„Dani Gergine“, manifestacija koja već sedam godina u organizaciji Udruženja za očuvanje običaja, kulture, tradicije, jezika i identiteta Vlaha “Gergina” neguje i promoviše bogato nasleđe vlaškog naroda, završeni su projekcijom dokumentarnog filma „Čuvari tradicije“, autorke Danijele Nikolić, novinarke iz Negotina.

Dokumentarni film “Čuvari tradicije” snimljen je  2007. godine, u produkciji RTV „Krajina“, u saradnji sa učenicima OŠ „Pavle Ilić Veljko“ iz Prahova, profesorom razredne nastave Dobricom Jović, etnologom – antropologom Emilom Petrovićem i Muzejom Krajine. Autor je novinarka Danijela Nikolić, snimatelj Zoran Arsenijević (1970-2025), a montažer Vule Marković.

Film, u trajanju od 35 minuta, osmišljen je kao nastavno sredstvo, sa ciljem da prati tada novouvedeni izborni predmet – narodna tradicija. Kroz pet tematskih celina: odevanje, ishranu, običaje, verovanja i znamenite ličnosti kraja, učenici su na sugestivan i emotivan način vodili gledaoce kroz prošlost Negotinske krajine.

„Film je nastao iz iskrene želje da se deci približe koreni i tradicija. Bio je to, da kažemo, i svojevrstan eksperiment koji je spojio televiziju, školu, muzej i struku, i danas, posle toliko godina, a doživeo je punoletstvo, on i dalje živi, što mi je najvažnije. Deca koja su tada učestvovala sada su odrasli ljudi, a mnogi su večeras ponovo došli da pogledaju ono što su tada stvarali“, rekla je Danijela Nikolić.

Poseban akcenat u “Čuvarima tradicije” dat je i ličnostima koje su ostavile neizbrisiv trag u istoriji ovog kraja, poput Stevana Stojanovića Mokranjca i Hajduk Veljka Petrovića, čime je film dodatno obogatio edukativni sadržaj i podsetio na značaj očuvanja nematerijalne kulturne baštine ovog kraja.

U realizaciji ovog dokumentarnog ostvarenja učestvovali su učenici: Sanja Mitanović, Marija Drondić, Marina Lalić, Ana Todorović, Miloš Kicoranović, Milica Bajović, ali i Robert Milić, Katarina Grgulić, Nataša Albić, Jovana Kracanović, Nikola Birucić, Miloš Đorđević, Miloš Stanišić i Nikola Brzulović. Oni su bili i vodiči kroz prošlost Negotinske krajine, ali i baštinici te tradicije.

„Naša misija je da očuvamo ono što nas čini posebnima – jezik, običaje, muziku, priče naših predaka. Zato Dani Gergine postoje, kao uvod u naš festival vlaške muzike, ali i kao poziv svima da se sete ko su i odakle potiču“, istakao je Siniša Čelojević, predsednik Udruženja „Gergina“.

Projekcija filma „Čuvari tradicije“, priređena u galeriji Fondacije Eliksir, simbolično je zaokružila ovogodišnje „Dane Gergine“, koji predstavljaju svojevrsni predfestivalski uvod u Internacionalni festival vlaške muzike „Gergina“, koji će 21. i 22. aprila biti održan u Negotina, a sve sa ciljem očuvanja i afirmacije kulturnog identiteta Vlaha, njihovih običaja, jezika i baštine.

Autor teksta: Suzana Mihajlović Jovanović

Udruženje za očuvanje običaja, kulture, tradicije, jezika i identiteta Vlaha  “Gergina” u okviru sedmih “Dana Gergine” promovisalo je svoje novo audio izdanje, kompakt disk „Vlaška kola iz Urovice“.

U selu Urovica, poznatom po bogatoj tradiciji vlaškog melosa i virtuoznim sviračima, promovisan je kompakt disk „Vlaška kola iz Urovice“u izdanju Udruženja „Gergina“. Promocija je održana u okviru sedmih “Dana Gergine”, manifestacije posvećene očuvanju jezika, kulture i običaja Vlaha koja najavljuje 16. internacionalni festival vlaške muzike koji će 21. i 22. aprila biti održan u Negotinu.

