, veri i nepresušnoj kreativnosti i kako je rekao Siniša Čelojević, predsednik Udruženja “Gergina”, ona je i dokaz da je narodno stvaralaštvo neiscrpan izvor inspiracije i neraskidivi deo vlaškog nacionalnog identiteta.

“Moja ljubav prema nošnji rodila se još u detinjstvu kada sam sa osam godina napravila prve folklorne korake u AKUD “Floričika” u Jabukovcu. Ja sam, inače, i danas deo jednog folklornog društva u Nišu, tako da sam vremenom kroz igru i pesmu počela da razumem da to nije samo odeća koja se oblači za scenski nastup, već je to identitet, pripadnost i priča o tome ko smo i odakle dolazimo. Jako je važno da ovakve vrednosti ne ostanu zatvorene u okviru porodice, već da budu dostupne široj zajednici. Izložbe poput ove imaju za cilj upravo to – da podstaknu interesovanje i da motivišu mlađe generacije da se upoznaju sa svojom tradicijom. Kao što vidite, i ja nastojim da ljubav prema našoj nošnji i našem nasleđu prenesem i na svoju decu. Kroz razumevanje i poštovanje tradicije možemo doprineti da ono što su nam prethodne generacije ostavile ne bude zaboravljeno”, rekla je Manuela Radojković predstavljajući publici u Likovnom salonu i pojedinačne komade nošnji, stare preko jednog veka.

Izložbu je otvorio mr Milan Radosavljević, urednik likovnog programa Doma kulture “Stevan Mokranjac”, a svojom pesmom uveličale i članice Etno grupe “Gergina” sa Jovicom Miljkovićem na harmonici i Vojislavom Bađikićem na fruli.

“Dani Gergine” nastavljaju se večeras u  19 časova u Likovnom salonu Doma kulture u Ulici Vojvode Mišića izložbom slika “Homolje” (Uomolju) Radiše Trajilovića iz Krepoljina.

Autor teksta: Suzana Mihajlović Jovanović

Udruženje za očuvanje kulture i tradicije Vlaha “Gergina” u susret svom 17. internacionalnom festivalu vlaške muzike koji će 13. i 14. aprila biti održan u Negotinu, organizuje od 6. do 11. aprila predfestivalsku manifestaciju „Dani Gergine“.

Manifestacija „Dani Gergine – Zîljilji Gerginji“ u ponedeljak, 6.  aprila biće otvorena izložbom vlaške narodne nošnje iz Jabukovca (Puortu Vlahilor đin Jabukovăc), iz kolekcije porodice Klisurić.

Ljubitelji kulturne baštine Vlaha ovog kraja ovu izložbu moći će da pogledaju od 19 časova u Likovnom salonu Doma kulture “Stevan Mokranjac” u Negotinu.

U istom prostoru će u utorak, 7. aprila od 19 sati biti otvorena izložba slika “Homolje” (Uomolju) Radiše Trajilovića iz Krepoljina.

U sredu, 8. aprila publika će moći da u Likovnom salonu prisustvuje promociji knjiga  “Susret sa onostranim: Kazivanja Vlaha sa severoistoka Srbije” (Întîlnjirja ku aj đin parća ajlaltă : Povjesćilji Vlahilor đin Sîrbijă đe răsarit) od 18 sati, a sat vremena kasnije i promociji zbirke pesama “Hoću da znam”  (Vrjau să šćiu) Ljubinke Dimitrijević iz Mosne.

Četvrtak, 9. april rezervisan je za promociju kompakt diska “Vlaška kola iz Mokranja” (Uorilji đi la Mokranj), koja će biti održana u  Turističkom parku Mokranje  od 19 sati.

U petak, 10. aprila u promotivnoj sali Narodne biblioteke “Dositej Novaković” od 19 časova biće prikazan etnološki film “Zimski običaji u Brestovcu” (Običajurlji đe jarnă în Brestovăc), autorke  Biljane Andrejić.

Manifestacija „Dani Gergine – Zîljilji Gerginji“ završava se u subotu, 11. aprila u Slatini gde će od 19 časova biti promovisan kompakt disk “Vlaška kola iz Slatine” (Uorilji đi la Slaćina).

Autor teksta: Suzana Mihajlović Jovanović

Negotin će od 6. do 11. aprila biti domaćin manifestacije „Dani Gergine”, predfestivalskog programa koji prethodi 17. internacionalnom festivalu vlaške muzike „Gergina”, zakazanom za 13. i 14. april 2026. godine.

Kroz bogat i raznovrstan program – koji obuhvata izložbe, promocije knjiga, filmske projekcije i koncerte – ovogodišnje izdanje manifestacije „Dani Gergine” ponovo se pozicionira kao centralna proslava vlaškog nasleđa, tradicije i umetničkog izraza.

Program počinje u ponedeljak, 6. aprila u 19 časova, izložbom nošnje iz Jabukovca iz privatne kolekcije porodice Klisurić.

