Četrnaesti Festival će se održati 17.i 18.aprilaa u Domu kulture „Stevan Mokranjac“ u Negotinu.

Prvo veče  17.aprila je takmičarsko.Pozivaju se svi mladi vokalni solisti i instrumentalisti starosti do 25. godina da se prijave radi selekcije.

Prijave se primaju do  17. marta na tel-  065 44 28 201  Dr Siniša Čelojević predsednik Organizacionog odbora i   065 2626764  Boban Pecić-šef orkestra.

Nastup je u kompletnoj vlaškoj nošnji  sa opancima.

Prijaviti isključivo izvorne vlaške pesme, vlaške melodije i vlaška kola.

Vokalni  solisti nastupaju  sa jednom vlaškom pesmom  a instrumentalisti sa melodijom i kolom u trajanju od 4 minuta.

Dodeljuju se  četiri nagrade:

1.najbolji vokalni solista

2.najbolji instrumentailista

3.najbolji takmičar festivala  dobija plaketu „Božidar Janucić“.

4.najbolji takmičar van Srbije za negovanje vlaške izvorne muzike

Pobednici dobijaju i novčane nagrade.

Takmičare ocenjuje stručni žiri  :

1.Prof.dr Dimitrije Golemović, etnomuzikolog, predsednik žirija

2.Marija Vitas etnomuzikolog,

3.Maja Stojanović prof.UŠ „S.Mokranjac“Negotin

Sve takmičare  pratiće orkestar  Bobana Pecića.

Drugo veče Festivala 18.aprila je revijalno, gde nastupaju najbolji vokalni solisti i instrumentalisti vlaške muzike.

Prijave do 17.marta na tel   065 44 28 201  Dr Siniša Čelojević predsednik organizacionog odbora, i    maestro Slobodan Pecić   061 1682211.

Vokalni solisti nastupaju sa dve izvorne vlaške pesme.

Instrumentalisti nastupaju sa melodijom  i kolom u trajanju od 5 minute.

Nastup u kompletnoj  vlaškoj nošnji  iz kraja učesnika.

Učesnike će pratiti festivalski orkestar maestra  Slobodana Pecića.

U Boru je na sednici Nacionalnog saveta vlaške nacionalne manjine jednoglasno doneta odluka o utvđivanju standarda vlaškog jezika.

Nakon što su ispunjeni svi zakonski kriterijumi za standardizaciju i upotrebu jezika i u obrazovanju i u praksi vlaški jezik i vlaško pismo su, odlučeno je na sednici Nacionalnog saveta Vlaha, i zvanično u upotrebi.

Nacionalni savet je, polazeći od ustavnih načela i zakonskih ovlašćenja, a u skladu sa preporukama Komiteta eksperata i Komiteta ministara Saveta Evrope, konstatovao da su ispunjeni neophodni lingvistički preduslovi utvrđivanje standarda vlaškog jezika s obzirom da postoji jasan prikaz o pismu i ortografska posebna pravila kako bi se njime pisalo, da su kodifikovana gramatička pravila izložena u pisanoj gramatici tako da oni koji jezik ne govore kao maternji mogu da ga nauče i da se na njih pozivaju.

Utvrđena, standardna, književna forma vlaškog nacionalnog jezika se prihvata jer postoji rečnik odnosno leksikom zasnovan na literaturi napisanoj na tom jeziku i postoji grupa originalnih tekstova napisanih na vlaškom jeziku, navedeno je u ovoj odluci.

„Utvrdili smo da postoje svi uslovi, postoji vlaško pismo u ćiriličnoj i latiničnoj formi, postoji gramatika vlaškog jezika, postoji vlaško srpski rečnik i do sada 74 izdanja na vlaškom jeziku, kao i udžbenici na vlaškom jeziku. Republika Srbija je od danas bogatija za još jedan zvanični jezik koji će biti u službenoj upotrebi“, rekao je Novica Janošević, aktuelni predsednik Nacionalnog saveta vlaške nacionalne manjine.

Vlaška zajednica ćirilično i latinično pismo koristi još od 24. januara 2012. godine, a nakon što je vlaško pismo usvojeno, uveden je školske 2013/2014. kao izborni predmet “Vlaški govor sa elementima nacionalne kulture”.