Kompakt-disk koji je predstavljen u Urovici prati i knjižica štampana na srpskom, vlaškom i engleskom jeziku, sa iscrpnim podacima o vrstama kola, pratećim instrumentima, načinima izvođenja i muzičarima koji su obeležili kulturni život ovog kraja.

“Urovica je jedno od mesta karakterističnih po vlaškom muzičkom i jezičkom nasleđu. Od narodnih instrumenata, pod ovim podnebljem su se najčešće mogle čuti frula, violina, truba, klarinet, bubanj, ređe gajde, dok su se u novije doba počele pojavljivati harmonika, saksofon i gitara. Okosnicu muzičkog i folklornog stvaralaštva u Urovici činili su upravo dobri narodni svirači na pomenutim instrumentima i po koji talentovani vokalni izvođač, koji je pevao na slavama i drugim prigodama. Od svih muzičkih instrumenata, već dugo je najprisutnija truba”, podsetio je Urovičanin Bora Andrekulović.

O ulozi Urovice u očuvanju vlaškog kulturnog identiteta govorili su i Siniša Čelojević, predsednik Udruženja za očuvanje kulture i tradicije Vlaha „Gergina“ i potpredsednik Nacionalnog saveta Vlaha, kao i zamenik predsednika opštine Negotin Bogdan Gugić, istakavši da ovakva izdanja predstavljaju dragocen doprinos ne samo etnološkom nasleđu Vlaha, već i ukupnoj kulturnoj slici Srbije.

„Urovica je bila selo u kome nije moglo da prođe veselje bez dobre muzike i kola. Imali smo svoje trubače, svoje svirače, svoje igre. Kolo je bilo deo svakodnevnog života, a svaki događaj bio je povod za muziku i igru“, rekao je Bora Andrekulović, podsetivši na izreku koja je i danas prisutna u svakodnevnom životu ovog sela: „Ne znaš da igraš danc? Pa nisi iz Urovice.”

“Dani Gergine” završavaju se večeras, 18. aprila u 19 časova u prostorijama Eliksir Fondacije u Negotinu promocijom dokumentarnog filma “Păstrătuori tradîciji – Čuvari tradicije” negotinske novinarke Danijele Nikolić.

Autor teksta: Suzana Mihajlović Jovanović

U okviru sedmih „Dana Gergine“ u galeriji Doma kulture „Stevan Mokranjac“ otvorena je izložba slika „Poreklo“, Mladena Simonovića.

Mladi vajar, Mladen Simonović, diplomirani primenjeni umetnik iz Donjeg Milanovca, poreklom iz Mosne, izložio je u galeriji Doma kulture „Stevan Mokranjac“, na svojoj prvoj samostalnoj izložbi, 24 ulja na platnu, srednjeg i manjeg formata, a u središtu njegovog interesovanja nalazi se vlaška narodna tradicija.

„Glavni izvor inspiracije mi je upravo kraj u kome živim i u kojem sam odrastao, neka specifična kultura koja ga okružuje, uglavnom vlaška kultura koja je bogata raznim običajima, nošnjom, muzikom, igrom, istorijom. Tradicija je ono što me je i umetnički dotaklo, a poslednjih pet godina se bavim slikarstvom. Omiljeni motivi su mi obične scene iz običnog života, kao recimo slika ‘Vetar u polju’, ‘Jagnje’ – teme iz svakodnevnog života koje sam želeo da prikažem kroz vlašku kulturu, što je i specifično za ovaj kraj“, kaže Simonović.

U srednjoj umetničkoj školi, Mladen Simonović je završio konzervaciju i restauraciju, a na Fakultetu primenjenih umetnosti usmerio se na vajarstvo. Tokom školovanja upoznao se sa raznim materijalima i tehnikama obrade, što mu je, kako kaže, pružilo čvrst temelj za dalji rad i izražavanje kroz umetnost. Slikarstvo je, u tom smislu, bio prirodan i logičan sled.