Postavka će biti otvorena u Likovnom salonu Doma kulture u Negotinu i predstavlja jedinstvenu priliku da publika zaviri u bogatstvo tradicionalnog odevanja i simbolike ovog kraja.

Već narednog dana, 7. aprila od 19 časova, publika će moći da pogleda izložbu „Homolje” autora Radiše Trailovića, dok je za 8. april od 18 časova zakazana promocija knjige „Susret sa onostranim – kazivanje Vlaha sa severoistoka Srbije”. Istog dana, u 19 časova, biće održana i promocija publikacije „Hoću da znam” autorke Ljubinke Dimitrijević iz Mosne, takođe u Likovnom salonu Doma kulture.

U četvrtak, 9. aprila, program se premešta u selo Mokranje, gde će u turističkom parku od 19 časova biti predstavljena promocija kompakt-diska vlaških kola. Dan kasnije, 10. aprila u 19 časova, u promotivnoj sali Negotinske biblioteke biće prikazan etnološki film „Zimski običaj u Brestovcu” autorke Biljane Andrejić.

Manifestacija će biti zatvorena u subotu, 11. aprila, promocijom kompakt-diska vlaških kola iz Slatine, koja će biti održana od 19 časova u ovom negotinskom selu.

Na „Dane Gergine” se nadovezuje festival „Gergina”, na uskršnji ponedeljak, 13. aprila od 19 sati, kada će biti održano takmičarsko veče, koje će publici predstaviti brojne mlade izvođači – vokalne soliste i instrumentaliste iz Srbije i regiona, uz pratnju orkestra Bobana Pecića. Kao specijalni gosti nastupiće Omladinski ansambl KUD-a „Stol” iz Bučja.

Na uskršnji utorak, 14. aprila, od 19 sati, biće održano revijalno veče, na kom će se smenjivati velikani vlaške muzike iz Srbije i regiona, u pratnji orkestra pod upravom Slobodana Pecića.

Ovogodišnji festival posvećen je legendarnom pevaču vlaških pesama Branku Olaru iz Slatine kod Bora, čime „Gergina” nastavlja da neguje sećanje na važna imena bogatog muzičkog nasleđa istočne Srbije.

Izvor: MICS

Sedamnaesti Festival će se održati 13.i 14. aprila u Domu kulture „Stevan Mokranjac“ u Negotin.

Prvo veče 131. aprila je takmičarsko. Pozivaju se mladi vokalni solisti i instrumentalisti starosti do 25. godina da se prijave radi selekcije.
Prijave se primaju do  1. marta na tel-  065 44 28 201  Dr Siniša Čelojević predsednik Organizacionog odbora i   065 2626764  Boban Pecić-šef orkestra.
Nastup je u kompletnoj vlaškoj nošnji  sa opancima.
Prijaviti isključivo izvorne vlaške pesme, vlaške melodije i vlaška kola.
Vokalni  solisti nastupaju  sa jednom vlaškom pesmom  a  instrumentalisti sa melodijom i kolom u trajanju od 4 minuta.
Dodeljuju se  četiri nagrade:
1.najbolji vokalni solista
2.najbolji instrumentailista
3.najbolji takmičar festivala  dobija plaketu „Božidar Janucić“
4.najbolji takmičar van Srbije za negovanje vlaške izvorne muzike
Pobednici dobijaju i novčane nagrade.
Takmičare ocenjuje stručni žiri  :
1.Prof.dr Dimitrije Golemović, etnomuzikolog, predsednik žirija
2. Marija Vitas etnomuzikolog,
3.Maja Stojanović prof.UŠ „S.Mokranjac“Negotin
Sve takmičare  pratiće orkestar  Bobana Pecića.

Drugo veče Festivala 14.aprila je revijalno, gde nastupaju najbolji vokalni solisti i instrumentalisti vlaške muzike.
Vokalni solisti nastupaju sa dve izvorne vlaške pesme.
Instrumentalisti nastupaju sa melodijom  i kolom u trajanju od 5 minute.
Nastup u kompletnoj  vlaškoj nošnji  iz kraja učesnika.
Učesnike će pratiti festivalski orkestar maestra  Slobodana Pecića.

U galeriji Doma kulture „Stevan Mokranjac“ Negotin, Udruženje za očuvanje običaja, kulture, tradicije, jezika i identiteta Vlaha „Gergina“ promovisalo je treći broj časopisa „Vlaška reč“ i kompakt disk „Vlaška tradicionalna naroda muzika – Pevanje 2“.

Udruženje za očuvanje običaja, kulture, tradicije, jezika i identiteta Vlaha „Gergina“ obeležavajući 15. decembar, dan kada su osnovani pre 16 godina, predstavilo je čitalačkoj javnosti novi, treći po redu broj časopisa “Vuorba Vlahilor – Vlaška reč”, čije je publikovanje omogućilo Ministarstvo informisanja i telekomunikacija.