“Ovo je istorijski dan za pripadnike vlaške etničke zajednice u Srbiji. Nacionalni savet Vlaha je usvojio odluku o utvrđivanju standarda vlaškog jezika, tako da neće se više govoriti o vlaškom govoru nego o vlaškom književnom jeziku. Na vlaškom pismo su izdate 74 knjige od kojih je Udruženje „Gergina“ samostalno ili u saradnji sa Savetom, publikovalo 32 knjige”, kaže Siniša Čelojević, član Nacionalnog saveta Vlaha i predsednik Udruženja za očuvanje kulture i tradicije Vlaha “Gergina”.

U ravnopravnoj upotrebi su dva dijalekta vlaškog jezika: braničevsko-homoljsko-porečki, odnosno severo-zapadni dijalekat i krajinsko-timočki ili jugoistočni dijalekat.

Severo-zapadno narečje obuhvata sela sa većinskim vlaškim stanovništvom u opštinama: Bor, Boljevac, Majdanpek, Kučevo, Petrovac na Mlavi, Golubac, Žagubica, Despotovac, Malo Crniće, Žabari, Ćuprija, Svilajnac i Gradište, a jugoistočno narečje obuhvata sela sa većinskim vlaškim stanovništvom u opštinama: Kladovo, Negotin i Zaječar.

„Čestitam svim ljudima koji su radili na ovom poslu i mislim da je Bor pravo mesto gde je odluka trebala da se donese iz razloga što ovde živi pre svega najveći broj naših prijatelja, braće, ljudi koji su se izjasnili u posebnom biračkom spisku kao Vlasi, a drugi razlog je što je ovo multinacionalna sredina u kojoj živi 21 nacija. Siguran sam da je ovo pokazatelj da Republika Srbija vrlo direktno vodi računa o svim narodima koji žive na njenim prostorima. Ovo je pobeda jednog naroda, jedne države to jest države Srbije, pobeda istoka Srbije. Pokazujemo na pravi način koliko smo spremni da poštujemo kulturu, tradiciju, jezik i pismo svakog naroda koji živi na našoj teritoriji“, naglasio je Aleksandar Milikić, gradonačelnik Bora.

Autor teksta: Suzana Mihajlović Jovanović

Projekat “Kînćeće bătrînje đin lumje– Izvorne vlašкe pesme” Udruženje za očuvanje kulture i tradicije Vlaha “Gergina” iz Negotina realizovalo je u saradnji sa Ministarstvom kulture i informisanja. Projekat je namenjen očuvanju nematerijalnog kulturnog nasleđa.

Udruženje za očuvanje kulture i tradicije Vlaha “Gergina” iz Negotina od maja do septembra u 13 sela i gradova istočne Srbije i Homolja snimalo je čuvare vokalne narodne tradicije Vlaha. Tokom ovog perioda snimljena je 41 izvorna vlaška pesma.

“Nakon preslušavanja audio zapisa zapisane su reči tih pesama na vlaškoj azbuci i to na ćiriličnom pismu, na dijalektu kraja gde su pesme snimljene. Time su te pesme sačuvane od zaborava”, kaže Siniša Čelojević, predsednik Udruženja “Gergina”.

Sa željom da ove pesme predstavi i srpskom narodu “Gergina” ih je prepevala i na srpski jezik. One će, navode u ovom udruženju, biti predstavljene na “Danima Gergine”, ali i na istoimenom Festivalu vlaške muzike, čiji je cilj, takođe, očuvanje nematerijalne kulturne baštine vlaške zajednice.

“Tekstovi ovih pesama bi mogli da imaju primenu u osnovnoškolskim i srednjoškolskim ustanovama u kojima se uči izborni predmet „Vlaški govor sa elementima nacionalne kulture, kao i na fakultetima na kojima se izučavaju jezici. Takođe, pesme koje su prikupljene od starih pevača (Lăutara) bi se promovisale na predfestivalskoj manifestaciji „Dani Gergine“ koja se već četiri godine održava u Negotinu, i bile bi uvršćene u takmičarski program tradicionalnog Festivala vlaške muzike “Gergina“ u Negotinu, koji se održava 13 godina”, dodaje Čelojević.

Autor teksta: Suzana Mihajlović Jovanović

Etno grupa „Gergina“ iz Negotina učestvovala je nedavno na 15. Etno festivalu Vlaha Balkana u poznatom zimskom ski centru Ponikva iznad Kočana na Osogovskim planinama u Severnoj Makedoniji.