 “Slikanje je došlo i kao neka treća ljubav, ali sam joj posvećen. Počeo sam akrilnim bojama, a sada i uljanim. U planu su i neka veća platna”, dodaje umetnik.

Izložba „Poreklo“ je svojevrsna vizuelna studija o identitetu, korenima i svakodnevici jednog naroda, ali i podsećanje na snagu sećanja i umetnosti da sačuvaju ono što vreme pokušava da izbriše.

„Što se tiče tematike Mladenovih slika, ovde se uglavnom radi o antropološkom sadržaju. Tu su veoma prisutnim ljudi, ima dosta portreta, Mladen je vrlo vešt u smislu da ume da prepozna karakter i karakterne osobine ljudi“, kaže mr Milan Radosavljević, urednik likovnog programa Doma kulture „Stevan Mokranjac“.

Na slikama Mladena Simonovića prepoznajemo i neke od krajinskih narodnih virtuoza, violinistu Božidara Janucića, trubača Ljubodraga Dragulovića, pa i Hajduk Veljka i vernu Kušlju. Neki prizori koje je Simonović naslikao potiču iz ličnih sećanja, dok su drugi inspirisani običajima koji su, uprkos protoku vremena, opstali do danas.

„Materijala i tematike ima na pretek i nisam gubio vreme, pogotovu jer delom i sam pripadam tom etnosu. Dosta se toga i očuvalo, ali kako dolaze sve mlađe generacije, želimo da se ova tradicija održi, da se skloni od zaborava, da ljudi vide odakle potičemo, da je naša kultura prelepa, bogata i da ima još mnogo toga što treba da se vidi i nauči“, poručuje Mladen Simonović.

U okviru “Dana Gergine”, danas, 17. aprila od 19 časova u Urovici će biti promovisan kompakt disk “Uorilji đi la Urovica – Izvorna vlaška kola iz Urovice”, u izdanju “Gergina Records”.

Autor teksta: Suzana Mihajlović Jovanović

U galeriji Doma kulture „Stevan Mokranjac“ promovisana je dvojezična knjiga “Vlaške balade”, priređivača dr Siniše Čelojevića.

Jubilarna 40. publikacija Udruženja za očuvanje kulture i tradicije Vlaha “Gergina” predstavlja rezultat terenskog istraživanja i beleženja balada koje su deo bogate, usmene tradicije Vlaha. Pesme su prikupljane u selima opštine Negotin, a objavljene dvojezično, na srpskom i vlaškom jeziku, u prevodu Snežane Čelojević.

“U narodnoj tradiciji, balade su se prenosile s kolena na koleno, glasom pevača ili kazivača, koji je u sebi nosio sećanja jednog naroda. Upravo taj usmeni prenos čini balade živim oblikom književnosti — one se menjaju, rastu, prilagođavaju vremenu, ali uvek zadržavaju svoju srž. Vlaški jezik, kao nosilac identiteta, u baladama pokazuje svoju punu snagu: u izrazu, u ritmu, u slikovitosti. Svaka balada na vlaškom jeziku ne samo da prenosi priču, već čuva i sam jezik od zaborava”, rekla je na promociji Suzana Mihajlović Jovanović, novinarka i moderatorka programa.

Na 160 strana knjiga prenosi balade u izvornom obliku, onako kako su ih kazivali kazivači, koji su ih naučili od svojih starijih. Te su se balade pevale na sedeljkama, u zimskim mesecima, kada se narod okupljao i družio.  U 16 zapisanih i prevedenih balada govori se o Hajduk Veljku, Starini Novaku, buljubaši Stojanu, ali i drugim junacima, o njihovoj borbi, željama i slobodi.

„Od trenutka kada je Nacionalni savet Vlaha 2012. godine usvojio vlaško pismo, Vlasi su konačno mogli da pišu i čitaju na svom jeziku. Ovo je 40. knjiga koju izdaje “Gergina”, a svaka od njih je pokušaj da se nešto sačuva  iz jezika, kulture, sećanja“, rekao je priređivač ovog izdanja, dr Siniša Čelojević, predsednik Udruženja za očuvanje kulture i tradicije Vlaha „Gergina“ i potpredsednik Nacionalnog saveta Vlaha.