Sadržaj trećeg broja ovog dvojezičnog časopisa,  približili su članovi redakcionog odbora novinari Jovanka Stefanović Stanojević i Suzana Mihajlović Jovanović, Siniša Čelojević, kao i autori nekih od priloga Ivica Trajković, dokumentarista-savetnik Muzeja Krajine i Milica Vuković, etnolog-antropolog Bibliteke “Centar za kulturu” u Kladovu.

„Vlaška reč” obuhvata redovne rubrike posvećene istoriji Vlaha, vlaškom jeziku i njegovom mestu u savremenom obrazovanju, aktivnostima na očuvanju i promociji vlaškog kulturnog identiteta, kao i tradicionalnom i savremenom književnom i muzičkom stvaralaštvu.

Časopis donosi i priloge o običajima, gastronomiji i prirodnim lepotama severoistočne Srbije, uz stalne rubrike i foto-prilog, koji je u ovom broju posvećen stvaralaštvu Miroslava Nikolića.

Za „Vlašku reč”, između ostalih, pišu Danijela Nikolić, Biljana Sikimić, prof. dr Mladen Marković, dr sci. med. Petar Paunović, Jelena Bujdić-Krečković i Aleksandra Pejčić.

“Treći broj “Vlaške reči – Vuorba Vlahilor”, Udruženje za očuvanje običaja, kulture, tradicije, jezika i identiteta Vlaha Gergina objavljuje u uobičajenom tiražu od 300 primeraka. Finansijsku podršku su pružili Nacionalni savet Vlaha, Ministarstvo informisanja i telekomunikacija Republike Srbije, Banka Poštanska štedionica, Eliksir fondacija i Alkana trejd. Promocijom časopisa Udruženje “Gergina” obeležava 15. decembar, kao dan kada je 2009. godine zakoračilo u svet negujući multikulturalnost i počelo da širi i razvija misiju reprezentativne kulturne baštine i jezika vlaške nacionalne manjine”, rekla je Jovanka Stefanović Stanojević.

U istom prostoru promovisan je i kompakt-disk „Vlaška tradicionalna narodna muzika – Pevanje 2”, koji je priredio dr Dimitrije O. Golemović, etnomuzikolog i kompozitor, uz praktičnu demonstraciju, izvođenjem kompozicija sa kompakt diska, u interpretaciji Etno grupe „Gergina“.

Disk, drugi u seriji posvećenoj vlaškom tradicionalnom narodnom pevanju, donosi 23 pesme, iz kolekcije Golemovićevog audio materijala. I ovaj kompakt disk je deo Golemovićevog terenskog istraživanja, čiji je rezultat i knjiga “Vlasi: Tradicionalna narodna muzika – Muzika Vlahilor djin lumje”, takođe u izdanju Udruženja “Gergina”. Prof. dr Dimitrije Golemović je najavio i treći kompakt disk, ovoga puta, posvećen instrumentalnoj vlaškoj tradiciji.

“Udruženje “Gergina” ima 21 audio izdanje i to je, znate šta, neverovatno. Kad pogledate kompletnu produkciju u Srbiji, nosite primat, ali ne 1:2, nego 15:1. Neki animozitet je vladao prema tradicionalnoj muzici i ja sam dva svoja najboljaCD objavio u Ženevi. Njihov Etnografski muzej mi je objavio Srbe, od Knina do Kosova i cigansku, odnosno romsku muziku u Srbiji, a ovde sam godinama pokušavao da objavim i niko za to nije bio zainteresovan.  Retka je ovo privilegija, objaviti dva kompakt diska sa vlaškom vokalnom tradicionalnom muzikom i treći je u pripremi sa instrumentalnom. I treba to da se objavljuje i dalje”, rekao je prof. dr Dimitrije Golemović, navodeći da je obišao više od 500 sela u 50 godina svoje karijere.

“Dobio sam ovo na poslugu i vreme je da vratim tamo gde sam ovo i uzeo. Formirao sam osam audio-vizuelnih arhiva: Aleksinac, Užice, Gornji Milanovac, Boljevac, tri u Vojvodini i u Negotinu u Domu kulture”, dodao je Golemović.

Izvor: NG Portal

Mokranju, selu porekla porodice Stojanović,  po kojem se rodonačelnik srpske muzike Stevan Stojanović nazvao Mokranjcem, već godinama u pohode dolaze umetnici, znatiželjna publika i ljubitelji tradicije.

Program „Niti tradicije“, deo festivala „Mokranjčevi dani“,posvećen je očuvanju narodnih običaja, muzike, igre i nošnje, koji posetiocima pruža uvid u bogatu kulturnu baštinu ne samo ovog kraja već i Srbije u celini. Tako je bilo i sada.

U porti Crkve Svete Trojice u Mokranju, program “Niti tradicije” otpočeo je promocijom audio građe prof. dr Dimitrija O. Golemovića, etnomuzikologa i kompozitora „Vlaška tradicionalna muzika – Pevanje 1“, izdanje Udruženja za očuvanje tradicije, jezika, kulture, običaja i identiteta Vlaha “Gergina”.