Etno grupa „Gergina“, osnovana pre deset godina u okviru istoimenog udruženja sa sa ciljem očuvanja vlaške izvorne pesme na 15. Etno festivalu Vlaha Balkana u Severnoj Makedoniji predstavila se spletom izvornih vlaških pesama i svojim nastupom i bogatstvom vlaške nošnje, oduševila publiku i učesnike Festivala, održanom u poznatom makedonskom skijalištu.

„Izuzetno smo zadovoljni gostoprimstvom i pažnjom ogranizatora Festivala i ostalih učesnika. Nastup Etno grupe „Gergina“ nagrađen je dugotrajnim aplauzom. Bili smo u prilici da se upoznamo sa mnogim Vlasima, da razmenimo iskustva u očuvanju našeg identiteta. Nadamo se da će ovo naše druženje doprineti jačem međusobnom zbližavanju i češćem susretanju na mnogobrojnim festivalima“, kaže Siniša Čelojević, predsednik Udruženja za očuvanje tradicije, kulture, običaja, jezika i identiteta „Gergina“.

Ovaj festival u organizaciji makedonske Etno grupa „Gramosteanj“, koja je učestvovala na 10. Internacionalnom festivalu vlaške muzike“Gergina 2018“ u Negotinu okupio je čuvare vlaške tradicije iz Severne Makedonije, Albanije, Rumunije i Srbije.

„Dobili smo ponude da učestvujemo na sličnim festivalima u Severnoj Makedoniji, Albaniji i u Rumuniji. Nakon zvaničnog dela festivala u kojem se svako predstavio svojim običajima, izvornim pesmama svog kraja, razmenili smo i iskustva i mišljenja o problemima sa kojima se susreću današnji Vlasi. Smatram da su ovakvi festivali i prilika da zajedno delujemo na rešavanju problema naše zajednice, ali i da doprinesemo razvoju multikulturalnosti“, dodaje Čelojević.

Autor teksta: Suzana Mihajlović Jovanović

ПОПИС СТАНОВНИШТВА – ОКТОБАР 2022.

Припадници влашке националности живе на простору источне Србије на подручју Борске, Браничевске, Зајечарске и Поморавске области,у 18.општина.
Анализа и праћење демографских карактеристика становништва према националној припадности, као најважнијем етничком обележју, од великог је значаја у друштву са многобројним етничким заједницама.
Праћење бројности Влаха у пописима становништва могуће је од 1886.године, када је први пут у Србији постављено питање о националној припадности, а питање о матерњем језику први пут је постављено на попису 1953.године (Т.Михајловић.: Власи у Републици Србији према резултатима пописа 2011.године, Демографија, књ.XI, 2014.).
Према подацима о броју Влаха у североисточној Србији, највећи број Влаха је био на попису 1895.године у Краљевини Србији – 157.673, што је износило 29,01% укупног становништва (А.Раковић.: Неканонско деловање Румунске православне цркве у североисточној Србији (2001 – 2014) као изричити вид румунских геополитичких претензија).
У послератном периоду највећи број изјашњених Влаха био је на попису 1948.године – 93.440 а на задњем попису број изјашњених Влаха био је 35.330, што износи 0,49% укупног броја становника. Највећи број изјашњених Влаха на попису 2011.г. је у Борском округу 13.313, затим у Браничевском округу 13.238, у Зајечарском округу 6.254 , у Поморавском округу 1.938 и у осталим областима 587.
Осцилације броја Влаха у послератном пописима становништва израженије је него код било које друге етничке групе у Србији, тако да је на попису 1961. године број изјашњених Влаха био само 1.368. Узрок тих осцилација је јако комплексан и захтева детаљно проучавање( несхватање значаја о етничкој припадности, страх о изјашњавању, несхатање разлике између држављанства и етничке припадности, вишегодишња румунска пропаганда о негирању Влаха и влашког језика, различите друштвено – политичке околности под којима су извођени пописи и владајући идеолошки утицај на национално питање).
Матерњи језик представља једно од најважнијих обележја за анализу етничке структуре становништва. Имајући у виду да је национална припадност због субјективности критеријума приликом декларисања променљива и нестабилна категорија условљена различитим факторима, матерњи језик је објективнији и често поузданији показатељ. У свим пописима становништва у Србији од 1953.године, број лица која су се изјаснила да им је влашки матерњи језик , значајно је већи од национално декларисаних Влаха.
На попису 2011.г број изјашњених лица да им је влашки матерњи језик износио је 43.095 . Највећи број изјашњених да им је влашки језик матерњи језик је у Борском округу 17.385 а по општинама предњачи Неготин, где се 7.231 изјаснило да им је матерњи језик влашки.
Удружење „Гергина“ се обратило дописом Републичком заводу за статистику у вези предстојећег пописа са предлогом да пописивачи у влашким селима буду припадници влашке етничке заједнице и да се подаци не уписују оловком. Такође је велики проблем како ће се пописивати припадници влашке заједнице који живе у дијаспори( омогућити и њима да се изјасне као Власи).Такође има безброј примера да немају чланове домаћинства у Србији.
Крајње је време да се зна број Влаха у Републици Србији, зато Власи на попису на јесен изјасните се како се осећате, надам се као Власи, да нам је матерњи језик влашки и покажимо колико нас има у нашој домовини Србији!