Veče je dodatno obogaćeno interpretacijama vlaških balada koje su izveli Marica i Toma Savić, a svi prisutni su na poklon dobili po primerak knjige.

„Ove balade zaslužuju i novo, muzičko izdanje. Muziku koja bi, kao i knjiga, sačuvala sećanje, ali i približila mladima ono što često ne stižemo da prenesemo“, rekla je direktorka Doma kulture, Danijela Marković.

„Dani Gergine“ nastavljaju se danas, 16. aprila izložbom slika “Tămăzlîk – Poreklo” Mladena Simonovića (Mladen alu Simon Muosna), koja će u 19 časova biti otvorena u galeriji negotinskog Doma kulture.

Autor teksta: Danijela Nikolić

U galeriji Doma kulture “Stevan Mokranjac” u Negotinu izložbom narodne nošnje iz kolekcije porodice Bobolinović iz Prahova, počeli su sedmi “Dani Gergine”.

Izložba posvećena očuvanju vlaške narodne nošnje, otvorena u Domu kulture “Stevan Mokranjac”, predstavljena je sa ciljem da pokaže lepotu narodnog umetničkog izraza, kroz tkane, šivene, vezene košulje, pregače, suknje, jeleke, tkanice, ali i snažnu vezu između identiteta, tradicije i porodičnog pamćenja.

Među onima koji su svojim pričama i predmetima doprineli da sećanje na prošlost ovog kraja ne izbledi su i Slobodanka i Dragan Bobolinović iz Prahova, koji su izložili tek deo svog porodičnog nasleđa.

„Ovo je nošnja moje bake Olge i prabake Zorke. Godinama ih čuvamo u velikim ladama i škrinjama, redovno ih provetravamo, štitimo od moljaca. I dalje su sa nama, kao uspomena, ali i kao deo našeg identiteta“, kaže Dragan Bobolinović, dodajući da i njihova deca i unuci vole da vide te nošnje i da razumeju njihovu vrednost.

Dragan i njegova supruga Slobodanka godinama su igrali u folkloru, imaju i svoje nošnje, a sada u penziji, čuvanje svega što ih veže za prošlost postalo im je, vele, još dragocenije.

„Nošnja je nekada bila deo svakodnevnog života. Moje su rađene osamdesetih godina, majka ih je naručivala, kupovala, to je bio moj devojački miraz. Donela sam četiri kompleta, različitih boja. Imam ćilime, pregače, košulje, pravu devojačku spremu“, kaže Slobodanka i dodaje: „Između svake nošnje stavljam lavandu, redovno ih provetravam. To nije samo tkanina, to je uspomena na žene iz naše porodice.“

Izložbu je otvorio dr Siniša Čelojević, predsednik Udruženja za očuvanje kulture i tradicije Vlaha “Gergina” istakavši značaj očuvanja vlaške tradicije za kulturni i jezički identitet vlaške zajednice.

„Nošnja je više od ukrasa, ona je i svedočanstvo vremena i običaja. Očuvanje tradicije Vlaha ima neprocenjiv značaj i za očuvanje kulturnog i jezičkog identiteta vlaške nacionalne zajednice. Žalosno je što pojedine nošnje završavaju na smetlištu. Apelujem na sve koji ih poseduju da ih sačuvaju i, ako ih sami ne koriste, poklone udruženju, muzeju, domu kulture ili folklornim ansamblima, kako bi nastavile da žive i prenose priču o našim precima“, rekao je dr Čelojević.

Direktorka Doma kulture, Danijela Marković, istakla je da je ova ustanova otvorena za projekte koji slave nasleđe i identitet.

„Dom kulture uvek će biti mesto za ovakve saradnje. Ponosni smo što možemo da ugostimo ljude koji sa ljubavlju čuvaju svoju tradiciju i žele da je podele sa nama“, rekla je Marković.

“Dani Gergine” nastavljaju se danas, 15. aprila u 19 časova, u galeriji Doma kulture promocijom knjige “Balađilji Vlahilor – Vlaške balade”  čiji je autor dr Siniša Čelojević (dr Sină alu Čeloju).