“Za mene je Mokranje metafora onoga što je Mokranjac i ono što je Negotinska krajina. Moj prvi teren je bio potes Negotin – Kladovo gde je jedino srpsko selo bilo Vidrovac, a sva su ostala bila vlaška. Na ovu stranu nisam išao, al sam kasnije obilazio Homolje, Petrovac, oko Bora i puno građe skupio. Koliko god sam se trudio, nisam uspeo da dignem svaki kamen”, kaže prof. dr Dimitrije Golemović.

Audio kompakt-disk vlaškog tradicionalnog narodnog pevanja sadrži izbor od 24 numere, potekle iz kolekcije Golemovićevog audio materijala. Deo je njegovog terenskog istraživanja, čiji je rezultat i knjiga “Vlasi: Tradicionalna narodna muzika – Muzika Vlahilor djin lumje”, takođe u izdanju Udruženja “Gergina”. Njegovu bogatu karijeru je predstavila dr Aleksandra Paladin, muzikolog, a muzički su ovaj program obojile Etno grupa “Gergina” uz pratnju na harmonici Jovice Miljkovića.

 “Ono što je najvažnije je da ću deo svoje građe koja se odnosi na ovaj deo Srbije, sa severoistočnom Srbijom, darivati Domu kulture “Stevan Mokranjac” da se sačuva i da se vremenom, kako se pokaže potreba, obradi i opet objavi u nekom izdanju. Danas je Etno grupa “Gergina” izvela dve pesme sa ovog CD i prijatno me iznenadila “Perinom” i ja sam video da ove pesme opet mogu da budu žive”, dodaje Golemović.

Na vrednost očuvanja kulturnog identiteta podsetili su KUD „Mokranjac“ iz Mokranja spletom vlaških igara, kao i solisti Magdalena Ristić koja je izvela pesmu „Izgrejala sjajna mesečina“ i Slobodan Nedeljković  koji je na drombuljama predstavio kompoziciju „Rumunjaska“.

KUD „Abrašević“ iz Kraljeva predstavilo se igrama iz Crne Trave, „Na pečalbu ću si idem“, igrama iz Gornje Pčinje, kao i izvornim narodnim pesmama  iz okoline Niša, Crne Gore i Takova, koje je izvela Muška pevačka grupa ovog ansambla.

“Kad god sam na ovakvim mestima, kad čujem ovaj melos, kad vidim ove ljude, meni malo brada zadrhti a i glas počne da mi se trese, emotivan sam i sad. Ovo je ono sa čim nisam imao kontakt 30 i više godina. Pričamo i o grandioznosti ovog festivala, 59. festivalu “Mokranjčevi dani”, imam čast i privilegiju što sam selektor.  Kad prestane stvarnost počinje magija i ja se upravo tako osećam i nalazim u ovakvom ambijentu. Što se ovog programa tiče, ako ćemo pravo da govorimo, ovde je sve počelo, u Mokranju, odakle potiču Mokranjčevi preci. On jeste rođen u Negotinu, ali su mu koreni ovde. “Niti tradicije”  se odlično uklapaju u festival posvećen Mokranjcu”, kaže naš proslavljeni operski pevač, Željko Lučić, selektor “Mokranjčevih dana”.

Mokranjci su ponovo bili sjajni domaćini i prisutne oduševili tradicionalnim kačamakom i sirom, kuvanim kukuruzom, mekicama…

Tradicionalno su na bistu  Stevana Mokranjca u centru Mokranja vence i cveće položile delegacije Opštine Negotin, Doma kulture “Stevan Mokranjac” i MZ Mokranje.

Autor teksta: Suzana Mihajlović Jovanović

Na 16. Internacionalnom festivalu vlaške muzike „Gergina“, koji tradicionalno okuplja ljubitelje i čuvare muzičkog nasleđa Vlaha, predstavljena su dva nova izdanja negotinskog Udruženja „Gergina“, posvećena velikanima vlaške muzike i kulture.

Publikacija „Muzika Bože Janucića – razgovor duše i srca“ (Muzika lu Boža alu Jenucă – Tajna sufljetuluj ši injimi), autorke Jovanke Stefanović Stanojević, osvetljava umetnički opus Božidara Janucića, vrhunskog violiniste i narodnog umetnika Timočke Krajine, čije ime zauzima posebno mesto u tradiciji interpretacije vlaških kola i pesama.