Удружење „Гергина“ Неготин

Drugog festivalskog dana promovisan kompakt disk „Dunăre, Dunăre“ i priređeno tradicionalno revijalno veče.

Etno grupa “Gergina”, osnovana sa ciljem da neguje, čuva i promoviše vlašku izvornu pesmu obeležila je deceniju postojanja i rada. Tom prilikom u okviru programa 13. Internacionalnog festivala vlaške muzike, koji takođe nosi ime Gergina, promovisan je kompakt disk „Dunăre, Dunăre“ sa 20 pesama u interpretaciji ove etno grupe koja iza sebe ima brojne nastupe na manifestacijama i festivalima u zemlji i inostranstvu.

Kompakt diskom „Dunăre, Dunăre“ zaokružen je decenijski rad ove etno grupe koja je zabeležila i trajne muzičke snimke, snimivši pesmu „Venji najka-al mjeu asară / Došao mi je dragi sinoć“ u za izdanje “Serbia: Living Tradition”, koje je World Music asocijacija Srbije objavila 2016. a zastupljena je i na kompilaciji “Magija djin muzika Vlahilor / Vlaška muzička magija / The Magic of Vlach Music”, koju je Udruženje “Gergina”, pod etiketom “Gergina Records”, objavilo 2021.

“Hteli smo da kompakt diskom „Dunăre, Dunăre“ prikažemo Etno grupu “Gergina” u što kompletnijem vidu, da kroz različito formirane tekstove predstavimo svaki njen segment, tako da disk prati i bogata knjižica, trojezična na srpskom, vlaškom i engleskom jeziku, koja beleži biografiju grupe, spisak svih njenih članova, dosadašnjih i sadašnjih. Svaka od numera predstavljena je kratko kroz opis sadržaja da bismo te pesme približili publici koja ne govori vlaški jezik, da mogu o svakoj pesmi, a preovlađuje ljubavna tematika, da saznaju emociju, karakter, atmosferu”, kaže Marija Vitas, urednica ovog izdanja, inače etnomuzikolog, muzički kritičar i urednik časopisa „Etnoumlje“.

Kroz Etno grupu “Gergina” od osnivanja 2012. do danas prošli su: Ljiljana Đokić, Snežana Čelojević, Žikica Maksimović, Slobodanka Petrović, harmonikaš Slobodan Jonović, Elizabeta Dajić Grimplinović, harmonikaš Saša Dajić, bubnjar Bojan Borvičanović, Danijela Stanković, harmonikaš Jovica Miljković, frulaš Vitomir Stanojević, Ljilja Miljković, Marica Savić i Slađana Vojinović.

„Početna želja i cilj članova grupe bili su i ostali isti – negovanje, očuvanje i promocija vlaške izvorne pesme. U doba kada u vlaškoj muzici sve više snaži novi talas, namećući preplet najrazličitijih muzičkih uticaja koji vlaško nasleđe udaljavaju od originalnosti, ljubav pojedinaca prema korenima je utoliko intenzivnija. Među tim pojedincima upravo su i članovi Etno grupe „Gergina“, kaže dr Siniša Čelojević, predsednik Udruženja za očuvanje kulture i tradicije Vlaha „Gergina“.

Ovogodišnje izdanje festivala završeno je tradicionalnom revijalnom večeri uz učešće eminentnih vokalnih solista i instrumentalista, Etno grupe „Gergina“, Duvačkog orkestra Braneta Jovanovića i Anike Gancu iz Rumunije.

Autor teksta: Suzana Mihajlović Jovanović