Autor teksta: Suzana Mihajlović Jovanović

U susret Internacionalnom festivalu vlaške muzike u organizaciji Udruženja za očuvanje kulture i tradicije Vlaha „Gergina“ danas počinje predfestivalska manifestacija „Dani Gergine“ koja će trajati do 18. aprila.

U Negotinu danas počinju sedmi „Dani Gergine“ koji petodnevnim bogatim programom najavljuju Internacionalni festival vlaške muzike koji po 16. put organizuje Udruženja za očuvanje kulture i tradicije Vlaha „Gergina“ .

Bogatstvo narodnog veza na nošnjama iz Krajine pravo je blago koje svedoči o umeću, osećaju za lepotu i dubokoj povezanosti sa prirodom i običajima predaka. Sačuvano u ormanima pod belim platnom nalaze se izvezeni prolećni cvetovi i majska ruža koje su srmom i koncem sa puno ljubavi uradile vredne ruke Krajinki.

Pred publikom koja gaji ljubav prema nošnji, narodnim stvralaštvu, kulturi i tradiciji Vlaha danas će se naći kolekcija nošnje porodice Bobolanović iz Prahova.

Posetioci predfestivalska manifestacije „Dani Gergine“ izložbu će moći da pogledaju od 19 sati u galeriji Doma kulture „Stevan Mokranjac“.

Autor teksta: Danijela Nikolić

Udruženje za očuvanje kulture i tradicije Vlaha “Gergina” u susret svom 16. internacionalnom festivalu vlaške muzike koji će 21. i 22. aprila biti održan u Negotinu, organizuje od 14. do 18. aprila predfestivalsku manifestaciju „Dani Gergine“.

Manifestacija „Dani Gergine – Zîljilji Gerginji“ u ponedeljak, 14.  aprila biće otvorena izložbom vlaške narodne nošnje iz kolekcije porodice Bobolinović iz Prahova.

Ljubitelji kulturne baštine Vlaha ovog kraja ovu izložbu moći će da pogledaju od 19 časova u galeriji Doma kulture “Stevan Mokranjac” u Negotinu.

U utorak, 15. aprila od 19 časova, takođe, u galeriji Doma kulture biće promovisana knjiga “Balađilji Vlahilor – Vlaške balade”  čiji je autor dr Siniša Čelojević (dr Sină alu Čeloju).

Sreda, 16. april rezervisana je za izložbu slika “Tămăzlîk – Poreklo” Mladena Simonovića (Mladen alu Simon Muosna), koja će u 19 časova biti otvorena u galeriji negotinskog Doma kulture.

U četvrtak, 17. aprila od 19 časova u Urovici će biti promovisan kompakt disk “Uorilji đi la Urovica – Izvorna vlaška kola iz Urovice, dok će u petak, 18. aprila u 19 časova u prostorijama Eliksir Fondacije u Negotinu biti promovisan dokumentarni film “Păstrătuori tradîciji – Čuvari tradicije” negotinske novinarke Danijele Nikolić (Danijela alu Belanji) .

Autor teksta: Suzana Mihajlović Jovanović

Šesnaesti Festival će se održati 21.i 22. aprila u Domu kulture „Stevan Mokranjac“ u Negotinu.

Prvo veče 21.aprila je TAKMIČARSKO. Pozivaju se svi mladi vokalni solisti i instrumentalisti starosti do 25. godina da se prijave radi selekcije.
Prijave se primaju do 1. marta na tel- 065 44 28 201 Dr Siniša Čelojević predsednik Organizacionog odbora i 065 2626764 Boban Pecić-šef orkestra.
Nastup je u kompletnoj vlaškoj nošnji sa opancima.
Prijaviti isključivo izvorne vlaške pesme, vlaške melodije i vlaška kola.
Vokalni solisti nastupaju sa jednom vlaškom pesmom a instrumentalisti sa melodijom i kolom u trajanju od 4 minuta.
Dodeljuju se četiri nagrade:
1.najbolji vokalni solista
2.najbolji instrumentailista
3.najbolji takmičar festivala dobija plaketu „Božidar Janucić“
4.najbolji takmičar van Srbije za negovanje vlaške izvorne muzike
Pobednici dobijaju i novčane nagrade.
Takmičare ocenjuje stručni žiri :
1.Prof.dr Dimitrije Golemović, etnomuzikolog, predsednik žirija
2. Marija Vitas etnomuzikolog,
3.Maja Stojanović prof.UŠ „S.Mokranjac“Negotin
Sve takmičare pratiće orkestar Bobana Pecića.