 “Ideja o nevelikom štivu posvećenom Božidaru Januciću potekla je iz Udruženja “Gergina” koja se bavi očuvanjem tradicije, kulture i identiteta Vlaha i tu sam se ja našla kao neko ko je svojevremeno imao zadovoljstvo i veliku čast da uradi nekoliki razgovora i emisija sa Božidarom Janucićem, koji je u to vreme, krajem osamdesetih, bio neverovatno slavan, pogotovu na ovom prostoru istočne Srbije, ali je uvek, nekako, ostajao tu u rodnom Veljkovu i uvek je bio vezan za svoje parče zemlje, što se kaže, i uvek je zapostavljao velike muzičke scene na kojima je mogao da bude kao neprikosnoveni poznavalac violine, zarad onog što je najviše voleo, porodicu i vinogradarsku tradiciju koju je nasledio”, kaže autorka ove publikacije Jovanka Stefanović Stanojević.

Sastavni deo ove publikacije je i radijska reportaža o Božidaru Januciću u produkciji nekadašnje RTV “Krajina”, koja je bila emitovana u okviru serijala “Od zlata jabuka” na Radio Beogradu.

“Nekadašnje izdanje Radio Krajine Negotin , takoreći stenografskom izdanju, bio pokušaj da se nađe na ovom štampanom materijalu, ali, kao novinar znate da uvek moramo poštovati odnos muzike i govora, pa se ispostavilo da bi taj deo materijala koji se iz emisije izvuče bio previše skroman da ljudi shvate veličinu i značaj Bože Janucića kao jednog velikog narodnog stvaraoca, koji je istovremeno odlično svirao i to više instrumenata, a najviše i najlepše violinu, ali koji je i sam stvarao muziku ovog kraja čuvajući je i nedreći neka nova dela po čemu ga često upoređuju sa Carevcem, s obzirom da su i Božina i Carevčeva dela i dan danas nezaobilazna matrica na svim krajinskim i srpskim veseljima i slavljima”, dodaje Jovanka Stefanović Stanojević.

Virtuoznost Božidara Janucića, jedinstven stil i duboko razumevanje narodne muzike ostavili su neizbrisiv trag, koji ova knjiga beleži s pažnjom i poštovanjem, istakli su ovom prilikom i Nenad Kamidžorac, muzički urednik Prvog programa Radio Beograda i umetnički direktor festivala, kao i Siniša Čelojević, predsednik Udruženja „Gergina“.

Ovogodišnji 16. Internacionalni festival vlaške muzike “Gergina” bio je i omaž Ljiljani Đokić Nestorović, umetnici čiji stvaralački rad traje već 55 godina.

U znak poštovanja prema njenom doprinosu očuvanju i interpretaciji vlaške pesme, Udruženje „Gergina“ objavilo je kompakt-disk sa njenim pesmama pod naslovom „La înćeput ši pjeuormă“. Izbor pesama načinila je Marija Vitas, etnomuzikolog, muzički kritičar i urednik časopisa „Etnoumlje“.

“Album „La înćeput ši pjeuormă“ slavi neverovatan glas Ljiljane Đokić, pevačice kojoj su u mladosti predviđali blistavu umetničku karijeru, od koje je ona, međutim, odustala u korist mirnijeg i izvesnijeg porodičnog života i radnog veka. Ljiljana se, tako, muzikom intenzivnije bavila otprilike do svoje 25. godine života, da bi se nakon ogromne pauze, istoj vratila sa šezdesetak godina starosti. U tome je i specifičnost ovog dirljivog i neobičnog albuma, bacajući svetlo na jedan divan, neponovljiv glas vlaške muzičke tradicije, album sa puno podrške i pomalo setno, prikazuje karijeru koja zapravo nije ni postojala, govoreći samo o onom o čemu je i mogao da govori – ranom proleću i kasnoj jeseni te neostvarene karijere. Usput, budi kod slušaoca i razmišljanje: Šta bi bilo da je bilo”, kaže Marija Vitas.

Kroz 16 pesama iz sedamdesetih i dvehiljaditih, slušalac uranja u svet ljubavi, setnih sećanja i iskonskog vlaškog izraza, pretočenog u melodije koje govore srcem i pevaju dušom.

Ljiljana Đokić Nestorović, od osnivanja i članica Etno grupe “Gergina”, koja je uveličala uz pratnju na harmonici Jovice Miljkovića, ovu promociju, dobitnik je Estradno-muzičke nagrade Srbije u znak priznanja za unapređenje muzičke umetnosti, koje joj je 2019. dodelio Savez estradno-muzičkih umetnika Srbije.

“Ova nova izdanja, nastala su sa ljubavlju i strašću prema kulturnom nasleđu i nastavljaju i kulturnu misiju “Gergine”. Ona podsećaju na veličinu umetnika kojima su posvećena, ali i na sve značajniju ulogu muzike u očuvanju identiteta i duha našeg naroda”, kaže Siniša Čelojević, predsednik Udruženja “Gergina”.

Autor teksta: Suzana Mihajlović Jovanović

Nastupom proslavljenih izvođača vlaške muzike, u Negotinu je sinoć završen 16. Internacionalni festival vlaške muzike „Gergina 2025“.

Ovogodišnje izdanje festivala posvećeno je stogodišnjici rođenja Božidara Janucića, vrhunskog violiniste i narodnog umetnika Timočke Krajine, čije ime zauzima posebno mesto u muzičkom nasleđu ovog kraja.

Njegova virtuoznost, prepoznatljiv stil i duboko razumevanje tradicionalne muzike ostavili su neizbrisiv trag u interpretaciji vlaških kola i pesama.

U znak sećanja na njegov rad, Udruženje „Gergina“ je objavilo dva izdanja sa njegovim snimcima i knjižicu sa diskom „Božidar Janucić“, kao i publikaciju „Muzika Bože Janucića – razgovor duše i srca“ autorke Jovanke Stefanović Stanojević, koja je promovisana kao poseban festivalski program.

U revijalnom delu programa, druge festivalske večeri, publici su se predstavili violinisti koji su sa Janucićem sarađivali, delili scenu i znanje, a među njima su bili i njegovi učenici, nosioci i prenosioci njegove neprevaziđene tehnike, kao i oni koji po uzoru na Janucića grade svoju karijeru.

Na sceni su se smenjivali: Željko Čikarević iz Kučeva, Aleksandar Spasić iz Vrbnice, Violeta Marinović iz Jabukovca,  Novica Stojimirović iz Petrovca, ali i laureti Plakete “Božidar Janucić” u ranijim izdanjima Festivala “Gergina”: Nikola Prvulović iz Negotina, Lazar Čikarević iz Kučeva i Veljko Stuparević iz Gornjana.

Svaki od ovih violinista doneo je publici deo energije, ali i tog, prepoznatljivog  “janucićevog zvuka” koji je spajao tradiciju i umetnost na najautentičniji način.

Festival je ove godine bio i omaž Ljiljani Đokić Nestorović, umetnici čiji stvaralački rad traje već 55 godina. Povodom ovog značajnog jubileja, „Gergina“ je objavila CD sa izborom njenih pesama, još jednom potvrdivši ulogu festivala kao čuvara umetničke i kulturne baštine.

„Naše blago je nedovoljno istraženo, nedovoljno sačuvano, i naša će misija i dalje biti da dokumentujemo tradiciju, običaje, verovanja, pa i muzičku i ostalu zaostavštinu naše zajednice. Mislim da je Festival “Gergina” utvrdio svoju važnost u očuvanju jezičkog i kulturnog identiteta Vlaha jer je i mesto susreta generacija i ideja, ali i temelj daljeg stvaralaštva“, kaže Siniša Čelojević, predsednik Udruženja „Gergina“.

Drugo festivalsko veče bilo je i u znaku nastupa doajena vlaške muzike Duška Oprića, Velje Kokorića (frula) i Ljubiše Božinovića (harmonika).

Uz pratnju orkestra Slobodana Pecića nastupili su i Marina Marić iz Osanice, prošlogodišnja pobednica u kategoriji vokalnih solista, Kristijan Gočić (saksofon) iz Malajnice, Lazar Jovanović (truba) iz Knjaževca, Saša Dajić (harmonika) iz Mihajlovca, Jovica Miljković (harmonika) iz Jabukovca, kao i vokalni solisti: Ljiljana Đokić Nestorović, Danijela Pražić iz Kladova, Saša Dražilović iz Sene i Etno grupa “Gergina”.

Specijalni gosti festivala bili su članovi Kulturno umetničkog društva iz borske Slatine koje nosi ime proslavljene legende vlaškog melosa Branka Olara.

Omladinska folklorna grupa ovog ansambla koje već 55 godina neguje tradiciju svoga kraja, predstavila se autentičnim kolima: Dancu, Mincîta, Škotrenka, Komanda i Batrînjaca, u koreografiji Danijele Pavlović i Nedeljka Radulovića.

Autor teksta: Suzana Mihajlović Jovanović

Apsolutni pobednik 16. Internacionalnog festivala vlaške muzike „Gergina“ je violinista Aleksa Lacković iz Kučeva. Nagrade za najbolje vokalne i instrumentalne soliste otišle u Bučje, Zlot i Turn Severin.

Da tradicionalna vlaška muzika ima budućnost i da će nastaviti da živi kroz mlade izvođače, potvrdilo je i takmičarsko veče ovogodišnjeg 16. po redu Internacionalnog festivala vlaške muzike „Gergina“.

Titulu sveukupnog pobednika osvojio je jedanaestogodišnji Aleksa Lacković iz Kučeva, čiji je nastup osvojio i publiku i stručnjake.

“Sviram violinu već šest godina u klasi Tobijasa Kajzera u Beču, a naš melos, vlaški,  koji najviše i volim sviram vežbajući svakodnevno sa tatom Srđanom, koji isto svira violinu. Odlučio sam se da na “Gergini” sviram “Vlašku svitu” i “Staru Homoljku” jer mi je to nekako u krvi i to su mi omiljene pesme. Osećam se slobodno kad ih sviram. Nemam tremu, išao sam sa tatom na veselja, tako da mi je to prirodno nekako, a nogom udaram ritam jer volim”, kaže Aleksa Lacković.