Drugo veče Festivala 22.aprila je REVIJALNO, gde nastupaju najbolji vokalni solisti i instrumentalisti vlaške muzike.
Vokalni solisti nastupaju sa dve izvorne vlaške pesme.
Instrumentalisti nastupaju sa melodijom i kolom u trajanju od 5 minute.
Nastup u kompletnoj vlaškoj nošnji iz kraja učesnika.
Učesnike će pratiti festivalski orkestar maestra Slobodana Pecića.

Промовисан први број часописа “Влашка реч – “Вуорба Влахилор”.

Обележавајући успешних 15 година активог рада, Удружење за очување обичаја, културе, традиције, језика и идентитета Влаха “Гергина”, својим члановима и заједници коју представља, дарује нови искорак, часопис “Вуорба Влахилор” – “Влашку реч”. Намера је да се, после скоро 8 деценија од излажења новине “”Vorba noastra” у суседном Зајечару, у медијском и изадавчком смислу, поново покрене исток Србије али сада у Неготину, као општини богате и репрезентативне културне баштине националних мањина. Часопис “Влашка реч”, штампан на ћириличном писму, доступан је читаоцима у тиражу од 300 примерака.

Његов издавач је Удружење “Гергина”, формирано 15. децембра 2009. године у циљу очувања обичаја, културе, традиције, језика и идентитета Влаха у Србији, али и на читавом простору Балкана. И доиста, Удружење већ деценију и по доприноси развоју вредности ради којих је и основано. Посебну, ако не и пресудну улогу је имало у креирању влашког писма и оно је сада саставни део влашког ентитета. После његовог усвајања, јануара 2012. године, пратећи своје циљеве, Удружење је организовало више семинара за просветне раднике и они су годинама предавачи изборног предмета “Влашки језик са елементима националне културе”.

О огромној и несцрпној култури влашког народа сведочи и податак да ју је у досадашњем периоду, у оквирима могућности, пре свега финансијских, Удружење тематски баштинило те да је резултат систематског приступа разним сегментима традиције Влаха, уз пажљиво биран круг сарадника, до сада публиковано 37 књига на влашком писму. То је доказ више да од изворних идеја Удружење “Гергина” не одступа, већ да их негује, развија и шири. Књиге су доступне и широј јавности, баш као и музика и песме које чланови Удружења негују као свој заштитни знак. До сада је објављен 21 компакт диск са изворним влашким песмама и колима и ти звучни записи представљају раритет у музичкој продукцији, годинама оптерећеној новокомпонованим таласом српске и влашке песме и музике. Коначно, захваљујући посвећености и неуморном труду чланова Удружења, пре 15 година је организован и први фестивал влашке изворне песме који је прерастао у Интернационални фестивал влашке музике „Гергина“. До сада је на њему учествовало око две хиљаде учесника, заљубљеника у влашку песму и музику из разних крајева наше земље Србије и држава са простора Балкана.

Своје активности Удружење “Гергина од 2010. године спроводи у окриљу Националног савета Влаха па је тако и најновији издавачки подухват прихватила и подржала кровна организација Влаха. Међутим, Удружење “Гергина”, као искључиви издавач “Влашке речи”, уз тим сарадника које је окупило, нада се и подршци појединаца, сродних удружења у култури и, наравно, Републике Србије као своје матице. Само тако “Влашка реч” ће моћи успешно да трасира своју визију ка будућности, да помогне мултикултуралности и бољем разумевању влашке националне мањине.

Јованка Стефновић Станојевић

Сузана Михајловић Јовановић