Na 16. izdanju festivala za nagrade se nadmetalo 18 mladih instrumentalista i vokalnih solista, a njihove nastupe ocenjivao je stručni žiri u sastavu: etnomuzikolog i kompozitor dr Dimitrije Golemović, etnomuzikološkinja Marija Vitas i profesorka klavira Maja Stojanović iz Umetničke škole „Stevan Mokranjac“ u Negotinu.

„Danas je pobedila mladost. Omladina je pevala, mladi su svirali, festivalom je vladala mladost i to je zaista divno“, rekao je dr Dimitrije Golemović.

Žiri je jednoglasno odlučio da za najboljeg instrumentalistu, gde se takmičilo desetoro izvođača na fruli, violini i harmonici, proglasi četrnaestogodišnjeg Aleksu Ilića iz Bučja kod Bora, koji u svojoj kolekciji samo za prošlu godinu ima i drugu nagradu na Saboru frulaša u Prislonici i prvu na Saboru u Grljanu. Aleksa se u Negotinu predstavio vrsnim izvođenjem vlaške narodne pesme “Zahvati mi dragi vodu“ i kolom Slobodana Božinovića.

“Svidele su mi se te melodije, počinju polako, pa je ritam sve brži. Mene je frulu naučio da sviram poznati Stefan Radovanović iz Metovnice kod Bora, koji svira i frulu i duduk i gajde i ja pored njega sviram već dve i po godine. Planovi su mi da nastavim da vežbam i da u ovom poslu dam sve od sebe”, kaže Aleksa Ilić.

Titulu najboljeg vokalnog soliste ponela je šesnaestogodišnja Katarina Šergić iz Zlota kod Bora, koja kaže da peva već čitavu deceniju. Ovo joj je drugi nastup na Festivalu “Gergina”, a iza sebe ima nastupe i na brojnim priredbama, takmičenjima i na “Susretima sela”, koji se u Boru održavaju već 61. godinu.

“Ove godine sam se odlučila za pesmu “Ja năjkucă vadra-n mînă” zato što moja mama voli tu pesmu i od malena mi je peva. Pored pesme “Gergina”, ova mi je najomiljenija. Volim vlašku muziku, govorim jezik, volim taj melos, a ova nagrada mi mnogo znači ova nagrada, ona mi je motivacija da krenem da se bavim ozbiljnije pevanjem i da nastupim i na drugim takmičenjima”, kaže Katarina Šergić.

Za najboljeg stranog izvođača proglašen je devetnaestogodišnji Gabrijel Čobanu iz Turn Severina koji se predstavio kompozicijom “Na česmi na raskršću” (La fîntînă djin răskruće) Slobodana Domaćinovića. Najuspešnijim takmičarima uručene su diplome i novčana nagrada, dar kompanije „Aleksandrović marketi“.

„Za nas u Rumuniji Slobodan Domaćinović je autentičan predstavnik Vlaha iz Srbije zato što je način na koji je pevao blizak nama. I nama su važni običaji, tradicija, muzika, i mi imamo istu želju da ih sačuvamo za generacije koje dolaze“, kaže Gabrijel Čobanu.

Ovogodišnji festival otvorila je dr Gordana Popović, koordinator inženjerskih nauka u Evropskom istraživačkom savetu pri Evropskoj komisiji u Briselu.

„Moji roditelji nisu Negotinci ali su zavoleli ovaj grad. Tu ljubav prema njemu, kraju, okolini, prema ljudima, divnom multikulturalnom okruženju i tradiciji, oni su ulili mom bratu i meni. To je nešto što se retko viđa u svetu. Nešto što je za nas normalno i uzimamo kao svakodnevicu, ali takvo obilje kulturnog blaga nije svakodnevno. Manifestacija „Dani Gergine“ je doprinela da se spozna bogatstvo i baština vlaške zajednice koja svojim običajima i tradiciojom čini posebnost na teritoriji naše zemlje“, rekla je dr Gordana Popović.

Publika je bila u prilici da na početku Festivala pozdravi i vokalnu solistkinju Milenu Marković, jednu od pobednica ranijih izdanja “Gergine”. Specijalni gost festivala bio je dečiji ansambl Kulturno umetničkog društva „Lepenski Vir“ iz Donjeg Milanovca, a nastupio je i orkestar Bobana Pecića, koji je i pratio sve izvođače.

„Ovo je jedno prestižno takmičenje večeras bilo, zato što je ovakav festival jedinstven u Srbiji, a slobodno mogu reći i u svetu, na kome se neguje vlaška pesma, vlaška muzika. Budućnost naše kulture zavisi od toga koliko ćemo je preneti na mlađe generacije. “Gergina” u tome ima neprocenjivu ulogu“, kaže Novica Janošević, predsednik Nacionalnog saveta vlaške nacionalne manjine.

Festival se nastavlja i večeras  nastupom vokalnih solista i instrumentalista iz Urovice, Osanice, Šarbanovca, Vrbnice, Radujevca, Negotina, Malajnice, Knjaževca, Sene, Bora, Kladova, Mihajlovca, Gornjana, Jabukovca, Beograda i Petrovca na Mlavi, uz pratnju orkestra Slobodana Pecića. Nastupiće i članovi KUD „Branko Olar“ iz Slatine kod Bora, specijalni gosti Festivala.

“Značaj festivala „Gergina“ ogleda se upravo u podsticanju mladih da neguju izvorno muziko nasleđe. Ovo nije samo takmičenje, već i prilika da mladi u sebi prepoznaju čuvare jedne bogate, ali često zaboravljene tradicije“, rekao je dr Siniša Čelojević, organizatora festivala.

Autor teksta: Suzana Mihajlović Jovanović

Internacionalni festival vlaške muzike „Gergina 2025“, 16. po redu, biće održan 21. i 22. aprila u Domu kulture „Stevan Mokranjac“ u Negotinu.

U organizaciji Udruženja za očuvanje kulture i tradicije Vlaha „Gergina“ u Negotinu će 21. i 22. aprila biti održan 16. Internacionalni  festival vlaške muzike “Gergina” (Festival internacional đe muzika Vlahilor).

Na Vaskršnji ponedeljak 21. aprila, publika će u Domu kulture “Stevan Mokranjac” uživati u nastupu mladih koji će se nadmetati za tradicionalne nagrade Festivala “Gergina” za najboljeg vokalnog solistu i  instrumentalistu.

Festival, koji počinje u 19 časova, otvoriće dr Gordana Popović, koordinator inženjerskih nauka u Evropskom istraživačkom savetu pri Evropskoj komisiji u Briselu. Specijalni gost festivala su pioniri KUD-a „Lepenski Vir“ iz Donjeg Milanovca.

Za titule najboljih nadmeće se 21 takmičar, od kojih devet mladih vokalnih solista iz Brze Palanke, Negotina, Kupuzišta, Zlota, Korbova, Jasikove i Turnu Severina (Rumunija).

Nastupiće i 12 instrumentalista iz Bučja, Topolnice, Mustapića, Metovnice, Urovice, Duboke, Slatine, Pirota, Kučeva i Ševice, na fruli, harminici i  violini. Takmičare će pratiti orkestar Bobana Pecića.

Žiri u sastavu: profesor dr Dimitrije Golemović, etnomuzikolog i kompozitor, Marija Vitas, etnomuzikolog i  Maja Stojanović, profesor klavira u negotinskoj Umetničkoj školi „Stevan Mokranjac“ dodeljuje četiri nagrade i to za najboljeg vokalnog solistu, najboljeg instrumentalistu, najboljeg takmičara van Srbije za negovanje vlaške izvorne muzike, a najboljem takmičaru Festivala uručiće plaketu „Božidar Janucić“.

Drugo veče festivala je revijalno, a biće održano 22. aprila, takođe od 19 sati u sali Doma kulture. U okviru ovog programa će, uz pratnju orkestra Slobodana Pecića, nastupiti vokalni solisti i instrumentalisti iz Urovice, Osanice, Šarbanovca, Vrbnice, Radujevca, Negotina, Malajnice, Knjaževca, Sene, Bora, Kladova, Mihajlovca, Gornjana, Jabukovca, Beograda i Petrovca na Mlavi.

Nastupiće i članovi KUD „Branko Olar“ iz Slatine kod Bora, specijalni gosti Festivala.

Ovogodišnji 16. Internacionalni festival vlaške muzike „Gergina“ posvećen je stogodišnjici rođenja Božidara Janucića, vrhunskog violiniste i narodnog umetnika Timočke Krajine, koji je svojim stilom, tehnikom i znanjem ostavio neizbrisiv trag u tradicionalnoj muzici istočne Srbije.

U znak sećanja na njegov rad, Udruženje „Gergina“ je objavilo dva izdanja sa njegovim snimcima i knjižicu sa diskom „Božidar Janucić“, kao i publikaciju „Muzika Bože Janucića – razgovor duše i srca (Muzika lu Boža alu Jenucă – Tajna sufljetuluj ši injimi), autorke Jovanke Stefanović Stanojević, koja će prvog dana festivala, 21. aprila biti promovisana u 18 sati u galeriji Doma kulture “Stevan Mokranjac”.

Festival je posvećen i jubileju naše umetnice Ljiljane Đokić Nestorović – 55 godina stvaralačkog rada,  a povodom ove značajne godišnjice „Gergina“ je objavila i CD sa izborom njenih pesama “La înćeput ši pjeuormă”.

Ovo izdanje će u utorak 22. aprila u 18 sati u galeriji negotinskog Doma kulture predstaviti priređivač, etnomuzikolog Marija Vitas.

Autor teksta: Suzana Mihajlović Jovanović